Stomačni virus - kako dolazi do zaraze i kako se leči

• Uzrok nastanka stomačnog virusa
• Kako se stomačni virus prenosi
  • Najučestaliji načini prenosa
• Simptomi stomačnog virusa
• Koliko dugo traju simptomi stomacnog virusa
• Kako ublažiti simptome stomačnog virusa kod kuće
• Prevencija stomačnog virusa
• Kako se može sprečiti širenje stomačnog virusa
• Da li je potrebana posebna dijeta tokom i nakon stomačnog virusa
• Lečenje stomačnog virusa
• Koje su moguće komplikacije stomačnog virusa
• Kako se brinuti za osobu koja ima stomačni virus
• Koliko dugo osoba ostaje zarazna nakon oporavka od stomačnog vrusa
• Kako stomačni virus utiče na decu i koje posebne mere opreza treba preduzeti
• Da li se preporučuju probiotici

Stomačni virus, poznat i kao gastroenteritis, je upalna infekcija digestivnog sistema koja se često manifestuje simptomima kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, stomačni grčevi i ponekad groznica. Ova infekcija može biti izazvana različitim uzrocima, uključujući viruse, bakterije i parazite.

Uzrok nastanka stomačnog virusa

Stomačni virusi se obično šire putem oralno-fekalne rute, što znači da se prenose putem kontaminirane hrane, vode ili predmeta koji su došli u kontakt sa zaraženom osobom.

Kako se stomačni virus prenosi?

Virusni gastroenteritis, ili kako se popularno zove stomačni virus, spada u veoma kontagioznu to jest, zaraznu bolest. U prilog ovoj činjenici ide podatak, da je gastroenteretis vodeći uzrok smrti odojčadi i dece do 5 godina života. Ova vrsta gastroenteritisa se mnogo češće sreće od bakterijskog.

Virusi pod imenom norovirus, rotavirus, astrovirus i adenovirus, koji su izazivači ove bolesti, uglavnom se prenose preko direktnog kontakta sa obolelom osobom, preko zaraženih predmeta, namirnica, vode, ali i preko vazduha (adenovirus).

Virusi se mogu naći u stolici obolelog i 24 do 48 h pre pojave simptoma, što u stvari pogoduje njihovom širenju.

Direktni kontakt sa obolelom osobom podrazumeva: grljenje, ljubljenje, rukovanje i nakon toga uzimanje namirnica neopranim rukama ili dodirivanje lica i usta.

Prenošenje preko zagadjenih - kontaminiranih predmeta: na primer, ukoliko ljudi dele isti pribor za jelo ili je on nedovoljno čist, što se može često dogoditi u restoranima i menzama. Takođe, prilikom korišćenja zajedničkih ubrusa i peškira, ili ako se ne održava adekvatna higijena prostorija, a naročito sanitarnih uređaja. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na higijenu kvaka na vratima i to ne samo na toaletima. Zatim, preporučuje se i redovna dezinfekcija radnih površina, tastatura, mobilnih telefona, daljinskih upravljača, kao i drugih predmeta namenjenih za zajedničku upotrebu.

Zaraza se najlakše prenosi u kolektivima gde je velika koncentracija ljudi na jednom mestu - u kasarnama, naročito u bolnicama, na ekskurzijama, u studentskim i ostalim kampovima, boravak na kruzerima i u staračkim domovima. U staračkim domovima se infekcija naročito brzo širi, zbog nemogućnosti korisnika da se sami brinu o ličnoj higijeni, zbog manjka osoblja, kao i zbog činjenice da stariji ljudi imaju slab imunitet koji pogoduje ekspanziji zaraze.

Virus se može preneti i preko kontaminiranih namirnica, pogovo leti kada se u uslovima neadekvatnog čuvanja one brzo kvare.

Odojčad često dobijaju stomačni virus usled nedovoljne higijene flašice i cucle. Deca su izložena zarazi u obdaništu i to uglavnom preko igračaka koje često stavljaju u usta, zatim preko pribora za jelo, kao i putem bliskih kontakata - kijanje, kašalj, a uzrok su još i neizgrađene higijenske navike, kao što je pranje ruku posle korišćenja toaleta.

