Dijareja: Kada posetiti lekara i koje tretmane koristiti

• Uzroci dijareje
  • Bakterije kao uzročnici dijareje
• Alergija i intolerancija na pojedine vrste namirnica
• Neželjena dejstva lekova
• Sindrom iritabilnog kolona
• Kronova bolest
• Ulcerozni kolitis
• Nakon terapije zračenjem predela karlice i abdomena
• Pojačana funkcija štitne žlezde
• Posle hirurških intervencija
• Šećerna bolest
• Paraziti
• Psihogena dijareja
• Putnička dijareja
• Dijareja dijagnoza
• Kada posetiti lekara zbog dijareje
• Prevencija dijareje
• Kakva se ishrana preporučuje tokom dijareje
• Dijareje kod beba
• Dijareja kod dece
• Dijareja kod odraslih
• Bol u stomaku i dijareja
• Dijareja lečenje
• Hrana protiv dijareje
• Da li je dijareja zarazna
• Kako razlikovati dijareju od ostalih stomačnih problema
• Koliko dugo dijareja obično traje
• Kako dijareja utiče na hidrataciju i koji koji su simptomi dehidracije
• Koji su prirodni načini za ublažavanje dijareje
• Kako stres može uticati na dijareju

Dijareja (proliv, enterokolitis), označava učestalo izbacivanje retkih do vodenastih fekalnih masa iz digestivnog trakta tri ili više puta dnevno. Stolica može biti ređe kondistencije, neformirana ali da ipak sadrži fekalne mase, a može biti i potpuno vodenasta i da bukvalno "ističe" iz debelog creva. Broj stolica se kreće od 2 do 3 dnevno, a nekada čak i do dvadesetak.

Ovo nastaje usled ubrzane crevne peristaltike, iz različitih razloga o kojima će kasnije biti reči, pa se usled toga fekalne mase ne zadržavaju dovoljno dugo u debelom crevu. Zbog toga se voda iz crevnog sadržaja ne reapsorbuje u dovoljnoj količini, što rezultira učestalim pražnjenjem stolice različitog viskoziteta. Stolica može biti i sa tragovima krvi i gnoja. Ubrzana crevna peristaltika je uglavnom praćena grčevima u stomaku, a ponakad i mukom i povraćanjem.

Dijareja je klinički sindrom koji se javlja prilično često. Ona može biti bezazlena pojava koja traje nekoliko dana pa se uz adekvatne terapijske mere sanira, a može predstavljati i ozbiljno zdravstveno stanje sa teškim, čak i smrtonosnim posledicama.

Dijarealni sindrom je u nerazvijenim zemljama jedan od najučestalijih uzroka smrti, posebno kod odojčadi i male dece. Takođe, i starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom izloženi su povećanom riziku od dehidracije pa je često potrebna i hospitalizacija.

Dijareja može biti akutna i hronična.

Akutna traje uglavnom nekoliko dana, može i do 2, odnosno 4 nedelje, a hronična dijareja traje mesecima i ukazuje na prisustvo ozbiljnog oboljenja u organizmu, te zahteva dodatna ispitivanja.

Kod dijareje, kako akutne tako i hronične, najveći problem (osim osnovnog uzroka bolesti) predstavlja gubitak tečnosti, tj. dehidracija i posledični elektrolitni disbalans, koji sa svoje strane dovodi do promene u ph vrednosti krvi i ima uticaja na funkcije mnogih organa, uključujući srce i bubrege, dovodi do smanjenog volumena krvi i poremećaja u radu nervnog sistema.

Uzroci dijareje

90% dijareja uzrokovano je infektivnim faktorom. Najčešći je virusni gastroenterocolitis, ili kako se popularno zove "stomačni virus". Izazivaju ga uglavnom virusi pod imenom norovirus, rotavirus, astrovirus i adenovirus i spada u veoma zaraznu bolest. Najčešće se prenosi direktnim kontaktom, ljubljenjem, ili pak posredno preko kontaminiranih ruku nakon rukovanja, ali i preko zaraženih predmeta, namirnica i vode. Adenovirus se moze preneti i preko vazduha, odnosno putem aerosola koje obolela osoba izbacuje tokom kijanja i kašljanja. Ovaj proliv, izazvan virusom je mnogo češći od bakterijskog i veoma je čest uzrok smrti odojčadi i dece do 5 godina života, pogotovo u nerazvijenim zemljama.

Stomačni virus neki nazivaju još i putničkom dijarejom, zbog toga što se često javlja prilikom putovanja i traje par dana dok se crevna flora ne prilagodi novim uslovima.

Bakterije kao uzročnici dijareje

Bakterije, kao uzročnici dijareje, uglavnom su:

• Salmonela enteritidis: tegobe se javljaju u roku od 12 do 72 sata od konzumiranja kontaminirane hrane ili pića. Salmonela se izbacuje preko izmeta živine, pa se zbog toga može naći na ljusci jajeta, a ponekad i u žumancetu i belancetu. Njome se možemo zaraziti konzumirajući sirovo jaje ili proizvode kao što su majonez, ili termički nedovoljno obrađeno živinsko meso. Salmonela se može naći i na povrću ukoliko se ono đubri živinskim izmetom. Takođe, moguće je inficirati se preko glodara - kućnih ljubimaca, kornjača i ptica. Česte su infekcije i prilikom zagađenja vodovodnih sistema fekalnim masama.
• Posebno treba spomenuti jednu bakteriju iz grupe salmonela, a to je Salmonella typhi koja izaziva trbušni tifus, veoma teško zarazno oboljenje, praćeno velikim gubitkom tečnosti preko stolice, oštećenjem jetre i slezine, visokom temperaturom, širenjem infekcije na bubrege, srčane zaliske i druge organe, a može dovesti i do rupture creva i smrti.
• Escherichia colli (naročito tip 0157): veoma je rasprosranjena, indikator je fekalnog zagađenja, prenosi se preko zaražene hrane i vode. Muve i insekti imaju važnu ulogu u prenošenju.
• Shigella je patogena bakterija rasprostranjena širom sveta, spada u enterobakterije i izaziva krvave prolive,
• Campylobacter, prenosi se hranom preko zaraženih životinja i izaziva i krvave prolive, infekcija je slična salmonelozi.
• Staphilococcus aureus: infekcija ovom bakterijom najčešće se manifestuje zapaljenjem disajnih organa, gnojnim infekcijama kože i infekcijama urinarnog trakta, a ukoliko je hrana kontaminirana, usled jakog toksina koji ova bakterija ispušta, izaziva kod zaražene osobe intenzivan proliv.
• Clostridium difficile: je najčešći uzrok upornih bolničkih dijareja i povezana je sa dužom upotrebom antibiotika.
• Vibrio cholerae: prenosi se preko kontaminirane hrane ili vode fekalnim zagađenjem, ili preko slabo skuvane morske hrane. Ova bakterija luči jak toksin koji oštećuje sluzokožu creva i izaziva povećanu sekreciju vode i elektrolita, što ima za posledicu dehidraciju i elektrolitni disbalans. Kreće se od blagih do smrtonosnih oblika.

Protozoe kao uzročnici parazitske dijareje: Giardia lamblia, Entamoeba histolytica (naseljava zid creva, uzročnik je takozvane dizenterije) i Cryptosporidium, su vrste parazita koji se unose hranom ili vodom, naseljavaju digestivni trakt i izazivaju dijareju.

Alergija i intolerancija na pojedine vrste namirnica

Dijareja može biti uzrokovana alergijom na pojedine vrste namirnica, poput mleka, soje, jaja. Alergijska reakcija izaziva prelaženje vode iz ekstracelulernih prostora u crevni lumen i ubrzava crevnu peristaltiku. Orašasti plodovi, na primer kikiriki, su čest uzrok alergije na hranu. Tu bi spadala i bolest pod imenom celijakija čiji je uzrok alergija na supstancu gluten.

Slično se dešava i kod netolerancije na mlečni šećer - laktozu, pa se nakon uzimanja mleka i mlečnih proizvoda javljaju gastrointestinalne tegobe. Ove dve vrste dijareja uglavnom su hronične. Veštački zaslađivači (sorbitol, manitol) koji se nalaze u fabričkim proizvodima takođe mogu izazvati intoleranciju.

Neželjena dejstva lekova

Antibiotici: tokom duže primene neminovno uništavaju normalnu crevu bakterijsku floru, mikrobiom. U njemu se osim bakterija nalaze i drugi mikroorganizmi, svi oni zajedno potpomažu razlaganje nesvarenih ostataka hrane u debelom crevu, učestvuju u proizvodnji vitamina - K i B grupe, a takođe podstiču stvaranje antitela u ćelijama crevne sluzokože. Uništavanjem mikrobioma nastaje disbalans između korisnih i patogenih bakterija, ove druge se nesmetano razvijaju, izazivaju zapaljenje sluznice, koje uzrokuje povećanu propustljivost crevne sluzokože i posledični proliv.

Lekovi iz grupe laksativa: služe za izbacivanje viška vode, kao i antacidi apsorbuju višak želudacne kiseline, mogu dovesti i do dijareje, na taj način što u crevima, putem osmotski aktivnih supstanci, izazivaju vezivanje i izbacivanje tečnosti.

Antidepresivi i lekovi za lečenje reome takođje ponekad kao nuspojavu izazvaju dijareju, kao i mnogi drugi lekovi, u zavisnosti od osetljivosti organizma.

Sindrom iritabilnog kolona

Ovo je najčešće funkcionalno oboljenje gastrointestinalnog trakta. Radi se o poremećaju u motilitetu creva, koji je praćen grčevima, nadimanjem, smenjivanjem zatvora i proliva. Stolica je ponekad tanka i sa tragovima sluzi. Uzrok nije tačno poznat, uglavnom se vezuje za akutni i hronični stres, kako fizički tako i psihički. Pogađa ljude srednjih godina, kod žena se javlja češće nego kod muškaraca, a može se javiti i kod dece. Ponekad je udružen sa alergijama i netolerancijom na hranu.

Kronova bolest

Kronova bolest je vrsta oboljenja koje može zahvatiti i tanko i debelo crevo. Zid creva zadebljava, na njemu se javljaju ranice (ulceracije), ponakad dolazi i do gnojnih promena sa perforacijom creva. Praćeno je prolivima, grčevima u stomaku, pojavom krvi u stolici i povremeno povišenom temperaturom. Spada u hronična oboljenja. Slična je ulceroznom kolitisu, u osnovi njene pojave je prenaglašen odgovor imunog sistema na pojedine alergene. Najčešće se javlja između 15. i 35.godine života.

Ulcerozni kolitis

Ulcelozni kolitis je takođe zapaljenska bolest creva, zahvata samo debelo crevo i ispoljava se krvavo sluzavim prolivima, zbog ulceracija na njemu. Ostali simptomi su kao i kod drugih dijareja - grčevi u stomaku, bolovi, temperatura, gubitak na telesnoj težini, postoji opasnost od dehidracije. Teško se razlikuje od Kronove nolesti, a uzrok leži i u izmenjenom imunom odgovoru. Najčešće oboljevaju mlađe ženske osobe, a okidački mehanizam je nepravilna i neuredna ishrana, pušenje, konzumiranje alkohola, kao i psihička neravnoteža. Spada u hronično oboljenje, a lekovima i promenom životnog stila i ishrane, može se uspešno držati pod kontrolom.

