Šta je veliki kašalj?
Veliki kašalj je akutna respiratorna infekcija koja se karakteriše kontinuiranim kašljem koji traje bar dve sedmice i duže, a praćen je povremenim zacenjivanjem i nagonom za povraćanje. Kašalj može da traje i do šest sedmica. Izazivač velikog kašlja je bakterija pod imenom Bordatella pertussis. Ova bakterija se širi od zaražene osobe putem sitnih kapljica - aerosola, prilikom kijanja, kasljanja i glasnog govora. Veliki kašalj se najčešće javlja u letnjem periodu, mada može i u drugim sezonama.
Najčešće oboljevaju deca od 1. do 5. godina života, zatim adolescenti od 7 do 19 godina, ali se bolest može javiti u svim životnim dobima. Odojčad i deca mlađeg uzrasta su posebno osetljiva i kod njih se bolest ispoljava u najozbiljnijem obliku, a i komplikacije su najčešće. Inkubacija, odnosno period od momemta zaražavanja do ispoljavanja simptoma, iznosi od 7 do 21 dan. Inficirana osoba je najzaraznija pri kraju inkubacije, znači neposredno pre pojave simptoma, kao i u prvim danima oboljenja - u takozvanom kataralnom stadijumu bolesti i u tom periodu dolazi najčešće do zaražavanja osoba iz neposrednog okruženja. Zaraznost traje oko 3 nedelje, mada vremenom polako opada.
Karakterističan kašalj koji se javlja kod obolelih je u stvari odbrambeni mehanizam kojim organizam želi da eliminiše uzročnika oboljenja. Kašalj se uglavnom pogoršava noću, a nakon oko 4 nedelje proređuje se i manjeg je intenziteta.
Veliki kašalj simptomi kod dece i beba
Veliki kašalj kod vakcinisane dece starije od jedne godine, a posebno kod dece koja su kompletno imunizovana, ne mora da predstavlja veliki zdravstveni problem. Najviše su ugrožena novorođenčad i odojčad koja još nemaju u potpunosti izgrađen sopstveni imunitet i deca mlađa od jedne godine, nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana. Ona deca koja su primila sve doze vakcine uglavnom imaju blagu simptomatologiju, ili čak takvu vrstu kašlja koji nije tipičan za ovo oboljenje.Veliki kašalj predstavlja najveći rizik kod beba do 3 (a i do 6) meseci života, kod kojih imuni sistem nije još u potpunosti razvijen, te nisu u stanje da stvaraju sopstvena antitela, već se odbrana organizma obavlja preko antitela koje im je prenela majka. Ova deca su najpodložnija oboljevanju kao i komplikacijama koje veliki kašalj može prouzrokovati.
Tipična klinička slika bolesti, kako kod dece tako i kod odraslih, odvija se u tri klasična stadijuma:
- Kataralni stadijum koji se karakteriše simptomima sličnim prehladi: curenje nosa, začepljen nos, povišena temperatura praćena groznicom, oboleli počinje da kašljuca. Ovaj stadijum traje jednu do dve nedelje.Potrebno je napomenuti da je kašalj kod odojčadi slabo prisutan i da se kod njih i kod male dece, često primećuje teško disanje sa periodima prestanka disanja - apnee, koje mogu biti čak i opasne po život.
- Stadijum zacenjivanja (stadium convulsivum): karakteriše ga pojava snažnih i ponavljajućih napada kašlja praćenih zacenjivanjem, tokom kojeg bolesnik ne udiše vazduh, a koji se završavaju dubokim udahom uz zvuk pištanja. Ovaj zvuk nastaje zbog refleksnog spazma larinksa i tom prilikom se proizvodi zvuk koji liči na njakanje magarca, pa se ova vrsta kašlja u narodu naziva "magareći kašalj". Napadi kašlja su učestaliji noću. Na kraju napada oboleli izbacuje određenu količinu staklastog i sluzavog sekreta, a može uslediti i povraćanje. Kašalj je intenzivniji kako bolest odmiče. Ovaj stadijum traje 2 do 3, 4, pa i 6 nedelja. Napadi kašlja, pogotovo kod dece, često su neposredno izazvani hranjenjem, hladnim vazduhom i uzbuđenjem. Dete je crveno u licu, podbulo, oči su zakrvavljene, očni kapci otečeni, pridržava se za sto ili krevet i naginje unapred prilikom kašlja, prestrašeno je, obliveno hladnim znojem. Boja lica može biti ili bleda ili cijanoticna (plava), usta su otvorena, a jezik isplažen. U težim oblicima bolesti može doći do gubitka svesti sa konvulzijama (grčevima).
