Ne postoji mnogo zvaničnih statističkih podataka o poremećajima raspoloženja kod dece u Srbiji. Prema nekim procenama, oko 10% dece i adolescenata ima neki oblik poremećaja raspoloženja u Srbiji.

Anksiozni poremećaj je poremećaj koji se relativno često beleži kod dece, a može ozbiljno uticati na njihovu emocionalnu i socijalnu dobrobit. U današnje vreme, sve je više dece koja pate od anksioznih poremećaja. Statistički podaci pokazuju da se oko 10-20% dece suočava sa ovim problemom.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) kod dece je mentalni poremećaj koji se javlja nakon izloženosti traumatičnom iskustvu. Deca koja su izložena traumi mogu razviti PTSP, što dovodi do poremećaja u njihovom mentalnom zdravlju.

Bol jakog intenziteta, ozbiljne ozlede, nesvestica, vrtoglavica - prvo što će nam pasti na um jeste da pozovemo službu Hitne pomoći. Ako se u celu priču opravdano umeša i panika, jasno je da će nam biti veoma teško da sami utvrdimo koliko je stanje zaista ozbiljno. Međutim, iz službe Hitne pomoći apeluju da veliki broj ljudi poziva 194 samo kako bi dobili savet za dalje lečenje, ili možda koju reč ohrabrenja i utehe.

Svaka dijagnoza koju saopšte nama ili onima do kojih nam je najviše stalo, u trenutku okupira naše misli i postaje prioritet. Bez obzira koliko je data dijagnoza učestala ili ozbiljna, ona postaje naš glavni fokus i najveći problem.