Šta je dermatitis - kako se leči i neguje atopična koža

• Simptomi dermatitisa
• Vrste dermatitisa
• Kako se dijagnostikuje dermatitis
• Lečenje dermatitisa
• Nega kože sklone dermatitisu i saveti za prevenciju
• Koji su uzroci atopijskog dermatitisa kod odraslih
• Kako razlikovati dermatitis od psorijaze
• Kako životne navike utiču na simptome dermatitisa
• Koje komplikacije mogu nastati usled nelečenog dermatitisa
• Kako stres utiče na razvoj i pogoršanje dermatitisa
• Kako se nositi sa svrabom i iritacijom izazvanim dermatitisom
• Da li vežbanje može da pogorša simptome

Dermatitis je širok pojam koji se odnosi na različite oblike upale kože. Najčešći simptomi uključuju crvenilo, oticanje, svrab i pojavu osipa ili plikova. Dermatitis je značajan problem jer utiče na kvalitet života pojedinaca, naročito kada simptomi postanu hronični. Ova kožna oboljenja mogu biti uzrokovana različitim faktorima, uključujući genetiku, alergene, iritante i stres. Dermatitis može zahvatiti ljude svih starosnih grupa, ali je atopijski dermatitis posebno čest kod dece. Iako ne postoji lek koji može trajno eliminisati dermatitis, pravilna nega i lečenje mogu značajno ublažiti simptome i smanjiti učestalost pogoršanja.

Simptomi dermatitisa

Simptomi dermatitisa mogu varirati u zavisnosti od tipa i težine stanja, ali najčešće uključuju crvenilo, suvoću, ljuštenje kože, svrab i pojavu osipa. Kod nekih oblika dermatitisa, poput atopijskog, koža može postati ispucala, a plikovi se mogu pretvoriti u kraste. Svrab je jedan od najupornijih simptoma, često pogoršavajući stanje jer grebanje može dovesti do dodatne iritacije i infekcije.

Vrste dermatitisa

• Atopijski dermatitis: Ovaj oblik dermatitisa, poznat i kao ekcem, najčešće se javlja kod dece, ali može nastaviti da se pojavljuje i kod odraslih. Karakteriše ga suva, ispucala koža sklona upalama, naročito na pregibima laktova i kolena.
• Seboroični dermatitis: Ova vrsta dermatitisa često zahvata kožu vlasišta, lica i drugih delova tela bogatih lojnim žlezdama. Simptomi uključuju perutanje i masne, ljuskave mrlje.
• Kontaktni dermatitis: Nastaje usled direktnog kontakta kože sa iritantima ili alergenima. Može se podeliti na iritativni i alergijski kontaktni dermatitis, pri čemu se koža crveni, svrbi i može doći do pojave plikova.
• Perioralni dermatitis: Ovaj oblik dermatitisa se javlja oko usta i ponekad se širi ka očima i nosu. Karakteriše ga crvenilo, osip i sitni plikovi.
• Alergijski dermatitis: Ovo je reakcija imunološkog sistema na alergene koji dolaze u kontakt s kožom, poput nikalnog nakita ili kozmetičkih proizvoda. Simptomi uključuju crvenilo, svrab i oticanje.

Kako se dijagnostikuje dermatitis?

Dijagnostika dermatitisa obično uključuje klinički pregled kože, kada dermatolog na osnovu izgleda i lokalizacije promena postavlja dijagnozu. U nekim slučajevima, može biti potrebno sprovesti dodatne testove, kao što su patch test (test zakrpe) za identifikaciju kontaktnog dermatitisa ili biopsija kože, kako bi se isključile druge kožne bolesti. Takođe, analiza medicinske istorije pacijenta i faktora rizika mogu pomoći u tačnom postavljanju dijagnoze.

Lečenje dermatitisa

Lečenje dermatitisa zavisi od tipa i težine stanja. Kod blagih oblika dermatitisa, često je dovoljna upotreba hidratantnih krema i izbegavanje poznatih okidača. Kod težih slučajeva, dermatolozi mogu prepisati kortikosteroide, imunomodulatorne kreme ili antihistaminike za ublažavanje svraba. Ponekad su potrebni antibiotici u slučaju sekundarnih infekcija. U slučaju atopijskog dermatitisa kod odraslih, preporučuje se dugoročno planiranje tretmana, kako bi se izbegla česta pogoršanja.

Fototerapija (terapija svetlom) i biološki lekovi su takođe opcije za pacijente sa teškim oblikom dermatitisa koji ne reaguje na standardne terapije.

