Zatvor ili opstipacija je termin kojim se označava otežano i neredovno, odnosno proređeno, pražnjenje creva, uz oskudnu i tvrđu stolicu. Normalno je da od unošenja hrane pa do pražnjenja creva prođe 12 do 48 sati. Ukoliko se ovo vreme produžava, pa se creva prazne manje od tri puta nedeljno, stolica je tvrda i suva, a debelo crevo se prazni s naporom, tada kažemo da postoji zatvor, to jest opstipacija.
Inače, smatra se norlanim imati i do 2 do 3 stolice dnevno, a neko može imati jednu stolicu na dan, ali ukoliko su one uobičajene konsistencije i defekacija se obavlja bez tegoba, onda je to fiziološka pojava. Idealno bi bilo prazniti debelo crevo svakog dana.
Da bi se razumela ozbiljnost ovog zdravstvenog problema treba ukratko rezimirati ulogu debelog creva u probavnom traktu. Proces varenja hrane, to jest probava, počinje već u ustima, zatim se nastavlja u želucu, apsorpcija hranljivih materija vrši se u tankim crevima, a ostaci nesvarene hrane prolaze kroz debelo crevo u kome se zgušnjava sadržaj putem resorpcija vode. Na kraju se u njegovom završnom delu formira srednje čvrsta stolica, koja se zatim uz nagon za defekacijom izbacuje bez nekih posebnih tegoba i suvišnog naprezanja.
Zajedno sa nesvarljivim ostacima hrane izbacuju se i toksini uneti u organizam, kao i patološke bakterije. Sa balastnim materijama izbacujemo i "loš" holesterol, a ćelije zdrave crevne sluzokože luče sluz koja onemogućava toksinima da oštete crevni zid. Međutim, uloga debelog creva u procesu probave nije baš tako jednostavna i ne svodi se na puko stvaranje i izbacivanje izmeta.
Osim resorpcije vode, u debelom crevu se obavlja i niz drugih funkcija od značaja za zdravlje organizma, što znači da pojavu zatvora treba ozbiljno shvatiti i posvetiti joj dužnu pažnju. U debelom crevu se resorbuju mnoge mineralne materije, sintetišu se vitamini B grupe i K vitamin, vrši se finalna razgradnja izvesne količine neprobavljene hrane, pa se na taj način proizvode određene esencijalne aminokiseline i apsorbuju kratkolančane masne kiseline, odnosno one koje organizam ne može sam da proizvede, a neophodne su za funkcionisanje ćelija. Takođe, u debelom crevu se vrši i većinska sinteza hormona serotonina i dopamina (nazvanih "hormoni sreće"), koji imaju mnogobrojne funkcije, a između ostalog učestvuju i u kontroli crevne peristaltike.
U slučaju zatvora metabolički otpad ostaje u crevima, narušava se crevna flora, dolazi do oštećenja crevne sluzokože, koja gubi svoju zaštitnu ulogu, pa se toksini i ostale štetne materije koje bi trebalo da budu izbačene sa izmetom, ponovo se resorbuju i preko krvi vraćaju u organizam. Osim toga u zidu creva ove supstance izazivaju takozvanu "zapaljensku" reakciju, luče se medijatori zapaljenja koji dolaze do svih organa i narušavaju njihovu normalnu funkciju. To je osnov pojave autoimunih oboljenja kao što su Hashimoto tireoiditis, reumatoidni artritis, multipla skleroza, a čak se i Alchajmerova bolest može povezati sa zatvorom, kao i mnoga kardiovaskularna oboljenja.
U zidu crevne sluzokože nalazi se većina imunih ćelija odgovornih za ćelijski imunitet, pa je i iz tog razloga integritet i zdravlje iste od neprocenjivog značaja.
Opstipacija prema vremenu trajanja može biti akutna (nagla) i hronična tj. ona koja traje duže vreme.
Akutna opstipacija se obično javlja posle stresogenih situacija, prilikom promene sredine i izmenjenog režima ishrane, nakon perioda dehidracije ili povraćanja, posle operativnih zahvata, u toku povišene temperature, nakon perioda smanjene fizičke aktivnosti ili uzimanja određenih lekova. Ovo stanje se reguliše posebnim režimom ishrane i fizičkim vežbama, retko kada treba pribeći laksativima.
Osim ovog benignog akutnog zatvora, treba spomenuti akutni zastoj u pasaži creva, koji nastaje naglo, iz punog zdravlja, praćen je intenzivnim bolovima u stomaku, povraćanjem, bledilom, preznojavanjem, opštom malaksalošću i generalno lošim stanjem. Tada je najverovatnije u pitanju ileus, odnosno akutno zamršenje creva, što zahteva najčešće hitnu hiruršku intervenciju.