- Stadijum rekonvalescencije: traje sledećih 3 do 6 nedelja, ukoliko se oboleli ne leči antibioticima čak i duže, oko 6 do 10 nedelja. Kašalj se u ovom periodu proređuje, intenzitet mu je slabiji. U ovom stadijumu, ukoliko je opšti imunitet oslabljen ili je osoba nevakcinisana ili nedovoljno vakcinisana, mogu se pojaviti određene komplikacije, od kojih najčešće zapaljenje pluća.
Simptomatologija kod beba ne mora biti tipična, ponekad beba uopšte ni ne kašlje, već je prisutno samo otežano disanje i cijanoza (dete poplavi).
Komplikacije koje se mogu javiti, naročito u prvih 6 meseci životu, su: prekidi u disanju (apneja) koji mogu čak ugroziti život, zapaljenje pluća i encefalopatija.
-
Zapalenje pluća nastaje usled sekundarne infekcije najčešće bacilima hemofilus influenze ili pneumokokama. Učestalost pojave kod male dece kreće se od 15 do 20%.
-
Encefalopatija (učestalost je oko 0,6%), na koju posumnjamo ukoliko je dete uznemireno, ponekad pospano, ima nevoljne pokrete, mišićne trzajeve, pa čak i gubitke svesti, neretko ostavlja trajne posledice.
-
Usled intenzivnog kašlja može doći do pojave ingvinalna hernija. Neretko se javlja i zapaljenje srednjeg uha.
Jedna polovina, od ukupnog broja beba koje se razbole od velikog kašlja, zahtevaju bolničko lečenje. Statistički posmatrano, broj smrtnih slučajeva uzrokovanih velikim kašljem je najveći kod beba do 3 meseca života. Deca uzrasta od 6 meseci do 3 godine često boluju od upale grla koje je praćeno laringitisom i karakterističnim kašljem nalik na lavez psa, a koji se pogoršava tokom noći. Ovo oboljenje pod nazivom "krup", može ličiti na veliki kašalj, ali kraće traje, gušobolja nestaje posle nekoliko dana i kašalj se smiruje. U svakom slučaju, neophodna je konsultacija pedijatra, radi utvrđivanja tačne dijagnoze i adekvatnog lečenja.
Veliki kašalj simptomi kod odraslih
Veliki kašalj kod odraslih, kao i kod adolescenata i kompletno imunizovane dece, uglavnom pokazuje blaži klinički tok sa slabije izraženom simptomatologijom. Kod odraslih osoba može čak i da se klinički ne prepozna, jer je praćen samo vlažnim kašljem bez tipičnog zacenjivanja. Ukoliko dođe do razvoja tipične kliničke slike ona će se odvijati po gore opisanim stadijumuma. Prateći simptomi oboljenja mogu biti: glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, poremećaj sna.
Ako je simptomatologija oskudna, a i u ostalim slučajevima kada želimo da sasigurnošću postavimo dijagnozu velikog kašlja, rade se dodatne analize koje će potvrditi ili opovrgnuti infekciju bordatelom pertusis. To podrazumeva uzimanje nasofaringealnog brisa i izolaciju bakterije, kao i serološke analize na specifična antitela, Igm i Iga. Broj leukocita u krvi je obično povišen.
Teža klinička slika se viđa najčešće kod imuno kompromitovanih osoba, osoba koje su na dugotrajnoj terapiji kortikosteroidima, hemioterapiji i kod hroničnih bolesnika. Od komplikacija velikog kašlja kod odraslih, najčešće je zapaljenje pluća (u 15 do 20% sličajeva), kao i upala srednjeg uha, koji su kao i kod dece izazvani sekundarnom infekcijim bakterijama hemofilus influence i pneumokokama. Epileptički napadi se javljaju u 2 do 4% slučajeva, zatim stomačnu kilu (hernija), nekontrolisano mokrenje, a može doći čak i do frakture rebara. Zbog povećanog intrakranijalnog pritiska prilikom intenzivnog kašlja, može doći do krvarenja u vežnjači i u moždanim strukturama, u grudnom košu – do emfizema pluća, a intraabdominalno – do prolapsa rektuma i anusa. Mogu se javiti i neurološke komplikacije u vidu epileptičkih napada, pareza i paraliza, pa čak i kome.
Kod odraslih je u slučaju dugotrajnog kašlja neophodno isključiti druge, inače mnogobrojne, uzroke istog. Diferencijalno dijagnostički treba isključiti običnu prehladu i grip, koji idu sa povišenom temperatutom, lošim opštim stanjem, malaksalošću i kašljem. Kašalj u ovim slučajevima traje oko dve nedelje, a kod starijih osoba i onih sa hroničnom bolešću pluća i duže. Zatim akutni bronhitis, kod kojeg kašalj može potrajati čak i nekoliko nedelja. Neophodno isključiti i infekciju covidom 19, kod kojeg suv kašalj i kratak dah mogu da potraju i po par meseci.
