Šta je glavobolja i vrste glavobolje

• Simptomi glavobolje
  • Lokalizacija bola
  • Intenzitet bola
  • Trajanje bola
  • Vrsta bola
• Vrste glavobolja
• Primarne glavobolje
• Sekundarne ili simptomatske glavobolje
• Svakodnevna glavobolja
• Blaga glavobolja
• Tenziona glavobolja
• Klaster glavobolja
• Kada zbog glavobolje treba otići kod lekara

Glavobolja je jedna od najčešćih zdravstvenih tegoba s kojom se susreću ljudi svih uzrasta. Predstavlja bol ili nelagodnost koja se može javiti u bilo kom delu glave, uključujući i lice, vrat, i skalp. Glavobolja može biti posledica različitih faktora, uključujući fiziološke, psihološke i ekološke uzroke. Većina glavobolja su benigne i prolazne, ali mogu značajno uticati na kvalitet života, radnu sposobnost i emocionalno stanje osobe. Razumevanje različitih tipova glavobolja i njihovih simptoma može pomoći u identifikaciji odgovarajućeg tretmana i prevenciji.

Simptomi glavobolje

Simptomi glavobolje mogu značajno varirati zavisno od vrste i uzroka glavobolje. Glavobolje se mogu pojaviti iznenada ili razvijati postepeno, a intenzitet bola može varirati od blagih, prolaznih neprijatnosti do intenzivnih bolova koji ozbiljno narušavaju svakodnevno funkcionisanje. Detaljno poznavanje simptoma glavobolje može pomoći u identifikaciji vrste glavobolje i pronalaženju odgovarajućeg tretmana.

Lokalizacija bola:

Bol može biti lokalizovan u različitim delovima glave, uključujući čelo, slepoočnice, potiljak ili može delovati na celo područje glave. Na primer, tenziona glavobolja često izaziva bol oko čela ili se manifestuje kao osećaj stezanja oko glave, dok je bol kod klaster glavobolje često lokalizovan oko jednog oka ili slepoočnice.

Intenzitet bola:

Intenzitet glavobolje može varirati od blage do teške. Blaga glavobolja može izazvati neprijatnost, ali obično ne ometa svakodnevne aktivnosti. Nasuprot tome, jaka glavobolja može biti toliko intenzivna da onemogućava normalno funkcionisanje.

Trajanje bola:

Trajanje glavobolje može se kretati od nekoliko minuta do nekoliko dana. Na primer, epizodične tenzione glavobolje obično traju od 30 minuta do nekoliko sati, dok migrene mogu trajati od četiri sata do tri dana ili više.

Vrsta bola:

Bol može biti tup, pulsirajući, probadajući ili stalan. Migrena se često opisuje kao pulsirajući bol, dok se tenziona glavobolja obično oseća kao stalan, tup bol.

Vrste glavobolja

Glavobolje se mogu klasifikovati na različite načine, ali najčešća podela uključuje primarne i sekundarne glavobolje. Primarne glavobolje su vrsta glavobolja koje nisu posledica drugog zdravstvenog stanja, dok su sekundarne glavobolje rezultat osnovnog medicinskog problema.

Primarne glavobolje

Najčešće primarne glavobolje su:

Migrena:

• Migrena sa aurom
• Migrena bez aure
• Hronična migrena
• Komplikacije migrene
• Verovatna migrena
• Epizodični sindromi koji mogu da budu udružni sa migrenom

Tenziona glavobolja:

• Retka i česta epizodična glavobolja tenzionog tipa
• Hronična glavobolja tenzionog tipa
• Verovatna glavobolja tenzionog tipa

Značajno ređe primarne glavobolje: Trigemino autonomne glavobolje (TAG):

• Klaster glavobolja
• Paroksizmalna hemikranija
• Kratkotrajni unilateralni neuralgiformni ataci glavobolje
• Hemicrania continua

Vrlo retke forme primarnih glavobolja su:

• Primarna glavobolja kašlja
• Primarna glavobolja fizičkog vežbanja
• Primarna glavobolja udružena sa seksualnom aktivnošću
• Primarna glavobolja “udara groma”
• Glavobolja stimulisana hladnoćom
• Glavobolja spoljašnjeg pritiska
• Primarna probodna glavobolja
• Numularna glavobolja
• Glavobolja spavanja i
• Nova dnevna perzistentna glavobolja

Sekundarne ili simptomatske glavobolje

Simptomatske glavobolje se svakako ređe pojavljuju u odnosu na primarne glavobolje, i čine ih:

• Glavobolja koja se pripisuje traumi ili povredi glave i/ili vrata
• Glavobolja koja se pripisuje trzajnoj povredi vrata
• Glavobolja koja se pripisuje kraniotomiji
• Glavobolja koja se pripisuje kranijalnim ili cervikalnim vaskularnim poremećajima
• Glavobolja koja se pripisuje nevaskularnim intrakranijalnim poremećajima
• Glavobolja koja se pripisuje supstancama ili njihovoj obustavi
• Glavobolja koja se pripisuje infekciji
• Glavobolja koja se pripisuje poremećaju homeostaze
• Glavobolja ili bol lica koji se pripisuje poremećajima kranijuma, vrata, očiju, ušiju, nosa, sinusa, zuba, usta ili ostalih struktura lica ili vrata
• Glavobolja koja se pripisuje psihijatrijskom poremećaju
• Bolne kranijalne neuropatije i ostali bolovi lica (najčešće Trigeminalna neuralgija
• Postherpetična trigeminalna neuralgija; Glosofaringealna neuralgija; Okcipitalna neuralgija; - - - Optički neuritis; Tolosa-Hunt sindrom…)
• Glavobolja kod sindroma reverzibilne cerebralne (moždane) vazokonstrikcije
• Glavobolja kod multiple skleroze
• Glavobolja usled prekomerne upotrebe analgetika
• Cervikogena glavobolja
• Glavobolja kod akutnog glaukoma
• Primarna glavobolja fizičkog vežbanja
• Glavobolja kod moždane ishemije
• Glavobolje kod moždanog krvarenja
• Glavobolja zbog temporomandibularnog poremećaja
• Glavobolja zbog povećanog pritiska cerebrospinalne tečnosti nepoznatog uzroka
• Glavobolja usled arterijske hipertenzije
• Glavobolja putovanja ili promene klimatskog boravišta
• Glavobolja ili bol lica ili vrata koji se pripisuju disekciji cervikalne karotidne ili vertebralne arterije
• Glavobolja Epicrania Fugax
• Glavobolja koja se pripisuje gladovanju
• Glavobolja koja se pripisuje hipotireoidizmu
• Glavobolja koja se pripisuje obustavi estrogena
• Glavobolja koja se pripisuje obustavi kofeina
• Kardiogena glavobolja
• Bol u glavi ili licu pripisan akutnom herpes zosteru
• Glavobolja izazvana alkoholom
• Glavobolja pri ronjenju
• Glavobolja pripisana feohromocitomu
• Glavobolja zbog apneja u spavanju
• Glavobolja zbog hemodijalize

Svakodnevna glavobolja

Svakodnevna glavobolja, poznata i kao hronična dnevna glavobolja, javlja se više od 15 dana u mesecu tokom perioda od najmanje tri meseca. Ovaj tip glavobolje može biti iscrpljujući i značajno uticati na kvalitet života. Uzroci mogu biti različiti, uključujući tenzione glavobolje i migrene koje su postale hronične. Faktori kao što su stres, nedostatak sna, nepravilna ishrana, dehidracija i prekomerna upotreba lekova za bol mogu doprineti razvoju svakodnevne glavobolje. Lečenje uključuje identifikaciju i eliminaciju okidača, kao i medicinsku terapiju koju propisuje lekar.

Blaga glavobolja

Blaga glavobolja je najčešće prolazna i ne zahteva poseban tretman. Može biti izazvana stresom, napetošću mišića, dehidracijom ili umorom. Simptomi uključuju blagi do umereni bol, osećaj pritiska u glavi i blagu nelagodnost. Lečenje obično uključuje odmor, hidrataciju, upotrebu bezreceptnih lekova protiv bolova kao što su paracetamol ili ibuprofen, i opuštajuće tehnike poput masaže ili meditacije.

Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je najčešći oblik glavobolje, i može se pojaviti kao reakcija na stres, napetost ili anksioznost. Ova vrsta glavobolje se obično opisuje kao stalni, tupi bol sa osećajem stezanja ili pritiska oko glave. Mogu biti epizodične, javljajući se manje od 15 dana mesečno, ili hronične, javljajući se više od 15 dana mesečno. Lečenje uključuje:

• Farmakoterapiju: Korišćenje analgetika kao što su aspirin, paracetamol ili ibuprofen.
• Preventivne mere: Identifikacija i izbegavanje okidača, redovno vežbanje, pravilna ishrana i dobar san.
• Tehnike opuštanja: Masaža, meditacija, joga i druge metode za smanjenje stresa.

Klaster glavobolja

Klaster glavobolja je retka, ali izuzetno bolna vrsta glavobolje koja se javlja u periodima ili "klasterima". Bol je intenzivan, često opisan kao probadajući, i lokalizovan je oko jednog oka ili slepoočnice. Napadi traju od 15 minuta do tri sata i mogu se javljati više puta dnevno tokom klaster perioda koji može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Lečenje klaster glavobolje može uključivati:

• Akutnu terapiju: Inhalacija čistog kiseonika, sumatriptan injekcije ili sprejevi za nos.
• Preventivnu terapiju: Lekovi kao što su verapamil, litijum ili kortikosteroidi.
• Promene načina života: Izbegavanje alkohola i određenih namirnica koje mogu izazvati napade.

Kada zbog glavobolje treba otići kod lekara

Iako većina glavobolja nije ozbiljna i može se lečiti kod kuće, postoje situacije kada je neophodno potražiti medicinsku pomoć. Preporučuje se odlazak kod neurologa u sledećim slučajevima:

Glavobolja je iznenadna i jaka: Iznenadna, intenzivna glavobolja koja se često opisuje kao "najgora glavobolja u životu" može biti znak ozbiljnog stanja kao što je aneurizma ili moždani udar. Glavobolja je praćena neurološkim simptomima: Simptomi kao što su zbunjenost, vrtoglavica, slabost, utrnulost, dvostruki vid ili problemi sa govorom zahtevaju hitnu medicinsku evaluaciju. Promena u obrascu glavobolje: Ako se tipična glavobolja promeni u učestalosti, intenzitetu ili prirodi, to može biti znak osnovnog problema. Glavobolja je posttraumatska: Nakon povrede glave, posebno ako je glavobolja praćena mučninom, povraćanjem ili gubitkom svesti. Glavobolja je hronična i ne odgovara na lečenje: Ako glavobolja traje duže od nekoliko dana i ne reaguje na standardne metode lečenja, potrebna je dalja dijagnostika.

Razumevanje različitih tipova glavobolja i njihovih simptoma može pomoći u pravovremenom prepoznavanju i tretmanu, čime se poboljšava kvalitet života i smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija. Ako imate sumnje u vezi sa prirodom ili uzrokom svoje glavobolje, najbolje je da se obratite lekaru koji može pružiti odgovarajuće savete i tretman. Pronađite najbolju zdravstvenu negu za sebe uz pomoć platforme Hipokratija.