Hronična opstipacija
Hronična opstipacija je vrsta zatvora koja se uglavnom javlja kod ljudi koji se duže vremena hrane neadekvatno, uglavnom jedu suvu, brzu hranu, bez unošenja dovoljnih količina balastnih materija, o čemu će kasnije biti reči. Zatim, kod osoba koje se nalaze pod hroničnim stresom, jedu na brzinu i gutaju nedovoljno sažvakanu hranu. Kod ljudi kojima je posao povezan sa dugotrajnim sedenjem i ne kreću se dovoljno, kao i kod onih koji duže vreme piju lekove koji mogu dovesti do opstipacije, a nisu signalizirali lekaru taj problem. Zatim, kod starijih ljudi usled kombinacije više pomenutih faktora - nekretanje, neredovna ishrana, uzimanje više vrsta lekova, slabost mišića dna karlice, nekontrolisana primena laksativa.
Sve ovo gore navedeno se odnosi na zatvor koji nije povezan sa drugim oboljenjima digestivnog trakta. U svakom slučaju, opstipaciju treba ozbiljno shvatiti i sprovesti dodatna ispitivanja.
Simptomi zatvora
Kao što je već navedeno, zidovi naših creva i tankog i debelog (u suštini čitavog probavnog sistema uključujući i želudac), snabdeveni su bogatim spletom nervnih završetka preko kojih digestivni trakt aktivno i neposredno komunicira sa mozgom. Upravo zbog toga, svaki poremećaj u radu creva, reperkutuje se brojnim fizičkom i psihičkim tegobama, a ponekad može doći čak i do neuroloških bolesti.
Skoro svako od nas je nebrojeno puta doživeo nelagodnost u stresnim situacijama sa grčevima u stomaku i nagonom za pražnjenje stolice.
Glavni simptom opstipacije je:
- tvrda, suva stolica koja se javlja proređeno, odnosno na treći dan ili ređe.
Ostali simptomi su:
- osećaj nadutosti trbuha,
- povremeni bolovi u stomaku koji mogu biti pritupljeni ili grčeviti i praćeni su osećajem bolne peristaltike creva,
- otežano pražnjenje creva, s naporom i bolovima u predelu rektuma,
- osećaj nedovoljnog pražnjenja creva,
- potreba za potpomaganjem defekacije ručnim potiskivanjem dna male karlice,
- učestala pojava šuljeva,
- pojava analnih fisura (prskotina) sa tragovima krvi nakon defekacije,
- umor, razdražljivost, neraspoloženje,
- gubitak apetita, mršavljenje,
- glavobolja, malaksalost,
- zadah iz usta,
- problemi sa kožom, ekcemi,
- loš san,
- depresivne epizode.
Uzroci zatvora
Slobodno mozemo reći da je zatvor bolest, ili simptom, savremenog načina života. Gotovo trećina svetske populacije ima povremeno problem sa ovom pojavom. Osim što je opstipacija često posledica neadekvatnog načina života i ishrane, ona može biti i jedan od znakova i simptoma veoma ozbiljnih oboljenja.
Glavni faktori rizika za pojavu zatvora su:
- ženski pol: žene imaju 10cm duže debelo crevo, češće odlažu nagon za defekacijom zbog neadekvatnih uslova za obavljanjem iste, socijalni razlozi, promene u hormonalnom statusu, trudnoća i period nakon porođaja;
- starije životno doba, preko 65 godina: zbog nedovoljnog kretanja ili pak opšte mišićne slabosti;
- genetski faktori, sklonost ka pojavi šuljeva;
- osobe izložene hroničnim stresu i užurbanom načinu života;
- smanjena pokretljivost (usled nekog oboljenja, nakon operacija, potrebe posla, preterane gojaznosti, nedostatka navike za kretanjem);
- nedovoljno unošenje biljnih vlakana i tečnosti;
- uzimanje različitih vrsta lekova.
Ukoliko je u pitanju privremeni zatvor koji traje nekoliko dana i nije praćen posebnim tegobama, nije potrebno ispitivanje već treba primeniti mere koje ce u daljem tekstu biti preporučene. U slučaju da zatvor duže traje neophodno je obratiti se lekaru i sprovesti dodatna ispitivanja.
Uzroci opstipacije mogu biti funkcionalne ili organske prirode.
Funkcionalna opstipacija
Funkcionalna opstipacija je ona koja nastaje usled promena u radu creva - crevnoj peristaltici. Crevna muskulatura može biti pod stalnim grčem usled pojačanog delovanja takozvanog parasimpatikusa (deo autonomnog nervnog sistema zaduženog, između ostalog, i za crevnu peristaltiku), pa je stolica tvrda i oskudna. Ova vrsta opstipcije se najčešće javlja kod nervoznih osoba i onih izloženih hroničnom stresu.
Druga vrsta funkcionalne obstipacije je takozvana "atonična" opstipacija i viđa se najčešće kod starijih osoba i u trudnoći. Mišići crevnog zida slabije reaguju na nervne impulse, peristaltika je slabija, lumen creva je proširen pa dolazi do dužeg zadržavanja crevnog sadržaja.
