Epilepsija i svakodnevni život: Kako se nositi sa izazovima?

Epilepsija je rezultat prekomernog i nepravilnog električnog pražnjenja u mozgu, što izaziva promene u normalnim funkcijama mozga. Iako nije izlečiva, epilepsija se uspešno kontroliše odgovarajućim tretmanima i lekovima. Upravljanje epilepsijom i napadima, uz pravovremenu dijagnozu, omogućava mnogim obolelim da vode normalan život.

Šta je epilepsija?

Epilepsija je neurološki poremećaj koji uzrokuje ponavljajuće epi napade. Ovi napadi su rezultat abnormalne električne aktivnosti u mozgu, koja može biti privremena ili hronična. Epilepsija može pogađati sve ljude, bez obzira na starost, od beba do odraslih, a simptomi i ozbiljnost variraju od osobe do osobe.

Šta izaziva epi napad?

Epi napade mogu izazvati različiti faktori, a najčešći okidači uključuju:

Nedostatak sna – Hronični umor i neispavanost mogu povećati rizik od napada.
Stres – Intenzivan stres i emocionalna napetost mogu biti okidač za napad.
Treperava svetla – Brzo trepereća svetla (poput stroboskopskih efekata) mogu izazvati napad kod osoba sa fotosenzitivnom epilepsijom.
Alkohol i droge – Konzumacija alkohola, psihoaktivnih supstanci ili nagli prekid upotrebe određenih lekova može izazvati epi napad.
Infekcije ili povrede mozga – Upale mozga, meningitis, povrede glave ili tumori mogu biti uzročnici epileptičnih napada.
Hormonalne promene – Kod nekih osoba, epileptični napadi su povezani sa menstrualnim ciklusom.
Hipoglikemija i dehidracija – Nizak nivo šećera u krvi i dehidracija mogu doprineti povećanom riziku od napada.

Kako izgleda napad?

Napadi mogu biti blagi ili teški i mogu se manifestovati na različite načine, uključujući:

Generalizovani toničko-klonički napadi – Osoba gubi svest, mišići se grče i dolazi do nekontrolisanih trzaja tela. Ovi napadi mogu trajati nekoliko minuta i često su praćeni konfuzijom nakon buđenja.
Apsans napadi (petit mal) – Osoba se ukoči, ima prazan pogled i ne reaguje na spoljašnje stimuluse. Ovi napadi traju nekoliko sekundi i često se ne primete odmah.
Fokalni napadi – Ovi napadi zahvataju određeni deo mozga i mogu uzrokovati neobične osećaje, halucinacije ili ponavljajuće pokrete, poput trzanja ruke.
Epi napad u snu – Napadi koji se javljaju tokom spavanja mogu uključivati nagle pokrete, trzaje ili glasno mumlanje. Osobe koje ih doživljavaju često nisu svesne da su imale napad.

Vrste epilepsija

Postoji više vrsta epilepsija, a najpoznatije su:

Fokalna epilepsija – Napadi poteknu iz određene regije mozga i mogu biti sa ili bez gubitka svesti.
Generalizovana epilepsija – Napadi zahvataju obe hemisfere mozga i uključuju toničko-kloničke, apsans i mioklonične napade.
Idiopatska epilepsija – Epilepsija bez jasnog uzroka, često sa genetskom osnovom.
Simptomatska epilepsija – Epilepsija izazvana poznatim oštećenjem mozga (trauma, tumor, infekcija).
Kriptogena epilepsija – Epilepsija nepoznatog uzroka, ali se pretpostavlja organski faktor.
Epilepsija kod dece u snu – Manifestuje se tokom spavanja i može uključivati noćne trzaje i mumlanje.
Blagi oblik epilepsije – Napadi su suptilni i neprimetni, često se manifestuju kroz kraće epizode odsutnosti ili slabog trzanja mišića.

odrastao muškarac i dečak

Uzroci epilepsije

Epilepsija može biti uzrokovana različitim faktorima, uključujući:

Genetski faktori – Postoje dokazi da je epilepsija nasledna, posebno ako postoji porodična istorija ovog poremećaja.
Povrede mozga – Trauma glave, moždani udar ili operacije na mozgu mogu izazvati epilepsiju.
Neurološke bolesti – Tumori, moždane infekcije (meningitis, encefalitis) i neurodegenerativne bolesti mogu povećati rizik.
Metabolički poremećaji – Problemi sa šećerom u krvi, neravnoteža elektrolita i manjak kiseonika u mozgu mogu dovesti do epileptičnih napada.
Febrilni napadi u detinjstvu – Povišena temperatura može izazvati epi napad kod dece, a u nekim slučajevima može prerasti u hroničnu epilepsiju.
Prenatalne i perinatalne komplikacije – Problemi tokom trudnoće, kao što su nedostatak kiseonika, infekcije ili loša ishrana majke, mogu uticati na razvoj epilepsije kod deteta.
Autoimuni procesi – Imuni sistem može napasti moždano tkivo i izazvati epileptične napade.