Prenošenje preko vode: preko zagađene i nedovoljno hlorisane vode u bazenima. Do infekcije može doći i preko higijenski neispravne vode za piće, naročito ako otpadne vode nisu dovoljno udaljene od izvorišta ili u slučaju kada su vodovodne cevi postavljene u blizini starih kanalizacionih cevi.

Ukoliko je u pitanju adenovirus koji uglavnom izaziva infekciju gornjih respiratornih puteva - kijavica, upala grla i krajnika, bronhitis, ali i digestivnog trakta. Do zaraze može doći i kapljičnim putem, to jest preko aerosola koje oboleli izbacije prilikom govora, kašlja i kijanja, a koji u sebi sadrže uzročnike zaraze.

Najučestaliji načini prenosa:

• Direktnim kontaktom: Može se preneti direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, kao što je rukovanje ili bliski kontakt.
• Konzumacijom kontaminirane hrane ili vode: Stomačni virusi mogu se preneti konzumiranjem hrane ili vode koja je kontaminirana virusom. Do zaražavanja često dolazi kada hrana ili voda nisu adekvatno oprani ili kuvani.
• Preko kontaminirane površine: Ako dodirnete površinu koja je kontaminirana virusom, a zatim dodirnete usta, nos ili oči, možete se zaraziti stomačnim virusom.
• Kapljičnim prenošenjem: Neke vrste stomačnih virusa mogu se preneti putem kapljica iz vazduha koje se oslobađaju kada zaražena osoba kašlje ili kija.

Neki stomačni virusi, poput norovirusa, mogu biti veoma zarazni i lako se šire u okruženju poput bolnica, škola, kruzera ili drugih mesta gde ljudi žive ili rade u bliskom kontaktu.

Simptomi stomačnog virusa

Simptomi stomačnog virusa mogu se razlikovati od osobe do osobe i zavise od uzročnika infekcije. Najčešći simptomi stomačnog virusa uključuju:

• Mučninu - Osoba može osećati nelagodu ili mučninu u stomaku, često praćenu gubitkom apetita.
• Povraćanje - Osoba može povraćati - jednokratno ili se javljati više puta.
• Dijareja - čest simptom stomačnog virusa i karakteriše se tečnim ili mekim stolicama, praćenim učestalim odlascima u toalet.
• Stomačni grčevi ili nelagodnost u stomaku.
• Povišena temperatura uz blagu do umerenu groznicu naročito ako je infekcija uzrokovana virusom.
• Opšta slabost sa osećajem umora, malaksalost.

Simptomi se običnu javljaju nekoliko sati ili dana nakon izlaganja virusu, a trajanje simptoma može varirati od nekoliko dana do jedne nedelje. U većini slučajeva, stomačni virus ne zahteva poseban medicinski tretman. Međutim, važno je održavati adekvatnu hidrataciju i odmoriti se, kako bi se organizam oporavio.

Ako simptomi postanu teški ili se produže, ili ako primetite znakove dehidracije poput suvih ustaili smanjenog mokrenja, trebalo bi potražiti medicinsku pomoć. Takođe je važno konsultovati se sa lekarom ako imate oslabljen imuni sistem, ako su simptomi prisutni kod male dece ili starijih osoba, ili ako postoji sumnja na ozbiljniji uzrok infekcije.

Koliko dugo traju simptomi stomacnog virusa?

Trajanje simptoma uglavnom zavisi od otpornosti organizma, kao i od tipa virusa. Inkubacija je od 12 sati do 4 dana od trenutka zaražavanja.

Simptomi kod norovirusa obično počinju nakon 12 sati i traju do 3 dana. Ukoliko je u pitanju rotavirusa i astrovirusa simptomi se javljaju posle 2 do 4 dana od kontakta i traju 2 do 8, a nekada i 10 dana. Kod adenovirusa inkubacija je nešto duža i traje od 3 do 10 dana a simptomi gastroenterita traju 1 do 2 nedelje.

