Varičele kod odraslih: sve što bi trebalo da znate

• Šta su varicele
• Razlike između varičela kod dece i odraslih
• Simptomi varičela kod odraslih
• Kako se varičele prenose kod odraslih
• Dijagnoza varičela kod odraslih
• Lečenje varičela kod odraslih
• Koje su moguće komplikacije varičela kod odraslih
• Prevencija varičela kod odraslih
• Da li odrasli mogu dobiti varičele više puta
• Koliko dugo traje zarazni period
• Kako se brinuti o koži tokom varicela
• Da li je moguće raditi ili putovati tokom infekcije
• Kada treba potražiti medicinsku pomoć

Šta su varicele?

Varičela, ili ovčije boginje (u narodu poznate i kao vodene kozice) je akutno, zarazno, virusno oboljenje, koje se karakteriše tipičnim promenama po koži (osipna groznica), praćeno je opštim znacima akutne infekcije i prenosi se primarno kapljično. Uzročnik je virus varicella-zoster koji spada u familiju herpesvirusa.

Izvor zaraze je oboleo čovek. Prenosi se najčešće putem kapljica preko vazduha, prilikom kašljanja ili kijanja obolele osobe, ili neposrednim kontaktom sa sekretom iz mehurića na koži. Virus je inače veoma neotporan i u spoljašnjoj sredini može da preživi veoma kratak period.

Najčešće oboljevaju deca od 6 meseci (do tada su zaštićena antitelima dobijenim od majke, ukoliko je ona preležala varičelu) do 4, 5. ili 7. godine, nešto manje do 15 godine, a mogu se razboleti i stariji, naročito posle 60 godine, kao i osobe sa smanjenim imunitetom.

Varicela je veoma zarazna bolest, ali u većini slučajeva se lako preboli, za nadelju do dve bolesnik se potpuno oporavi. U izuzetnim slučajevima se mogu javiti komplikacije. Inkubacija je od 10 do 21 dan, a bolesnik je zarazan 1 do 5 dana pre pojave ospe i 4 do 5 dana posle pojave ospe. Bolest prvo počinje opštim simptomima koji su slični simptomatologiji kao i kod ostalih zaraznih bolesti: umor, malaksalost, gubitak apetita, povišena temperatura, glavobolja, nadražajni kašalj. Nakon ovog početnog stadijuma dolazi do pojave ospe. Ospa se prvo pojavljuje na licu i trupu, a zatim se širi po celom telu. U početku je u vidu sitnih tačkica koje se kasnije pune žućkastom tečnošću. U završnoj fazi se mehurići sasušuju i pretvaraju u krastice, koje zatim otpadnu bez stvaranja ožiljaka.

Bolest ostavlja trajan i solidan imunitet. Virus doživotno ostaje prisutan u organizmu. U oko 5% slučajeva se u poznijim godinama, a posebno kod imunokompromitovanih osoba, može virus reaktivirati i izazvati kliničku sliku herpes zostera.

Razlike između varičela kod dece i odraslih

Kod dece je učestalost varičele mnogo veća nego kod odraslih osoba. Od svih slučajeva varičele, zastupljenost je od 85% kod dece do 15 godina života, a od toga 39% u uzrastu do 4. godine. Odrasli, zajedno sa adolescentima od 16 godina pa na dalje, učestvuju samo sa procentom od 7%. Odrasle osobe koje u detinjstvu nisu preležale ovčije boginje, često ih dobiju od svoje dece ukoliko se oni razbole.

U početnom, takozvanom kataralnom, stadijumu koji traje oko 2 dana javljaju se simptomi poput povišene temperature, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, kašljucanje. Ovi simptomi i znaci kod dece mogu biti minimalno izraženi, a ponekad i izostaju, tako da se često i previde, pa roditelji dovedu dete na pregled tek kada se pojavi ospa. Nasuprot tome, kod odraslih porast temperature može ići i preko 38,5°C, ponekad traje i više dana i praćena je izraženom malaksalošću, glavoboljom, a neretko i povraćanjem.

