Celijakija: Uzroci, simptomi i dijagnoza bolesti

Celijakija i gluten

Celijakija je vrsta oboljenja koje spada u takozvane autoimune bolesti, nastaje kao posledica genetske predispozicije, odnosno nasleđene osetljivosti na supstancu zvanu gluten.

Gluten je vrsta belančevine (odnosno grupa proteina), koja se u najvećoj količini nalazi u pšeničnom zrnu, kao i u drugim žitaricama kao sto su raž i ječam, ali i u ovsu koji je u stvari sekundarno kontaminiran, jer uglavnom rastu jedni pored drugih a i zajedno se prerađuju. Samo ime - gluten, znači "lepak" i on daje testu elastičnost i željeni oblik nakon pečenja.

Gluten utiče na apsorpciju gvožđa, vitamina D, kalcijuma i folne kiseline, pa ukoliko se hranimo bezglutenskim namirnicama potrebno je proveravati nivo ovih elemenata u krvi.

Kod pojedinih osoba ova vrsta proteina je otporna na enzim proteazu pa se on nekompletno razlaže, što dovodi do prolaženja pojedinih aminokiselina glutena kroz zid tankog creva i na taj način se aktivira imuna reakcija organizma, odnosno reakcija antigen- antitelo. Usled toga nastaje upala sluznice tankog creva - enteropatija, a pošto je izazvana glutenom, naziva se još i glutenska enteropatija, što je u stvari i drugi naziv za celijakiju.

Osim promena na sluznici crevne sluzokože, imuni odgovor može nastati i u drugim tkivima, kao što su: nervni sistem, endokrini sistem, lokomotorni aparat, na koži i drugim, pa je s toga i klinička slika bolesti veoma raznolika.

Zbog zapaljenskih promena na nivou resica tankog creva smanjena je apsorpcija hranljivih materija, pa usled toga bebe i mala deca slabo napreduju, gube na težini, anemična su, razdražljiva, zaostaju u rastu, a i kasnije ulaze u pubertet.

celijakija kod dece

Ko može oboleti od celijakije?

Ova bolest pogađa genetski predisponirane osobe, javlja se kod oko 1% stanovnika svetske populacije, mada je poslednjih decenija njena učestalost u porastu. Najčešća je kod Evropljana.

Ukoliko bliski srodnici (majka, otac, braća, sestre) imaju celijakiju, verovatnoća je da će je u 5-20% slučajeva dobiti i novorođeno dete.

Ranije se smatralo da je celijakija pedijatrijsko oboljenje, međutim, bolest se može javiti u bilo kom životnom dobu, najčešće kod osoba između 30. i 40.godine, ali može i kod starijih. Kod beba se celijakija javlja oko 6. do 9. meseca starosti, odnosno nakon uvođenja u ishranu hrane sa glutenom.

Kod nekih beba se simptomi javljaju odmah, dok kod druge dece mogu tek nakon nekoliko godina. Nije još poznato zbog čega neka deca obole rano u detinjstvu, neka kasnije, a određeni broj i pored genetske predispozicije, uopšte ne oboli.

Celijakija se češće javlja kod dece koja već boluju od nekog autoimunog oboljenja, najčešće je to juvenilni dijabetes ili genetski uslovljena bolest, kao - Daunov sindrom, Tarnerov i Wiliamsov sindrom.

Često je udružena sa Hašimoto tireoiditisom, autoimunim hepatitisom i oboljenjima vezivnog tkiva.

Celijakija spada u jedno od najčešćih gastrointestinalnih oboljenja kod dece.

Celijakija simptomi?

Celijakija je bolest koja prvenstveno pogađa gastrointestinalni trakt. Međutim, imuni odgovor na gluten dovodi i do drugih autoimunih poremećaja kao što su: multipla skleroza, herpetički dermatitis, juvenilni dijabetes, anemija, osteoporoza, neurološka oboljenja (epilepsija, migrena), zaostajanje u rastu, bolesti srca, neplodnost. Oboleli od celijakije imaju 2 puta veći rizik obolevanja od koronarne bolesti.

