Sindrom iritabilnog kolona (IBS): Simptomi i kako ga prepoznati?

• Tipovi iritabilnog kolona
• Uzroci oboljenja
• Glavni simptomi iritabilnog kolona
• Simptomi kod žena
• Dijagnoza
• Kako se leči irirabilni kolon
• Ishrana
• Hrana bogata vlaknima je
• Promena životnog stila i iritabilni kolon
• Da li je iritabilan kolon opasan po zdravlje
• Koji su najčešći okidači za simptome iritabilnog kolona
• Da li stres i anksioznost mogu uticati na simptome iritabilnog kolona
• Da li fizička aktivnost može pomoći kod iritabilnog kolona

Sindrom iritabilnog kolona, ili sindrom nervoznih creva, skraćeno IBS (od engleskog Irritable bowel syndrome) je funkcionalni poremećaj digestivnog trakta, koji se karakteriše bolovima i grčevima u stomaku, uznemirenošću, a praćen je i promenama u pražnjenju stolice, koje mogu biti u obliku zatvora ili pak proliva. Pritom, ne postoje organski uzroci tegoba. Pod imenom "colon" medicinski podrazumevamo debelo crevo, odnosno deo digestivnog trakta u kome se formira stolica i eliminiše iz organizma. Ono se nastavlja na tanko crevo, a završava se analnim otvorom. Dugačko je 150 do 220cm. U kolonu se vrši apsorpcija vode i nekih mineralnih materija i zgušnjava stolica, pa se na taj način, putem peristaltike, izbacuju nesvareni ostaci hrane zajedno sa velikom količinom bakterija koje ulaze u sastav stolice.

Ovaj sindrom spada u najčešće gastroenterološke probleme, pa iako ne spada u životno ugrožavajuće bolesti, ipak narušava kvalitet života obolelim osobama i čest je uzrok odsustvovanja s posla. Od sindroma iritabilnog kolona oboljevaju osobe svih uzrasta, čak i deca, ali je ipak najzastupljeniji kod odraslih u trećoj i četvrtoj deceniji života i kod žena od 20 do 30 godina, koje oboljevaju oko 2 do 3 puta češće nego muškarci, kao i kod osoba izloženih hroničnom stresu. Takođe dovodi i do opterećenja zdravstvenog sistema jer učestvuju s procentom od oko 25 - 50% u posetama gastroenterogu, a zahteva i razne druge pretrage, poput rtg-a, ultrazvučne i laboratorijske pretrage. U sindromu nervoznih creva nema patološkog procesa u crevima, znači, ne postoji upala, anomalije ili neko drugo organsko oboljenje, već je u pitanju isključivo funkcionalni poremećaj.

Tipovi iritabilnog kolona

Postoji nekoliko tipova iritabilnog kolona koji se razlikuju prema učestalosti pražnjenja creva:

• sindrom iritabilnog kolona sa zatvorom,
• sindrom iritabilnog kolona u kome, uglavnom, dominira proliv,
• sindrom iritabilnog kolona sa povremenim zatvorom i povremenim prolivom,
• sindrom iritabilnog kolona kod kojeg postoje svi ostali simptomi sindroma iritabilnog kolona, ali je stolica normalne konsistencije.

Uzroci oboljenja

Iako su rađena brojna istraživanja, uzroci sindroma iritabilnog kolona nisu jasno određeni. Na crevima nisu pronađene patološke promene, nema pojave krvi u stolici, ovo oboljenje ne vodi ka drugim bolestima creva, kao što je ulcerozni kolitis, Kronova bolest, rak, niti bilo kojoj drugoj. Jedino je motilitet creva poremećen u smislu ubrzane ili usporene peristaltike i praćen je ostalim simptomima koji će kasnije biti opisani.

Smatra se da u nastanku ove bolesti učestvuje grupa faktora koji ili pojedinačno ili u međusobnoj kombinaciji dovode do karakteristične simptomatologije.

Ti faktori su:

• nasledna sklonost: ako neko u porodici već boluje od sindroma iritabilnog kolona, veća je verovatnoća da će ga i član porodice imati,
• psihička napetost, stres i depresija,
• alkoholizam i pušenje,
• intolerancija na laktozi ili neke mahunarke,
• stanje posle infekcija i poremećaj u bakterijskoj flori creva (mikrobiomu), "loše" bakterije povećavaju propustljivost crevne sluznice i negativno deluju na imuni sistem organizma,
• neadekvatna primena antibiotika,
• neredovna ishrana, preteran unos masti.

