Kako prepoznati i lečiti upalu grla: Najčešći simptomi, uzroci i efikasne metode tretmana

• Zašto nastaje upala grla
• Uzroci upale grla
• Virusna upala grla
• Bakterijska upala grla
• Upala grla simptomi
• Postavljanje dijagnoze
• Lečenje upale grla
• Da li je upala grla prelazna
• Virusna upala grla koliko traje
• Kako razlikovati virusnu od bakterijske upale grla
• Koji su najbolji načini za ublažavanje simptoma upale grla kod kuće

Upala grla označava upalu ždrela (faringitis) i upalu krajnika (tonsilitis), odnosno zapaljenje limfnog tkiva koje se nalazi sa strane na ulazu u ždrelo. Upala grla je veoma rasprostranjeno oboljenje i jedno je od najčešćih razloga posete lekaru u ambulanti opšte medicine, kao i posete pedijatru, jer se veoma često javlja kod dece (najčešće oboljevaju deca od 3 do 15 godina ivota).

Ovo oboljenje najčešće se javlja krajem jeseni i u zimskim mesecima, a naročito u uslovima boravka u prenaseljenim kolektivima kao što su predškolske ustanove i škole. Upale grla su uglavnom uzrokovane virusima, a od bakterijskih infekcija, kao izazivač, najzastupljeniji je beta hemolitički streptokok.

Zašto nastaje upala grla?

Tokom uzimanja hrane i disanja na usta, usna duplja, ždrelo i krajnici su prvi na udaru i prva prepreka agensima koji dolaze iz spoljašnje sredine.

Infekcije najčešćim agensima, a to su virusi i bakterije, prenose se putem vazduha, to jest aerosola koji se izbacuju prilikom govora i kašlja i koji u sebi sadrže uzročnike, zatim direktnim kontaktom sa obolelom osobom (npr. poljupcem), ali i preko prljavih ruku i kontaminiranih predmeta.

Prljavim rukama se zaraza prenosi ili direkto, dodirivanjem usta i lica, ili stavljanjem zagađenih predmeta u usta (deca), ali i preko nedovoljno opranog pribora za jelo ili korišćenjem zajedničkih ubrusa za ličnu higijenu.

Upala grla često može biti potencirana disanjem na usta, jer tom prilikom dolazi do isušivanja sluznice usne duplje i ždrela, koja je tada osetljivija i podložnija infekciji. Ovo je narocito izraženo kada je vazduh u prostoriji veoma suv i pregrejan.

Takođe, izloženost duvanskom dimu, vazdušnim zagađenjima u vidu mikročestica organske ili neorganske prirode, iritantnim gasovima i hemikalijama, mogu biti okidački mehanizam za pojavu sekundarne infekcije grla.

Iritacija sluznice usled konzumiranja alkohola takođe izaziva upalu grla. Pušenje i pasivna izloženost duvanskom dimu deluju iritantno na sluzokožu ždrela izazivajući zapaljenje. Sezonske alergije na polen, alergije na kućnu prasinu, grinje, buđ i dlake kućnih ljubimaca, povećavaju verovatnoću da ce doći do upale grla. Tokom alergijske reakcije luči se supstanca pod imenom histamin koja dovodi do oticanja sluznice grla, nosa i sinusa, stvara se serozna tečnost koja otežava disanje kroz nos, sekret se sliva iz sinusa duž ždrela, što sve izaziva upalu i pogoduje razvoju sekundarne infekcije.

Hronične ili učestale infekcije sinusa mogu dovesti do zapaljenja sluznice grla. Drenaža sekreta iz nosa i gutanje sekreta, može proširiti infekciju na krajnike i ždrelo.

Osobe sa oslabljenim imunitetom su podložnije infekcijama uopšte, pa i infekcijama grla. To su na primer, oboleli od karcinoma, HIV infekcije, šećerne bolesti, anemične osobe, oboleli od leukemije, pacijenti na terapiji kortikosteroidima, loše uhranjeni i pod hroničnim stresom.