Simptomi celijakije u vezi sa digestivnim traktom

Simptomi celijakije kod odraslih i dece, u vezi sa digestivnim traktom, su:

gubitak apetita, umor, malaksalost,
nadimanje stomaka, gasovi, nadutost
bol u stomaku, grčevi,
muka i povraćanje,
afte u ustima, angularni stomatitis ("žvale"),
sindrom iritabilnih creva,
obilne, smrdljive i nesvarene stolice - ređe se javljaju kod odraslih, a češće kod dece,
ponekad je izražen zatvor,
deca usled nedostatka nutritijenata mršave, zaostaju u rastu, razdražljiva su i nezainteresovana za igru.

Međutim, treba naglasiti da celijakija ne mora uvek biti praćena gore navedenom simptomatologijom, a simptomi, ukoliko ih ima, mogu biti nespecifični, ispoljeni u veoma blagom obliku i variraju od pojedinca do pojedinca.

Celijakija može postojati i bez ikakvih simptoma i otkriva se samo vršenjem skrininga u porodici ili, ukoliko osoba pripada rizičnim grupama (to su oboleli od dijabetesa tip I, Hašimoto tireoiditis, alopecija, bolesti vezivnog tkiva, neurološke bolesti, autoimuni hepatitis, hromozomopatije), pa se radi ciljano testiranje osetljivosti na gluten.

Celijakija kod dece se često ne identifikuje na vreme, jer deca često imaju samo blagu simptomatologiju, kao što su povremeni bolovi u stomaku, gasovi, zatvor ili povremeni prolivi.

Simptomi celijakije izvan digestivnog trakta

Više od polovine odraslih obolelih od celijakije imaju simptome koji nisu povezani sa digestivnim sistemom.

Simptomi celijakije kod odraslih i dece izvan digestivnog trakta su:

Anemija je veoma česta pojava kod obolelih od celijakije, nastaje usled manjka gvožđa ili vitamina B12 i folne kiseline. Nakon uvođenja bezglutensle dijete potrebno je jedna do dve godine da se anemija popravi i popune depoi gvožđa. Obolelom se daju se preparati gvožđa kao nadoknada.
Sklonost krvarenju usled manjka vitamina K.
Oboljenje kostiju u smislu osteopenije i osteoporoze. Ovo nastaje usled poremećene apsorpcije kalcijuma i D vitamina.
Oboljenje zglobova - artritisi, najčešće su zahvaćeni kukovi, kolena i skočni zglobovi. Takođe oboleli pate i od bolova u mišićima - mialgije.
Simptomi od strane nervnog sistema se ispoljavaju u vidu hroničnog umora, nesanice, glavobolje. Nije retka ni pojava polineuropatija usled nedostatka vitamina B6 i B12. Česta je i nestabilnost pri promeni položaja tela - ataksija. Ove tegobe se uglavnom viđaju kod odraslih bolesnika.
Od psihijatrijskih poremećaja treba spomenuti depresiju, anksioznost, smetnje pažnje i koncentracije.
Poremecaj funkcije jetre u smislu povišenih vrednosti jetrenih enzima, javlja se kod oko 15% obolelih. Uvođenjem dijete se stanje enzima normalizuje. Ipak se kod nekih bolesnika razvija primarna bilijarna ciroza, autoimuna bolest jetre koja ne prolazi na bezglutensku dijetu.
Alopecija areata - ćelavost u vidu pečata različite veličine, viđa se kod 1% obolelih i posledica je autoimunih procesa u koži. Povlači se uz bezglutensku dijetu.
Otok nogu - nastaje usled nedostatlka belančevina i najčešće se viđa kod pothranjenih pacijenata.
Dermatitis herpetiformis: po koži se javljaju sitni mehurići koji jako svrbe, zatim pucaju i prekrivaju se krastom. Pojavljuju se uglavnom u predelu laktova, na zadnjim stranama podlaktica, oko kolena i po butinama.
Promene u ustima u vidu afti, zatim helioza - “žvale”, atrofične promene na jeziku. Sve to prolazi uz primenu bezglutenske dijete.
Deci usporeno izbijaju zubi, a zubna gleđ je drugačije boje i sklona je pucanju, ovo se događa najčešće kod dece kod kojih se celijakija javi pre sedme godine života. Ukoliko promene nastanu na trajnim zubima, oporavka nema.
Poremećaj plodnosti i teškoće pri začeću.

Kod dece, kao što je već spomenuto, usled deficita hranljivih materija dolazi do poremećaja rasta i razvoja i to je najčešći simptom izvan digestivnog trakta. Prisutan je kod 10 do 40% obolele dece.