Simptomi stomačnog virusa su najizraženiji prvih nekoliko dana, a zatim se postepeno smiruju. Vodenasta i učestala stolica bi nakon 2 do 3 dana trebalo da se proređuje, a povraćanje da prestane za 24 do 48 sati. Temperatura ne bi smela da ide preko 38,5°C i da ne traje duže od 2 dana, kao i bolovi u mišićima i opsta slabost.

Antibiotike nema svrhe davati obolelima jer oni ne deluju na viruse. Može se dati medicinski ugalj - carbo medicinalis, koji adsorbuje toksine iz digestivnog trakta i izbacuju ih putem stolice. Na tržištu postoje oblici u obliku tableta, kapsula i praška. Ne primenjuje se kod dece mlađe od 3 godine.

Takođe, probiotici skraćuju vreme trajanja oboljenja, na taj način što sprečavaju razmnožavanje patogenih mikroorganizama u crevima i povoljno deluju na imuni odgovor organizma.

Vreme oporavka varira od osobe do osobe u zavisnosti od vrste uzročnika, stanja organizma, stepena dehidracije i pravovremene primene terapijskih mera. Bolest se prolongira kod rizičnih grupa, kao što su mala deca, starije osobe kao i osobe sa oslabljenim imunitetom, na primer na citoterapiji, ili koji dobijaju imunosupresivne lekove itd. Dobra nega obolelog, hidriranje čajevima i nezaslađenim vitaminskim napicima i prorodnim sokovima, kao i konzumiranjem svežeg voća i povrća, znatno može skratiti vreme oporavka i ubrzati povratak normalnim životnim aktivnostima.

Kako ublažiti simptome stomačnog virusa kod kuće?

Oboleli od stomačnog virusa uglavnom se leče u kućnim uslovima, osim ako dođe do dehidracije takvog stepena da je neophodan hospitalni tretman. Kao prvo, potrebno je da se bolesnik izoluje, u najvećoj mogućoj meri, od ostalih ukućana. Higijenske mere u smislu redovne lične higijene kao i prostorija, se podrazumevaju. Preporučuje se uzimanje aktivnog ugalja, carbo medicinalis, 3 puta dnevno po 1 do 2 kapsule ili tablete. Deca mlađa od 3 godine ne treba da ga koriste. Probiotici ublažavaju simptomatologiju i ubrzavaju vreme oporavka.

Pošto povraćanje i učestale stolice maksimalno iscrpljuju organizam, neophodan je odmor sa što više sna, da bi se poboljšao imuni status obolelog. Zatim, treba uzimati dovoljno tečnosti u vidu čaja od kamilice ili nane i nezaslađenih napitaka, domaće supe od povrća, a bez namirnica koje podsticu peristaltiku creva. Jesti čorbast kuvani pirinač, pire od šargarepe i kuvanog krompira, kompot od jabuka, pečenu jabuku, bananu. Obroci treba da budu manji a učestaliji, da se ne bi izazvao nagon za povraćanjem.

U slučaju većeg gubitka tečnosti piti farmaceutske preparate za oralnu rehidraciju, koji su po sastavu kombinacija glukoze, natrijuma, kalijuma i bikarbonata, odnosno svega onoga što prilikom povraćanja i učestalim stolicama gubimo.

Ukoliko je temperatura povišena mogu se uzimati i antipiretici, na primer paracetamol, koji će ujedno i ublažiti eventualne bolove u mišićima.

Sredstva protiv crevne peristaltike se ne preporučuju, jer mogu produžiti vreme oporavka. Ako je povraćanje učestalo mogu se uzeti lekovi protiv povraćanja, ali uz konsultaciju sa lekarom.

Prevencija stomačnog virusa

Prevencija stomačnog virusa može biti ključna za sprečavanje širenja infekcije.

Temeljno i redovno pranje ruku sapunom i toplom vodom, posebno pre jela, nakon korišćenja toaleta i nakon dolaska kući, može smanjiti rizik od prenosa stomačnih virusa. Pridržavajte se pravila pranja ruku koje preporučuju zdravstvene organizacije, kao što je trljanje sapuna po rukama najmanje 20 sekundi, uključujući pranje dlanova, leđa ruku, između prstiju i ispod noktiju.