Ospa je kod odraslih više izražena, po pravilu mnogobrojnija, intenzivnija, na sluznicama usta se stvaraju bolne ranice, dok je ospa kod dece slabije izražena (osim u slučajevima sa kompromitovanim imunitetom), a ponekad je i tako nekarakteristična da je teško prema njenom izgledu postaviti pravu dijagnozu. Kod odraslih je bolest mnogo dužeg toka nego kod dece, a komplikacije se javljaju u mnogo većem procentu nego kod dece.

Primarna infekcija varičelom kod je kod dece u ogromnom broju slučajeva benigna bolest, koja se brzo izleči i zahteva samo simptomatsku terapiju. Nasuprot tome, odraslim pacijentima se uglavnom odmah nakon postavljanja dijagnoze ordiniraju tablete aciklovira oralno. Iako je smrtni ishod kod varičele redak, ipak je on u 25% slučajeva češći kod odraslih nego kod dece. Od herpes zostera, kao kasne manifestacije ovčijih boginja oboljevaju uglavnom odrasle osobe.

Simptomi varičela kod odraslih

Simptomi varičela kod odraslih koji nisu u detinjstvu preležali bolest slični su simptomima kao i kod dece, ali su po pravilu izraženiji i ozbiljniji. Naročito su ugrožene osobe sa smanjenim imunitetom i kod njih se komplikacije viđaju mnogo češće, o čemu ce još biti reči.

Prvi simptomi i znaci bolesti se javljaju oko 2 nedelje (raspon je 10 do 21 dan) nakon kontakta sa virusom i to u vidu povišene temperature koja ide čak i preko 38°C, praćena je malaksalošću, lomnošću i glavoboljom, curenjem nosa i neretko povraćanjem. Ovaj takozvani prodromalni stadijum traje oko dan-dva. Često je praćen nekarakterističnom ospom po telu, više kao alergijsko crvenilo. Nakon ovog stadijuma nastupa stadijum pojave ospe (eruptivni stadijum), koji se javlja u 3 do 4 naleta i traje 4 do 7 dana. Razmak između naleta izbijanja ospe je od nekoliko sati do 72 sata. Ospa je početku u vidu malih crvenih kvržica koje se za dan-dva napune žućkastom tečnošću, a nakon toga pucaju, suše se i prelaze u kraste (kruste). Izgled ospi je u svakom trenutku raznolik, iz razloga što sve ospe ne izbijaju istovremeno. Ove promene na koži su praćene jakim svrabom, pa usled češanja preti opasnost od infekcije. Ospa se takođe javlja i na sluzokoži usta i ždrela, a najtipičnija je na mekom i tvrdom nepcu. Usled vlažne sredine mehurići brzo pucaju i stvaraju se defekti na sluznici koji su veoma bolni. Može biti zahvaćena i konjiktiva očiju kao i spoljne genitalije i okolina analnog otvora.

Nakon što prestanu da izbijaju nove ospe, temperatura pada i nastupa period oporavka. Obolela osoba se bolje oseća, kraste otpadaju, a nakon njih ostaju plitka hiperpigmentovana udubljenja, posle kojih se koža potpuno oporavljs, bez stvaranja ožiljnog tkiva. Samo u slučaju sekundarne infekcije i dubljih oštećenja kože mogu nastati ožiljci.

Imunitet je nakon preležane varičele, u principu, doživotan. Osim, kod oko 5% odraslih osoba koje su imale varičelu u ranom detinstvu ili kasnije, može, najčešće u dobu oko i preko 50. godine, da dođe do reaktivacije varičella - zoster virusa i da se javi posebna manifestacija infekcije pod nazivom Herpes zoster. Naime, posle preležane primarne infekcije, varičela ili zoster virus ne nestaje iz organizma već se zadržava u ganglonima spinalnih živaca (skup nervnih ćelija u vidu čvora koji je deo anatomske strukture živca) i u latentnom je stanju.