Proktogena opstipacija je vrsta organske opstipacije, kada se zbog neredovnog odazivanja na poziv za vršenjem nužde, usled raznoraznih razloga (profesija, žurba, stid), suzbije ili ugasi refleks pražnjenja debelog creva.
Opstipacija organskog porekla:
- mehaničke prepreke u crevima: prisustvo tumora u lumenu creva ili njegovom zidu, tumori koji sa spoljašnje strane pritiskaju crevni zid, a poreklom su sa susednih organa, paraziti u crevima;
- megakolon: prošireno debelo crevo koje može biti posledica stenoze (suženja) rektuma (izvodni deo debelog creva), može biti urođeno ili stečeno;
- divertikuloza creva: vrećasta proširenja u zidu creva koja sužavaju lumen;
- priraslice u abdomenu nastale nakon operacija ili upalnih procesa, koja spolja pritiskaju creva i remete njihovu peristaltiku;
- akutni abdomen, takozvana zamršena creva: nagli prekid u pasaži creva iz različitih razloga (ponekad i nepoznatih), ovo stanje je po život opasno i najčešće zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Loša ishrana i zatvor
Takozvana alimentarna opstipacija nastaje kao posledica unošenja nedovoljne količine nesvarljive celuloze koja je potrebna za stvaranje volumena crevnog sadržaja. Znači, ukoliko se ne konzumira u dovoljnoj količini ona hrana koja sadrži celulozu u većem procentu, a to su sve vrsta voća, povrće, naročito korenasto i mahunarke, zeleno povrće, pogotovo ono koje se može jesti u presnom obliku, velika je verovatnoća da će se javiti problem sa pražnjenjem creva. Uz ovo je neophodno uzimati dovoljno tečnosti, jer celulozna vlakna upijaju vodu i sprečavaju stvrdnjavanje stolice. Treba izbegavati gazirane napitke, alkohol i kafu u većoj količini, jako začinjena i ljuta jela, proizvode od belog brašna, pržena jela, veću količinu mlečnih proizvoda (nefermentisanih). Ne jesti previše peciva, suhomesnate prerađevine, razne grickalice.
Nedostatak fizičke aktivnosti
Nedovoljna fizička aktivnost može uzrokovati opstipaciju. Ukoliko se ne krećemo dovoljno dolazi do slabosti kompletne muskulature, stomačni mišići kao i mišići dna male karlice gube na svom tonusu, ne kontrahuju se dovoljno i redovno. Na taj način izostaje spoljna masaža digestivnog trakta koja je potrebna da bi se stimulisale crevne kontrakcije. Jednostavno rečeno creva se "ulenje", njihov lumen je proširen, crevni sadržaj se zadržava duže nego što je potrebno i strvrdnjava.
S druge strane, nedostatak kretanja utiče na povećanje telesne težine, na smanjenje lučenja hormona serotonina i dopamina koji imaju udela, kako je to već opisano, u podsticanju crevne peristaltike. Zbog toga se preporučuje, u okviru lečenja zatvora kao i u cilju prevencije, redovna fizička aktivnost. To mogu biti brze šetnje, vožnja bicikla, plivanje, joga, lagano trčanje. Bitno je da se obavlja bar tri puta nedeljno, idealno bi bilo svakog dana bar po pola sata. Tokom fizičke aktivnosti produbljuje se disanje, pa se na taj način aktivira dijafragma koja odozgo povećava pritisak u abdomenu i stimuliše rad creva.
Medicinska stanja i zatvor
Diabetes mellitus - šećerna bolest
Šećerna bolest je često praćena pojavom zatvora, navodno čak 60% obolelih od šećerne bolesti pati od njega, pogotovo oni kod kojih je već izražena periferna neuropatija. Uzrok zatvora kod dijabetičara je lezija crevnog autonomnog nervnog sistema u sklopu opšte polineuropatije, koja neminovno pogađa sve obolele. Usled navedene lezije, impulsi koji su potrebni crevnoj muskulaturi da obavljaju pasažu hrane izostaju ili su oslabljeni, što dovodi do dužeg zadržavanja crevnog sadržaja, resorpcije vode, zgušnjavanja stolice i usporenog potiskivanja fecesa ka rektumu (izvodnom delu digestivnog trakta). Osim zatvora, kod ovih pacijenata se javlja i takozvana gastropareza, to jest smanjen motilitet želuca, pa se i on sporo prazni, što za posledicu ima pojavu gastroezofagealnog refluksa.
Kod dijabetičara dodatni problem je, ukoliko dijabetes nije adekvatno regulisan, gubitak tečnosti, što utiče na zgušnjavanje stolice. Ukoliko je u pitanju osoba starijeg životnog doba, verovatno koristi i druge lekove, uključujući sedative i antidepresive, slabije se kreće, možda i neadekvatno hrani, pa to sve zajedno pogorsava postojeću opstipaciju.