Konzumirajte sigurnu i dobro pripremljenu hranu. Perite sve sirove voće i povrće pre konzumacije. Izbegavajte konzumiranje neispravne ili kontaminirane vode, posebno tokom putovanja u područjima gde je vodosnabdevanje nesigurno.

Redovno čistite i dezinfikujte površine koje se često dodiruju, kao što su kvake, slavine, prekidači za svetlo, tastature, mobilni telefoni i drugi predmeti koji se koriste u zajedničkim prostorijama.

Ako ste zaraženi stomačnim virusom, izolujte se od drugih ljudi dok simptomi traju i ne vraćajte se na posao ili u školu dok ne prođe preporučeni period oporavka.

Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje su zaražene stomačnim virusom, kako biste smanjili rizik od prenosa infekcije.

Operite ruke pre nego što pripremate hranu i pridržavajte se sigurnih higijenskih mera, kao što je korišćenje različitih dasaka za sečenje za meso i povrće, kuvanje hrane na pravilnim temperaturama i skladištenje hrane na odgovarajući način.

Ove mere su opšte smernice za prevenciju stomačnog virusa. Ukoliko se javi epidemija ili imate specifične zdravstvene uslove, na snazi će biti i dodatne mere prevencije.

Kako se može sprečiti širenje stomačnog virusa?

Najosnovnija mera koju treba preduzeti u cilju sprečavanja daljeg širenja stomačnog virusa je izolacija obolele osobe u onoj meri u kojoj nam to uslovi dozvoljavaju. To podrazumeva isključenje iz kolektiva, odnosno, mala deca ne treba da idu u vrtić, školska deca u školu, a odrasli na radno mesto. Ne treba se kretati na mestima gde je koncentrovan veći broj ljudi (pozorište, bioskop), što uostalom verovatno i neće biti moguće zbog same simptomatologije bolesti. Obolelog treba maksimalno udaljiti od ostalih ukućana, strogo paziti na higijenu namirnica, posuđa, zajedničkih predmeta, a pogotovo ruku. Ruke prati što češće i na pravilan način, toplom vodom i sapunom i dovoljno dugo, i obratiti pažnju na pregibe između prstiju i higijenu noktiju. Obavezno posle korišćenja toaleta i pre uzimanja obroka, a i u međuvremenu.

Kada je u pitanju adenovirus koji je najčešće praćen simptomatologijom od strane gornjih respiratornih puteva kao što je curenje nosa, kijanje i kašljanje, koristiti maramice za jednokratnu upotrebi i stavljati ih tom prilikom preko usta i nosa.

Ne koristiti zajednicke peskire! Dezinfikovati predmete koje koristi oboleli zajedno sa ostalim ukućanima: wc dasku, slavine, brave, daljinske upravljače, tastature, površine stolova. Redovno menjati posteljinu obolelog, pelene beba i male dece odmah odstraniti iz kuće. Prilikom čišćenja kuće korostiti rukavice za jednokratnu upotrebu.

Zdravi ukućani treba da jačaju svoj imunitet izbalansiranom ishranom sa mnogo povrća, svežeg voća, dovoljno proteina i kontrolisanim unosom ugljenih hidrata. Uzimanje probiotika je takođe korisno radi poboljšanja imunološke funkcije digestivnog trakta.

Da li je potrebana posebna dijeta tokom i nakon stomačnog virusa?

Pošto za stomačni virus ne postoje specificni lekovi, lečenje se sprovodi simptomatski. Određena ishrana može da ubrza ozdravljenje i ublaži tegobe pacijentu.

Ukoliko oboleli povraća, što se najčešće dešava u prva 24 časa, treba da uzima tečnost na kašičicu, to jest u kratkim vremenskim intervalima po malo, da se ne bi izazvao nagon za povraćanjem, a da bi se ipak sprečila dehidracija organizma. Ako je povraćanje intenzivno i ne prestaje, obavezno potražiti pomoć lekara koji će verovatno ordinirati infuziju sa antiemetikom (lek protiv povraćanja).