U slučaju imunodeficijencije tokom određenih bolesti, kao što je infekcija HIV-om, kod malignih bolesti i tokom hemoterapije, posle transplantacije organa, nakon primene imunosupresivne terapije i duže primene kortikosteroida ili kod leukemije, pojava Herpes zostera je učestalija, a simptomatologija je kod njih teža i duže traje. Ukoliko se javi kod mlađih osoba, obavezno ih treba testitati na prisustvo HIV-a.

Takođe, i psihički stres ili veliki fizički napor, kao i trauma, mogu biti okidač za pojavu ovog oboljenja. Herpes zoster je navodno češći kod zena 60%, nego kod muškaraca 40%. Inkubacija je od 1 do 3 nedelje. Pre vidljivih promena na koži, tačnije 24 do 48 h pre pojave ospe, oboleli oseća intenzivne bolove u regiji koju zahvaćeni živac inerviše. Bol je untenzivan, stalan, probadajući i praćen je svrabom. Temperatura nije povišena i nisu prisutni opšti znaci virusne infekcije. Nakon dan ili dva javlja se crvenilo na koži, zatim ospa koja prelazi u mehuriće, a nakon toga, posle 7 do 10 dana, stvaraju se suve kraste, upravo kao i kod varičele.

Najčešća lokalizacija promena je na trupu, duž međurebarnih nerava, obično krene ispod lopatice pa se širi unapred, kao da opasava oboleleg (po tome je bolest i dobila ime zoster, na grčkom znači pojas). Može se javiti i u vratnom delu kičme i obično se širi duž nadlaktice, kao i u lumbalnom delu kičme sa širenjem ka stomaku. Ukoliko zahvati jednu granu živca trigeminusa, pod nazivom nervus oftalmicus, mogu se javiti promene na konjuktivi oka i na rožnjači, pa čak i u dubljim delovima oka, što može imati za posledicu trajno oštećenje vida. Bolovi koje pacijent trpi prikom zapaljenja ovog živca spadaju među najjače bolove koje čovek može da doživi.

Kako se varičele prenose kod odraslih?

Varičele su jedna od najzaraznijih bolesti, kaže se da je visoko kontagiozna bolest. Virus varicella zoster je patogen samo za čoveka, što znači da samo kod čoveka može da izazove bolest, pa je sledstveno tome izvor zaraze isključivo oboleo covek.

Inače, virus je veoma osetljiv u spoljašnjoj sredini, inaktiviše ga visoka temperatura, dezinfekciona sredstva i ultravioletni zraci. Varičela spada u takozvane kapljične infekcije, znači da je najčešći način prenošenja preko kapljica - aerosola, koje oboleli izbacuje prilikom kijanja i kašljanja. Zbog toga se varičela javlja uglavnom u zimskim mesecima (mada se može javiti u bilo koje doba godine), za koje je karakterističan boravak većeg broja ljudi u zatvorenom prostoru, gde postoji veća mogućnost bliskog kontakra između zaraženih i zdravih osoba. Zaraznost počinje jedan do dva dana pre pojave simptoma i traje sve dok se sve promene na koži ne pretvore u kruste, znači sledećih 4 do 5 dana.

Drugi način širenja bolesti je direktni kontakt sa sadržajem vezikula (mehurića) sa kože u kome se nalaze virusi. Takođe, moguć je prenos infekcije i preko sveže kontaminiranih ruku, predmeta, peškira, pribora za jelo.

Varicela se moze dobiti i od osoba koje imaju Herpes zoster i to putem kontakta sa sadržajem vezikula. Zaraziti se moze samo onaj ko nije prelezao varičelu, kao i osobe sa smanjenim imunitetom. Zaraženo lice iz kontakta neće dobiti herpes zoster već varičelu. U stadijumu kada se već pojave kraste, bolesnik više nije zarazan, kao što nisu zarazne ni same kruste (kraste). Obolela osoba treba da izbegava kontakt sa trudnicama, bebama i imunokompromitovanim osobama, jer su oni u najvećem riziku od infekcije.