Nakon terapije zračenjem predela karlice i abdomena:

Zračenje dovodi do iritacije i zapaljenske reakcije crevnog epitela.

Pojačana funkcija štitne žlezde

Često dovodi do prolivanja u sklopu mehanizma ubrzanja metabolizma.

Posle hirurških intervencija

Ukoliko se hirurški ukloni deo tankog ili debelog creva ili uradi resekcija želuca, hrana se ne zadržava dovoljno dugo u digestivjom traktu, hranljive materije se ne apsorbuju u dovoljnoj količini, što dovodi i do gubitka na težini, crevni sadržaj brže prolazi kroz debelo crevo, što rezultira prolivom.

Šećerna bolest

Ukoliko šećerna bolest nije dobro regulisana, a takođe i prilikom duže evolucije bolesti, može se javiti dijabetesna enteropatija koja se karakteriše obilnim, vodenastim stolicama, često bogatim mastima, grčevima u stomaku, mršavljenjem, a ponekad i nemogućnošću zadržavanja stolice. Ponekad, na početku primene leka metformina, a koji se najčešće daje kao inicijalna terapija dijabetesa tip II, mogu se javiti učestale stolice, a u nekim slučajevima i prilikom dugogodišnje upotrebe istog.

Paraziti

Ehinokokoza i trihineloza

Ehinokokom se čovek zarazi preko pseće dlake ukoliko je na njoj jajašce ehinokoka, a postoji mogućnost i preko neopranog povrća, najčešće zelene salate.

Trihinoza (svinjska pantljičara)

Čovek se zarazi termički nedovoljno obrađenim svinjskim mesom, stomačne tegobe se javljaju tokom prvih nedelju dana dok se larve trihinele nalaze još u crevima. Nakon toga larve probijaju zid creva i odlaze u ostale organe gde se pretvaraju u ciste.

Psihogena dijareja

Nastaje u okolnostima pojačane nervne napetosti, u slučajevima emotivnog stresa, zebnje i straha. Tom prilikom dolazi do stimulacije parasimpatičkog nervnog sistema, koji utiče na pojačanu sekreciju u završnom delu debelog creva i ubrzava motilitet creva.

Pri svakoj pojavi hroničnog proliva potrebno je isključiti i druge uzroke, kao što je na primer tuberkuloza creva i tumore - benigne i maligne.

Putnička dijareja

Ova vrsta dijareje nastaje konzumiranjem hrane ili vode kontaminirane bakterijama, virusima ili parazitima tokom putovanja u inostranstvo - najčešće u slabije razvijenje zemlje. Putnička dijareja je obično akutna, ali određeni paraziti uzrokuju da dijareja traje duže.

Dijareja dijagnoza

Akutna dijareja koja traje nekoliko dana i ukoliko se nakon primene standardnih terapijskih procedura, u smislu dijetetskog režima i rehidracije, stanje poboljša, tada najčešće dolazi do izlečenja, te nisu potrebna nikakva dodatna ispitivanja.

Ukoliko proliv traje duže, uporan je, praćen poremećajem opšteg stanja, temperaturom, malaksalošću, stolice su smrdljive, sa primesom sluzi i krvi i ne reaguje na preduzete mere lečenja, a naročito u slučajevima hroničnog proliva, neophodno je uraditi određene testove i pretrage.

Lekar će osim lične anamneze posebno obratiti pažnju na broj i izgled stolice, prisustvo krvi i sluzi, postojanje temperature, bolove u stomaku, uzeti i epidemiološku anamnezu od pacijenta, što znači da će pitati da li je putovao i gde u poslednje vreme, da li je bio u kontaktu sa osobama koje imaju dijareju i da li se još neko od ukućana razboleo, koje sve lekove uzima. Na osnovu anamneze i fizikalnog pregleda pacijenta, doneće se odluka o dodatnim pretragama.

Analiza krvi: kompletna krvna slika, CRP, elektroliti u krvi, testovi za funkciju bubrega i jetre, u slučaju sumnje na hipertireozu i hormone stitne žlezde. Eventualno i određivanje pankreasnih enzima.

Uzorak stolice: koprokultura (bakterijska infekcija), pregled na gljivice, parazite, može i na svarljivost hrane.

Test intolerancije na laktozu i fruktozu: meri se količinom izdahnutog vodonika, ukoliko neko ima intoleranciju, količina H u dahu se povećava.

Kolonoskopija i sigmoidoskopija: pregled debelog creva, a posebno završnog dela sigme. Po potrebi se radi istovremena biopsija radi histološkog pregleda tkiva uzetih regija. Uglavnom radi dijagnostikovanja Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa ili karcinoma. Kolonoskopija se može raditi i u terapijske svrhe - istovremeno sa pregledom mogu se ukloniti i eventualni polipi.

Gornja endoskopija: pregled želudca i gornjih delova tankog creva.

Uz abdomena i bubrega, skener abdomena i magnetna rezonanca.

Kada posetiti lekara zbog dijareje

Ukoliko dobijete dijareju nakon stresnih situacija, prilikom putovanja i promene sredine, ili pak iz nepoznatog razloga, ali ona traje 2 do 3 dana i nije praćena povišenom temperaturom (do 38°C do 2 dana se toleriše kod stomačnih virusa), povraćanjem i jakim bolovima u stomaku, poremećajem opšteg stanja i dehidracijom, a broj stolica se smanjuje bukvalno iz sata u sat, nije potreban pregled lekara. Dovoljno je primeniti antidijaroičnu ishranu, rehidrirati se uzimati probiotike. Preporučuje se i medicinski ugalj koji će adsorbovati toksine iz digestivnog trakta.