Nega kože sklone dermatitisu i saveti za prevenciju

Redovna i pravilna nega kože ključna je za kontrolisanje simptoma dermatitisa.

• Hidratacija: Suva koža je podložnija iritaciji, pa je neophodno svakodnevno nanositi hidratantne kreme, posebno nakon tuširanja.
• Izbegavanje iritanata: Preporučuje se nošenje odeće od prirodnih materijala, kao što je pamuk, i upotreba blagih sapuna bez mirisa.
• Kratki i mlaki tuševi: Previše topla voda može dodatno isušiti kožu, pa su preporučljivi mlaki tuševi u trajanju od 5-10 minuta.
• Izbegavanje stresa: Stres može pogoršati dermatitis, pa je važno uključiti tehnike relaksacije, poput meditacije ili joge, u svakodnevni život.
• Pravilna ishrana: Određeni alergeni u hrani mogu pogoršati simptome, pa je preporučljivo voditi dnevnik ishrane kako bi se uočili potencijalni okidači.

Koji su uzroci atopijskog dermatitisa kod odraslih?

Uzroci atopijskog dermatitisa kod odraslih uključuju kombinaciju genetskih faktora i ekoloških uticaja. Često je prisutna porodična istorija alergijskih bolesti, kao što su astma i alergijski rinitis. Faktori poput stresa, suve klime, alergena i određene hrane mogu izazvati pogoršanje simptoma.

Kako razlikovati dermatitis od psorijaze?

Iako dermatitis i psorijaza mogu imati slične simptome, poput crvenila i perutanja kože, postoji nekoliko ključnih razlika. Psorijaza se obično manifestuje kao zadebljana koža s srebrnastim ljuskama, dok dermatitis ima tendenciju da izaziva upalu i svrab. Psorijaza najčešće pogađa laktove, kolena, vlasište i donji deo leđa, dok dermatitis može biti lokalizovan bilo gde na telu.

Kako životne navike utiču na simptome dermatitisa?

Loše životne navike, kao što su nedostatak sna, stres, nepravilna ishrana i izlaganje iritantima, mogu pogoršati simptome dermatitisa. Redovna hidratacija kože, izbegavanje poznatih iritanata i stresnih situacija, kao i pravilna ishrana bogata antioksidansima, mogu pomoći u kontroli simptoma.

Koje komplikacije mogu nastati usled nelečenog dermatitisa?

Ako se dermatitis ne leči, može dovesti do komplikacija poput sekundarnih bakterijskih ili virusnih infekcija, usled oštećenja kože i grebanja. Hronični dermatitis može izazvati zadebljanje kože (lihenifikaciju), kao i promene boje kože. U nekim slučajevima, nelagoda može uticati na mentalno zdravlje, dovodeći do anksioznosti i depresije.

Kako stres utiče na razvoj i pogoršanje dermatitisa?

Stres je značajan faktor u pogoršanju dermatitisa. Kada smo pod stresom, naš imunološki sistem može preterano reagovati, izazivajući upalne procese u telu, uključujući kožu. Redukcija stresa kroz meditaciju, fizičku aktivnost i tehniku disanja može pomoći u kontroli simptoma.

Kako se nositi sa svrabom i iritacijom izazvanim dermatitisom?

Za ublažavanje svraba preporučuje se primena hladnih obloga, antihistaminika ili krema koje sadrže mentol. Izbegavanje grebanja je ključno kako bi se sprečile dodatne iritacije i infekcije. Pravilna nega kože uz upotrebu hidratantnih krema i izbegavanje iritantnih proizvoda takođe pomaže u smanjenju svraba.

Da li vežbanje može da pogorša simptome?

Intenzivno vežbanje koje izaziva prekomerno znojenje može iritirati kožu i pogoršati simptome dermatitisa. Preporučuje se nošenje lagane, prozračne odeće tokom vežbanja, kao i tuširanje odmah nakon treninga kako bi se uklonili znoj i iritanti.

Dermatitis je često oboljenje koje može značajno uticati na kvalitet života, ali uz pravilnu dijagnozu, lečenje i negu, simptomi se mogu kontrolisati. Razumevanje različitih tipova dermatitisa, kao i faktora koji pogoršavaju stanje, omogućava efikasnije upravljanje ovim hroničnim problemom. Atopijska koža zahteva posebnu pažnju i svakodnevnu negu, dok su preventivne mere, poput izbegavanja iritanata i stresa, ključne za smanjenje učestalosti pogoršanja. Posetite platformu Hipokratija i pronađite dermatologa koji nudi najbolje metode lečenja za vašu specifičnu situaciju kako biste održali zdravlje kože i poboljšali kvalitet života.