Uzroci upale grla

Uzrok upale grla je najčešće virusna infekcija, i to u oko 70% slučajeva. Izazivači su uglavnom sledeći virusi: virusi obične prehlade kao što su - adenovirus, rinovirus, respiratorni sincicijalni virus, zatim virus gripa (influenze) i sezonski korona virus. Infektivna mononukleoza (Ebstein Barr virus) je takođe čest uzrok upale grla, citomegalovirus, a gušobolja može biti uzrokovana i virusom malih boginja i virusom kovid19.

U 30% slučajeva uzročnici upale grla su bakterije i to najčešće bakterija pod imenom beta-hemolitički streptokok. Osim njega, izazivači upale grla mogu biti i sledeće bakterije, koje izazivaju i zapaljenje pluća: streptokokus pneumonije, mikoplazma pneumonije, hlamidija pneumonije, kao i uzročnik difterije - corynebacterium diphteriae.

Takodje, pojačana gorušica, odnosno medicinski "refluks želudačne kiseline - GERB", osim što dovodi do nadražaja jednjaka, izaziva i upalu sluznice grla. Ova hronična iritacija može dovesti i do karcinoma grla. Tegobe provociraju prepunjen želudac ili konzumiranje začinjene, ljute hrane i alkohola

Virusna upala grla

Kao što je rečeno, upale grla su, u većini slučajeva, izazvane virusima (čak u 70% slučajeva). Klinička slika kod virusnih infekcija grla je uglavnom blaža u poređenju sa bakterijskom. Ponekad se komplikuje zapaljenjem donjih disajnih puteva.

Najčešći uzročnici su rinovirusi, ali i ostali pomenuti virusi (adenovirusi, virus sezonskog gripa, herpes virusi, parainfluenza, zatim virus morbila i izazivač infektivne mononukleoze - Ebstein Barr virus).

Infekcija se uglavnom prenosi kapljičnim putem, preko aerosola koji zaražena osoba izdiše, pogotovo ukoliko još i kija i kašlje, a ne drži distancu tokom razgovora. Zaraza se može preneti i preko zaraženih ruku, pogotovo u uslovima nedovoljne higijene, na primer, rukovanje sa zdravom osobom nakon kijanja u šaku ili korišćenja maramice. Zaraza se najlakše prenosi u uslovima velike koncentracije ljudi na jednom mestu, u kolektivima (bolnicama, kasarnama, kampovima, obdaništima, školama, kancelarijama, staračkim domovima) i skupovima u zatvorenom prostoru (bioskop, pozorište).

Virusna upala grla uglavnom prolazi sama od sebe, bez upotrebe antibiotika, a uz primenu opštih mera koje će kasnije biti navedene.

Bakterijska upala grla

Bakterijsko zapaljenje grla najčešće je izazvano streptokokama i to bakterijom pod imenom beta-hemolitički streptokok grupe A, pa se takvo zapaljenje često naziva i streptokokoza ili streptokokno grlo.

Streptokokoza je rasprostranjena kod dece (najčešće u uzrastu od 3 do 15 godina, pogotovo u školama i u obdaništu), ali i kod odraslih. Ona je uzrok gnojne angine, to jest takvog oblika zapaljenja grla, kod kojeg se mogu videti gnojni čepići u kriptama krajnika. Streptokokoza je uglavnom praćena burnom simptomatologijom, javlja se intenzivna gušobolja, povišena temperatura i groznica. Može se komplikovati i zapaljenjem uha.

Od ostalih bakterija izazivača upale grla značajne su: Pneumococcus, Haemophilus influenzae, Mycoplasmu pneumonae i Chlamidiu pneumoniae, koje osim upale grla, uglavnom izazivaju i zapaljenje pluća. Zbog toga, ukoliko temperatura traje duže, ide preko 38,5 i preko 39°C, opšte stanje pacijenta je poremećeno, javi se suv ili produktivan kašalj, treba obavezno uraditi i rtg pluća.

Upala grla simptomi

Upala grla uglavnom počinje neodređenim tegobama kao što je stezanje u grlu, peckanje i golicanje, ponekad i promuklost. Ubrzo se javlja žarenje i bol u grlu koji se pojačava prilikog gutanja, otežano gutanje, temperatura praćena malaksalošću i gubitkom apetita. Ponekad se bolovi šire ka ušima, a podvilične limfne žlezde su osetljive na dodir. Razvoj i tok bolesti, kao i intenzitet simptoma, zavise uglavnom od uzročnika, mada velikim delom i od imuniteta organizma.

