Moždani udar: Rani simptomi koje ne smete ignorisati

• Šta izaziva moždani udar
• Vrste moždanog udara
• Simptomi moždanog udara
• Znaci moždanog udara
• Blagi moždani udar tihi moždani udar
• Jak moždani udar
• Postavljanje dijagnoze
• Lečenje
• Posledice moždanog udara
• Kako sprečiti moždani udar
• Moždani udar kritični dani koliko je sati kritično
• Da li se moždani udar može sprečiti i kako
• Koje promene u načinu života mogu smanjiti rizik od moždanog udara

Moždani udar (šlog - cerebrovaskularni insult), predstavlja poremećaj moždane funkcije sa posledičnim neuroškim deficitom manjeg ili većeg stepena koji nastaje usled poremećaja cirkulacije u moždanom tkivu i nedovoljnog snabdevanja moždanih ćelija kiseonikom i hranljivim materijama - prvenstveno glukozom. Ovo stanje nastaje naglo i kao rezultat ima ili smrtni ishod unutar 24 sata ili traje duže od 24 časa. Ukoliko traje kraće od 24h i posle toga se simptomi povuku, to se naziva tranzitornom cerebralnom ishemijom, o kojoj će kasnije biti reči.

Usled nedovoljne ishrane, moždano tkivo počinje da odumire već nakon nekoliko minuta. Odumiranje moždanih ćelija je trajno jer one ne poseduju moć regeneracije. Kao posledica toga, a u zavisnosti od veličine zahvaćenog područja i njegove lokalizacije, kod obolelog će, ukoliko ne dođe do smrtnog ishoda, nastati i određena neurološka simptomatologija, to jest poremećaji u motoričkim, čulnim i senzitivnim funkcijama i različit stepen invaliditeta.

Moždani udar spada u takozvane cerebrovaskularne bolesti koje su sa ostalim hroničnim nezaraznim bolestima vodeći uzroci smrti u celom svetu. Moždani udar se kao uzrok smrti nalazi na trećem mestu (iza srčanih i malignih bolesti), a na drugom mestu je po uzroku invaliditeta (posle povreda, naročito saobraćajnih) i gubitku radne sposobnosti. Kao uzrok invaliditeta prednjači u odnosu na sva ostala neurološka oboljenja, a u etiologiji demencije je na drugom mestu, (odmah posle Alchajmerove bolesti). Smrtnost od ove bolesti iznosi 25%, na svetu svakih 45 sekundi jedna osoba dobije moždani udar, a svaka 3 minuta jedna osoba umre.

Od moždanog udara, u 95% slučajeva, oboljevaju stariji od 45 godina, a od toga 2/3 su stariji od 65 godina. Muškarci imaju 25% veću šansu da dožive moždani udar nego žene, ali žene češće umiru jer, zbog dužine života, doživljavaju moždani udar u kasnijim godinama u kojima se i smrtnost povećava. Ukoliko je neko već imao moždani udar, šansa da dobije i drugi se mnogostruko uvećava. Zbog toga je pored primarne prevencije od velikog značaja i sekundarna prevencija ove bolesti.

Šta izaziva moždani udar?

Moždani udar izaziva prekid cirkulacije u pojedinim delovima moždane mase, a posledica toga je izumiranje neurona - moždanih ćelija. Prekid cirkulacije može biti ili začepljenje krvnog suda u mozgu krvnim ugruškom ili aterosklerotskim promenama, pa je usled toga sprečen dotok krvi do dela mozga koji taj krvni sud ishranjuje (to je ishemijski moždani udar), ili je izazvan krvarenjem u mozgu usled pucanja, najčešće patološki izmenjenog krvnog suda (to je hemoragijski moždani udar). I u jednom i u drugom slučaju je ishrana nervnih celija onemogućena. Mnogi su faktori koji povećavaju rizik od moždanog udara, bilo da deluju samostalno ili u sadejstvu sa drugim faktorima rizika. Pojedini faktori imaju neposrednu ulogu u pojavi šloga, dok drugi indirektno povećavaju sklonost ili doprinose razvoju bolesti koje ga izazivaju.

Najznačajniji faktori rizika za moždani udar su:

• starije životno doba (faktor rizika na koji ne možemo uticati),
• arterioskleroza,
• povišeni krvni pritisak.