Dijagnoza varičela kod odraslih

Dijagnoza varičele se, kao prvo, postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, odnosno epidemioloških - dobijanje informacije da li je ili nije osoba bila u kontaktu sa obolelim od varičele. Pregledom obolelog se može, na osnovu izgleda i rasporeda ospe, zaključiti o kojoj je bolesti reč, ukoliko je klinička slika tipična. Ukoliko je klinička slika blaga ili atipična, pošto postoje i druge bolesti praćene pojavom slične ospe po telu, kao na primer generalizovan obični herpes, impetigo, šuga, sifilis II stadijum, itd), tada se dijagnoza potvrđuje serološkim Elisa testom, to jest određuju se antitela u krvi na virus varičela zoster.

Moze se raditi i imunohistohemijska analiza uzorka sastrugane kože sa mesta promena. To je brza metoda, a osetljivost je 90%. Kultura tkiva na virus je veoma specifična metoda, ali se rezultati dobijaju dosta kasno - nakon 1 do 2 nedelje, a virus se otkriva u 60 do 75% slučajeva.

Lečenje varičela kod odraslih

Nasuprot dece, gde se u lečenju varičele primenjuje samo lokalna i simptomatska terapija, kod odraslih je neophodno uključiti i dodatnu antivirusnu terapiju. Ovo je naročito bitno kod osoba sa smanjenim imunitetom, a u cilju preveniranja pojave ozbiljnih komplikacija. Sa primenom antivirusnog leka pod nazivom Aciklovir treba započeti odmah, a najkasnije 72h od pojave prvih znakova bolesti. Na ovaj način se sprečava replikacija (razmnožavanje) virusa, skraćuje se vreme bolesti i smanjuju se šanse za pojavu komplikacija. Osim ovoga daju se i preparati vitamina B grupe, posebno kod Herpes zostera. Protiv bolova kod herpes zostera daju se analgetici, protiv intenzivnog svraba antihistaminici, a mogu i blagi sedativi. Kod imunokompromitovanih osoba dolazi u obzir čak i intravenska primena Aciklovira i specificnog varičela-zoster imunoglobulina.

Obolelog treba izolovati od ostalih ukućana, obezbediti mu mirovanje i odmor. Pošto su promene na koži sklone infekciji, mora se obezbediti maksimalna higijena. Savetuje se svakodnevno kupanje u blagom rastvoru hipermangana, brisanje tapkanjem da se ne bi plikovi nasilno otvarali. Kožu nakon sušenja posipati sterilnim talkom sa dodatkom anestezina, postoje i posebni gelovi kao i mleka sa mentolom radi ublažavanja svraba.

Oboleli nikako ne sme da se češe jer će time izazvati sekundarnu infekciju promena, što će zahtevati primenu i antibiotika oralno i lokalno, a postoji i mogućnost stvaranja trajnih ožiljaka. Promene na ustima - ranice treba tretirati lokalnim dezinfekcionim sredstvima - septolete, gelovi, preparati propolisa.

Kod postherpetične neuralgije, koja može trajati mesecima i biti veoma iscrpljuća, daju se nesteroidni analgoantireumatici, vitamini B grupe, ponekad i kortikosteroidi, neretko sedativi, a poželjno je primeniti i fizikalne procedure, a terapija može umanjiti mogućnost komplikacija.

Koje su moguće komplikacije varičela kod odraslih

Varicela spada u blaža oboljenja i većina obolelih se uspešno oporavlja za 10 do 14 dana bez posledica. Ipak, tokom bolesti se mogu pojaviti komplikacije i to češće kod odraslih nego kod dece.

Faktori rizika za pojavu komplikacija su:

• starost, kod starijih osoba je pojava komplikacija češća, a i ozbiljnije su,
• osobe sa smanjenim imunitetom (imunokompromitovana lica), a to su: oboleli od malignih bolesti, primena citostatika, duža primena kortikosteroida, oboleli od HIV -a, osobe nakon transplantacije,
• nakon intenzivnih stresnih situacija,
• veliki fizički napori.

Najčešće komplikacije koje se javljaju su na: koži, respiratornom sistemu i nervnom sistemu.