Kod virusnog zapaljenja grla, za razliku od bakterijskog, gušobolja je manjeg intenziteta, temperatura nije tako visoka (obično do 38,5°C), a ove tegobe su po pravilu praćene kijanjem, kašljanjem, curenjem nosa i suzenjem očiju. U zavisnosti od vrste virusa, simptomi mogu biti blaži ili intenzivniji. Ukoliko je u pitanju rinovirus, koji je izazivač obične prehlade, simptomatologija je uglavnom blaga i svodi se na curenje nosa, kijanje i blagu gušobolju. Traje oko nedelju dana.

Nasuprot rinpvirusima, infekcija adenovirusima daje burniju simptomatologiju. Nakon inkubacije od oko 7 dana, nastupa groznica sa povišenim temperaturom, opštom malaksalošću, gubitkom apetita, bolovima u mišićima i zglobovima i glavoboljom. Oboleli često kašlje i curi mu nos, a neretko se javlja i konjuktivitis. Gušobolja je intenzivnija, gutanje otežano, ždrelo i krajnici su intenzivno crveni (mada ne tako kao kod streptokokne angine), prekriveni su seroznim sekretom, a limfni čvorovi na vratu su uvećani i bolni. Preti opasnost da infekcija zahvati i donje disajne puteve.

Kod infekcije herpes simpleks virusom grlo je takođe veoma bolno, a sluznica usne duplje i ždrela je prekrivena sitnim mehurićima.

Infektivna mononukleoza se karakteriše uvećanim limfnim čvorovima na prednjoj i zadnjoj strani vrata, intenzivnom gušoboljom sa upaljenim ždrelom i krajnicima, temperaturom koja moze ići i preko 39°C i umorom. Veoma često je teško, prema simptomima, razlikovati je od streptokokne angine. Ponekad postoji i otok jetre i slezine.

Bakterijske upale grla daju burniju simptomatologiju i najčešće ih je potrebno lečiti antibioticima. Od bakterijskih upala grla najučestalija je streptokokna upala izazvana beta hemolitičkim streptokokom grupe A. Najčešće pogađa decu od 3 do 15 godina, ali je mogu dobiti i odrasle osobe, pogotovo one koje rade sa decom (škole, obdaništa). To je kapljična infekcija koja se prenosi respiratornim putem, to jest preko vazduha, prilikom kijanja i kašljanja zaražene osobe. Moguća je i zaraza preko prljavih ruku i kontaminiranih predmeta, kao što su igračke, pribor za jelo, čaše, peškiri itd.

Simptomatologija je burna, uglavnom počinje naglo, bez prethodnih znakova (za razliku od virusnih infekcija), a manifestacije su sledeće:

• bol u grlu, intenzivan, spontan i prilikom gutanja, refleksno se moze širiti prema uhu;
• upaljeno i veoma crveno grlo;
• crveni i otečeni krajnici;
• uvećane i bolne podvilične limfne žlezde;
• bele naslage na krajnicima u vidu čepića u kriptama;
• neprijatan zadah iz usta;
• visoka temperatura praćena groznicom;
• glavobolja, mučnina, stomačne tegobe;
• prostracija (malaksalost);
• bolovi u celom telu, mišićima i zglobovima;
• česta je pojava i osipa po koži;

Ukoliko se streptokokna upala grla ne leči pravovremeno, može doći do komplikacija u vidu apscesa (nakupljanja gnoja oko krajnika), zapalenja sinusa i srednjeg uha. Streptokok svojim toksinom koji luči, ponekad, pored zapaljenja grla, groznice i povišene tempersture izaziva i karakterističan crveni osip po telu. Ova manifestacija streptokokne infekcije je bolest poznata pod imenom šarlah. Ova bakterija je takođe i izazivač reumatske groznice, ozbiljnog oboljenja koje zahvata zglobove, srčane zaliske i bubrege, pa je s toga infekciju izazvanu streptokokom neophodno na vreme lečiti antibioticima.

