Kod dosta ljudi na našem podneblju se, nažalost, ustalila navika da se lekar posećuje tek kada simptomi postanu gotovo nepodnošljivi i utiču na kvalitet života ili radnu sposobnost. Istina je da se većina bolesti, pa čak i onih najtežih, može otkriti i pre pojave prvih simptoma i to tokom redovnog lekarskog pregleda. Redovni sistematski pregledi nisu luksuz, nego naša dužnost i odgovornost prema nama samima, ali i našoj porodici.
Šta sve obuhvata sistematski pregled?
Sistematski pregled predstavlja skup preventivnih analiza i dijagnostičkih metoda, kojima se utvrđuje prisustvo određenih abnormalnosti u organizmu i/ili rizika za razvoj bolesti. Uz preventivne mere, poput uravnotežene ishrane, redovnih fizičkih aktivnosti i generalno zdravog stila života, redovni sistematski pregledi se preporučuju svima.
Redovni sistematski pregledi se organizuju tokom školovanja (do 18. ili zaključno s 26. godinom života za studente), a često su obavezni i za zaposlene u određenim sektorima. Pregledi su veoma značajni za rano otkrivanje različitih bolesti (uključujući i karcinome) koje mogu imati nespecifične simptome. Ako lekar ne savetuje drugačije, sistematski pregledi se preporučuju jednom godišnje.
Šta će obuhvatiti sistematski pregled zavisi od godina života i pola, dok i različite zdravstvene ustanove mogu imati različite programe. Na obuhvatnost sistematskog pregleda mogu uticati i drugi faktori, poput specifičnih potreba osobe, ranijih dijagnoza, zanimanja, stila života…
Kada je reč o laboratorijskim analizama, sistematski pregledi uglavnom podrazumevaju:
- analizu krvi
- analizu mokraće
- analizu prisustva krvi u stolici
- hormonsku analizu
- tumor markere
Lekarski pregledi najčešće uključuju:
- opšti lekarski pregled
- internistički pregled i EKG
- kontrolu pluća
- UZ abdomena
- pregled tiroidne žlezde
- za žene: ginekološki pregled, papa test, mamografiju, UZ dojki i kontrolu gustine kostiju nakon 50. godine života
- za muškarce: UZ prostate i PSA markeri
Kada su u pitanju deca, sistematski pregled se obavlja češće, a vrsta pregleda zavisi i od uzrasta. Sistematski pregledi, u ovom slučaju, obuhvataju i redovnu vakcinaciju.
Na obuhvatnost i tok sistematskog pregleda utiču i individualne karakteristike pacijenta. Primera radi, porodična istorija određene bolesti može upućivati na pojačan rizik za razvoj te bolesti. To bi značilo da opterećena porodična anamneza podrazumeva temeljnije i češće kontrole, kako bi se potencijalna dijagnoza blagovremeno postavila. Rana dijagnostika je ključna za optimalan ishod lečenja. Stil života (konzumacija alkohola, duvanskih proizvoda, narkotika…) takođe je bitna stavka. Na osnovu rezultata sistematskog pregleda, ako za to ima potrebe, lekar upućuje na dodatne pretrage.
Važnost redovnog skrininga
Redovni sistematski pregledi omogućavaju rano otkrivanje ozbiljnih bolesti u ranim fazama. Primena posebnih testova u cilju rane detekcije bolesti, a pre manifestacije simptoma, naziva se skrining. Skriningom se mogu otkriti kardiovaskularne bolesti, dijabetes tip 2, rana depresija, najučestaliji oblici karcinoma…
Prema dostupnim podacima, u Srbiji se najčešće pojavljuju rak dojke, pluća, prostate, debelog creva i grlića materice. Naša zemlja se nalazi na 18. mestu po učestalosti obolevanja od raka i na nezavidnom 2. mestu po smrtnosti od karcinoma. Jasno je da su preventivne mere, poput skrining programa, neophodne u borbi protiv neslavne statistike.
Skrining raka dojke
Rak dojke se uglavnom ispoljava u vidu specifične izrasline, koja nastaje kada ćelije postanu abnormalne, počnu nekontrolisano da se razmnožavaju i utiču na okolno zdravo tkivo i, ponekad, udaljene organe.