Hipertenzija čini 30 - 50% rizika za moždani udar. Regulacija krvnog pritiska za 10 do 20 mmhg ima za rezultat čak 40% manje moždanih udara, kako ishemijskog tako i hemoragijskog oblika. Neophodnost regulisanja krvnog pritiska je bitna naročito u starijem životnom dobu, a pogotovo u sekundarnoj prevenciji moždanog udara. Hipertenzija potpomaže razvoj aterosklerotskih promena na krvnim sudovima, oni postaju krti i skloni pucanju, a sa druge strane prisustvo ateromatskog plaka dovodi do stvaranja tromba koji još više sužava lumen krvnog suda, te ukoliko se otkine, izaziva udaljene trombotske embolije.

Visok nivo masnoća u krvi, holesterola i triglicerida, takođe posredno utiču na pojavu moždanog udara, usled njihovog taloženja u zidovima krvnih žila. Lečenje povišenih masnoća statinima, uz dijetu sa smanjenom količinom zaštićenih masnih kiselina, redukuje rizik od moždanog udara za 15%.

Šećerna bolest: osobe obolele od šećerne bolesti, pogotovo nedovoljno regulisane, imaju 2 do 3 puta veći rizik da se razbole od moždanog udara. Šećerna bolest posredno dovodi do povišenja ukupnih masti u krvi, sudeluje u razvoju ateroskleroze pa samim tim i hipertenzije.

U vezi sa povišenim masnoćama i dijabetesom treba spomenuti i nezdravu, neizbalansiranu ishranu, kao i gojaznost, koja je povezana sa njima, a koja takođe doprinosi oboljevanju od hipertenzije.

Fibrilacija atrijuma, to jest lepršanje pretkomora (povremeni ubrzani srčani rad uz poremećaj kontrakcija pretkomora), takođe je značajan faktor rizika za nastanak moždanog udara. Iako ova bolest sama po sebi, uz lečenje, nije životno ugrožavajuća, u 5% slučajeva je ipak uzročnik šloga. Razlog tome je što usled neravnomernih kontrakcija pretkomora dolazi do usporavanja protoka krvi u njima, to može dovesti do stvaranja tromboticnih masa, koje putem krvotoka stižu do mozga i obstruiraju krvne sudove. Značajno suženje karotidnih arterija preko 70%, takođe je faktor rizika. Pušenje i toksični produkti duvanskog dima oštećuju krvne sudove.

Stres - hormoni stresa mobilišu masti i šećere iz depoa i povećavaju krvni pritisak. Takođe i Fizicka neaktivnost i Alkohol.

Vrste moždanog udara

Kao što je u već rečeno, moždani udar može nastati ili prekidom cirkulacije ili usled krvarenja u mozgu.

Znači, po mehanizmu nastanka, postoje dve vrste moždanog udara:

• Akutni ishemijski moždani udar, nastaje usled začepljenja krvnog suda u mozgu trombozom ili embolijom. Ova vrsta moždanog udara se javlja u 85% slučajeva moždanih udara.
• Hemoragijski moždani udar - je druga vrsta moždanog udara i on nastaje kao posledica rupture (pucanja) krvnog suda i izlivanja krvi mozak (zbog toga se moždani udar naziva još i "izlivom krvi u mozak"). Ova vrsta moždanog udara je ređa i javlja se u 15% slučajeva šloga.

Najčešći uzrok ishemijskog moždanog udara su promene na krvnim sudovima izazvane aterosklerozom. Kod aterosklerotskih promena u zidovima krvnih sudova imamo taloženje naslaga masnoće i kalcijumovih soli, stvaraju se krvni ugrušci i sve to dovodi do suženja njihovog lumena . Na taj način se remeti dotok krvi, sve dok jednog trenutka ne dođe do potpune opstrukcije pojedinih krvnih sudova mozga. Moždane ćelije se ne snabdevaju kiseonikom i hranljivim materijama i počinju da propadaju u roku od nekoliko minuta. Nakon oko tri sata, oštećenje moždanog tkiva je nepovratno i tada već imamo jasne simptome moždanog udara.

Uzrok začepljenja krvnog suda može biti i embolija, a to znači da je krvnim putem, preko krvnih sudova većeg promera, doprla do određenog mesta u telu (u ovom slučaju mozga), neka čestica koja je opstruirala krvni sud i prekinula dalji dotok krvi. Najčešće je to tromb iz drugih delova tela koji se otkinuo i ušao u cirkulatorni sistem. Inače, to mogu biti i kapljice masti (masna embolija), vazduh (vazdušna embolija), paraziti, bakterije itd. Embolija mozga je u većini slučajeva uzrokovana trombom koji je krenuo iz srca kod pretkomorske fibrilacije ili se otkinuo sa plaka aterosklerotski izmenjene karotidne arterije (arterije na bočnim stranama vrata). Tromb može krenuti iz varikoznih vena donjih ekstremiteta. Ishemijski moždani udar može biti i posledica enormnog sniženja krvnog pritiska, na primer kod cirkulatornog šoka usled velikog gubitka krvi.