Infekcije bakterijom pneumokok (Strptococcus pneumoniae), koja spada takođe u respiratorne infekcije, može u početku biti uzrok gušobolje, ali se veoma brzo komplikuje zapaljenjem sinusa, srednjeg uha i zapaljenjem pluća, pa čak i meningitisom. Najčešće se razboljevaju deca do 2 godine života i stariji od 65 god, a posebno imunokompromitovane osobe. Simptomi su: veoma visoka temperatura, drhtavica, kašalj, gušobolja, kao i simptomi od strane zahvaćenog organa - sinusa, uha, pluća (osećaj nedostatka vazduha), glavobolja.

Infekcija mikoplazmom pneumonije, koja takodje spada u bolesti koje se šire respiratornim putem, uglavnom pogadja osobe do 35 godina starosti. Bolest počinje simptomima sličnim gripu, što podrazumeva, osim opštih simptoma i pojavu gušobolje. Javlja se i povišena temperatura, kašalj, bol u grudima. Obavezno treba uraditi snimak pluća, jer se upala pluća, koja je česta kod infekcija ovom bakterijom, ne mora čuti stetoskopom prilikom auskultacije.

Izazivač difterije, bakterija pod imenom Corynebacterium diphteriae, inicijalno počinje zapaljenjem gornjih disajnih puteva, a klinička slika se kreće od blagih simptoma, pa sve do teških oblika praćenih sekundarnim komplikacijama opasnim po život. Nakon intenzivne gušobolje, javlja se groznica, otežano gutanje i promuklost. Posle toga nastupa kašalj, otežano disanje, iscedak iz nosa, a nakon nekoliko dana, što je kakarteristično za ove bolesti, na sluznici ždrela i u nosu formira se siva prevlaka od nekrotičnog tkiva koja otežava gutanje i disanje. Difterija se u današnje vreme retko viđa zbog toga što vakcina protiv ove bolesti kod nas spada u listu obaveznih (DI-TE-PER).

Postavljanje dijagnoze

Dijagnoza upale grla postavlja se, uglavnom, na osnovu anamnestičkih podataka, simptomatologije i kliničkog pregleda. Pregled podrazumeva inspekciju, to jest pregled usne duplje, ždrela i tonsila uz pomoć instrumenta (špatule). Nakon toga se palpiraju limfne žlezde vrata i po potrebi radi auskultacija pluća.

Pojačana sekrecija iz nosa i kašalj obično ukazuju na virusnu infekciju. Ukoliko su limfni čvorovi na vratu uvećani, umor i malaksalost traju više od nedelju dana, a uvećani su jetra i slezina, najverovatnije se radi o infektivjoj mononukleozi.

Kod faringitisa izazvanog herpes simpleks virusom videće se tipične promene u vidu plikova (vezikula) na sluzokoži usne duplje i ždrela, kao i na usnicama, a često i u nosu.

Kod streptokokne angine, na krajnicima i ždrelu postoje lako prepoznatljive bele naslage, pa uz ostale pokazatelje, kao što su visoka temperatura, glavobolja, malaksalost i uvećane limfne zlezde, dijagnozu nije teško postaviti.

Ukoliko se faringitis iskomplikovao sa zapaljenjem pluća, dolazi do naglog porasta temperature, ide čak do 40°C (kod starijih osoba visoke temperature mogu izostati), javlja se produktivan kašalj, oboleli je izuzetno malaksao, može da ima mučninu i da povraća, a zbog smanjene saturacije krvi kiseonikom smeten je i dezorjentisan.

Na osnovu prethodnog postavlja se klinička dijagnoza, međutim, za dijagnostikovanje uzročnika, potrebno je uraditi i bris grla kao i laboratorijske pretrage.

Od laboratorijskih pretraga krvi radi se krvna slika, leukocitna formula, sedimentavija, CRP - C reaktivni protein. Po nahođenju lekara mogu se raditi i druge analize koje bi ukazivale na eventualno oštećenje jetrenih ili bubrežnih funkcija.