Simptomi epilepsije

Simptomi zavise od vrste epilepsije, a neki od najčešćih su:

Generalizovani napadi (tonik-klonični napadi):

Gubitak svesti
Grčevi ili trzanje tela
Čudno disanje, ponekad s plavetnilom ili prestankom disanja
Ugriz jezika
Kontrola mokraće ili stolice može biti izgubljena
Umor ili konfuzija nakon napada

Parcijalni (fokalni) napadi:

Neobični pokreti (trzanje jedne ruke, noge, ili lica)
Neobične senzacije (peckanje, trnci, ili osećaj 'puzanja' na koži)
Deža-vu (osećaj da ste već doživeli trenutnu situaciju)
Zbunjenost ili nemogućnost kontrole govora
Promene u percepciji zvukova, mirisa ili vida

Napadi sa gubitkom svesti:

Naglo padanje ili gubitak koordinacije
Zatečena ili "tupa" reakcija, nesposobnost da se reaguje na spoljašnje stimuli
Gledanje u prazno ili nagla ukočenost

Auralni simptomi (pre napada):

Mogu se pojaviti osećaji pre napada, poznati kao "aura". To može uključivati:
- Strah, teskobu ili nelagodnost
- Osećaj da se nešto neobično dešava
- Senzorne promene (neobični mirisi, zvuci ili svetlosne promene)

Simptomi epilepsije mogu biti vrlo različiti, pa je važno obratiti se lekaru za tačnu dijagnozu i odgovarajući tretman.

Dijagnoza epileptickog napada

Dijagnostika epilepsije uključuje:

Elektroencefalogram (EEG)
Magnetnu rezonancu (MR)
CT mozga
Krvne testove

Epilepsija kod dece i beba

Epilepsija kod beba može biti teško prepoznatljiva jer simptomi nisu uvek očigledni. Epilepsija kod dece - prvi simptomi uključuju:

Iznenadne trzaje
Fiksiranje pogleda
Naglu promenu svesti
Epi napad u snu simptomi (trzanje, mumlanje, noćno mokrenje)

muškarac koji leži na podu sa bolom u ramenu - epilepsija

Epilepsija kod odraslih

Kod odraslih se često javlja epi napad u snu, što može otežati dijagnostiku. Osobe obolele od epilepsije mogu imati probleme sa koncentracijom i svakodnevnim aktivnostima, ali uz pravilan tretman mogu voditi kvalitetan život.

Da li je epilepsija izlečiva?

Epilepsija se u nekim slučajevima može izlečiti, posebno ako je uzrokovana određenim faktorima (tumor, infekcija). Međutim, kod većine pacijenata, epilepsija se može samo kontrolisati lekovima.

Da li epilepsija utiče na mentalne funkcije i emocionalno zdravlje?

Epilepsija može izazvati probleme sa pamćenjem i koncentracijom. Takođe, može izazvati anksioznost i depresiju zbog stigmatizacije i ograničenja u svakodnevnom životu.

Da li se epilepsija može lečiti ili samo kontrolisati lekovima?

Većina oblika epilepsije može se kontrolisati lekovima. U nekim slučajevima, hirurški zahvat ili promena ishrane (ketogena dijeta) može biti efikasna.

Da li osobe sa epilepsijom mogu voditi normalan život?

Da, uz odgovarajuću terapiju i podršku, osobe sa epilepsijom mogu raditi, voziti i uživati u svakodnevnim aktivnostima.

Šta treba raditi ako neko u vašem prisustvu ima epileptični napad?

U slučaju da se nađete u blizini nekog ko ima epileptični napad, savet je:

Ostati smiren i zaštititi osobu od povreda.
Postaviti je u bočni položaj.
Ne stavljati ništa u usta.
Pozvati hitnu pomoć ako napad traje duže od 5 minuta.

Koje su moguće komplikacije i rizici povezani sa epilepsijom?

Povrede tokom napada
Problemi sa memorijom
Povećan rizik od depresije
Rizik od iznenadne smrti (SUDEP) u teškim slučajevima

Epilepsija je stanje koje može biti izazovno, ali uz pravilan pristup, obolele osobe mogu imati ispunjen i kvalitetan život.