Iako oboleli mora biti na određenoj dijeti dok se tegobe ne smire, treba naglasiti da je uzimanje tečnosti obavezno, jer dehidracija neminovno dovodi do pogoršanja opšteg stanja organizma. Od tečnosti je najbolje uzimati čajeve i to čaj od kamilice i nane, čija etarska ulja deluju protiv grčeva, a imaju i antizapaljensko dejstvo. Takođe se može piti i čaj od šipka. Dobri su i razblaženi nezaslađeni prirodni voćni sokovi kao i sok od šargarepe. Preporučuju se blage supe od povrća, zatim odvar od pirinča (dobro iskuvati pirinač) koji ima lekovito svojstvo, oblaže sluznicu digestivnog trakta i štiti je od delovanja toksičnih materija. Već sutradan se može uzimati pirinčana kaša sa dodatkom kuvanih jabuka, kuvana izgnječena šargarepa i krompir u pilećoj supi. Odlična je banana kao i pečena jabuka. Od hlebnog peciva koristiti tostirani hleb krekeri.

Posle par dana treba postepeno prelaziti na uobičajenu ishranu sa određenim ograničenjima. Može se jesti nemasna riba, kuvana piletina u čorbici od povrća, krompir pire. Kada se simptomi gastroentetitisa smire može jogurt i kiselo mleko.

Izbegavati začinjenu, prženu i masnu hranu. Suhomesnate proizvode nikako ne uzimati. Ne jesti mahunarke, prezrele punomasne sireve, ne piti sveže mleko, ne uzimati slatkiše i zaslađene napitke. Ukoliko se jede sveže voće sa korom, bobičasto voće, kao i povrće koje nadima - kupus, pasulj, karfiol, moze doći do pogoršanja. Ne konzumirati razne semenke, ne piti kafu, alkohol, gazirana pića.

Lečenje stomačnog virusa

Lečenje stomačnog virusa, ili gastroenteritisa, uglavnom se fokusira na ublažavanje simptoma i sprečavanje dehidracije.

Pijte dovoljno tečnosti, kao što su voda, elektroliti ili oralni rehidracijski rastvori, kako biste nadoknadili tečnost i elektrolite koje ste izgubili usled povraćanja i dijareje. Ako niste u stanju da pijete veće količine tečnosti odjednom, pokušajte piti manje količine tečnosti često tokom dana.

Dajte svom telu dovoljno vremena za odmor kako biste se oporavili od infekcije.

U početku, možda ćete želeti da izbegavate tešku ili masnu hranu koja može pogoršati simptome. Umesto toga, konzumirajte blagu hranu koja je lako svarljiva, poput pilećeg bujona, krekera, tostiranog hleba, pirinča i kuvanog povrća.

Kofein i alkohol mogu pogoršati simptome stomačnog virusa i doprineti dehidraciji. Savet je da izbegavate ove supstance tokom perioda oporavka.

Za ublažavanje simptoma kao što su mučnina, povraćanje ili dijareja, možete uzimati lekove koji se mogu nabaviti bez recepta, poput lekova za kontrolu mučnine i povraćanja, ili lekova za kontrolu dijareje. Međutim, pre upotrebe bilo kakvih lekova, uvek se posavetujte sa farmaceutom ili lekarom, posebno ako imate dodatne zdravstvene probleme ili uzimate druge lekove.

Ukoliko se s vremenom razviju ozbiljni simptomi, kao što su visoka temperatura, ozbiljna dehidracija, krvava stolica ili produženi simptomi koji ne prolaze,obratite selekaru. Lekar će pružiti dodatne preporuke i, ako je potrebno, prepisaće odgovarajuće lekove ili terapiju.

Lečenje stomačnog virusa obično podrazumeva samolečenje kod kuće i obično prolazi samostalno u roku od nekoliko dana.

Ukoliko imate gore navedene simptome, ukucajte “stomačni virus” u prostor za pretrangu na platformi Hipokratija. Ukoliko su simptomi uporni i ne prolaze duže od nedelju dana, obavezno prođite kroz preporuke za lekara koji će uspešno rešiti problem. Nakonzavršenog pregleda unesite svoje iskustvo, te na taj način pomozite drugima u istoj situaciji.

