Migrena - šta je migrena i kako nastaje?

• Kako nastaje migrena
• Podela migrene
• 10 navika koje izazivaju migrenu
• Migrena simptomi
• Dijagnoza migrene
• Lečenje migrene
• Lek za migrenu
• Migrena sa aurom
• Migrena kod dece
• Svakodnevna migrena
• Kada da posumnjate da imate migrenu
• Da li je migrena opasna
• Kako se rešiti migrene
• Kada se javiti lekaru

Migrena je hronična neurološka bolest koju karakterišu rekurentni napadi glavobolje, često praćeni simptomima poput mučnine, povraćanja i osetljivosti na svetlo i zvuk. Migrene mogu biti izuzetno iscrpljujuće, a intenzitet bola može varirati od umerenog do teškog. Iako se nekada smatralo da je migrena samo problem sa krvnim sudovima, danas znamo da uključuje složene interakcije između nervnog sistema i krvnih sudova u mozgu.

Kako nastaje migrena

Tačan uzrok migrene još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali se veruje da je rezultat kombinacije genetskih i faktora okoline. Migrena nastaje usled abnormalne aktivnosti u mozgu koja utiče na način na koji mozak obrađuje bol. Postoji nekoliko teorija o tome kako se migrena razvija:

1. Neurovaskularna teorija: Prema ovoj teoriji, migrena počinje kao neurološki poremećaj koji izaziva promene u moždanim krvnim sudovima, što dovodi do bolne dilatacije krvnih sudova.
2. Teorija trigeminalnog nervnog sistema: Ova teorija sugeriše da aktivacija trigeminalnog nerva, koji je odgovoran za osiguravanje senzorne informacije iz lica i glave, igra ključnu ulogu u razvoju migrene.
3. Genetičke predispozicije: Često postoji porodična istorija ovog stanja, što ukazuje na genetičku komponentu.

Podela migrene

Migrene se obično dele na nekoliko tipova:

1. Migrena bez aure: Ovo je najčešći tip migrene. Karakteriše je intenzivna, pulsirajuća bol, obično na jednoj strani glave, bez prethodnih neuroloških simptoma.
2. Migrena sa aurom: Ovaj tip migrene uključuje prolazne neurološke simptome, poznate kao aura, koji se javljaju pre glavobolje. Aura može uključivati vizuelne smetnje, poput bljeskova svetlosti ili slepih tačaka, kao i senzorne, govorne ili motoričke probleme.
3. Hronična migrena: Definiše se kao migrena koja se javlja 15 ili više dana u mesecu tokom najmanje tri meseca, pri čemu najmanje osam napada ispunjava kriterijume za migrenu.
4. Menstrualna migrena: Povezana je sa menstrualnim ciklusom kod žena i obično se javlja nekoliko dana pre ili tokom menstruacije.
5. Abdominalna migrena: Ovaj tip se najčešće javlja kod dece i uključuje bol u stomaku umesto u glavi.

10 navika koje izazivaju migrenu

1. Nepravilno spavanje: Nedovoljno ili previše sna može biti okidač za migrenu.
2. Stres: Hronični stres i anksioznost često dovode do migrene.
3. Neredovni obroci: Preskakanje obroka može izazvati napad migrene.
4. Konzumacija alkohola: Alkohol, posebno crno vino, može biti okidač.
5. Određeni mirisi: Snažni mirisi parfema ili hemikalija mogu izazvati migrenu.
6. Promene vremena: Nagle promene vremena, posebno promene pritiska, mogu biti okidač.
7. Previše kofeina: Prekomerni unos kofeina ili naglo smanjenje unosa može izazvati napad.
8. Određena hrana: Čokolada, sirevi, prerađeni mesni proizvodi i veštački zaslađivači su poznati okidači.
9. Fizički napor: Intenzivna fizička aktivnost može izazvati migrenu kod nekih ljudi.
10. Hormonalne promene: Kod žena, hormonalne fluktuacije tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze, često izazivaju migrenu.

Migrena simptomi

Simptomi migrene variraju, ali najčešće uključuju:

• Intenzivna, pulsirajuća glavobolja: Obično na jednoj strani glave, ali može se proširiti i na obe strane.
• Mučnina i povraćanje: Veoma čest simptom koji prati napad migrene.
• Osetljivost na svetlo (fotofobija) i zvuk (fonofobija): Ovi simptomi često pogoršavaju stanje pacijenta.
• Vizuelne smetnje: Uključuju bljeskove svetlosti, slepe tačke ili druge vidne anomalije.
• Vrtoglavica i zamagljen vid: Ponekad se javljaju pre ili tokom napada migrene.

Dijagnoza migrene

Dijagnoza migrene uglavnom se zasniva na kliničkoj istoriji pacijenta i isključenju drugih potencijalnih uzroka glavobolje. Proces dijagnoze može uključivati:

1. Detaljnu anamnezu: Lekar će postaviti pitanja o učestalosti, trajanju i karakteristikama glavobolje, kao i o pratećim simptomima.
2. Neurološki pregled: Da bi se isključili drugi neurološki poremećaji.
3. Dnevnik glavobolje: Vođenje dnevnika glavobolje može pomoći u prepoznavanju okidača i obrasca migrena.
4. Dodatne pretrage: U nekim slučajevima, mogu biti potrebni testovi poput MRI ili CT skeniranja, kako bi se isključili drugi uzroci glavobolje.

