Meningitis - uzroci, simptomi i važnost rane dijagnoze

• Vrste Meningitisa
  • Virusni meningitis
  • Bakterijski meningitis
• Meningitis simptomi
• Kako se dobija meningitis
• Meningitis dijagnoza
• Lečenje Meningitisa
  • Terapija virusnog meningitisa
  • Terapija bekterijskog meningitisa
• Faktori rizika meningitisa
• Prevencija Meningitisa
• Koje komplikacije mogu nastati usled Meningitisa

Pod meningitisom podrazumevamo akutno zapaljenje moždanih ovojnica (skraćeno - moždanica), koje ne mora, ali i može dovesti do trajnih neuroloških oštećenja, a ponekad i do smrtnog ishoda.

Moždane ovojnice su strukture koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu i sastoje se iz tri sloja: tvrde, pučinaste i meke - koja je u neposrednom kontaktu sa mozgom. Između meke i pučinaste nalazi se moždana tečnost, likvor, koja štiti mozak od potresa.

Vrste Meningitisa

Meningitis je po klasifikaciji infektivna bolest, a mogu ga izazvati i virusi ili bakterije, kao i gljivice i paraziti, ali mnogo redje.

Zbog toga se po vrsti uzročnika vrši podela na dve velike grupe:

• Virusni meningitis i
• Bakterijski meningitis

Virusni meningitis

Virusni meningitis je blaža forma meningitisa od bakterijskog, ali se zato javlja češće. Zahvata uglavnom mlađu populaciju tj. decu i adolescente (80% infekcija se javlja kod dece i mladih do 15 godina), a i zatim populaciju mladju od 30 godina.

Bakterijski meningitis

Bakterijski meningitis je gnojno zapaljenje moždanica, mnogo je ređi, ali teži oblik meningitisa i ponekad za samo nekoliko sati može izazvati smrtni ishod. To je veoma ozbiljno oboljenje koje može dovesti i do sepse - trovanja krvi, a može se proširiti i na moždane strukture i izazvati stvaranje gnojnog žarišta u mozgu - apscesa.

Meningitis simptomi

Meningitis se manifestuje nizom simptoma koji se brzo razvijaju, a najčešće uključuju:

• iznenadna visoka temperatura,
• ukočen vrat,
• izmenjeno mentalno stanje- konfuzija, zbunjenost, smetnje u govoru- to su znaci povećanog intrakranijalnog pritiska,
• glavobolja,
• mučnina
• nagon za povraćanjem,
• fotofobija (nepodnošenje svetlosti),
• osetljivost na zvukove,
• česti su simptomi zapalenja gornjih disajnih puteva- cirenje nosa,
• gušobolja,
• bolovi u mišićima,
• pospanost, ponekad i gubitak svesti,
• malaksalost,
• gubitak apetita,
• ospa po telu - najčešće kod meningokokom izazvanog meningitisom.

Meningitis kod dece mlađe od 3 godine najviše su izraženi sledeći simptomi: temperatura, pospanost, glavobolja, muka, povraćanje, grčevi celog tela, uznemirenost, iznenadni krici.

Karakterističan je i "znak tronošca" - u sedećem položaju dete se oslanja na tri tačke: dlanove, guzu i pete. U najtežim slučajevima dete zauzima ležeći položaj na boku sa savijenim kolenima i laktovima i zabačenom glavom unazad.

Ukočenost vrata kod dece nije specifičan simptom meningitisa. Pojava ospe je obično znak pogoršanja bolesti.

Meningitis kod odraslih može izazvati niz ozbiljnih simptoma i zahteva brzu dijagnozu i lečenje. Rano prepoznavanje meningitisa kod odraslih i adekvatno lečenje su ključni za smanjenje rizika od trajnih neuroloških oštećenja ili smrtnog ishoda.

Kako se dobija meningitis?

Virusi koji mogu dovesti do oboljevanja od ove bolesti spadaju najčešće u grupu enterovirusa, zatim adenovirusi, herpes simplex virus, virus zausaka - mumps, HIV i drugi.

Od bakterija najčešće su uzročnici meningitisa: meningokok, pneumokok, hemofilus influence, streptokok, proteus, eserihoja coli, klebsiela pneumonije, stafilokok, a izazivač može biti i bacil tuberkuloze, kao i uzrocnik sifilisa.

U redjim slučajevima, kako je to već napomenuto, kao uzročnici se mogu naći i gljivice - (kriptokokus, kandida albikans, aspergilus) i to uglavnom kod osoba sa smanjenim imunitetom, ili kod onih dugotrajno lečenih antibioticima, kao i paraziti ( trihinela, cisticerkus). Ove vrste meningitisa nemaju tako veliki epidemiološki značaj.

Meningokokni i enterovirusni meningitis se često mogu javiti u vidu epidemija.

Meningokokne epidemije se sreću u kolektivima, znači tamo gde je koncentracija ljudi velika, kao u školama, domovima za učenike, u kasarnama.

U većini slučajeva uzročnik dolazi iz gornjih respiratornih puteva, posle prethodne virusne ili bakterijske infekcije. Tokom kijanja i kašljanja virus ili bakterija prenose se preko aerosola u izdahnutom vazduhu na zdrave osobe prisutne u okruženju obolelog.

Ovom prilikom je važno napomenuti da postoje i zdrave osobe, nosioci uzročnika u nosu ili ždrelu, takozvane kliconoše, a da oni sami ne pokazuju znake obolenja.