Kod hemoragijskog moždanog udara do krvarenja u mozgu dolazi na više načina. Najčešće se to dešava usled pucanja aterosklerotski izmenjenog krvnog suda (kod naglog skoka krvnog pritiska ili usled većeg napora), zatim u slučaju postojanja urođenog ili stečenog proširenja krvnog suda (aneurizma), ili usled patološke komunikacije između sitnih arterija i vena.

Termin intrakranijalna hemoragija znači krvarenje unutar lobanje. Krvarenje može biti u samom moždanom tkivu, zatim u prostoru između kostiju lobanje i moždanih ovojnica, između moždanih ovojnica (kojih ima tri), ili u moždanim komorama. Usled krvarenja ishrana moždanih ćelija je onemogućena, a kompresija nakupljene krvi na moždane strukture remeti njihovu funkciju. Kao reakcija na krvarenja javlja se upalni proces koji izaziva otok susednih delova mozga, pa se pritisak u lobanjskom prostoru još više povećava i može dovesti, osim do teskih neuroloških oštećenja, i do kome ili trenutne smrti.

Simptomi moždanog udara

Kod ishemijskog moždanog udara simptomi se ne javljaju tako naglo kao kada je u pitanju moždano krvarenje. U zavisnosti od toga da li je do prekida cirkulacije došlo naglo ili postepeno, kao i od lokacije procesa, javiće se određena simptomatologija. Najčešće, pogođena osoba oseća nesigurnost pri hodu, gubi ravnotežu, zanosi se, dezorjentisana je, zapliće jezikom, oseća slabost ekstremiteta. Ne treba čekati da se simptomi povuku sami od sebe, niti da dođe do pogoršanja, već se pod hitno treba obratiti lekaru.

Kod moždanog udara izazvanog krvarenjem simptomi se pojavljuju naglo, nekada iz "punog zdravlja". Oboleli se žali na intenzivnu glavobolju koja je praćena mukom, povraćanjem, ukočenosti vrata, vrtoglavicom. Često, usled masovnog krvarenja, oboleli veoma brzo upada u komu. Ovo se najčešće javlja kod gojaznih osoba sa hipertenzijom, a neposredan povod za moždani udar je ili nagli porast krvnog pritiska, ili izlaganje većem fizičkom naporu. Ponekad je uzrok šlogu čak i otežana defekacija. Klinička slika se razvija brzo sa ozbiljnim neurološkim deficitima. Ukoliko se ne leči što pre, smrtnost iznosi do 50%.

Znaci moždanog udara

Objektivni znaci moždanog udara na osnovu kojih lekar postavlja dijagnozu, kao što je rečeno, zavise od lokalizacije zahvaćenog područja i od masovnosti oštećenog tkiva. Što je veće područje mozga zahvaćeno i simptomatologija će biti veća i raznovrsnija. Različiti delovi mozga kontrolišu različite funkcije, pa će se znaci razlikovati.

Najčešći, a i najteži znak moždanog udara (izuzev kome i smrti) je oduzetost jedne polovine tela. To ne mora biti kompletna oduzetost, već samo slabost i trnjenje sa gubitkom osećaja dodira, a praćena je i paralizom iste strane lica. Kod jednostrane paralize udova, zbog ukrštanja nervnih puteva, oštećenje se nalazi na suprotnoj strani mozga. Paraliza ekstremiteta onemogućava samostalan hod obolelom, što predstavlja ogroman hendikep kako za njega, tako i za njegovu porodicu. Medjutim, slabost, trnjenje i gubitak osećaja dodira na ekstremitetima ne mora nužno da znači da je u pitanju moždani udar, jer se i u slučaju kompresije kičmene moždine mogu javiti isti simptomi.

Sledeći od najčešćih simptoma je afazija, odnosno poremećaj govora. Afazija označava teškoću verbalnog izražavanja, čitanja, pisanja i razumevanja govora usled oštećenja moždane kore - leve hemisfere. Pacijent pokušava da govori, ali ne uspeva da uobliči reči.

Često oboleli ima i disartriju, takođe poremećaj govora, ali usled nemogućstva kontrole mišića koji se koriste za modulaciju glasova i mišića jezika. Stiče se utisak da oboleli zapliće prilikom govora.

Zatim, poremećaj vida - zamagljen vid, defekti u vidnom polju, pojava duplih slika, moguć je čak i gubitak vida na jednom oku. Kod nekih obolelih može postojati samo tamna senka u gornjoj ili donjoj polovini vidnog polja, ili jaka osetljivost na svetlost.