Lečenje migrene

Lečenje migrene može biti preventivno ili simptomatsko:

1. Preventivna terapija: Cilj je smanjenje učestalosti i težine napada. Može uključivati lekove kao što su beta-blokatori, antiepileptici, antidepresivi i botoks injekcije.
2. Akutna terapija: Koristi se za ublažavanje simptoma tokom napada. Uključujeanalgetike, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID), triptane i antiemetike.

Lek za migrenu

Ne postoji jedinstven lek za migrenu, ali različiti lekovi mogu pomoći u upravljanju simptomima:

1. Triptani: Specifični lekovi za migrenu koji pomažu u sužavanju krvnih sudova u mozgu i blokiranju bolnih puteva.
2. Ergotamini: Efikasni su za akutne napade migrene, ali imaju više nuspojava.
3. Analgetici: Lekovi kao što su ibuprofen i aspirin mogu pomoći u ublažavanju bola.
4. Preventivni lekovi: Beta-blokatori, antiepileptici i antidepresivi mogu pomoći u smanjenju učestalosti napada.

Migrena sa aurom

Migrena sa aurom uključuje simptome koji obično traju od 20 do 60 minuta pre nego što glavobolja počne. Aura može uključivati:

• Vizuelne simptome: Bljeskove svetlosti, zig-zag linije ili slepe tačke.
• Senzorne simptome: Trnjenje ili utrnulost, često u ruci ili licu.
• Govor ili jezičke poremećaje: Poteškoće u govoru ili razumevanju jezika.

Aura obično nestaje pre nego što se glavobolja potpuno razvije, ali može se pojaviti i tokom glavobolje.

Migrena kod dece

Migrena kod dece često se manifestuje drugačije nego kod odraslih. Deca mogu imati kraće napade glavobolje, ali sa intenzivnijim simptomima mučnine i povraćanja. Ponekad, deca ne doživljavaju glavobolju, već imaju abdominalnu migrenu koja se manifestuje bolom u stomaku.

Lečenje migrene kod dece uključuje:

• Promene u načinu života: Redovno spavanje, uravnotežena ishrana i redukcija stresa.
• Lekovi: Ibuprofen i acetaminofen su često korišćeni, a triptani se mogu koristiti pod strogim nadzorom lekara.

Svakodnevna migrena

Svakodnevna migrena, poznata i kao hronična dnevna glavobolja, može biti izuzetno onesposobljavajuća. Uzroci mogu uključivati prekomernu upotrebu lekova protiv bolova, hronični stres i nedostatak sna. Lečenje može biti izazovno i često zahteva kombinaciju preventivnih lekova, promene načina života i terapiju upravljanja bolom.

Kada da posumnjate da imate migrenu?

Možete posumnjati da imate migrenu ako imate rekurentne, intenzivne glavobolje koje su praćene simptomima kao što su mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlo i zvuk, te vizuelne smetnje (poput bljeskova svetlosti ili slepih tačaka). Bol je često pulsirajuća i lokalizovana na jednoj strani glave. Ako se ovi simptomi javljaju redovno i ometaju vaše dnevne aktivnosti, možda patite od migrene.

Da li je migrena opasna?

Migrena sama po sebi nije opasna, ali može značajno uticati na kvalitet života zbog intenziteta bola i pratećih simptoma. U retkim slučajevima, komplikacije migrene, poput migrene sa aurom, mogu povećati rizik od moždanog udara. Takođe, hronične migrene i prekomerna upotreba lekova za bol mogu dovesti do drugih zdravstvenih problema.

Kako se rešiti migrene?

Rešavanje migrene može uključivati nekoliko strategija:

Akutno lečenje: Uzimanje lekova poput analgetika, triptana ili ergotamina kako bi se ublažili simptomi tokom napada.

Preventivna terapija: Uzimanje lekova kao što su beta-blokatori, antiepileptici ili antidepresivi kako bi se smanjila učestalost napada.

Promene načina života: Održavanje redovnog rasporeda spavanja, zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i izbegavanje poznatih okidača migrene.

Komplementarne terapije: Tehnike relaksacije, biofeedback, akupunktura i terapija masažom mogu biti korisne.

Kada se javiti lekaru?

Trebalo bi da se javite lekaru ako:

• Imate jake, učestale glavobolje koje ometaju vaše dnevne aktivnosti.
• Vaše glavobolje su praćene neuobičajenim simptomima, kao što su promene u vidu, govor ili motoričkim funkcijama.
• Uočite promene u uzorku vaših glavobolja ili ako one postaju ozbiljnije ili učestalije.
• Uzimanje lekova za bol više ne pomaže ili morate da ih uzimate prečesto.
• Glavobolje se javljaju nakon povrede glave ili ako su praćene temperaturom, ukočenim vratom ili konfuzijom.

Migrena je složeno stanje koje zahteva holistički pristup u dijagnostici i lečenju. Razumevanje okidača i pravilno upravljanje simptomima ključni su za poboljšanje kvaliteta života osoba koje pate od migrene. Uz adekvatnu medicinsku negu i promene načina života, mnogi pacijenti mogu postići značajno olakšanje i bolje kontrolisati svoje stanje. Ukoliko se suočavate sa nekim od simptoma migrene potreban Vam je neurolog. Unesite pojam “migrena” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija i izaberite najbolju zdravstvenu uslugu za sebe.