Duševne bolesti i stanja, bolesti zavisnosti

Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću, poznat kao ADHD, neurološki je poremećaj koji utiče kako na decu, tako i na odrasle. Tačan uzrok nije poznat, ali istraživanja ukazuju da genetika igra značajnu ulogu.

Depresija je stanje lošeg raspoloženja i averzije prema aktivnostima, a utiče na način na koji osoba misli, oseća i na koji se ponaša. Nije u pitanju privremeni osećaj tuge ili neraspoloženosti, već je posredi dublji i dugotrajniji problem, koji može značajno uticati na svakodnevni život osobe.

Šizofrenija je hronični i kompleksni psihijatrijski poremećaj koji se karakteriše poremećajem mišljenja, percepcije, emocionalne reaktivnosti i socijalnog funkcionisanja. Uzroci nastanka šizofrenije su kompleksni i obuhvataju kombinaciju genetskih, biohemijskih, neuroloških, socijalnih i faktora okoline.

Najčešći oblik demencije je Alzheimerova bolest, koja se karakteriše nakupljanjem abnormalnih proteina u mozgu, kao što su beta-amiloidni plakovi i neurofibrilarni čvorovi. Ovi oštećeni proteini dovode do propadanja i gubitka ćelija mozga, što rezultira progresivnim gubitkom kognitivnih funkcija.

Bipolarni poremećaj je hronični poremećaj, sa teškim simptomima. Statistika kaže da jedna od sto osoba pati od bipolarnog poremećaja, što upućuje na njegovu učestalost. Ova bolest pogađa podjednako i muškarce i žene