Glavni simptomi iritabilnog kolona

Simptomi iritabilnog kolona potiču od poremećene peristaltike, povećane osetljivosti nervnih struktura u zidu debelog creva na bol i nadržaja sluznice koja gotovo uvek produkuje više sluzi nego što je to uobičajeno.

Simtomi su sledeći:

• bolovi u stomaku u vidu grčeva različitog intenziteta ili konstantnog tištanja ili bolova, naročito u obema preponama,
• u toku napada bolova oboleli često ima slabost, mučninu i bledilo ali ne povraća,
• nadimanje stomaka sa vetrovima, čuje se pretakanje creva (krčanje), osećaj napetosti i potreba da se ode u toalet, mada često bez pražnjenja,
• podrigivanje, često sa gorušicom,
• promene u stolici - učestale stolice u vidu meke stolice ili proliva; u drugim slučajevima oboleli pati od zatvora, a stolica je neredovna, suva i tanka zbog spazma creva; kod nekih osoba se opet zatvor i proliv smenjuju; prisutan je osećaj neispražnjenosti nakon defekacije i nagon za stolicom odmah posle obroka,
• palpatorna osetljivost u predelu kolona,
• pojava sluzi u stolici - i kod zatvora i kod proliva, prisustvo sluzi je veoma čest simptom,
• malaksalost, glavobolja,
• tegobe prati nervoza i uznemirenost, što ih još više pogoršava i obratno, ponekad dolazi do depresije.

Karakteristično je da se proliv ne javlja noću, nasuprot infektivnim enterokolitisima kod kojih imamo i noćne stolice. Korisno je spomenuti da kod obolelih od sindroma iritabilnog kolona nikada, usled ovog sindroma, ne dolazi do gubitka na težini. Ukoliko oboleli počne naglo da gubi na težini treba razmotriti prisustvo drugog oboljenja. Tegobe se pogoršavaju kada je oboleli u stanju napetosti i pod stresom.

Simptomi kod žena

Žene u odnosu na muškarce boluju od ove bolesti 2 do 3 puta češće.

Kod žena je sindrom iritabilnog kolona naročito izražen posle ovulacije, kada je povećana produkcija estrogena i progesterona. U tom periodu se čak i potpuno zdrave žene žale na osećaj nadutosti, pa se tegobe često ne pripisuju nekom oboljenju. Kod obolelih žena simptomi su uglavnom opstipacija praćena nadimanjem i grčevima u stomaku. Kod žena je ovaj sindrom češće povezan sa anksioznosću i depresijom nego kod muškaraca. Postavlja se pitanje zbog čega - da li usled hormonalnog disbalansa ili usled opterećenja na poslu, a najčešće i kod kuće.

Dijagnoza

Pošto ova bolest nema organsku podlogu ne postoje posebni laboratorijski testovi, a ni snimanja kojima bi se ona dokazala. Postavljanje dijagnoze se zbog toga svodi na dobro uzetu anamnezu i isključivanje drugih oboljenja digestivnog trakta ili sistema koji bi mogli dati sličnu simptomatologiju. Ova vrsta dijagnostike se naziva diferencijalna dijagnostika.

Isključiti treba, izmedju ostalog, i sledeće bolesti: infektivne i parazitarne bolesti crevnog trakta, ulcerozni kolitis, Kronova bolest, karcinom debelog creva, celijačna bolest, intolerancija glukoze, hipertireoza, nedostatak laktaze, alkoholizam i neke druge manje poznate.

Znači, prilikom pregleda obolelog, osim anamnestickih podataka, lekar treba da obavi korektan klinički pregled i da uputi pacijenta na dodatne pretrage koje obuhvataju:

• krvna slika sa biohemijskim analizama, uključujući serumsko gvožđe, CRP i fekalni kalprotektin, serološko testiranje na celijakiju, po potrebi uraditi hormone štitne žlezde;
• pregled stolice na okultno krvarenje, na parazite, gljivice i bakteriološki, eventualno na svarljivost hrane;
• UZ abdomena, radi dijagnostike oboljenja žučne kesice, pankreasa i drugih;
• kolonoskopija sa uzimanjem isečka radi isključenja prisustva polipa, karcinoma i drugih oboljenja creva, a posebno se preporučuje kod starijih od 50 godina;
• kod žena je obavezan i ginekološki pregled.