Sindrom iritabilnog kolona
Ovaj sindrom spada u najčešća oboljenja gastrointestinslnog trakta, javlja se uglavnom kod mlađih osoba u dobu od 20. do 30. godine, mada može i do 50. Češći je kod žena, kod osoba stalno izloženih stresu, perfekcionista. Manifestuje se ili pojavom permanentnog proliva, ili hroničnim zatvorom, ili pak naizmeničnim epizodama proliva i zatvora. Praćeno je bolovima i grčevima u stomaku, nadutošcću, gasovima i prisustvom sluzi u stolici.
Ukoliko je u pitanju zatvor, stolice su brabonjaste ili uske kao olovka, pojavljuju se ređe nego tri puta nedeljno, defekacija je bolna i ima se osećaj nepotpunog pražnjenja. Obavezno treba sprovesti kompletno kliničko ispitivanje da se ne bi previdela zapaljenska oboljenja digestivnog trakta, prisustvo tumora itd.
Hipotireoza - smanjena funkcija štitne žlezde
Opstipacija se kod hipotireoze javlja kao jedan od ključnih i prepoznatljivih simptoma u sklopu ostalih simptoma koji ukazuju na usporenu metaboličku funkciju organizma.
Ostala simptomatologija je: nepodnošenje hladnoće, suva, perutava koža, povećanje telesne težine, otok lica, podbulost kapaka, slaba kosa. Ukoliko pored zatvora imamo i ovu simptomatologiju, sprovesti ispitivanju u pravcu hipotireoze.
Parkinsonova bolest:
Zatvor je čest problem kod obolelih od Parkinsonove bolesti, odnosno to je jedan od najčešćih nemotoričkih simptoma, a posledica je oštećenja živčanih vlakana koji kontrolišu pokrete creva. Javlja se kod 50-80% obolelih i često je to i prvi znak oboljenja, koji se može pojaviti nekoliko godina pre dijagnostikovanja bolesti. Opstipacija svojom simptomatologijom dodatno otežava život obolelih, može dovesti i do neuredne apsorpcije lekova koje bolesnik uzima, a dovodi i do pogoršanja emocionalnih problema i naglašene anksioznosti.
Miastenia gravis:
Ovo je hronična autoimuna bolest, kod koje patološka antitela smanjuju broj receptora za neurotransmiter acetilholin na mišićnim ćelijama, pa mišić prima nedovoljnu količinu signala za kontrakciju. To dovodi do smanjenog motiliteta crevnog trakta i posledičnog zatvora.
Multipla skleroza
Ovu bolest karakteriše gubitak takozvanog mijelinskog omotača nerava, zbog čega su nervni impulsi usporeni ili potpuno prekinuti, što sa svoje strane uzrokuje otežano mokrenje i izbacivanje stolice.
Depresija:
Dokazano je da neosporno postoji veza između depresije i anksioznosti i povećanog rizika od zatvora, pogotovo kod starijih osoba. Oko trećine osoba obolelih od depresije istovremeno pati i od zatvora. Ovo se tumači smanjenom količinom serotonina u krvi, kao i pratećim prisustvom iritabilnog kolona kod ovih bolesnika.
Stanje organizma kao uzrok opstipacije - trudnoća
Trudnoća kao posebno stanje ženskog organizma može biti povezana sa pojavom zatvora iz više razloga. Kao prvo, u pitanju je velika hormonalna promena u organizmu, pogotovo višak progesterona koji relaksira glatku muskulaturu zida materice da ne bi došlo do preranog izbacivanja ploda, zatim nedovoljno kretanje koje je karakteristično za rizične trudnoće, a u odmaklijim trudnoćama, uzrok zatvoru je pritisak ploda na završni deo debelog creva.
Ostalo
- Određene bolesti kičmenog stuba takodje mogu biti povezane sa pojavom zatvora.
- Zatim i trovanja morfinom - bilo da se primenjuje u medicinske svrhe ili je uzet u vidu narkotika.
Kako određeni lekovi utiču na zatvor?
Ukoliko patite od hroničnog zatvora obavezno obavestite lekara o tome koje sve lekove uzimate i koliko dugo, kao i da li ste primetili pojavu zatvora pre ili posle započinjanja terapije tim medikamentima. Mnogi lekovi koji nisu povezani sa lečenjem digestivnog trakta mogu kao nuspojavu imati opstipaciju.
Suplementi gvožđa:
U velikom procentu slučajeva, oko 60%, suplementi gvožđa izazivaju nadimanje, povremene bolove u stomaku i zatvor, sa tvrdom i tamnije prebojenom (naginje ka crnoj boji) stolicom.