Koje su moguće komplikacije stomačnog virusa?

Najozbiljnija komplikacija kod stomačnog virusa je dehidracija organizma koja je uvek praćena i sa poremećajem elektrolita.

Do dehidracije dolazi usled slabog apetita koji prati simptome stomačnog virusa, zatim usled neuzimanja tečnosti, zbog pojave učestalih, retkih, vodenastih stolica kao i povraćanja. Povraćanje, ukoliko je veoma izraženo, brzo dovodi do elektrolitnog disbalansa, pogotovo kod dece, starijih osoba i onih sa smanjenim imunitetom. Povišena temperatura i znojenje dodatno doprinose gubitku tečnosti. Opasnost od dehidracije je povećana, ako oboleli povraća učestalo duže od 24 časa i ima vodenaste stolice na 1 do 2 sata, duže od 2 dana. Kod dece mlađeg uzrasta već posle 12h od pojave gore opisanih tegoba može doći do većeg gubitka tečnosti.

Dakle, dehidracije na koje treba posebno obratiti pažnju i koje su alarmantne, pogotovo kod dece, su: veoma smanjeno mokrenje, tamnija mokraća, suvoća usnica, beo, suv, obložen jezik, bolovi u mišićima, izražena malaksalost i slabost mišića. Ovo stanje zahteva hitnu nadoknadu tečnosti i elektrolita, ukoliko je moguće oralnim preparatima za rehidraciju, a ukoliko nije, onda primeniti infuzionu terapiju.

Ne treba dočekati situaciju koja će zahtevati hospitalni tretman, a koja se karakteriše pospanošću, dezorjentacijom, vrtoglavicom, upalim očima, poremećajem vida i lupanjem srca. Može doći čak i do gubitka svesti.

Ukoliko se javi visoka temperatura sa preznojavanjem i groznicom, kao i pojava izuzetno učestalih smrdljivih stolica, ponekad i sa primesama krvi, verovatno nije u pitanju stomačni virus već bakterijski enterokolitis koji treba tretirati na drugačiji način, naravno uz obaveznu konsultaciju sa lekarom.

Kako se brinuti za osobu koja ima stomačni virus?

Prilikom nege osobe obolele od stomačnog virusa u kućnim uslovima, prva mera je izolacija bokesnika, onoliko koliko nam to uslovi dozvoljavaju. Zatim, treba mu obezbediti uslove za odmor, dobro provetriti prostoriju gde boravi, pobrinuti se da se posteljina redovno menja. Odvojiti pribor za jelo, peškire i ostale stvari za ličnu upotrebu od stvari ostalih ukućana. Održavati higijenu prostorija i sanitarnog čvora, brisati ih dezinfekcionim sredstvima.

U onoj meri u kojoj je bitna sama nega bolesnika, isto toliko je bitno ne prenositi zarazu na okolinu. Kao što smo rekli, obolelom treba omogućiti odgovarajuću ishranu i uzimanje dovoljne količine tečnosti. Neprekidno posmatrati bolesnika, posebno u slučajevima kada duže spava, ukoliko je nezainteresovan za okolinu i bezvoljan. Meriti redovno temperaturu i pitati ga da li je mokrio i u kojoj količini. To mogu biti prvi znaci dehidracije i mozda treba potražiti pomoć lekara ili ga čak i hospitalizovati.

Koliko dugo osoba ostaje zarazna nakon oporavka od stomačnog vrusa?

Nakon oporavka od stomačnog virusa obično se preventivne mere - higijenske, držanje distance i tako dalje, po malo zanemaruju, što je u stvari veoma pogrešno.

Virus, nakon smirivanja tegoba, ostaje u stolici još oko dve nedelje, a ponekad i duže. Za to vreme je rekonvalescent i dalje zarazan, svakako i zarazniji zbog relaksiranih mera opreza.

Treba još napomenuti, da se nakon preležanog stomačnog virusa ne stvara imunitet, zbog toga što postoji više tipova virusa u okviru jedne vrste i da osoba može iznova da se zarazi više puta.

Kako stomačni virus utiče na decu i koje posebne mere opreza treba preduzeti?