Prilikom medicinskih ispitivanja naročitu pažnju treba posvetiti onim pacijentima kod kojih su se tegobe prvi put pojavile posle 50. godine života, koji mršave u poslednje vreme, imaju pojavu krvi u stolici, pozitivan fekalni kalprotektin, anemični su i imaju pozitivnu porodičnu anamnezu na kolorektalni karcinom.

Kako se leči irirabilni kolon

Iako sindrom iritabilnog kolona nije opasan po život jer ne postoji organska podloga oboljenja i ne dovodi do težih oštećenja organizma, ipak je neophodno lečiti ga, pogotovo u slučajevima sa veoma izraženim tegobama, jer remeti svakodnevni život obolelom i izaziva dodatno psihičko opterecenje pa čak i depresiju.

Lečenje je uglavnom dugotrajno, obolelom treba objasniti prirodu bolesti i značaj upornosti za uspešan ishod lečenja. U inicijalnoj fazi lečenja, pogotovo kod pacijenata koji nemaju veoma izražene tegobe, terapija je usmerena na ublažavanje simptoma i uspostavljanje redovnog rada creva. Savetuje se promena načina života i ishrane u smislu izbegavanja stresogenih situacija ili načina reagovanja na njih, vid autotreninga, zatim dovoljno kretanja radi uravnoteženja crevne peristaltike, lagane aerobne vežbe, masaža stomaka koja potpomaže eliminacije gasova.

Režim ishrane treba da bude prilagođen bolesti i u skladu sa postulatima zdrave i izbalansirane ishrane. To znači, smanjenje unosa masti i namirnica koje izazivaju produkciju gasova i nadutost, kao što su: leguminoza - (grašak, pasulj, boranija), punomasni sirevi, sveže mleko, kafa alkohol, od voća na primer kajsija i šljive nadimaju, kisela testa. Takođe, dobro je voditi dnevnik ishrane i tegoba, ne bi li se pogoršanje simptoma povezalo sa uzimanjem pojedinih vrsta namirnica. Preporuka je da se primenjuje ishrana bogata vlaknastim - balastnim materijama koje povećavaju volumen stolice zadržavajući određene količine vode u njoj, kao što su na primer mekinje, ovsene i ražene pahuljice. Veoma je bitno redovno uzimati obroke više puta dnevno, ne dozvoliti da se stomak "pretovari".

Ukoliko su bolovi jaki i učestali daju se spasmolitici 30 minuta pre obroka da bi inhibisali gastrokolični refleks (potreba za defekacijom odmah posle jela), a kod proliva i loperamid koji smiruje crevnu peristaltiku. Ove lekove ne treba uzimati na svoju ruku ukoliko lekar nije preporučio, a pogotovo ukoliko nisu isključena druga oboljenja gastrointestinalog trakta. Korisno je uzimati i probiotike, duži vremenski period.

U slučaju zatvora može se privremeno piti čaj za čišćenje, međutim, pošto ti čajevi uglavnom sadrže list sene, treba ih koristiti samo u slučaju krajnje nužde, zbog toga što se creva naviknu na senu pa će oboleli, ukoliko je ne uzima, imati probleme sa stolicom. Bolje je uzimati nekoliko dana prah biljke psilium, uzima se jednom dnevno kašičica praha rastvorenog u čaši vode, bogata je vlaknima i podstiče rad creva, a zatim nastaviti sa preporučenom ishranom.

U slučaju da je pacijent uznemiren ili pod hroničnim stresom, mogu se koristiti sedativi ili anksiolitici, ukoliko je depresivan - antidepresivi. Podrazumeva se, sve to pod kontrolom i nakon konsultacije sa neuropsihijatrom. Ponekad je neophodno primeniti i psihoterapiju.