Osim nedostatka nutritijenata na pojavu malog rasta utiče i disbalans hormona koji prati ovo oboljenje. Nakon primenjene bezglutenske dijete deca nadoknađuju i težinu i visinu, ali su potrebne bar tri godine da dostignu vršnjake. Što se bolest ranije ustanovi, rezultati su bolji.

Kod 10 do 20% dece javlja se zakasneli pubertet, kako zbog loše apsorpcije nutritijenata, tako i zbog pojave antitela na polne hormone ili polne žlezde. Prognoza je dobra i pubertet nastupa nakon 6 do 8 meseci od uvođenja bezglutenske dijete.

Za sada nema dokaza da je celijakija povezana sa autizmom mada se spekulisalo da jeste.

Svi navedeni simptomi koji su van gastrointestinslnog trakta, mogu se javiti pojedinačno ili u različitim kombinacijama, a vremenom mogu kod istog obolelog da budu promenljivo karaktera.

Kako se dijagnostikuje celijakija?

Dijagnoza celijakije se postavlja na osnovu:

anamnestičkih podataka,
laboratorijskih analiza krvi - dokazivanjem nekoliko vrsta antitela koja su specifična za ovo oboljenje,
biopsija creva, to jest uzimanje malog uzorka crevne sluzokože radi histološke dijagnostike i procene stepena oštećenja crevne sluznice, zatim i
genetsko testiranje radi utvrđivanja da li je osoba sa određenim tegobama nosilac gena koji bi bili odgovorni za postojanje celijakije.

Antitela koja se dokazuju u krvi su: antitela na tkivnu transglutaminazu IgA, ovaj test je najspecificniji i najosetljiviji, zatim transglutaminska antitela IgG, anti gliadinska antitela AGA (IgG i IgA) i anti-endomizijalna antitela (EMA).

Ukoliko ja pacijent već na bezglutenskoj ishrani, ova antitela mogu biti negativna, pa je zbog toga neophodno izvršiti ovo testiranje pre započinjanja bezglutenske dijete.

Biopsija crevne sluznice se radi ukoliko su antitela negativna ili blago povišena, dete ima nejasno izraženu simptomatologu, a porodična anamneza je pozitivna kao i genetičko testiranje.

Biopsijom se procenjuje stepen oštećenja crevne sluzokože.

Genetsko testiranje se radi kod onih osoba kod kojih su ostali rezultati nejasni i neubedljivi, a bitno je da se urade i članovima porodice obolelog, radi eventualne prevencije u smislu izbegavanja hrane bogate glutenom.

Ukoliko osoba nema tegoba, a genetskim testiranjem se pokaže mutacija određenih gena, ova činjenica ne potvrđuje prisustvo bolesti, već ukazuje samo da postoji rizik od oboljevanja. Odsustvo genetskog markera - negativan nalaz, znači da celijakija nije prisutna.

Što se tiče testiranja dece na celijakiju, po preporuci evropskog društva za gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu, testiranje dece se vrši u 3 slučaja: - kada postoje simptomi bolesti; - ako dete boluje od neke bolesti koja je udružena sa celijakijom; - ako neko od srodnika u prvom kolenu boluje od celijakije.

Od ostalih laboratorijskih analiza radi se krvna slika, CRP, kompletni metabolički panel radi provere stanja bubrega i jetre, uključujući elektrolite, proteine, nivo kalcijuma u krvi, gvožđe feritin, folnu kiselinu, vitamin D, vitamin B 12, prisustvo masnoća u stolici - kao markera loše apsorpcije hranljivih materija.

Kako prepoznati osetljivost na gluten bez laboratorijskih testova?

Celijakija i osetljivost na gluten se razlikuju utoliko, što kod osetljivosti na gluten u krvi nisu prisutna specificna antitela kao kod celijakije, a i genetskom analizom, ukoliko bi se radila, dobio bi se negativan rezultat.

Iako je simptomatologija slična, kod intolerancije na gluten ne postoji specifično oštećenje crevne sluznice kao kod celijakije, a koje je posledica reakcije antigen - antitelo.

Pojava osetljivosti na gluten je oko šest puta češća nego oboljevanje od celijakije.