Kod dece je uzročnik gastroenteritisa najčešće rotavirus. To je veoma zarazna vrsta virusa i najčešći je uzrocnik gastroenteritisa kod dece uzrasta od 3 meseca do 5 godina.

Prva mera koju treba preduzeti ukoliko dete dobije stomačni virus je izolovati ga iz kolektiva (škola, vrtić), kako zbog zaraznosti, tako i zbog opšteg stanja deteta.

Ukoliko je u pitanju beba ili malo dete koje još nosi pelene, prilikom prepovijanja i nege deteta koristiti rukavice za jednokratnu upotrebu. Pelene odmah odneti u kontejner. Dečije igračke svakodnevno dezinfikovati, kao i površine sa kojima je dete u kontaktu.

Ako je dete starijeg uzrasta, insistirati na ličnoj higijeni i pravilnom pranju ruku (topla voda, sapun, trajanje bar 20 sekundi i duže), ukoliko već ranije nije steklo takvu naviku.

Svaki gastroentetitis pa i ovaj izazvan stomačnim virusom, vrlo brzo može dovesti do enormnog gubitka tečnosti preko stolica koje su retke, vodenaste i učestale, kao i zbog povraćanja koje dodatno pogoršava i ubrzava proces dehidracije.

Deca su podložnija dehidraciji od odraslih i kao što je gore rečeno, već posle 12 sati povraćanja i učestalijih stolica mogu se pojaviti simptomi alarmantnog gubitka tečnosti. Zbog toga treba na vreme preduprediti opasnost od dehidracije. To ćemo učiniti na taj način što ćemo detetu davati češće, manje količine tečnosti u vidu vode, čajeva od kamilice, blage supe ili pirinčane vode. Nikako ne davati zaslađene čajeve.

Postoje i odredjeni farmaceutski preparati za oralnu rehidraciju. Dete će u početku odbijati da uzima bilo šta na usta, međutim, roditelji treba da budu uporni i da instraju na tome da mu daju tečnost na kašičicu, ako treba i svakih 5 minuta. Ukoliko dete povraća, sacekati 20ak minuta da grčevi u stomaku popuste, pa opet nastaviti sa rehidracijom.

Nakon 24h preći na pirinčanu kašu, pire od jabuke i šargarepe, banane, odlična je i pečena jabuka. Od hlebnih peciva uzimati tost, krekere. Kako se broj stolica proređuje i ishrana treba da bude raznovrsnija. Moze se detetu dati po malo jogurta ili kiselog mleka, čorbica od povrća koje ne nadima, sa dodatkom sitno seckanog pilećeg mesa.

Ako beba još sisa, nikako ne treba prekidati dojenje, već treba povećati broj obroka tokom dana da se ne bi provociralo povraćanje, a ako je beba na adaptiranom mleku, onda privremeno uvesti formulu bez laktoze u trajanju od nedelju dana.

Bolesno dete treba obavezno izolovati od ostale dece u kući i strogo se pridržavati higijenskih navika.

U slučaju da proliv traje duže od 24 časa, a dete često povraća, zbog opasnosti od dehidracije treba se obavezno obratiti lekaru na pregled.

Znaci dehidracije su: suve ispucale usnice, suva topla koža, jezik obložen belom naslagom, lepljiv, dete malo i retko mokri, žedni, plače bez suza, mokraća je tamnije boje. Kod beba treba proveravati pelenu - da li je mokra.

Ne trebs čekati da se jave još ozbiljniji simptomi dehidracije kao što su malaksalost, pospanost, povišena temperatura - preko 38°C, vrtoglavica, već se treba na vreme obratiti lekaru.

Da li se preporučuju probiotici?

Davanje probiotika se preporučuje jer oni sprečavaju razvoj patogenih sojeva u crevima koji se se usled poremećene ravnoteze i smanjene otpornosti organizma, kao i usled zapaljenskih promena izazvanih virusnom infekcijom nesmetano razvijaju.

Uzimanje probiotika smanjuje tegobe, ublažava grčeve u stomaku, ubrzava oporavak obolelog i dovodi do poboljšanja imunog odgovora organizma.