Ishrana

Lečenje iritabilnog kolona se započinjemo promenom režima ishrane. Kao što je rečeno, obroci treba da budu redovni, nekoliko puta dnevno (tri obroka i dve užine), ne preobilni i ne jesti neposredno pred spavanje. Kafu i alkohol svesti na razumnu meru, ukoliko je potrebno i potpuno izbaciti. Ne konzumirati masnu hranu, suhomesnate i druge konzervisane i visokoprerađene proizvode kao što su razne grickalice (čips, smoki itd.), gotova jela - svi oni sadrže preveliku količinu soli i mnoge druge štetne aditive i veštačke boje, zatim sveže mleko i punomasne sireve, industrijske hlebove (pogotovo beli). Leguminoze, zbog toga što se teško vare i dovode do stvaranja gasova i nadimanja, takođe izbegavati.

Najvažnije je uzimati namirnice koje u sebi sadrže balastne materije u vidu biljnih vlakana koja imaju višestruku funkciju. Biljna vlakna su vrsta ugljenih hidrata koje hrana životinjskog porekla ne sadrži i koja gotovo nesvarena dospevaju do debelog creva. Međutim, i pored toga što nemaju nutritivnu vrednost, ona vrše višestruku i korisnu ulogu u organizmu. Vlakna čine da stolica ima optimalni volumen, apsorbiju tečnost pa stolica nikada nije suva i tvrda i lako se eliminiše. Time se reguliše rad creva i preveniraju razna oboljenja, od pojave šuljeva, preko iritabilnog kolona, pa sve do kancera kolona.

Osim toga, hrana bogata vlaknima potpomaže u smanjivanju holesterola u krvi - apsorbuje ga i izbacuje stolicom, a pošto obezbeđuje dužu razgradnju hrane tokom varenja, ne dozvoljava nagle skokove nivoa glukoze u krvi što je bitno u prevenciji šećerne bolesti.

Nesvarena biljna vlakna predstavljaju i dobru hranljivu podlogu za mikrobiom naših creva, odnosno za probiotske bakterije koje žive u crevima, a korisne su za održanje zdrave sluznice creva i potpomažu imunu funkciju digestivnog trakta.

Hrana bogata vlaknima je:

• povrće - šargarepa, brokoli, prokelj, kelj, spanać, cvekla, artičoka, paradajz, bundeva, koji su osim balastnih materija bogati i mineralnim materijama i vitaminima, kao i antioksidantima, pa dodatno štite i od raka.
• mahunarke - treba ih jesti, ali tek kada se simptomi iritabilnog kolona smire (zbog toga što one nadimaju, ali su korisne u kasnijoj fazi zbog visokog sadržaja vlakana): pasulj, grašak, sočivo, lebleblija (od koje se pravi zdrav namaz humus).
• voće - naročito kruške, jabuke, maline, jagode, avokado, banane.
• žitarice (pahuljice) - ovsene, ražene, ječmene, zatim kinoa koja je u poslednje vreme popularna i veoma zdrava.
• semenke od suncokreta, bundeve, čia semenke, orašasti plodovi kao što su orasi, bademi, lesnici, a naročito pistaći.
• Čaj od nane - smiruje creva, ublažava bolove, smanjuje nadimanje.
• Čaj od anisa - jedna kašika mlevenog semena anisa prelije se dvema šoljama ključale vode i stoji na blagoj vatri pet minuta.

Promena životnog stila i iritabilni kolon

Što se tiče životnog stila obolelih od sindroma iritabilnog kolona, promene koje treba preduzeti su individualnog karaktera.

Ako se ne radi o alergijskoj reakciji na neke vrste namirnica i kada se isključe ostali mogući uzroci tegoba, prvo što oboleli treba da uradi, je promena načina ishrane kako je već opisano. Sledeća stvar je da pokuša da izbegne stres, iako to izgleda na prvi pogled nemoguće. Oboleli sam ili uz pomoć stručnjaka, prvo treba da sagleda šta je kod njega izazivač stresa (posao, okruženje, kuća), pa ukoliko nije u stanju da ga otkloni, treba barem da izmeni svoj način reagovanja na njega. Po tom pitanju se preporučuje i bavljenje nekim hobijem - joga, meditacija. Možda malo smanjiti lične ambicije i ne posmatrati sebe samokritički.

Kretanje! Baviti se nekom vrstom fizičke aktivnosti i to po mogućstvu bar pet dana u nedelji, u trajanju od 30 do 60 minuta. To podrazumeva brzu šetnju po svežem vazduhu, vožnju bicikla, lagani treninzi snage i kardiotreninzi, što ne mora nužno da znači odlazak u teretanu. Kretanje poboljšava psihičko stanje, povoljno utiče na raspoloženje, uspostavlja pravilan rad creva, poboljšava peristaltiku.