Ukoliko se pak broj retkih stolica ne smanjuje i ima ih više od 6 nakon 24 sata, a tokom sledeća dva dana se njihov broj i dalje ne redukuje, ako je temperatura povišena preko 38,5°C i to traje preko 48h, oboleli ima groznicu, malaksao je, pati od jakih bolova u stomaku praćenih povraćanjem, dijareja se javlja i noću, tokom spavanja, postoji gubitak apetita, obavezno se treba javiti lekaru na pregled. Naročito, ako se dijareja ne smiri tokom nedelju dana, zatim, pri pojavi krvi u stolici ili je ona crna kao katran, a oboleli uz to ima i znake dehidracije, pregled i intervencija lekara je neophodna.

Dehidracija je sama po sebi ozbiljno stanje, pa ukoliko se ne leči na vreme, može biti opasna po život, pogotovo za decu, starije ljude i osobe sa oslabljenim imunitetom. Ona dovodi do elektrolitnog disbalansa i poremećaja acidobazne ravnoteže u krvi, što može izazvati oslabljen rad pa i prekid rada bubrega, neravnomernog srčanog ritma, pa sve do srčanog zastoja i smrti, izaziva poremecaj u radu nervnog sistema.

Znaci dehidracije su:

• suva koža, bez dovoljne elastičnosti (turgora),
• suva lepljiva usta, suv, beličasto obložen jezik, slabo lučenje pljuvačke,
• prekomerna žeđ,
• glavobolja, vrtoglavica, pospanost,
• grčevi u mišićima,
• lupanje srca,
• smanjena količina mokraće, retko mokrenje.

Ukoliko je dehidracija manjeg stepena leči se nadoknadom tečnosti - čajevima, toplim supama, oralnim preparatima za dehidraciju u obliku praška koji se rastvori u vodi. Ukoliko to ne pomogne, daju se infuzije u zdravstvenoj ustanovi, ambulantno ili se pacijent hospitalizuje.

Ako dijareja traje duže vremena, više od dve nedelje, mesec dana, pa čak i duže, bez obzira na broj stolica, moraćete se podvrgnuti dodatnim ispitivanjima, znači potražite obavezno pomoć lekara.

Prevencija dijareje

Kod dijareja izazvanih stomačnim virusima (a koje su najučestalije - 90%), najvažnija mera prevencije je izbegavanje direktnog kontakta sa obolelom osobom, što podrazumeva: grljenje, ljubljenje, rukovanje i nakon toga uzimanje namirnica neopranim rukama ili dodirivanje lica i usta. Pogotovo kod obolelih od adenovirusa koji je uglavnom praćen i infekcijom gornjih respiratornih puteva, što podrazumeva kijavicu, upalu grla, kašalj, i kada se virus nalazi u sitnim kapljicama (aerosolu) koji obolela osoba širi oko sebe.

Zatim, prenošenje preko zagadjenih - kontaminiranih predmeta: ukoliko se deli isti pribor za jelo ili je nedovoljno opran (rerestoranii menze). Takođe, prilikom korišćenja zajedničkih ubrusa i peškira, neadekvatna higijena prostorija, a naročito sanitarnih uređaja. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na higijenu kvaka na vratima. Preporučuje se i redovna dezinfekcija radnih površina, tastatura, mobilnih telefona, daljinskih upravljača, kao i drugih predmeta namenjenih za zajedničku upotrebu.

Zaraza se najlakše prenosi u kolektivima gde je velika koncentracija ljudi na jednom mestu - u kasarnama, bolnicama, na ekskurzijama, u studentskim i ostalim kampovima, boravak na kruzerima i u staračkim domovima.

Virusi se mogu preneti i preko vode: preko zagađene i nedovoljno hlorisane vode u bazenima, ili pak preko higijenski neispravne vode za piće.

Deca su izložena zarazi u obdaništu i to uglavnom preko igračaka koje često stavljaju i u usta, zatim preko pribora za jelo, kao i putem bliskih kontakata - kijanje, kašljanje.

Prevencija bakterijskih infekcija - salmoneloze, stafilokoka, eserihije, kolere i drugih. Najvažnija mera prevencije je izbegavanje konzumiranja kontaminiranih namirnica i vode za piće. Kao što je već rečeno, salmonela se može naći na jajima i pilećem mesu (mogućnost je 50-60% ), s toga treba izbegavati majoneze, sendviče i kreme koje sadrže sirovo žumance i nedovoljno termički obrađeno pileće, a i druge vrste mesa - zbog trihineloze i ehinokokoze. Prilikom pripreme hrane izdvojiti takozvani "prljavi " deo od "čistog", to jest one površine na kojima pripremamo sirovu hranu od onih sa već termički obrađenom hranom. Hranu treba čuvati u frizideru. Pošto je najčešći izvor stafilokoka i eserihije, a i salmonele čovek, neophodno je, a i zakonom predviđeno, da osobe koje rade sa hranom obavezno obavljaju sanitarni pregled na svakih 6 meseci.