Pad intelektualnih funkcija i raspoloženja, psihička konfuzija. Apraksija - teškoća u obavljanju voljnih pokreta

Ukoliko je zahvaćen mali mozak, uobičajeni su sledeci simptomi i znaci:

• Izmenjena šema hoda - oboleli hoda teturavo, nema koordinaciju pokreta.
• Smetnja ravnoteže i koordinacije
• Vrtoglavica, ponekad praćena mukom i povraćanje
• Smetnje u govoru- otežan i nerazgovetan.

U slučaju kada je poremećaj cirkulacije nastao u predelu produžene moždine, odnosno moždanog stabla kroz koji prolaze moždani živci i u kome se nalaze centri za kontrolu disanja i srčanog rada, život obolelog može biti ozbiljno ugrožen. U blažim slučajevima manifestuje se vrtoglavicom i smetnjama vida, a u težim slučajevima naglim gubitkom svesti, oduzetošću čak i sva četiri ekstremiteta, nepravilnom srčanom radnjom, a može doći i do prestanka disanja.

Pošto iz produžene moždine izlaze takozvani kranijalni živci koji inervišu mnogobrojne mišiće, kao što su pokretači oka, ždrela, grkljana, srčani mišić, mišiće digestivnog trakta i tako dalje, prenose vizuelne, zvučne i mirisne informacije i regulišu mnoge druge funkcije u organizmu, u zavisnosti od toga koji je moždani živac zahvaćen, mogu se javiti i sledeći simptomi i znaci:

• smetnje vida i pokretanja očnih jabučica, spušteni kapci,
• izmena percepcija mirisa,
• oštećenje sluha,
• smetnje gutanja, otežana pokretljivost jezika,
• mišićna slabost lica,
• promene u disanju i srčanom ritmu,
• poremećaj ravnoteže

Blagi moždani udar - tihi moždani udar

Moždani udar blagog stepena, ili takozvani tihi moždani udar (medicinski naziv mu je transitorna cerebralna ishemia - TIA), je vrsta moždanog udara, kod kojeg simptomi traju privremeno, u blagom su obliku i nestaju bez trajnog oštećenja mozga u roku od 24 sata (prema nekim autorima, navodno nestaju za 60 minuta). Ponekad se dešava da simptomi i potpuno izostaju. Iako se čini da trajnog oštećenja nema, na magnetnoj rezonanci, ukoliko se u kasnijem periodu uradi, vide se tragovi ishemije ili krvarenja. Najčešći uzrok tihog moždanog udara je ateroskleroza krvnih sudova i posledično stvaranje sitnih ugrušaka koji privremeno blokiraju protok krvi u određenim moždanim regijama.

Najvažniji faktori rizika za tihi moždani napad su visoki krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, gojaznost i nasledna predispozicija. Simptomi blagog moždanog udara su slični simptomima pravog moždanog udara, ali su mnogo blaži. Obično je to iznenadna slabost, zamagljen vid, dvostruke slike, utrnulost jedne strane tela, privremena vrtoglavica i gubitak ravnoteže, blage smetnje u govoru. Iako se simptomi tihog moždanog udara brzo povlače bez vidljivih posledica i često se pripisuju umoru i iscrpljenosti, ne treba ih zanemarivati, jer su to znaci upozorenja za kasniji, jači moždani udar. Tihi moždani udar predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje i treba se pod hitno obratiti lekaru.

Osobe koje su doživele tihi moždani udar nalaze se pod povećanim rizikom od razvoja velikog moždanog udara. Rizik se povećava sa godinama života, mada nisu isključene ni osobe mlađeg životnog doba, pogotovo one sa već navedenim pripomažućim faktorima rizika. Oko 10% osoba koje su doživele tihi moždani udar, dožive pravi moždani udar sa posledicama, u roku od sledećih 90 dana.

Tihi moždani udar javlja se 5 puta češće od velikog moždanog udara. U dijagnostici tihog moždanog udara koristi se magnetna rezonanca, kao i angiografija, to jest vizuelno prikazivanje krvnih sudova. Lečenje tihog moždanog udara je neophono radi sprečavanja rizika od budućih većih moždanih oštećenja i sprovodi se lečenjem povišenog krvnog pritisak, regulisanjem dijabetesa, smanjivanjem holesterola, promenom načina života, a mogu se uključiti i antikoagulansi koji preveniraju stvaranje krvnih ugrušaka.