Antidepresivi:
Antidepresivi su lekovi koji se koriste za lečenje nedostatka životne motivacije, apatiju, pesimizam, usporenost misli i delovanja. Ovi lekovi imaju višestruko dejstvo, a između ostalog blokiraju i određenu supstancu iz grupe neutotransmitera, pod imenom acetilholin, pa se kao posledica toga javlja suvoća usta i smanjenje crevne peristaltike, što opet izaziva pojavu zatvora.
Antihistaminici:
Ovo su lekovi koji se koriste za ublažavanje simptoma izazvanih alergijama na razne supstance - kao što su polen, kućna prašina, grinje, dlake kućnih ljubimaca itd. Oni smanjuju sekreciju iz nosa, svrab ždrela i očiju, ublažavaju kijanje i alergijske kožne manifestacije. Takođe dovode do blokade dejstva gore spomenutog acetil holina i izazivaju zatvor. Kako su alergijske reakcije generalno u porastu, ove lekove prilikom opservacije pacijenta sa obstipacijom treba imati na umu.
Diuretici:
Diuretici lekovi koji pomažu organizmu da se oslobodi suvišne tečnosti izlučivanjem viška soli iz organizma preko bubrega. Neki diuretici su prilično agresivni i mogu dovesti do elektrolitnog disbalansa u organizmu (poremećen odnos između jona kalijuma i natrijuma), što sa svoje strane može izazvati ili zatvor ili proliv.
Antacidi:
Anticidi su lekovi koji se često prepisuju za ublažavanje gorušice izazvane viškom želudačne kiseline. Aktivne supstance koje se nalaze u antacidima su uglavnom aluminijum hidroksid, magnezijum hidroksid, kalcijum karbonat, bizmut, koji pored neutralizacije želudačne kiseline inhibiraju kontrakcije glatke muskulature pa na taj način uzrokuju opstipaciju.
Antipsihotici:
Antipsihotici, a posebno preparati klozapina koji smanjuje motilitet (pokrete) creva, pa to može predstavljati veliki problem u lečenju pshotičnih pacijenata. Ponekad mogu dovesti čak i do potpune crevne blokade.
Nekontrolisana primena antibiotika:
Usled uništavanja normalne i korisne crevne flore - mikrobioma, može doći do proliva ili pak zatvora.
Narkotični analgetci:
Narkotični anelgetici koji se koriste kod hroničnih bolova, na primer kod pacijenata sa težim oblicima reumatoidnog artritisa, takođe mogu kao nuspojavu imati pojavu zatvora.
Psihološki faktor - stres i anksioznost
Mozak i creva su povezani mnogobrojnim nervnim strukturama, ta veza je dvosmerna i veoma senzitivna. Digestivni distem, posle mozga, ima najveći broj živčanih vlakana, to je takozvani mienterički nervni pleksus - simpatikus i parasimpatikus, koji su zaduženi za pokrete mešanja i potiskivanje hrane u crevima.
Jedan od najdužih i najsloženijih nerava u ljudskom organizmu je nervus vagus, koji je deo autonomnog nervnog sistema, to jest funkcioniše nezavisno od naše volje. On reguliše rad kardiovaskularnog sistema, disanje, gutanje itd, a između ostalog i rad gastrointestinalnog sistema. Preko osetljivih nervnih završetka, creva aktivno komuniciraju sa mozgom, i to sa njegovim delovima nazvanim hipotalamus i limbički sistem, a koji su istovremeno zaduženi i za naše emocionalno stanje.
Osim toga, u crevima se proizvodi najveći deo hormona serotonina i dopamina koji podstiču agilnost i raspoloženje, kao i neurotransmiteri koji olakšavaju komunikaciju između nervnih ćelija. U proizvodnji ovih supstanci od neprocenjivog značaja je i crevni mikrobiom, pa je razumljivo u kolikoj meri zdravlje gastrointestinalnog trakta utiče i na naše raspoloženje i psihičku ravnotežu.
Iz svega gorenavedenog razumljivo je, ono što nam je blisko iz svakodnevnog života, da prilikom stresnih situacija istovremeno osećamo nelagodnost u stomaku, grčeve, ponekad zatvor ili proliv, često gubitak apetita. I obrnuto, ukoliko patimo od zatvora ili drugih vrsta stomačnih tegoba, to se odražava na naše raspoloženje, pa ukoliko takvo stanje dugo traje, može izazvati i gorepomenuta oboljenja: depresiju, Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest, pa i do oboljenja srca, pluća i bubrega.
Prilikom akutnog stresa, nalazimo se najviše pod uticajem hormona adrenalina koji utiče na smanjenje lečenja pljuvačke i usporava probavu. Ukoliko smo u stanju hroničnog stresa i anksioznosti, pod prevagom smo kortizola, koji može imati brojne posledice po zdravlje svih organa i imuni status (najviše ćelija zaduženih za imunitet nalazi se upravo u sluzokoži zida creva). Ovo rezultira ili hroničnim zatvorom ili prolivom, sindromom iritabilnih creva ili pak ulceroznim kolitisom i mnogim drugim oboljenjima. Zbog toga se preporučuje kontrola stresa putem meditacije, joge, fizičkih vežbi, šetnje po svežem vazduhu, druženje sa pozitivnim ljudima i kućnim ljubimcima, bavljenje nekim hobijem, dovoljno sna, upražnjavanje pravilne ishrane.