Takođe, treba uvek dobro oprati voće i povrće pre upotrebe, pogotovo salatu i druge vrste povrća koje se konzumira u presnom stanju. Ribu, školjke, rakove jesti isključivo dobro termicki obrađene. Posle igre sa kućnim ljubimcima, psi, mačke, ptice, kornjače, glodari, ili posle čišćenja njihovih toaleta i kaveza obavezno dobro oprati ruke. Što se tiče pranja ruku, potrebno je steći naviku da se one peru redovno i to ne samo posle korišćenja toaleta i pre jela, već i nakon boravka na ulici i dodirivanja raznih predmeta - kvaka, dugmadi na liftu, držaci u autobusu, rukovanja, korišćenja maramica nakon kijanja i kašljanja itd. Ruke se peru se toplom vodom i sapunom bar 20 sekundi. Prilikom putovanja, osim opštih uputstava, posebno obratiti pažnju na konzumiranje isključivo termički obrađenih namirnica, izbegavati voće koje se ne ljušti i povrće koje nismo sami oprali. Piti flaširanu, originalno zatvorenu vodu. Prati zube flaširanom vodom. Ukoliko je potrebno vakcinišite se prilikom odlaska u rizična područja, na primer protiv kolere i trbušnog tifusa. Probiotici se mogu uzimati preventivno prilikom promene sredine i načina ishrane.

Kakva se ishrana preporučuje tokom dijareje?

Pravilna ishrana, takozvana antijaroična dijeta predstavlja ključni momenat u lečenju akutne dijareje. Neophodno je organizmu nadoknaditi tečnost i mineralne materije. Obroci treba da budu češći a manji, da se ne bi dodatno podstakla crevna peristaltika usled takozvanog gastrokoličnog refleksa. Započeti sa strogom dijetom, a nakon par sati ili sutradan uvesti malo raznovrsniju hranu.

Treba jesti pečenu jabuku ili kompot od jabuka, kuvanu, izgnječenu šargarepu, dobro prokuvan beli pirinač (u početku piti samo tečnost u kome se kuvao pirinač zbog velikog sadržaja sluzavih materija koje oblažu crevnu sluznicu i štite je od toksina). Zatim bananu (dobra je zbog nadoknade kalijuma) i tostirani hleb. Ove namirnice sadrže malo vlakana a mnogo skroba, što potpomaže formiranju čvršće stolice.

Na Zapadu se dijeta bananom, pirinčem, pireom od jabuke i tostiranim hlebom naziva BRAT dijeta (Bananas, Rice, Apple sauce, Toast).

Za nadoknadu tečnosti i izgubljenih minerala piti razblažene, nezasla]ene voćne sokove i goveđi bujon - supa od mesa. Od čajeva za nadoknadu tečnosti preporučuje se čaj od šipka, nane, kamilice, čaj od dunjinog lista. Korisna je i upotreba rastvora za oralnu rehidraciju - fabrički preparati. Od mlečnih proizvoda, radi nadoknade belančevina, preporučuje se probiotski jogurt, a sutradan od početka tegoba mogu i mladi sirevi. Mogu se korisiti i kuvana piletina iz supe, nemasna riba, kuvani krompir. Kada se broj stolica smanji možete uzeti i tvrdo kuvano jaje.

Hrana koju treba izbegavati:

• Namirnice koje sadrže nesvarljiva dijetalna vlakna koja privlače vodu (pasulj, grašak, pšenica, kukuruz, lisnato povrće, brokoli, paprika, karfiol, sveže voće),
• masne, pržene, začinjene namirnice,
• suhomesnate i industrijski konzervisane proizvode,
• slatka, gazirana pića, zaslađene sokove,
• alkohol, kafu,
• sveže mleko,
• semenke,
• mekinje.

Uzimanje probiotika u vidu fabričkih preparata takođe je korisno, jer pomaže obnavljanju normalne crevne flore i skraćuje vreme trajanja bolesti i oporavka obolelog.

Dijareje kod beba

Dijareja kod odojčadi i male dece je jedan od najčešćih uzroka umiranja u tom uzrastu, što znači da svakoj pojavi učestalih, retkih stolica kod njih, treba posvetiti dužnu pažnju.

Kod beba do 6 meseci dijareja se retko javlja jer se ta deca uglavnom još uvek hrane majčinim mlekom koje se lako absorbuje i poseduje supstance koje obnavljaju crevnu floru, a i najoptimalnija je hrana za novorođenčad, ili adaptiranim mlekom, a i zaštićena su antitelima koja su dobila od majke. Odojčad često imaju kašastu stolicu i to se ne smatra prolivom.

Bebe posle 6. meseca, pa sve do 12. meseca najpodložnije su akutnoj infektivnoj dijareji, zbog toga što se tom uzrastu uvodi nemlečna hrana, odojče počinje da puzi i stavlja predmete u usta, a nivo antitela dobijenih od majke je već snižen, dok samostalni imunitet još nije razvijen. Uzročnici dijareje kod dece su najčešće virusi (rota virus), zatim bakterije - E. Colli, Shigela, Salmonela, protozoe - Entamoeba hystolytica. Deca se obično zaraze od odraslih kapljičnim putem, zatim preko zagađenih ruku i predmeta, ukoliko roditelji prilikom presvlačenja deteta i pripremanja hrane ne vode dovoljno računa o higijenskim postulatima, ako se hrana čuva van frižidera.

U slučaju da beba ima više od tri tečne stolice tokom 24h, obavezno potražiti pomoć lekara. Dete treba da nastavi da sisa ili da pije adaptirano mleko i tokom dijareje, da ne bi došlo do nutritivnog deficita. Lekovi protiv dijareje uglavnom se ne daju, pelene treba redovno menjati i održavati analni region čistim. Međutim, ukoliko stolice postanu veoma smrdljive, temperatura je visoka, CRP i granulociti povišeni, verovatno će biti potrebno uvesti antimikrobnu terapiju. Kod dehidracije koja može biti opasna po zivot, potrebna je hospitalizacija. Znaci dehidracije kod beba su: hladna, suva koža, suva, lepljiva usta, beba malo mokri - suve pelene, ne mokri duže od 6h, tamno prebojena mokraća, plač bez suza, pospanost, naborana koža na šakama i stopalima. Smrt od dehidracije nastupa kada beba izgubi 10 do 15% ukupne telesne težine.