• Na koži može doći do sekundarnih infekcija usled nedovoljne higijene ili intenzivnog češanja. Uglavnom su uzročnici tih infekcija streptokokus piogenes i stafilikokus aureus, koji dovode do gnojnih infekcija kože. Nakon ovih infekcija mogu ostati ožiljci. Ponekad preti opasnost od invazije bakterija u dublje slojeve kože - celulitis.
• Što se tiče komplikacija na plućima, to je zapaljenje pluća, koje može biti izazvano samim uzročnikom, odnosno varicela - zoster virusom, a može biti i rezultat sekundarne bakterijske infekcije.
• Na centralnom nervnom sistemu - preti opasnost od zapaljenja moždanica (meningitis), tkiva velikog mozga (encefalitis), malog mozga (cerebelitis).

Ove komplikacije su ozbiljne i mogu da ugroze život. Od ostalih komplikacija, koje su ređe, treba spomenuti nefritis(zapaljenje bubrega), hepatitis, krvarenje u mrežnjači, mestimična krvarenja po koži (trombocitopenijska purpura), miokarditis.

Pod posebnim rizikom su i trudnice. Iz dva razloga: prvi - zapalenje pluća se kod njih češće javlja kao komplikacija i drugi (od posebnog značaja) - virus varičela zoster opasan je za plod jer može da dovede do određenih malformacija ruku, nogu, zatim do poremećene drenaže moždane tečnosti - hidrocefalus, do oštećenja vida. Naročito je opasna infekcija u prvih 20 nedelja trudnoće.

Nakon izlečenja herpes zostera, a pogotovo ukoliko nije lečenje sprovedeno do kraja, a najčešće kod starijih osoba, može zaostati postherpeticna neuralgija u predelu nervnog korena koji je bio zahvaćen. Ovo se manifestuje, u blažim oblicima, žarenjem i trnjenjem, a ponekad i jakim bolovima koji se pojačavaju prikom pokreta i noću. Ovi bolovi mogu trajati nedeljama pa čak i mesecima nakon bolesti.

Prevencija varičela kod odraslih

Osnovna mera prevencije je socijalno distanciranje i izbegavanje kontakta sa zaraženom osobom. S druge strane insistirati na tome da obolele osobe ostanu u zaraznom periodu kod kuće, da prilikom kijanja i kašljanja pokrivaju usta, da koriste maramice za jednokratnu upotrebu i da izdvoje svoje lične predmete od predmeta ostalih ukućana - peškire, čaše, pribor za jelo.

Održavati redovnu higijenu ruku, tela i prostorija, kao i da se redovno dezinfikuju predmeti za zajedničku upotrebu - daljinski upravljači, wc daska, slavine, brave. Ovo je naročito važno sprovoditi kod osoba sa smanjenim imunitetom. Ukoliko je trudnica bila u kontaktu sa obolelom osobom, treba odmah da se javi lakaru u cilju utvrđivanja eventualnog postojanja obolenja.

Kao preventivna mera preporučuje se i jačanje imuniteta u smislu: izbegavanje stresa, dovoljno sna, fizička aktivnost, vitaminski i proteinima bogata ishrana. Mogu se koristiti i suplementi kao što su - vitamin C, cink i magnezijum.

Vakcina protiv varičele postoji i u našoj zemlji i daje dobar imunitet - štiti u 95-99% slučajeva, ali kod nas ne spada u obavezne vakcine. Preporuka je da se vakcinišu osobe sa veoma smanjenim imunitetom, kao na primer klinički stabilne HIV inficirane osobe i oni na visoko aktivnoj antiretrovirusnoj retapiji (HAART), osobe kod kojih se planira transplantacija organa, osobe sa multiplom sklerozom na terapiji, oboleli od atopijskog dermatitisa, ekcema, neurodermitisa i još neke kategorije obolelih.

Da li odrasli mogu dobiti varičele više puta?