Jak moždani udar

Kada kažemo jak moždani udar najčešće podrazumevamo hemoragijski moždani udar koji je nastao usled pucanja krvnog suda izlivanja krvi u moždanu masu. Do pucanja krvnih sudova dolazi zbog krtosti njihovog zida izmenjenog procesom ateroskleroze, zatim, ako postoji neka abnormalnost u smislu postojanja malformacija krvnog suda, na primer aneurizma, ili kada su krvni sudovi izloženi neuobičajenom pritisku (hipertenzija).

Krvarenje kao uzrok moždanog udara javlja se u 20 do 25% slučajeva. Krvarenje može da se dogodi u samoj moždanih masi, intracerebralno krvarenje, ili ispod paučinaste opne mozga (to je srednja opna od postojeće 3 koje obavijaju mozak), i to se zove subarahnoidalno krvarenje.

Klinički znaci su kod ishemijskog i hemoragijskog moždanog udara veoma slični i zavise od veličine zahvaćenog područja i lokalizacije. Kod hemoragijskog moždanog udara simptomi se najčešće pojavljuju naglo i brzo progrediraju. Subarahnoidalno krvarenje je jedno od najurgentnijih neuroloških stanja. Obično se javlja kod osoba starijih od 40 godina, praćeno je intenzivnom glavoboljom i ukoliko pacijent ne dobije na vreme adekvatnu medicinsku pomoć, usled pritiska izlivene krvi na vitalne delove moždanog tkiva, vrlo brzo može doći do kome i smrti. U slučaju preživljavanja dovodi do trajnog invaliditeta.

Najčešći uzrok subarahnoidalnog krvarenja je pucanje aneurizme krvnog suda. Aneurizma je proširenje izmenjenog i istanjenog zida krvnog suda podložnog rupturi. Ona može biti urođena ili stečena usled razvoja ateroskleroze i povišenog krvnog pritiska. Do subarahoidalnog krvarenja može doći i kada postoji abnormalna veza između arterija i vena ili poremećaj u koagulaciji krvi. Pre rupture, aneurizma može da daje simptome. Ukoliko pritiska neke strukture, na primer očni živac, tada obolela osoba vidi duple slike, a česta je i pojava glavobolje. Nakon rupture aneurizme, usled masivnog krvarenja javlja se iznenadna intenzivna glavobolja koja se pojačava tokom nekoliko sekundi i često je praćena gubitkom svesti. Neke osobe umiru do dolaska u bolnicu, druge upadaju u komu. Pogotovo krvarenje u moždane komore daje dramatičnu kliničku sliku i skoro uvek se završava smrtno. Ukoliko simptomi nisu toliko drastični, obolela osoba koja je budna oseća se konfuzno, dezorjentisano, žali se na glavobolju, vtroglavicu, kočenje vrata, često povraća, ima zamagljen vid, duple slike, ima otežan govor, bolove u donjem delu leđa. Nakon izvesnog vremena može ponovo izgubiti svest. Čest je i poremećaj srčanog rada i disanja, mogu se javiti epileptićki napadi. Unutar nekoliko minuta ili sati razvijaju se teška i trajna telesna oštećenja.

Ova vrsta moždanog udara je češća kod žena nego kod muškaraca. Oporavak je spor i dugotrajan. Pacijenti više meseci moraju biti podvrgnuti fizikalnom tretmanu, a oko 50% onih koji prežive imaju trajne neurološke smetnje.

Postavljanje dijagnoze

Rano postavljanje dijagnoze kod moždanog udara je od neprocenjivog značaja za pravovremeno lečenje i sprečavanje oštećenja moždanih struktura sa ozbiljnijim neurološkim posledicama.

Ako se neka osoba požali na iznenadnu glavobolju, ima smetnje u govoru, žali se na slabost i trnjenje jedne polovine tela, naročito slabost jedne ruke koja "pada", ima asimetriju lica - jedna strana lica je slabije mimike i ugao usne ide na dole, žali se na gubitak vida i koordinacije, treba posumnjati na moždani udar.

Navedeni simptomi su najčešći u početnoj fazi i lako prepoznatljivi, kako od strane pogođene osobe i njegove okoline, tako i lekara kome se pacijent obrati. Ti prvi minuti su presudni i pacijent treba da bude što pre hospitalizovan.

Ukoliko je u pitanju mali moždani udar, odnosno prolazni ishemijski napad i simptomi se povuku u roku od 24 časa, pacijenta treba uputiti na dodatne pretrage i preduzeti sve mere kako ne bi došlo do ozbiljnog moždanog udara.