Kako se rešiti zatvora - lečenje zatvora
Zbog svega gore navedenog može se slobodno reći da je normalno funkcionisanje debelog creva i njegovo redovno pražnjenje jedan od uslova za dobro fizičko zdravlje, mentalnu ravnotežu pa čak i psihičko zadovoljstvo.
Kao prvo, potrebno je pridržavati se zdravih životnih navika u smislu dobro izbalansirane ishrane, uzimanja dovoljno tečnosti i redovnog kretanja. Treba jesti svakodnevno kuvanu hranu i imati više obroka dnevno. Potruditi se da posvetimo vreme obroku, da ne jedemo pod stresom i na brzinu. Hranu treba jesti polako i dobro sažvakati, jer varenje počinje već u ustima, hrana se meša sa pljuvačkom u kojoj se nalaze fermenti, a sluz iz pljuvačke olakšava klizanje zalogaja duž jednjaka do želuca. Tokom obroka treba obezbediti ukućanima psihički mir, posebno deci, bez suvišnih razgovora, pridikovanja. Potruditi se, po mogućstvu, da se obroci uvek uzimaju u isto vreme i da se ne preskaču.
Nikada ne treba odlagati čin defekacije, odazvati se svakom pozivu na vršenje nužde, naročito u jutarnjim časovima i posle obroka kada je peristaltika najaktivnija. Na taj način se uspostavlja ritam - navika, da se creva redovno prazne. Digestivni sistem je praktično "drugi mozak", pa uslovni refleks pražnjenja treba redovno održavati.
Namirnice koje uzimamo moraju biti bogate biljnim vlaknima, takozvanim balastnim materijama, koje će u debelom crevu stvoriti dovoljan volumen potreban za podsticanje nagona za defekacijom. Balastne materije vezuju za sebe štetne materije i otrove iz digestivjog trakta, između ostalog i loš holesterol, onemogućavaju da se stolica stvrdne i potpomažu redovno pražnjenje.
Ishrana: šta je najbolje za brzu probavu?
Hrana koja se preporučuje za prevenciju i lečenje simptoma zatvora:
- sveže voće (breskve, kruške, kajsije, kivi - svo voće),
- povrće - kupus, kelj, brokoli, tikvice, korenasto povrće, celer, keleraba (vlakna, minerali, vitamini),
- hleb od punog zrna,
- heljda, proso, čia, kinoa, sočivo, integralni pirinač,
- mahunarke - grašak, boranija, lebleblija, bob, pasulj,
- nemasna mesa - ćureće, pileće, riba,
- orašasti plodovi - orasi, bademi, lešnici,
- semenke - bundevino seme, lan, suncokret, susam,
- fermentisana hrana - kiseli kupus, kefir, jogurt (radi unošenja probiotskih bakterija),
- pileće supe i čorbe sa dosta povrća,
- povećati svakodnevni unos vode 4 do 8 čaša dnevno.
Izbegavati:
- preterano konzumiranje mesa i mesnih prerađevina, kao i ostalih industrijskih proizvoda,
- hranu bogatu ugljenim hidratima, pogotovo peciva od belog brašna kao i koncentrovane ugljene hidrate,
- razne grickalice, čips, smoki itd,
- od lekova uzimati samo neophodne i po preporuci lekara.
Namirnice koje se preporučuju kao prirodni laksativi su:
- suve šljive potopljene u vodi - da prenoće, sok od sljiva,
- pšenične mekinje pomešane sa lanenim ili čia semenom potopljene u toploj vodi ili čaju 15 minuta,
- sveže ili suve smokve, urme i suvo grožđe - sadrže i magnezijum koji podstiče rad creva,
- pečene jabuke,
- preporučuje se masaža stomaka u pravcu skazaljke na satu, kao i šetnja i lagane aerobne vežbe sa potiskivanjem kolena prema trbuhu.
Ukoliko sve ove mere ne pomognu savetovati se sa lekarom oko uzimanja preparata iz grupe laksativa, o njima ćemo govoriti u sledećem odeljku. Oni se koriste samo kratkotrajno da ne bi izazvali zavisnost, pa kasnije bez njihove pomoći nećemo moći da imamo stolicu.
Šta je dobro za zatvor kod odraslih
Za brzo rešavanje problema najvažnije je uzeti dovoljno tečnosti 6 do 8 čaša na dan. Čaša tople vode sa limunom može da pomogne. Zatim, šoljica jake kafe može izazvati naglu peristaltiku. Kašičica sode bikarbone u čaši vode, takođe. Dobro je piti mineralnu vodu sa magnezijumom ili uzimati preparate megnezijuma.