Na osetljivost na gluten možemo posumnjati ukoliko imamo sledeće tegobe:

gastrointestinalne tegobe u smislu nadimanja - javlja se u preko 80% slučajeva, grčevi u stomaku, sindromi iritabilnog creva, dijareje (češće) ili zatvor (ređe).
bolovi u mišićima i zglobovima, oticanje zglobova,
promene po koži osip, svrab, ekcemi, alopecija,
neurološke smetnje u vidu glavobolje i vrtoglavice i migrene,
hroničnan umor, gubitak koncentracije, nesanica, depresija,
astma, rinitis,
nemogućnost smanjenja telesne težine,
neobjašnjiva neplodnost.

U svim ovim slučajevima isključivanjem iz ishrane namirnica koje sadrze gluten, ukoliko je u pitanju intolerancija, dolazi do poboljšanja i potpunog povlačenja gore navedenih simptoma.

celijakija ishrana

Kako gluten utiče na zdravlje i ko sve treba da ga izbegava?

Ukoliko neko ne boluje od celijakije, nema intolerancuju ili alergiju na gluten, ne treba da upražnjava bezglutensku dijetu.

Žitarice kao što su pšenica punog zrna, raž, ovas, ječam, sadrže i veliku količinu vlakana koja su idealna hrana za mikrobiom naših creva, odnosno za "dobre" bakterije koje doprinose zdravlju crevne sluzokože pa tako utiču i na jačanje imuniteta organizma.

Biljna vlakna takođe sprečavaju apsorpciju masti, pa s toga povoljno utiču i na održavanje idealne telesne mase.

Gluten pozitivno utiče i na apsorpciju gvozđa, vitamina D, kalcijuma i folne kiseline, te ukoliko se hranimo bezglutenskim proizvodima izlažemo se opasnosti od deficita ovih elemenata.

Gluten nepovoljno utiče na zdravlje u tri, već navedena slučaja:

celijačna bolest,
intolerancija na gluten koja daje slične simptome kao i celijakija, ali nema aktivacije imunog sistema, ne postoje promene na crevnoj sluzokoži, nema genetske podloge i ostalih van gastrointestinalnih manifestacija,
alergija na gluten, koja se može javiti kao i svaka druga alergija na bilo koju supstancu. U tom slučaju alergijska reakcija je burna i javlja se u vrlo kratkom roku nakon unošenje namirnice sa glutenom.

Komplikacije nelečene celijakije

Što celijakija duže traje a ne leči se, izgledi da se jave komplikacije su veći.

Zapaljenski proces na sluznici tankog creva koji prati celijačnu bolest, može preći u ulceroznu formu (ulcerozni jejunitis). To znači da se na sluznici tankog creva pojavljuju grizlice usled kojih preti opasnost od perforacije creva, pa se ponekad, ukoliko medikamentozna terapija ne pomogne, mora izvršiti operativni zahvat u cilju odstranjenja zahvaćenih područja.

Kod dece se može javiti takozvana celijačna kriza, koja podrazumeva obilne prolive i konsekutivne metaboličke poremećaje koji ugrožavaju detetu život.

Kod manje od 1% obolelih postoji takozvana refraktarna celijakija koja ne reaguje na bezglutensku dijetu. Kod ove vrste celijakije preti velika opasnost od malnutricije i pojave limfoma, pa čak i od smrtnog ishoda.

Kao komplikacija nelečene celijakije može doći i do smanjene funkcije gušterače - pankreasa i smanjene produkcije probavnih fermenata.

Ali ipak, najozbiljnije komplikacije nelečene celijakije su maligne bolesti, od kojih je T ćelijski limfom creva najčešći. Ova vrsta limfoma se javlja kod obolelih od celijakije trideset puta češće nego u ostaloj populaciji, češći je kod muškaraca, a nastupa u šestoj i sedmoj deceniji života.

Od ostalih malignih bolesti, može se razviti adenokarcinom tankog creva, karcinom jednjaka i rak dojke.

Oboleli od celijačne bolesti koji se ne pridržavaju striktno bezglutenske dijete u 27% slučajeva imaju veću šansu da zadobiju srčanu slabost, prvenstveno usled povišenog krvnog pritiska i hiperholesterolemije, a koji su posledica poremećenog metabolizma.

Takođe, usled osteoporotičnih promena na kostima, često dolazi do spontanih fraktura, koje kod starijih osoba mogu biti takođe uzrok smrtnog ishoda.