Kada i ako dođe do razvoja i ostale neurološke simptomatologije, koja je već navedena u gornjem tekstu, lekar će moći prilikom fizikalnog pregleda sa velikom sigurnošću da postavi dijagnozu moždanog udara, pa čak orjentaciono i lokalizaciju. Od pregleda se obavezno radi EKG, po potrebi i holter monitoring, odnosno 24-časovni EKG, kao i ehokardiogram (UZ srca), da bi se ustanovila eventualna aritmija i postojanje ugrušaka u srcu. Dopler, odnosn UZ karotidnih arterija radi se radi otkrivanja karotidne stenoze. Rutinske laboratorijske pretrage - radi otkrivanja dijabetesa, povišenih masnoća ili poremećaja koagulacije krvi.

Ostali pregledi u bolničkim uslovima:

• magnetna rezonanca - MR,
• CT - kompjuterizovana tomografija,
• angiografija - vizuelno prikazivanje krvnih sudova pomoću kontrasta, mogu se videti malformacije na krvnim sudovima,
• lumbalna punkcija radi vađenja uzorka moždane tečnosti (cerebrospinalnog likvora), da bi se ustanovilo eventualno prisustvo krvi u njoj.

Lečenje

Da bi lečenje moždanog udara bilo uspešno, prvi postulat je postaviti pravu dijagnozu što je pre moguće. Jedino ako je obolelom pružena pravovremena pomoć može se očekivati da neće imati posledice ili će one biti što manje. Ako je u pitanju ishemijski moždani atak, mora se pod hitno uspostaviti normalan protok krvi. Već u prvom minutu nakon prekida cirkulacije gubi se oko 2.000.000 nervnih ćelija. Metoda kojom se ponovo uspostavlja cirkulacija nakon tromboze zove se tromboliza i zasniva se na tome da se ubacivanjem određenih lekova u cirkulaciju "razbije" tromb. Ova metoda se može primeniti unutar 3 sata od nastupanja moždanog udara, a najkasnije do 4,5 sata.

Druga efikasna metoda je mehaničko odstranjenje tromba endovaskularnim zahvatom (trombektomija) i radi se do 6 sati od početka moždanog udara. Što se pre ovi zahvati urade i terapijski rezultati su bolji.

Terapijske mere koje se primenjuju kod obolelog obuhvataju i sledeće:

• snižavanje krvnog pritiska medikamentima ukoliko je on visok,
• davanje infuzionih rastvora za snižavanje pritiska u moždanoj duplji,
• terapija protiv bolova,
• lekovi za prevenciju epileptičnih napada koji se često javljaju kod moždanog udara,
• sredstva za smirenje pacijenta,
• antikoagulantna terapija - pogotovo kod onih sa srčanom aritmijom,
• ukoliko pacijent upadne u komu mora se raditi veštačka ventilacija,
• ako je povećan intrakranijalni pritisak neophodno je preko otvora u lobanji plasirati tubus da bi se izdrenirao visak tečnosti.

Kod rupture aneurizme, može se endovaskularno uraditi ojačavanja zida aneurizme, ili se plasira stent koji omogućava da krvotok zaobiđe aneurizmu. Preko aneurizme može da se stavi i metalna kopča (klipsa), ali se u tom slučaju mora izvršiti operativni zahvat, odnosno otvaranje lobanje. Svi ovi zahvati su visoko rizični i stopa smrtnosti je visoka.

Posledice moždanog udara

Najteža posledica moždanog udara je koma i smrtni ishod. Nakon ishemijskog moždanog udara, oko trećine obolelih se oporavi toliko da mogu voditi samostalan život s lakšim posledicama, jedna trećina bolesnika ima trajni invaliditet i zavisna je od pomoći drugih osoba, a trećina obolelih umire.

U slučaju rupture aneurizme i intracerebralnog krvarenja čak 35% osoba umire pre nego što stignu u bolnicu, a još 15% umire nakon nekoliko nedelja od operacije. Ukoliko je operativni zahvat uspešno izveden, pojedinci se nakon nekoliko meseci, uz primenu fizikalne terapije skoro potpuno oporave i fizički i mentalno. Kod drugih zaostaju pareze i paralize, gubitak senzibiliteta, poremećaj u govoru. Uglavnom, kod oba tipa moždanog udara, uspeh lečenja zavisi od masovnosti razaranja moždanog tkiva, lokalizacije, brzine pružene pomoći, godina života, pridruženih bolesti, kao individualnih svojstava organizma.

Motorni deficiti se ispoljavaju u vidu pareze, nepotpune oduzetosti, ili paralize, odnosno potpune oduzetosti jedne polovine tela i smanjenjem ili gubitkom osećaja na zahvaćenoj strani. Ruka je obično savijena u laktu i ručju jer preovlađuje tonus mišića savijača (fleksora) i priljubljena je uz telo. Hod je otežan i tipičan.