Dijareja kod dece

Deca, pogotovo predškolskog uzrasta, su uglavnom izložena zarazi u obdaništu i to kapljičnim putem i preko igračaka koje stavljaju u usta, zatim preko pribora za jelo, a uzrok su neizgrađene higijenske navike, kao što je pranje ruku pre jela i posle korišćenja toaleta.

Najčešći uzročnici zaraze kod dece su: od virusa - rotavirus, adenovirus, enterovirus; bakterije - salmonela, esherihia colli; zatim gljivice - candida i paraziti - lamblia, etamoeba histolytica, trichiuris. Takodje je česta i dijareja nakon duže upotrebe antibiotika.

Salmonelu im mogu preneti kućni ljubimci - glodari, ptice, kornjače, zbog toga nakon igre sa životinjama, uključujući i psa i mačku, obavezno oprati ruke.

Proliv kod dece lečiti adekvatnom ishranom, koja je već opisana, uz obaveznu rehidraciju - voda, čaj, nezaslađeni sokovi, pileće supa, jogurt, pirinčana voda, uključujući i fabričke preparate za nadoknadu tečnosti i elektrolita. Najvažnije je insistirati na oralnoj rehidraciji, detetu davati po malo rehidratacionog rastvora svakih 5 do 10 minuta. Ukoliko dođe do većeg gubitka tečnosti, uputiti dete u zdravstvenu ustanovu na intravensku rehidraciju.

Takođe, detetu nuditi češće, manje, obroke, ponuditi mu na svaka 3 do 4 sata. Uz ovakvu terapiju dijareja bi trebalo da prođe za dva do tri dana. Probiotski jogurt i probiotici takođe su od koristi.

Ukoliko dijareja traje duže, to jest ako se posle 24 sata ne smanjuje broj stolica, treba se obratiti za pomoć lekaru. Pogotovo pri pojavi već pomenutih simptoma pogoršanja: bolovi u stomaku, groznica, temperatura preko 38,5°C, povraćanje, pojava krvi u stolici, osip po telu, pospanost, vrtoglavica, mišićna slabost, upale oci, ako nije mokrilo duže od 12 sati.

Takođe, potrebno je kod proliva kod dece isključiti infekcije van digestivnog trakta, kao što su respiratorne infekcije, meningitis i urinarne infekcije, kao i hirurška oboljenja: appendicitis (zapaljenje slepog creva) i zamršena creva (ileus). Ukoliko je dijareja uporna i prelazi u hronicitet, treba uraditi dodatne pretrage, pogotovo misliti na intolaranciju i alergiju na hranu, celijakiju, Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. Uzrok dijareje može biti i unošenje veće količine slatkog - šećera. Lekovi protiv dijareje se ne daju bebama i maloj deci.

Dijareja kod odraslih

Dijareja kod odraslih je manje urgentno stanje nego kod dece, zbog toga što odrasli nisu toliko podložni dehidraciji, a stroža dijeta od par dana ne dovodi do nutritivnog deficita, kao što to može biti slučaj kod odojčadi i male dece. Izuzetak su starije osobe obolele od hroničnih bolesti, dijabetičarici osobe sa deficijentnim imunitetom. Uzročnici akutne i hronične dijareje opisani su na početku teksta.

Kod odraslih osoba se toleriše trajanje dijareje do 2 nedelje, naravno ukoliko se broj stolica tokom vremena smanjuje, nema primesa krvi u njima, nisu praćene visokom temperaturom i poremećajem opšteg stanja, kao i dehidracijom. U lečenju se primenjuje prvenstveno dijetalni režim ishrane, rehidracija i probiotici.

Za razliku od dece, kod odraslih se mogu dati antidijaroici, kao što je loperamid. Ovaj lek usporava rad creva i koristi se samo po preporuci lekara i kod kratkotrajnih proliva neinfektivnog porekla. Ukoliko je uzrok dijareje virusna ili bakterijska infekcija, antidijaroici mogu čak pogoršati stanje, jer se sprečavanjem eliminacije stolice zadržavaju toksini i uzročnici u crevima. Kod odraslih su česti i prolivi izazvani hroničnim stresom i opterećenjem na poslu "burn out" sindromom. Kod njih je češća i pojava hronične dijareje, pa su potrebna dodatna ispitivanja. Najčešće je potrebno vršiti ispitivanja u pravcu postojanja iritabilnog kolona, Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa, hipertireoze, dijabetesa i neoplazmi.

Bol u stomaku i dijareja

Bolovi i grčevi u stomaku kod obolelih od dijareje javljaju se prevashodno usled pojačane motorike digestivnog trakta, odnosno povećane aktivnosti crevne muskulature. Creva, tanka i debelo, pod normalnim okolnostima stalno obavljaju pokrete stezanja i opuštanja, odnosno pomoću kontrakcija mišića hrana se pomera od gornjih delova gastrointestinalnog trakta, ka donjim, izvodnim delovima - debelom crevu i rektumu. Kod dijareje su ti pokreti intenzivniji jer je crevni sadržaj ređi, ima ga više i organizam teži da ga izbaci. Na taj način se oslobađa i uzročnik infekcije (ukoliko je infektivni agens u pitanju), a ujedno se eliminišu i nagomilani toksini. Osim toga, crevna sluznica je oštećena infektom, u zapaljenju je, osetljiva je i ranjiva, tako da obolela osoba te pojačane pokrete crevne muskulature oseća kao grčevite bolove, koji mogu biti različitog intenziteta, u zavisnosti od uzročnika i praga obololeg na bol. Kod hronične dijareje mehanizam nastanka bola u stomaku je identičan, pogotovo što kod svih uzroka hronične dijareje postoje patološke promene u zidu creva. Stres takođe povećava aktivnost muskulature gastrointestinalnog trakta i dodatno pojačava osećaj bola. Lekove protiv bolova i grčeva u stomaku treba uzimati isključivo po preporuci lekara, zbog toga što postoje slučajevi kada su oni strogo kontraindikovani, na primer kod zamršenih creva ili appendicitisa.