Biljni čajevi takođe podstiču defekacije. Preporučuje se piti zeleni čaj, bez zasladjivača ili meda, uzimati između obroka, 2 do 3 puta dnevno po 1dcl. Zatim čaj od kamilice, koji osim što potpomaže varenje, utiče i na ublažavanje grčeva u stomaku. Čaj od žalfije, ali u umerenoj količini. Maslinovo ulje, najbolje hladno ceđeno, u salati ili pak jedna čajna kašičica dnevno na prazan želudac.
Laksativi:
Postoje prirodna sredstva koja bubre u crevima, odnosno upijaju vodu i na taj način povećavaju volumen sadržaja debelog creva, što olakšava njegovo izbacivanje. Uzimaju se uveče pred spavanje, jer njihovo dejstvo nastupa posle 12 do 24h, uz dosta tečnosti. To su npr. semenke lana, mekinje i psilium. Osim što bubre, ove biljke otpuštaju sluz koja oblaže zid creva i olakšava klizanje sadržaja. Sluz takođe sprečava apsorpciju otrovnih materija iz završnih delova gastrointestinalnog trakta. Ovi laksativi potpomažu i eliminaciju lošeg holesterola.
Ljuspice ksiliuma se koriste tako što se jedna supena kašika razmuti u čaši vode i popije. Nakon toga, tokom dana treba popiti jos 6 do 8 čaša vode.
Pšenične mekinje pomešane sa lanenim ili čia semenom, koriste se tako što se ostave potopljene u toploj vodi ili čaju 15 minuta.
Osmotski laksativi: su sredstva koja u lumenu creva vezuju vodu i sprečavaju da se ona ponovo resorbuje. To su supstance kao manitol, laktuloza, sorbitol, gorka so - magnezium sulfat. One čine stolicu mekom, brzo deluju, rešavaju akutni problem, ali nisu za svakodnevnu primenu. Mogu dovesti i do elektrolitnog disbalansa.
Kontaktni laksativi: su supstance koje lokalno iritiraju sluznicu creva i stimulišu muskulaturu debelog creva, pa na taj način izazivaju nagon za pražnjenjem. Ove supstance se ne smeju koristiti duže od 5 dana. To su preparati sene, ricinus, natrijum pikosulfat.
Čaj od sene treba koristiti samo privremeno dok se ne uspostavi normalno pražnjenje i ne koristiti ga često, jer se creva na njega naviknu, javlja se "sindrom lenjih creva" pa se mora često uzimati. Sena je kontraindikovana kod trudnica i dojilja, kod dece mlađe od 15 godina, a takođe i kod zapaljenja mokraćne bešike i materice.
Duža primena probiotika takođe može pomoći u regulaciji stolice.
Čepići protiv zatvora se uglavnom koriste po preporuci lekara. Ponekad, kada ništa drugo ne pomaže, a feces se zaglavio u izvodnom delu debelog creva, mora se pribeći ručnom otklanjanju ili klistiranju, što se radi u medicinskoj ustanovi.
Šta je dobro za zatvor kod dece?
Kod dece zatvor nastaje često zbog nedovoljnog unosa tečnosti nakon 6. meseca kada dete treba i pojiti. Zatim, nakon uvođenja čvrste hrane, ukoliko dete ne jede hranu bogatu vlaknima, a preterano unosi mleko i mlečne proizvode, kao i peciva, slatkiša i čokolade. Do 6. meseca, dete koje sisa, uglavnom ne pati od zatvora.
U periodu navikavanja na nošu, kao i pri polasku u vrtić i školu, dete često svesno odlaže odlazak u toalet što uzrokuje zatvor. Takođe, odvajanje od roditelja ili nesuglasice u porodici mogu rezultirati istim.
Smatra se da dete ima zatvor ukoliko ima stolicu na četiri do pet dana, ponekad i ređe, napinje se, grči i plače prilikom defekacije. U tim slučajevima neophodno je konsultovati pedijtra da bi se isključili organski uzroci.
Prva mera u lečenju zatvora kod dece je adekvatna ishrana. Povećati unos svežeg voća i kuvanog povrća. Na primer jabuka i kruška sadrže dosta vlakana i lako se vare, zatim kajsije, breskve, fermentisane mlečne proizvode. Dobar je i kompot od suvih šljiva. Insistirati na unosu supe i čorbe, zatim grašak, sočivo, spanać, integralni pirinač. Obavezno povećati unos tečnosti, ponuditi detetu vodu iako ne traži.
Za decu stariju od jedne godine postoji na tržištu sirup za omekšavanje stolice.
Posle obroka, kada je aktivnost creva najveća (takozvani gastrokolični refleks), insistirati da dete sedne na nošu, tom prilikom noge treba budu savijene u kolenima, a kolena malo uzdignuta i razmaknuta (bolje je da dete sedi na noši, nego da se koristi adapter za wc šolju). Ne treba ga požurivati niti držati na noši veoma dugo - dovoljno je desetak minuta.