Zdrav noćni san, treba da bude kvalitetan (neisprekidan) i dovoljno dug - bar 7 sati, on podiže opštu otpornost organizma i pomaže u borbi protiv stresa. Ne treba pušiti, ili bar smanjiti na minimalnu količinu, i ne konzumirati alkohol.

Da li je iritabilan kolon opasan po zdravlje?

Iritabilan kolon nije praćen patoanatomskim promenama na crevima, niti postoji bilo kakvo organsko oboljenje digestivnog trakta. U pitanju je isključivo funkcionalni poremećaj, to je takozvano psihosomatsko oboljenje, a uzrok se nalazi u komunikaciji između mozga i digestivnog trakta.

Što se tiče uticaja iritabilnog kolona na zdravlje ostalih organa, činjenica je da nervozna creva nemaju uticaj i ne oštećuju neposredno druge organe, niti su opasna po život obolelog. Ipak i pored toga remete svakodnevno funkcionisanje obolelih, dovode do hronične anksioznosti, poremećaja sna, depresivnih epizoda, umanjuju radnu sposobnost i uopšte kvalitet života. Usled svega ovoga može doći do pada odbrambenih spisobnosti organizma i smanjene otpornosti na agense iz spoljašnje sredine.

Koji su najčešći okidači za simptome iritabilnog kolona?

Neposredni okidači za simptome iritabilnog kolona su akutni stres, hronična napetost i anksioznost, ubrzani tempo života, previše obaveza a malo vremena. Sve je ovo povezano sa užurbanom ishranom, čestim konzumiranjem nekvalitetnih namirnica - brza hrana, kao i sa nedostatkom sna ili sa njegovim lošim kvalitetom.

Način na koji će neko odreagovati na stres, zavisi od psihosocijalnih faktora koji se razvijaju od najranijeg životnog doba, već u detinjstvu. Zavise od vaspitanja, načina života, socijalnih veština i načina odnošenja prema stresu, kojima se dete uči u zavisnosti od sredine u kojoj odrasta.

Da li stres i anksioznost mogu uticati na simptome iritabilnog kolona?

Simptomi iritabilnog kolona često nastaju neprimetno, tegobe se javljaju povremeno nakon neke stresne situacije, pa oboleli u početku i ne shvataju da je u pitanju bolest, već svoje tegobe pripisuje užurbanom načinu života, neredovnoj ishrani i trenutnoj nervozi. Medjutim, ponovljeni stresovi i hronična anksioznost, neminovno dovode do pogoršanja probave, pa to podstakne obolelog da zatraži lekarsku pomoć i tek tada se, nakon isključenja drugih mogućih oboljenja, postavlja prava dijagnoza.

Da li fizička aktivnost može pomoći kod iritabilnog kolona?

Da, fizička aktivnost deluje stimulativno na ceo organizam. Ona ubrzava cirkulaciju, poboljšava san, povećava nivo antistresnih hormona serotonina i dopamina, pa samim tim utiče na one faktore koji su neposredni okidači za pojavu sindroma iritabilnog kolona. Osim toga, kretanje stimuliše i reguliše crevnu peristaltiku, a poremećena peristaltika je osnovni uzrok simptoma ove bolesti. Preporučuje se kretanje bilo kog tipa, počev od brzog hodanja, vožnje bicikla, plivanja, pa sve do bavljenja nekom vrstom sporta ili treniranja u teretani. Sve to u zavisnosti od godina života obolele osobe, fizičke kondicije i prethodne utreniranosti, kao i prisustva pridruženih bolesti. Najbolje je sprovoditi fizičku aktivnost na otvorenom, u prirodi na svežem vazduhu.

Zaključak

Iako sindrom iritabilnog kolona nije oboljenje koje teže narušava opšte stanje zdravlja obolelog, ipak remeti njegovo svakodnevno funkcionisajne, a može čak i da značajno smanji kvalitet života. Zbog toga nastale tegobe ne treba zanemarivati već potražiti pomoć stručnjaka. Prva instanca je izabrani lekar opšte medicine koji će nakon uzete anamneze preduzeti prve korake u cilju daljeg postavljanja dijagnoze, a zatim se preporučuje i pregled gastroenterologa radi detaljnije evaluacije stanja gastrointestinalnog trakta.