Hroničan kašalj može biti i posledica alergija na inhalatorne alergene - u tom slučaju se dijagnoza postavlja alergijskim testiranjem. Kašalj takođe može biti uzrokovan astmom, hroničnim bronhitisom, rakom pluća, pušenjem, sarkoidozom, cističnom fibrozom, GERB-om (gastroezofagusna refluksna bolest) i drugim oboljenjima, te je neophodno dodatnim medicinskim pretragama postaviti pravu dijagnozu.
Kako se prenosi veliki kašalj?
Izvor zaraze kod velikog kašlja je čovek. Bolest se prenosi na osobe iz okruženja obolelog putem iskašljanih sitnih kapljica - aerosola, koje su pune uzročnika oboljenja. Bakterija Bordatella pertussis ima veliku moć da izazove infekciju kod osoba koje dođu u kontakt sa njom, tako da oboleva 80 do 100% ljudi iz kontakta. Vreme inkubacije je 7 do 21 dan. Zaraznost obolelog je najveća pri kraju inkubacija i u prve 2 nedelje bolesti, a zatim se, kako vreme odmiče, smanjuje. Bakterija veoma kratko preživljava van organizma čoveka, tako da se sprovođenjem uobičajenih higijenskih mera može sprečiti njeno širenje preko zaraženih predmeta.
Kako se leči veliki kašalj?
Kako je Izazivač velikog kašlja bakterija, lečenje se sprovodi odgovarajućim antibioticima i to isključivo po preporuci lekara. Antibiotike je neophodno primeniti u roku od tri nedelje od nastupanja početnih simptoma, jer su tada efekti terapije najoptimalniji. Iako posle 5 dana od početka davanja antibiotika, obolela osoba više nije zarazna, treba ih davati 2 do 3 nedelje da bi se sprečile neželjene komplikacije. U težim slučajevima pribegava se i primeni kortikosteroida, u bolničkim uslovima čak i oksigenoterapija.
Kao pomoćna sredstva za umirenje kašlja, mogu se koristiti sirupi namenjeni u tu svrhu, zatim mlaki biljni čajevi sa dodatkom meda. Preporučuje se unos što veće količine tačnosti da ne bi došlo do dehidracije i isušivanja disajnih puteva. Takođe treba održavati optimalnu vlažnost prostorija u kojima obolela osoba boravi. Odraslima se savetuje da ne puše.
Kako se sprečava veliki kašalj?
Veliki kašalj je visoko kontagiozna bolest, koja iznosi oko 90 do 100%. To znači da je sposobnost bakterije bordatele pertusis da zarazi zdravu osobu u kontaktu sa obolelom izuzetno velika. Izvor zaraze je čovek, a bolest se prenosi kapljičnim putem u direktnom kontaktu sa obolelim. Zbog toga se preporučuje izolacija bolesnika od ostalih ukućana, posebno od male dece i trudnica, nošenje zaštitne maske prilikom kontakta sa zaraženom osobom, redovno održavanje higijene ruku kako kod obolelog, tako i osoba iz kontakta. Treba izdvojiti pribor za jelo i peškire. Iako je prenošenje zaraze preko kontaminiranih predmeta redak, ipak treba posvetiti pažnju higijeni prostorija i predmeta za zajedničku upotrebu.
Starija deca i odrasli koji imaju bilo kakav simptom respiratorne infekcije ne bi trebalo da budu u kontaktu sa odojčetom i malom decom koja još nisu vakcinisana. Ukoliko se dokaže da je nako od ukućana zaražen Bordatellom pertussis, a bio je u kontaktu sa nepotpuno vakcinisam ili nevakcinisanim detetom (mlađim od godinu dana), po preporuci lekara to dete treba da primi antibiotsku terapiju. Najefikasniji način sprečavanja velikog kašlja je vakcinacija, koja je kao obavezna uvedena još 1961. godine. Odojčad treba što ranije vakcinisati, već sa navršena dva meseca života (najkasnije do 6. meseca). Daju se tri doze vakcine - takozvana DiTePer vakcina, Revakvinacija se vrši u drugoj godini, zatim pre upisa u prvi razred osnovne skole, pa u 14.godini života. Veoma je važno da se vakcinacijom obuhvati što veći broj dece - 95% i tako dostigne kolektivni imunitet, što znači, da su u tom slučaju zaštićene i nepotpuno vakcinisane kao i nevakcinisane osobe.
Vakcinalna zaštita traje od 5 do 15 godina, pa se zbog toga preporučuje starijoj deca i odraslima koji zbog zdravstvenog stanja (imunokompromitovane osobe, na terapiji malignih bolesti, hronična obstruktivna bolest pluća), imaju povećan rizik od komplikacija velikog kašlja, da prime dodatnu dozu vakcine, ukoliko je od poslednje vakcinacije prošlo više od tri godine.
Bolesti