Bebama, posle 6.meseca, bolje je dati sok od šljiva, jabuke ili kruške, nego pire. Treba svakodnevno praktikovati primenu vežbica za bebe, ili tople kupke sa masažom stomačića. Vežbe se izvode na taj način što beba leži na leđima, a nožice se naizmenično savijaju prema stomaku (kao kad odrasli rade vežbu vožnje bicikla u ležećem položaju).
Čaj od kima za bebe je takođ dobar, kao i probiotske kapi za zatvor - po preporuci pedijatra, koje pomažu u obnavljanju crevne flore. Ukoliko to ne pomogne postoje glicerinski čepići i klizmice za bebe. Ponekad je neophodno, u slučaju nagomilavanja stolice, u ambulantnim uslovima uraditi klistir sa mlakim fizioloskim rastvorom, što pomaže da se stolica trenutno izbaci.
Kada potražiti pomoć lekara
Neredovno pražnjenje creva može biti veoma bolno za dete i mučno za roditelje. Stolica može biti suva, u obliku klikera, komadića, može da izostane nekoliko dana ili je svakodnevna, ali veoma tvrda. Izbacivanje stolice uz naprezanje može da dovede do pucanja sluzokože anusa i pojave sukrvice na stolici ili toalet papiru. Bolno pražnjenje creva dovodi do odlaganja izbacivanja stolice. Direktno je povezano sa emocijama. Zatvor može biti rezultat stresa, anksioznosti ili straha. Petlja povratne sprege stvara se kada ste u toaletu i raste anksioznost da opet ništa nećete uspeti.
Ukoliko pripadate grupi ljudi koji imaju stolicu na dva ili ponekad na tri dana, a da pri tom ne osećate nikakve druge tegobe, pa se, recimo, na putovanju tokom promene režima ishrane, ili posle nedovoljnog kretanja ili smanjenog unosa tečnosti stolica javi tek petog dana, nije neophodno da se odmah javite lekaru. Međutim, ukoliko redovno i uobičajeno imate stolicu svakodnevno pa se ona ne pojavi petog dana, a najvise osam obavezno se treba obratiti lekaru. Ovo se odnosi na one osobe koje pored zatvora nemaju nikakve druge simptome. Međutim, ukoliko osim prekida u pražnjenju debelog creva imate pojavu i drugih simptoma koje ćemo navesti, neophodno je potražiti pomoć lekara.
Akutna i hitna stanja su:
- pojava jakih bolova u predelu abdomena, praćenih mukom i povraćanjem,
- groznica, malaksalost, povišena temperatura, opšta slabost (prostracija) - ovo i prethodno mogu biti znak akutnog zamršenja creva,
- crna boja stolice - kao katran, lepljiva (znak je krvarenja iz digestivnog trakta),
- bolna defekacija sa pojavom krvi u toku vršenja nužde kao i krvarenje nakon stolice,
- ako primetite da pored zastoja stolice postoji i nemogućnost ispuštanja gasova,
- iznenadno nadimanje i oticanje stomaka.
Hronični simptomi na koje treba obratiti pažnju u slučaju da patite od zatvora, iako nije došlo do potpunog prekida u pražnjenju creva su:
- učestali grčevi u stomaku,
- malaksalost, hroničan umor, gubitak apetita,
- gubitak telesne težine,
- pojava anemije u krvi,
- bolovi u donjem delu leđa i lažni pozivi za defekacijom,
- hronična pojava šuljeva, koji ne prolaze na uobičajenu terapiju,
- analne fisure,
- rektalni prolaps - kada sluznica debelog creva usled naprezanja izađe iz analnog kanala
- povremeno, ali uporno pojavljivanje krvi nakon defekacije,
- pozitivna porodična anamneza na postojanje tumora u digestivnom traktu ili neku drugu gastrointestinalnu bolest.
Obavezno se treba javiti na pregled izabranom lekaru koji će vas uputiti ili hirurgu (u hitnim stanjima), ili gastroentetologu na dalje ispitivanje i lečenje. Nikako ne uzimati lekove protiv bolova i laksative na svoju ruku.
Ponekad, kada se stolica nagomila u završnom - izvodnom delu debelog creva, mora se pribeći i ručnoj evakuaciji, da ne bi došlo do probijanja zida creva usled pritiska čvrstih, suvih fekalnih masa. Ovo se uglavnom dešava kod starijih osoba. Hronični zatvor moze imati ulogu u pojavi kolorektalnog karcinoma, Alchajmerove bolesti i oboljenja dojke. Usled naprezanja pri defekaciji, naročito kod starijih osoba i dijabetičara može doći do krvarenje u mrežnjaci oka, u mozgu - moždanog udara, pa čak i do infarkta.
Bolesti