Bolni sindromi: zahvaćena strana je bolna spontano ili na dodir. Otežan govor i teško razumevanje govora. Česte su i smetnje vida. Ponekad se javljaju i problemi sa gutanjem, gubitak apetita, otežano pražnjenje stolice, nemogućnost zadržavanja mokraće.

Emocionalne posledice moždanog udara su takođe veoma česte, postoje problemi sa pažnjom i pamćenjem, anksioznost, poremećaj spavanja, povlačenje u sebe, pa sve do depresije. Depresija se javlja kod 30 do 50% obolelih i smanjuje motivaciju za rehabilitacijom. Emotivno izražavanje ili izostaje, ili je ono neadekvatno pa se oboleli bez razloga smeje ili plače. Najteža posledica subarahnoidalnog krvarenja je opasnost od ponovljenog krvarenja.

Ukoliko su oboleli vezani za postelju, učestala su zapaljenja pluća, pojava dekubitusa (rane po koži) i venske tromboze, a sve to može biti razlog smrtnog ishoda. Zbog toga je veoma bitno osposobiti pacijenta da hoda, bilo samostalno ili uz pomagalo. Osposobljavanje za obavljanje samostalnih aktivnosti vrši se putem dugotrajne fizikalne terapije pod nadzorom stručnjaka.

Fizikalna terapija se započinje već u bolničkim uslovima, na neurologiji, u cilju sprečavanja pojave kontraktura. Kod jačih moždanih udara rehabilitacija se obavlja prva 2-3 meseca u specijalizovanim ustanovama, gde se prvo radi na vertikalizaciji obolelog (postavljanje u stojeći položaj), a zatim se obučava hodu i ostalim aktivnostima.

Oporavak mišićne snage je najvidljiviji prvih 3 do 6 meseci, a najsporije se oporavlja spretnost šake jer poseduje najfiniju motoriku. Poboljšanja se mogu očekivati tokom 9 meseci do godinu dana, posle tog vremena je stanje uglavnom definitivno.

Kako sprečiti moždani udar?

Radi smanjenja rizika od moždanog udara neophodno je preventivno delovati na sve one faktore rizika koji mogu dovesti do njega.

• redovna, izbalansirana ishrana sa dosta povrća, bez koncentrovanih ugljenih hidrata i peciva od belog brašna, sa što manje zasićenih masnih kiselina, bez konzervansa i sa što manje soli. Preporučuje se nemasna riba bogata onega 3 masnim kiselinama.
• voditi računa o telesnoj težini, truditi se da težina bude u granicama normale.
• kretati se i baviti se fizičkom aktivnošću - šetnja, plivanje, vožnja bicikla itd.
• regulisati krvni pritisak i redovno ga kontrolisati.
• održavati nivo šećera u granicama normale, povišeni šećer u krvi ubrzava proces ateroskleroze, redovno uzimati lekove i kontrolisati se.
• ukoliko neko boluje od aritmije, koristiti antiaritmike, a po potrebi i antikoagulanse - isključivo po preporuci lekara i uz redovne kontrole, jer mogu povećati rizik od moždanog krvarenja.
• niske doze aspirina se preporučuju u sekundarnoj prevenciji moždanog udara, takođe uz preporuku lekara.
• ostaviti pušenje, produkti duvanskog dima oštećuju krvne sudove.
• ne konzumirati alkohol više od prosečno dozvoljenih kolicina.
• kontrolisati stres onoliko koliko je to moguće, eventualno potražiti pomoć stručnjaka.
• poželjno je periodično - jednom u godini, uraditi osnovni sistematski pregled, pa ukoliko se ukaže potreba ići i na dodatna ispitivania, što u stvari znači preventivno delovati.

Moždani udar, kritični dani, koliko je sati kritično

Za lečenje i sprečavanje posledica moždanog udara najbitnije je prepoznati ga na vreme i što pre oboleloj osobi pružiti adekvatni medicinski tretman. U prvom minutu prekida moždane cirkulacije gubi se već 2 miliona neurona. Zbog toga je izuzetno važno što pre uspostaviti cirkulaciju, a to se čini pomoću metode koja se zove tromboliza, odnosno intravensko ubrizgavanje lekova koji razbijaju tromb. Ovaj postupak treba primeniti unutar 3 sata od trenutka nastupanja moždanog udara, a najkasnije 4,5 sati od nastupanja.