Dijareja - lečenje

Kod dijareja izazvanih virusom nema svrhe davati antibiotike jer oni ne deluju na viruse. Osim odmora i opisanih dijetetskih mera i rehidracije, poželjno je uzimati probiotske preparate. Probiotici skraćuju tok bolesti kao i vreme oporavka, svojim dejstvom sprečavaju razvoj patogenih bakterija i neutrališu toksinie. Imaju i pozitivno dejstvo na crevnu sluznicu u smislu podsticanja produkcije antitela.

Treba ih uzimati tokom trajanja bolesti i nekoliko nedelja nakon izlečenja. Korisna je i primena carbo medicinalisa - medicinskog uglja koji adsorbuje toksine iz digestivnog trakta. Na tržištu postoje tablete, kapsule i prašak. Ne daje se deci mlađoj od 3 godine. Loperamid - antijaroik, dati samo po preporuci lekara i to osobama starijim od 13 godina. Antibiotici se primenjuju samo u slučaju bakterijske infekcije koja duže traje, kada su stolice učestale, neprijatnog mirisa, opšte stanje pacijenta je poremećeno, temperatura je iznad 38,5°C, a postoje i drugi opšti znaci infekcije. CRP u krvi je visok i prati ga povišen broj lekocita sa granulocitozom. Antibiotike uzimati samo po preporuci lekara. Lekove protiv parazita primenjivati samo ukoliko je analizom stolice dokazano njihovo prisustvo. Hronične dijareje izazvane bolestima koje su na početku teksta navedene, leče se etiološki, odnosno, lečenjem osnovnog oboljenja.

Hrana protiv dijareje

Antidijaroična ishrana treba da bude takva da ne podstiče crevnu peristaltiku, da poseduje u sebi supstance koje oblažu crevnu sluzokožu i štite je od toksina, kao i da zadovolji osnovne potrebe organizma za hranljivim materijama i elektrolitima.

Unositi češće, manje obroke - oko 6 dnevno:

• dvopek, grisini,
• voće: pečena ili barena, oljuštena jabuka, banana (lako se vari i sadrži kalijum),
• povrće: barena šargarepa, bareni krompir, batat, bundeva,
• dobro bareni beli pirinač, u početku samo pirinčana voda, blago zasoljena,
• pileća ili goveđa supa, kasnije kada se stolice prorede može i bareno pileće meso i nemasna riba,
• jogurt, mladi sir,
• negazirani napici, razblaženi, nezaslađeni sokovi,
• čajevi: nana, šipak, dunjin list,
• crna čokolada sa visokim procentom kakaoa.

Da li je dijareja zarazna?

Akutna dijareja jeste zarazna, zbog toga što je najčešće izazivaju infektivni agensi kao što su virusi i bakterije. Zbog toga je neophodno pridržavati se antiepidemioloskih mera:

• izbegavanje direktnog kontakta sa obolelom osobom, što podrazumeva: grljenje, ljubljenje, rukovanje i nakon toga uzimanje namirnica neopranim rukama ili dodirivanje lica i usta.
• kod obolelih od adenovirusa koji je uglavnom praćen i infekcijom gornjih respiratornih puteva, sa kijavicom, upalom grla, kašljem, koristiti zaštitnu masku (kako oboleli tako i osobe iz kontakta),
• penošenje preko zagadjenih - kontaminiranih predmeta (u restoranima i menzama, kasarnama, kampovima, obdaništima),
• održavati adekvatnu higijenu prostorija, a naročito sanitarnih uređaja, higijenu kvaka,
• redovna dezinfekcija radnih površina, tastatura, mobilnih telefona, daljinskih upravljača, kao i drugih predmeta namenjenih za zajedničku upotrebu.

Kako razlikovati dijareju od ostalih stomačnih problema?

Osnovna karakteristika dijareje je broj i izgled stolica. Ukoliko neko ima stolicu više puta dnevno, a ona je formirana - čvrsta, to se ne smatra dijarejom. Dijareja znači da je broj stolica veći od tri dnevno, a izbačeni crevni sadržaj je retke konzistencije, ponekad i vodenast i uglavnom je defekacija praćena nadimanjem i grčevima u stomaku.

Koliko dugo dijareja obično traje?

Akutna dijareja traje uglavnom nekoliko dana, u blažem stepenu prolazi za 2 do 3 dana i tada osim dijete i rehidracije nije potrebno nista više. Ukoliko traje 2 nedelje i duže, leči se uz konsultaciju sa lekarom, pregled stolice i adekvatnu terapiju (u zavisnosti od uzročnika). Ponekad akutna dijareja traje i do 4 nedelje. Hronična dijareja se prolongira na više meseci i duže i ukazuje na prisustvo ozbiljnog zdravstvenog problema u organizmu, te zahteva dodatna ispitivanja u smislu UZ snimanja, Rtg pregleda digestivnog trakta, rekto i kolonoskipije, CT-a, magnetne rezonance, ispitivanja stanja drugih organa itd.