Usled negativnog dejstva ove bolesti na endokrini sistem, postoje kod mladih žena teškoće pri zatrudnjivanju, zatim pojava pobačaja i prevremenih porođaja.

Sve ovo gore navedeno, uključujući još i psihičke poremećaje refrakterne na terapiju, dovodi do znatno lošijeg kvaliteta života nelečenih osoba, pa i kraćeg životnog veka.

Da li je moguće imati celijakija a nemati problema sa varenjem?

Celijakija može biti prisutna i kada ne postoji napred navedena simptomatologija specifična za ovu bolest.

U čak 30% slučajeva simptomi bolesti nedostaju.

U tom slučaju ona se otkriva skriningom u porodici ili testiranjem obolelih od drugih autoimunih bolesti, a koje su često udružene sa celijakijom. Te bolesti su: šećerna bolest tip I, Hašimoto tireoiditis, bolesti vezivnog tkiva, hromozomopatije, alopecija, neuroloske bolesti i jetrene autoimune bolesti.

Kod ovih oboljenja je veoma važno dijagnostikovati da li se radi i o celijakiji ili ne, jer primena bezglutenske dijete ujedno poboljšava i stanje autoimunih oboljenja, smanjuju se simptomi i sprečavaju komplikacije.

celijakija kod odraslih

Koliko dugo nakon izbacivanja gluten simptomi celijakije počinju da se povlače?

Već posle nekoliko dana nakon započinjanja bezglutenske dijete 3-5-7 dana, oboleli će se osećati bolje, nadimanje i bolovi u stomaku će nestati, mučnina takođe, stolica kod celijakije će se normalizovati.

Simptomi van gastrointestinalnog trakta se neće povući tako brzo, ali će se stanje vidno poboljšati. Vremenom će i potpuno nestati. Nakon prelaska na bezglutensku ishranu količina specifičnih antitela u krvi počinje da se smanjuje već nakon nekoliko nedelja. Posle 6 do 12 mesecei oko 80% obolelih ima negativne serološke nalaze.

Da li tragovi glutena u hrani mogu izazvati simptome kod osoba sa celijakijom?

Prilikom prerade i skladištenja raznih vrsta žitarica kao i proizvoda od njih, može slučajno doći do kontaminacije bezglutenskih proizvoda sa glutenom. I ove male količine glutena mogu izazvati simptomatologiju tipičnu za celijačnu bolest.

Ako celijakija test pokaže negativan rezultat, ali mi gluten smeta šta to znači?

Ukoliko su testovi na celijakiju negativni, pod ovim podrazumevano serološke testove, biopsiju crevne sluznice, kao i dokazivanje genetskih markera, a tegobe gastrointestinalnog trakta se javljaju nakon uzimanja hrane koja sadrzi gluten, verovatno je u pitanju intolerancija na gluten.

Kod ove vrste intolerancije simptomi su blaži nego kod celijakije i povlače se ubrzo nakon izbacivanja glutena iz ishrane.

Može li se celijakija razviti kasnije u životu, čak iako nikada ranije nisam imao/la problem?

Da, celijakija se moze razviti u bilo kom životnim dobu kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju i to se naziva kasna pojava celijakije.

Simptomi u početku mogu biti blagi i manje primetni, i to u vidu probavnih smetnji, umora, malaksalosti, kožnih promena i gubitka na težini. Usled slabo izražene simptomatologije oboleli se uglavnom u početku ne javljaju lekaru. Zbog toga, u kasnijem periodu dolazi do pogoršanja simptoma i ispoljavanja kompleksne kliničke slike celijačne bolesti.

Objašnjenje za kasnu pojavu celijakije kod osoba koje su do tada normalno konzumirale namirnice sa glutenom, leži u činjenici da se imuni sistem čoveka tokom života menja, vremenom slabi i da je pojava autoimunih obolenja češća u starijem životnom dobu (već posle 40. godine).

Okidački mehanizam za pojavu ove bolesti može biti duže uzimanje antibiotika (dolazi do promene crevne flore), infekcija, operacija, stresna situacija. Kasna pojava celijakije se leči kao i kod mlađe populacije primenom bezglutenske dijete i simptomatski.

Da li je celijakija izlečiva?

Bolest je neizlečiva, a tok je doživotan, ali uz bezglutensku dijetu obolele osobe mogu doživeti normalan životni vek.

Šta je celijakija i kako prepoznati simptome?