Za dokazivanje sreptokokne upale grla uzima se bris grla - uzorak sa zadnjeg zida ždrela i krajnika. Prvo se radi brzi antigenski test, koji je gotov za nekoliko minuta. Ukoliko je negativan, bris se može, radi dalje detekcije uzročnika, poslati na zasejavanje, odnosno bakteriološku kulturu. Rezultat se dobija posle par dana. Neke virusne infekcije su takođe praćene sličnim naslagama na grlu kao i kod sreptokokne angine, kao što je npr. infektivna mononukleoza, tada se u cilju diferencijalne dijagnostike radi vađenje krvi radi detekcije antitela, kako na infektivnu mononukleozu tako i na druge viroze (to su takozvani ELISA testovi).

Pomenuti Elisa testovi koriste se i za dokazivanje sledećih virusnih infekcija: Rubella, Citomegalo virus, Herpes simplex, Adenovirus, kao i za toksoplazmozu, pa i za bakterije kao što su hlamidija i mikoplazma pneumonije i druge.

Moguće je raditi i izolaciju virusa iz kultura ćelija brisa ždrela, ali, iako je ovo pouzan metod za dokazivanje virusne infekcije, zbog dugotrajnosti postupka ipak ne spada u rutinske laboratorijske analize.

Lečenje upale grla

Ukoliko je upala grla izazvana virusom, što se dešava u najvećem broju slučajeva, lečenje se zasniva na takozvanoj simptomatskoj terapiji, što podrazumeva mirovanje, odmaranje, uzimanje dosta tečnosti u vidu toplih biljnih čajeva sa limunom i medom. Ukoliko je temperatura preko 38°C, uzimaju se antipiretici (paracetamol, brufen), zatim lekovi protiv bolova u mišićima, ako curi nos - mogu se koristiti kapi i sprejevi za olakšavanje tegoba, u slučaju pojačanog kašlja - odgovarajući sirupi. Korisne su i pastile, septolete za grlo. Nekomplikovana virusna infekcija obicno prolazi za 5 do 7 dana.

Ako je infekcija bakterijske prirode, neophodna je primena antibiotika, ali tek nakon izolacije uzročnika i dobijanja antibiograma. Takođe je i kod bakterijskih komplikacija virusnih infekcija indikovana primena antibiotika.

Kod streptokokne upale grla uglavnom se daju penicilinski preparati, koji su lek izbora za streptokoze. Nelečena streptokokna upala može imati brojne komplikacije kao što su: upala sinusa i srednjeg uha, šarlah, glomerulonefritis, reumatska groznica. Uz upotrebu antibiotika oboleli se veoma brzo obezkliči i prestaje da bude zarazan- već nakon 24 do 48 h, oseća se bolje, ali uprkos tome, terapiju treba uzimati do kraja u trajanju od 7-10 dana, po preporuci lekara.

Antibiotike nikako ne uzimati po ličnom nahođenju!

U slučaju pneumokokne infekcije, a i svake druge bakterijske, antibiotici se daju isključivo ciljano, prema antibiogramu, iz razloga što su mnoge bakterije postale rezistentne na standardnu antibiotsku terapiju. Kada je u pitanju pojava ozbiljnih komplikacija, u nekim slučajevima neophodno je hospitalno lečenje uz parenteralnu primenu terapije.

Da li je upala grla prelazna?

Upale grla, pogotovo streptokokna, a i ostale, s obzirom na to da spadaju u kapljicne infekcije koje se prenose preko vazduha, su veoma zarazna oboljenja. Kada obolela osoba kašlje i kija, pa čak i prikom govora, širi infekciju putem sitnih kapljica - aerosola, u kojima se nalazi uzročnik. Zbog toga su infekcije i češće u periodu kasne jeseni i tokom zime, kada se ljudi okupljaju u zatvorenim, često i pregrejanim, neprovetrenim prostorima.