Kako dijareja utiče na hidrataciju i koji koji su simptomi dehidracije?

Dehidracija, odnosno gubitak tečnosti iz organizma, je veoma ozbiljno stanje, ukoliko se ne leči na vreme može biti opasna po život, pogotovo za decu, starije ljude i osobe sa oslabljenim imunitetom. Osim što se gubi volumen tečnosti, dehidracija dovodi do elektrolitnog disbalansa i poremećaja acidobazne ravnoteže u krvi. To sa svoje strane može izazvati oslabljenu funkciju bubrega, sve do njihove insuficijencije, može dovesti do neravnomernog srčanog ritma, pa čak i do srčanog zastoja i smrti, a takođe ima i negativan uticaj na funkciju nervnog sistema.

Simtomi dehidracije su:

• suva koža, bez dovoljne elastičnosti (turgora),
• suva lepljiva usta, suv, beličasto obložen jezik, slabo lučenje pljuvačke,
• prekomerna žeđ,
• glavobolja, vrtoglavica, pospanost,
• grčevi u mišićima, mišićna slabost,
• lupanje srca,
• smanjena količina mokraće, retko mokrenje,
• kod dece su često upale oči (a i kod starijih osoba),
• kod beba je znak dehidracije suva pelena i tamnija mokraća, nemokrenje tokom 6 sati, kao i naborana koža na šakama i stopalima.

Ukoliko je dehidracija manjeg stepena leči se nadoknadom tečnosti - čajevima, toplim supama, oralnim preparatima za dehidraciju u obliku praška koji se rastvori u vodi. Ako to ne pomogne, daju se infuzije u zdravstvenoj ustanovi, ambulantno ili se pacijent hospitalizuje. Smrt od dehidracije nastupa kada beba izgubi 10 do 15 % ukupne telesne težine.

Koji su prirodni načini za ublažavanje dijareje?

Pored redukcije i prilagođavanja ishrane, kako je to već ranije opisano, dragocena prirodna sredstva protiv dijareje, a i za rehidraciju, su čajevi.

Kod dece je najdelotvorniji čaj od dunjinog lista, koji se priprema tako što se jedna supena kašika dunjinog lista prelije sa 200ml ključale vode, ostavi se da odstoji 30min, procedi se i pije nezasladjeno. Uzeti 2 do 3 šolje tokom dana, u zavisnosti od uzrasta deteta.

Čaj od kamilice ili nane: ovi čajevi poseduju antibakterijsko dejstvo. Preliti 2 supene kašičice kamilice ili nane sa 2dcl ključale vode, poklopiti, ostaviti da odstoji 5 do 10 minuta i piti nezaslađeno, u malim količinama ali često.

Čaj od šipka: bogat je antioksidantima i vitaminom C, jača imunitet. Priprema se tako što se supena kašika šipka prelije sa 3dcl hladne vode, zagreje se do ključanja i ostavi da ključa 5 minuta, zatim sud poklopiti i ostaviti da stoji pola sata. Procediti i piti.

Crni ruski čaj: deluje spazmolitično, znači opušta grčeve u crevima i antiupalno. Kesica čaja se prelije sa 250ml vruće vode ostavi da odstoji 10-15 minuta. Piju se 2 šolje dnevno.

Pirinčana voda: oblaže crevnu sluzokožu i štiti je od mikroorganizama i toksina, a ujedno ima i hranljivu vrednost. Priprema se tako što se tri kašike belog pirinča kuvaju u 2 šolje vode 20 do 30 minuta, dok tečnost ne postane mlečno bela. Piti svakih 5 do 10 min u malim gutljajima.

Kako stres može uticati na dijareju?

U okolnostima intenzivne nervne napetosti odnosno emotivnog stresa, zebnje i straha, dolazi do stimulacije parasimpatičkog nervnog sistema, koji utiče na pojačano lučenje tečnosti u završnom delu debelog creva i ubrzava motilitet digestivnog trakta. Može se reći da stres i napetost deluju na naše celokupno zdravlje, a uticaj na gastrointestinalni sistem je samo jedna od njihovih nepoželjnih manifestacija. Ponekad kratkotrajni stres može dovesti i do usporavanja probave, kao što je to slučaj kod promene sredine ili promene načina ishrane.

Dugotrajni stres se najčešće ispoljava ili dijarejom ili naizmeničnim smenjivanjem zatvora i proliva, kao što je to kod sindroma iritabilnih (nervoznih) creva (IBS), koji je obično povezan i sa napadima bolova u stomaku i nadimanjem. Karakteristika sindroma iritabilnih creva je ta, što za razliku od ostalih oboljenja gastrointestinalnog trakta, nema oštećenja tkiva creva, već je oboljenje isključivo funkcionalne prirode i nije opasno po zivot.

Da bi se rešili posledica stresa (koji je u savremenom životu neminovna pojava), jedino rešenje je smanjiti njegovo dejstvo na organizam ili modifikovati naš odgovor na njega.

U tom smislu se preporučuje: obezbediti sebi dovoljno noćnog sna, priuštiti bar pola sata odmora tokom dana uz meditaciju, svakodnevno se baviti fizičkom aktivnošću na svežem vazduhu (šetnja, trčanje, vožnja bicikla, plivanje), redovna raznovrsna ishrana, bavljenje nekim hobijem, druženje sa pozitivnim ljudima, putovanja. Eventualno sniziti lestvicu ambicija. Smanjiti ili prekinuti sa pušenjem, alkohol konzumirati u umerenim količinama ili nikako.