Enterovirusne infekcije se širem putem direktnog kontakta sa izlučevinama obolele osobe, preko zajedničkih upotebnih predmeta, npr peškiri, zatim putem prljavih ruku, kontaminiranih predmeta - čaše, pribor za jelo i drugo. Čest je slučaj prenošenja uzročnika u nehigijenskim bazenima- neposrednim kontaktom sa vodom u kojoj se nalazi uzročnik.

Ponekad žarište infekcije meningitisa kod dece i odraslih može biti bilo gde: na koži, u digestivnom traktu, urinarnom sistemu, kao i u plućima (zapalenje pluća, inflamirane bronhiektazije). Tom prilikom mikroorganizmi prvo ulaze u krvotok, pa zatim krvnim i limfnim putem dopiru do moždanica.

Prikom težeg ili hroničnog zapaljenja srednjeg uha ili sinusa, usled anatomskog položaja ovih struktura u blizini mozga, infekcija se može neposredno preneti na moždane opne. Infekcija poznata kao meningitis mozga predstavlja ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pažnju.

Meningitis - dijagnoza

Postavljanje dijagnoze meningitisa zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje niz dijagnostičkih testova, među kojima su: anamneza (simptomatologija, epidemioloska anamneza)

• fizikalni pregled izabranog lekara, pedijatra i infektologa
• laboratorijske analize , rutinske:krvna slika, sedimentacija, CRP i drugi
• lumbalna punkcija - radi dobijanja uzorka likvora (tecnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu)
• pregleda se citoloski i bakteriološki
• hemokultura (bakterije u krvi)
• bris ždrela, nosa i uha
• rtg sinusa i pluća po potrebi
• CT glave zbog mogućih komplikacija na mozgu
• MR glave (magnetna rezonanca)

Lečenje Meningitisa

Terapija virusnog meningitisa

Nema specificnih lekova. Antivirusna terapija (aciklovir) se daje za infekcije izazvane herpes simplex virusom i varicela zoster.

Obolela osoba treba da bude hospitalizovana, pod nadzorom, preporučuje se što više odmaranja, uzimanja dosta tečnosti i analgetici protiv glavobolje. Ukoliko se jave epi napadi - daju se antiepileptici.

Obezbediti uslove za odmor u provetrenoj, lako zamracenoj prostoriji bez izlaganja buci.

Terapija bekterijskog meningitisa

Najvažnije je brzo postaviti dijagnozu i primeniti adekvatnu terapiju da ne bi došlo do progresije bolesti i trajnih neuroloških oštećenja pa i smrtnog ishoda. Ovo je naročito značajno kod bakterijskih gnojnih meningitisa.

Dijagnozu treba postaviti što je pre moguće, pa ukoliko se posumnja da je u pitanju bakterijski meningitis, sa terapijom treba započeti odmah, čak i pre nego se tačno utvrdi uzročnik.

Od antibiotika koji su efikasni naveli bi: ampicilin, cefalosporini, rifampicin, hloramfenikol i drugi. Antibiotik se daje uglavnom intravenski.

Ukoliko je terapija adekvatna, već nakon nekoliko dana zapažaju se znaci poboljšanja.

Nakon identifikacije uzročnika antibiotik se daje ciljano prema antibiogramu. Takodje se daju infuzije radi nadoknade tecnosti , a ponekad i kortikosteroidi radi smanjenja zapaljenskog procesa.

Faktori rizika meningitisa

Boravak u prenaseljenim kolektivima - studentski, učenički domovi, obdaništa, kupanje u nehigijenskim bazenima, nepridržavanje mera zastite od respiratornih infekcija u jesenjem i zimskom periodu - nošenje maske, često pranje ruku.

U riziku su osobe sa oslabljenim imunim sistemom i osobe sa hroničnim infekcijama uha i sinusa. Često se meningitisi javljaju i kod osoba nakon povreda glave i operacija na mozgu ili kičmenom stubu.

Prevencija Meningitisa

Svako dete mora biti obavezno vakcinisano prema kalendaru vakcinacije. Preporučuje se munizacija protiv Haemophilusa influence, kao i protiv virusa gripe. Takodje i polivalentna pneumokokna vakcina, vakcina protiv zausaka i antimeningokokna vakcina.

Zbog toga što se većina uzročnika meningitisa prenosi sa jedne osobe na drugu putem direktnog kontakta i preko vazduha - kijanje, kašljanje, neophodno je u nošenje maske u zatvorenom prostoru sa mnogo ljudi.

Obavezno održavati ličnu higijenu - redovno i pravilno pranje ruku. Izbegavati korišćenje zajedničkih predmeta - peškiri, pribori za jelo itd. Porodica obolelih, ukoliko je u pitanju meningokokni meningitis treba da uzimaju antibiotik - rifampicin.

Izbegavati kontakt sa obolelim od tuberkuloze.

Koje komplikacije mogu nastati usled Meningitisa?

• U ranom stadijumu bolesti može doći do povišenja krvnog pritiska, ubrzane srčane radnje, a kod infekcije uzrokovane meningokokom i do gangrene udova.
• Ukoliko uzročnici u velikom broju prodru u krvotok dolazi do sepse - stanja veoma opasnog po život.
• Usled otoka mozga mogu se javiti epileptični napadi
• Usled oštećenja kranijalnih nerava koji povezuju čulo vida i sluha sa centrima u mozgu može doći do slabljenja i gubitka sluha kao i vida
• Ponekad je posledica bolesti slabost ekstremiteta.
• Ukoliko je došlo do fokalnog oštećenja moždanih struktura javljaju se epileptični napadi
• Hitnim stanjem smatra se - visoka temperatura, intenzivna glavoblja praćena grčevima i poremećajem stanja svesti.