Rak dojke se najčešće javlja kod žena koje:
- imaju najbliže srodnice (majka, sestra, tetka, baka) obolele od ove bolesti
- su prvi menstrualni ciklus imale pre 12. godine, a poslednji nakon 50. godine
- nisu rađale ili su prvi porođaj imale nakon 30. godine
- su duži vremenski period na hormonskoj terapiji
- duži vremenski period konzumiraju alkohol ili duvan
- su gojazne i nisu fizički aktivne
Karcinom dojke može pogoditi bilo koju ženu, čak i ako ne ispunjava nijedan od gore navedenih preduslova.
Skrining u ovom slučaju podrazumeva pregled na prvi pogled zdravih žena, kako bi se rano detektovale sumnjive promene u tkivu dojke. Mamografija predstavlja rendgensko snimanje obe dojke, kako bi se otkrile abnormalnosti koje je nemoguće uočiti na drugi način. Procedura je bezbolna (ukoliko nema upalnih procesa) i kratko traje.
Skrining raka grlića materice
Bolest nastaje kada ćelije grlića materice postanu abnormalne i počnu da se nekontrolisano umnožavaju. Malignitet se javlja u donjem delu materice, koji je okrenut prema vagini. Rak grlića materice je uzrokovan pojedinim vrstama humanog papiloma virusa (HPV). Većina inficiranih ovim virusom se oporavi bez ikakvih problema (često simptomi potpuno izostaju), ali imuni sistem pojedinih žena nije u stanju da se izbori s virusom, što direktno povećava rizik za razvoj ovog maligniteta.
Da bi promene nastale usled infekcije prerasle u maligni tumor, često je potrebno nekoliko godina. Redovnim pregledima je moguće rano uočavanje sumnjivih promena, koje se potom mogu ukloniti i pre nego što postanu zloćudne. PAPA test podrazumeva bezbolno uzimanje brisa s grlića materice, te se dalje mikroskopskim pregledom utvrđuje da li su prisutne abnormalnosti ćelija.
Skrining raka debelog creva
Tačan uzrok nastanka raka debelog creva nije u potpunosti istražen. Bolest može nastati kao rezultat naslednih faktora, faktora sredine, načina ishrane i stila života. Utvrđeni faktori rizika su: ishrana bogata crvenim mesom i životinjskim mastima, konzumiranja duvana i alkohola, gojaznost i slaba fizička aktivnost. Simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju su: krv u stolici, promene u pražnjenju creva, bolovi u stomaku, malokrvnost, gubitak apetita i gubitak telesne težine.
Međutim, karcinom debelog creva je moguće otkriti i pre pojave prvih simptoma. Postoji nekoliko načina skrininga, a najčešće korišćena metoda je testiranje uzorka stolice na prisustvo krvi, što može biti pokazatelj prisustva polipa u crevima. Polipi su dobroćudne izrasline unutar creva, koje vremenom mogu postati maligne. Blagovremenim otkrivanjem i uklanjanjem polipa, sprečava se razvoj bolesti. Skrining može uključivati i imunohemijski test za rano otkrivanje krvi u stolici i kolonoskopiju.
Osećam se dobro, da li mi je potreban sistematski pregled?
Upravo ako se osećate sasvim dobro, vreme je za sistematski pregled! Ukoliko već trpite bolove, jasno je da je lekarska intervencija preko potrebna. Stručnjaci ističu da je 80% bolesti moguće sprečiti i/ili izlečiti ako se otkriju na vreme. Baš zato su preventivne mere, koje uključuju redovne sistematske preglede i skrininge, toliko važne.
Vodite računa o svom zdravlju, informišite se o mogućnostima samopregleda (koji ne zamenjuju lekarski pregled, ali mogu biti veoma korisni) i jednom godišnje zakažite redovan sistematski pregled (ukoliko izabrani lekar ne posavetuje drugačije). Posmatrajte sistematski pregled kao investiciju u svoje zdravlje i dugovečnost.
Ako ste u potrazi za zdravstvenom ustanovom u kojoj možete obaviti kompletan sistematski pregled, predlažemo da pogledate iskustva koja su drugi pacijenti već podelili na Hipokratija platformi. Ne zaboravite da, nakon pregleda, svoje iskustvo podelite sa našom zajednicom.