Ukoliko se radi mehaničko odstranjenje tromba (trombektomija), treba da se obavi unutar 6 sati od početka insulta. Ako je moždani udar izazvan krvarenjem u mozgu, pa se neurohirurzi odluče za operativni zahvat, najbolje je da se on uradi u roku od 24h od početka simptoma, a najkasnije u toku sledećih 10 dana, ukoliko se čeka duže, preti opasnost od ponovljenog krvarenja.

Da li se moždani udar može sprečiti i kako?

Nastupanje moždanog udara može se sprečiti preduzimanjem mera prevencije koje su već navedene, a u vezi su sa higijenodijetetskim režimom života i ishrane, prestankom pušenja i konzumacije alkohola, kao i ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti koje doprinose i potenciraju njegovu pojavu. Nakon tihog moždanog udara, čiji simptomi nestaju nakon 24h, neophodno je uraditi detaljan pregled u cilju otkrivanja mogućih faktora rizika i preduzeti lečenje istih.

Veoma je korisno na vreme ustanoviti da li postoji suženje karotidnih arterija koje snabdevaju mozak krvlju. To se radi pomoću ultrazvuka – dopler karotida. Nedovoljna ishranjenost mozga je u 40 do 60% slučajeva posledica ateroskleroze karotidnih arterija. Ukoliko je stenoza ispod 50% savetuje se UZ kontrola na 6 meseci, a ukoliko je suženje 70% obavezno konsultovati vaskularnog hirurga. Verovatno će u tom slučaju biti predložena operacija, takozvana karotidna endarterektomija, u cilju sprečavanja moždanog udara.

Ukoliko se posumnja na aneurizmu, uraditi Ct i MRI radi utvrđivanja veličine iste i procene rizika od eventualnog budućeg moždanog udara. Nakon već doživljenog moždanog udara, rizik da se on ponovo javi je povećan u odnosu na opštu populaciju.

Rizik postoji sledecih 10 godina, pa i duže. Prema nekim procenama, moždani udar se posle prvog udara, ponavlja u prvih mesec dana kod svake dvadesete osobe, a posle godinu dana kod svake desete osobe. U najvećoj su opasnosti starije osobe, dijabetičari, oboleli od srčanih aritmija i pušači.

Koje promene u načinu života mogu smanjiti rizik od moždanog udara?

Promene životnog stila podrazumevaju promenu ishrane u smislu primenjivanja izbalansirane ishrane, sa dosta svežeg voća i povrća i smanjenjem unošenja zasićenih masnih kiselina i koncentrovanih uhljenih hidrata. Preporučuje se i ishrana bogata sledećim namirnicama: žitarice - puno zrno (pirinač, proso, ovas, ječam, heljda), mahunarke, orašasti plodovi, semenke, nemasna riba, maslinovo ulje, belo živinsko, pačije, ćureće meso, fermentisani mlečni proizvodi, mladi sirevi. Forsirati povrće, naročito zeleno.

Izbegavanje sedenternog načina života i baviti se sportom, preporučuje se brza šetnja i boravak na svežem vazduhu. Regulisati telesnu težinu i održavati je u granicama normale. Obavezan je prestanak pušenja, konzumaciju alkohola smanjiti na najmanju meru. Izbegavati, koliko god je to moguće, stresne situacije. Baviti se hobijem, primenjivati autogeni trening ili savetovati se sa stručnjakom.

Moždani udar spada u grupu takozvanih hroničnih nezaraznih bolesti (cerebrovaskularnih bolesti), koje su u ekspanziji poslednjih nekoliko decenija. Prema predviđanjima Svetske zdravstvene organizacije, tokom sledećih decenija svaka četvrta osoba ce doživeti moždani udar ukoliko se na vreme ne preduzmu preventivne mere. Ova bolest spada u onu vrstu bolesti koje jesu preventabilne, a kako usled posledičnog invaliditeta one predstavljaju ogroman problem za pojedinca, ali i za njegovu porodicu i društvo u celini, neophodno je angažovanje svih resursa da se zaustavi porast incidence moždanih udara.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije govore da je tokom 2020. godine u Srbiji registrovano 25.685 obolelih od ove bolesti, a umrlo 9.853 osoba.

Neophodno je istaći potrebu za brzom lekarskom intervencijom u slučaju prvih znakova i simptoma oboljenja, a to su najčešće:

• opušteno lice,
• smetnje govora,
• slabost ruku.

Na vreme ukazana lekarska pomoć može spasiti zivot i umanjiti stepen invaliditeta obolelog. Zbog toga se odmah nakon pojave simptoma treba obratiti ili prvoj ambulanti opšte medicine, ili službi hitne medicinske pomoći, čiji će lekari pružiti neodložnu pomoć i odlučiti o potrebi daljeg bolničkog lečenja i upućivanja na neurološke pretrage.