Infekcija je moguća i preko zaraženih ruku i predmeta - igračaka, kvaka na vratima, gelendera, drzača u autobusima, korišćenje zajedničkih peškira, čaša, pribora za jelo. Zbog toga je neophodno obolelu osobu izolovati od ostalih ukućana, redovno provetravati i ne pregrejavati prostoriju u kojoj boravi. Izdvojiti pribor za jelo, kao i pribor za ličnu higijenu. Neobično je važno ruke prati što češće u trajanju od najmanje 20 sekundi, ako to nismo u prilici, treba koristiti antisepticka sredstva. Treba vršiti dezinfekciju svih površina koje su izložene infektu ( radne površine, daljinski upravljači, mobilni telefoni). Mnoge bakterije i virusi preživljavaju u spoljašnjoj sredini, (pogotovo ukoliko je topla i vlažna), određeni period koji varira u zavisnosti od vrste, a koji se može kretati od nekoliko dana do nekoliko meseci. Tokom bolesti kijati i kašljati uz upotrebu papirnatih maramica, izbegavati kontakte sa ljudima ili koristiti masku. Infektivna mononukleoza se najčešće prenosi direktnim kontaktom - ljubljenjem. Postoje i zdrave kliconoše, to su osobe koje nemaju kliničke znake bolesti, ali preti opasnost da budu izvor zaraze za svoju okolini. Na primer, kliconoštvo beta hemolitickog streptokoka iznosi u zdravoj populaciji 4 do 8%. U jeku epidemije viroza, preporuka je za zdrave- izbegavanje skupova, ukoliko to nije moguće, koristiti masku.

Virusna upala grla - koliko traje

Virusna upala grla najčešće traje 5 do 7 dana, uz primenu opštih mera koje su napred navedene, a to su: mirovanje, odmor, uzimanje čajeva, prirodnih sokova, simptomatska terapija. U svakom slučaju, dužina trajanja bolesti zavisi i od osobina obolelog organizma, što se odnosi na individualni imunitet, postojanje hroničnih oboljenja, od kojih su od najvećeg značaja šećerna bolest, maligna oboljenja, infekcija HIV-om. Zatim uzimanje lekova kao što su kortikosteroidi, imunosupresivni i hemoterspijski lekovi, koji doprinose produžetku trajanja oboljenja. Loše uhranjene osobe, hronično umorne i one pod stresom, bolovaće duži vremenski period u odnosu na dobro kondicionirane.

Kako razlikovati virusnu od bakterijske upale grla?

Upale grla su u većini slučajeva izazvane virusima, u 70% slučajeva. Kod virusnog zapaljenja grla klinička slika je po pravilu blaža, gušobolja je uglavnom praćena kataralnim simptomima, curenjem nosa, kijanjem i suzenjem očiju. Kod bakterijske upale grla simptomi nastupaju naglo, temperatura je visoka, a limfne žlezde na vratu su bolne i uvećane. Curenje nosa i kijanje obično izostaju. Bolesnik je bled, veoma iscrpljen, malaksao, javljaju se i gastrointestinalne tegobe.

Tokom pregleda, u oba slučaja je vidljivo crvenilo i otok ždrela, s tim što je kod bakterijske infekcije ono izraženije, a tonsile (krajnici) su kod bakterijske infekcije uvećani i često prekriveni beličastosivim naslagama. I kod vitusnih infekcija se sreću naslage na zdrelu, ali su one znatno manje nego u slučaju bakterijske infekcije. Kod virusnih infekcija je često prisutna i ospa karakteristična za odredjeni virus.

Koji su najbolji načini za ublažavanje simptoma upale grla kod kuće?

Zapaljenje grla virusnog porekla ne treba lečiti antibioticima jer oni ne deluju na viruse. Neophodno je mirovanje kod kuće, izolacija od ostalih ukućana kako zbog njih, tako i zbog samog obolelog. Preporučuje se ispiranje grla ili slanom vodom (mala kašičica soli na 2 deci vode i gurglati), ili sa čajem od žalfije. Treba piti tople čajeve, mlake, ne vrele (kamilica, nana, žalfija), sa dodatkom meda i limuna, uzimati tople supe. Takođe uzimati sveže ceđene, nezaslađene voćne sokove.

Ne konzumirati namirnice koje nadražuju grlo, suviše slana i začinjena jela, alkohol. Prekinuti sa pušenjem. Gazirane napitke ne uzimati.

Lokalni antiseptici u vidu sprejeva (na bazi srebra, pantenola, ehinacee i aloje), rastvora i pastila za sisanje su veoma korisni, kao i preparati sa propolisom. Potrebno je privremeno štedeti grlo, ne govoriti glasno, naročito ako gušobolju prati i zapaljenje glasnih žica sa promuklošću.