Varičela zoster virus ostavlja trajan i solidan imunitet, tako da se u principu ova bolest javlja samo jednom u životu. Medjutim, kao što je prethodno rečeno, pošto virus nakon izlečenja ostaje trajno u organizmu, kod starijih osoba koji su preležali varičelu u dečijem uzrastu, kao kod onih sa oslabljenim imunitom, može se virus, koji je do tada bio latentan (umrtvljen) aktivirati i pojaviti kao drugačija manifestacija bolesti, odnosno u vidu Herpes zostera. Osoba koja ima herpes zoster može da zarazi samo onu osobu koja nije preležala varičelu, nije vakcinisana ili je imunodeficijentna.

Koliko dugo traje zarazni period?

Inkubacija kod varicela zoster virusa je od 10 do 21 dan, a bolesnik je zarazan 1 do 5 dana pre pojave ospe i 4 do 5 dana posle pojave ospe. Znači zarazan je tokom perioda stvaranja mehurića i sve dok se na mestu mehurića ne pojave kraste. Same krastice više nisu zarazne. Znači zaraznost obolelog može da traje od 7 do 14 dana.

Kako se brinuti o koži tokom varicela?

Briga o koži i njena nega su važan deo lečenja varičele. Potrebno je obezbediti maksimalne higijenske uslove, izbegavati znojenje i mikročesticama zagađenu sredinu, nositi široku odeću da se promene po koži ne bi dodatno iritirale. Svakodnevno se kupati u blagom rastvoru hipermangana, osušiti kožu tapkanjem da se mehurići nasilno ne otvore, jer se time omogćcava prodor patogenim bakterijama. U apotekama postoje gotovi sterilni puderi za posipanje sa anestezinom, koji smiruje peckanje i svrab, kao i gelovi sa mentolom za hladjenje.

Da li je moguće raditi ili putovati tokom infekcije?

Tokom infekcije oboleli ne treba da radi, da se zamara i da ide na posao, niti da putuje. Neophodan je odmor, pravilno tretiranje promene na koži, da se ne znoji i ne boravi u prašnjavoj sredini. Na ovaj način će, uz pravilnu vitaminsku ishranu, mobilisati sve svoje odbrambene mehanizme u borbi protiv virusa. Time će skratiti vreme lečenja i preduprediti eventualnu pojavu komplikacija.

Osim toga, ne treba da stupa u kontakt sa drugim ljudima da se infekcija ne bi dalje širila, s jedne strane, a s druge strane, pošto je kod obolelog kao i kod svih drugih zaraznih bolesti, imunitet narušen, izolacijom oboleli sprečava kod sebe samog superinfekciju drugim bakterijama.

Kada treba potražiti medicinsku pomoć?

U svakom slučaju čim se pojave neki od opštih simptoma infekcije (temperatura, lomnost, glavobolja, gušobolja, povraćanje itd) treba potražiti pomoć lekara, a ukoliko su ti simptomi manje izraženi, u trenutku pojave ospa po telu, svakako se obratiti lekaru. Nakon dobijanja saveta i terapije, ukoliko bolest ide svojim normalnim tokom, možete biti mirni.

Međutim, postoje situacije kada treba vanredno otići kod lekara:

• u slučaju kada se crvenilo oko ospe i plikova proširi i koža postane bolna, moguće je da je došlo do sekundarne infekcije,
• ako temperatura umesto da pada, raste, kašljucate, otežano dišete - moguće je da je nastupilo zapaljenje pluća,
• ukoliko imate intenzivnu glavobolju, povraćate, dezorjentisani ste ili pospani, koči vam se vrat postoji opasnost od encefalitisa ili meningitisa,
• postoji poteškoća u održavanju ravnoteže, nekoordinisan hod, zanošenje pri hodu, podrhtavanje ruku, otežan govor, smetnje vida - verovatno je u pitanju cerebelitis (zapaljenje malog mozga),
• promene u izgledu mokraće - nefritis,
• lupanje i preskakanje srca - miokarditis,
• tačkasta krvarenja po koži - trombocitopenijska purpura,
• intenzivni bolovi u zglobovima - artritis.

Javite se lekaru i ukoliko za desetak dana ne osećate da vam se vraća snaga i da se oporavljate u dovoljnoj meri.

Infektologija je specijalnost koja se bavi proučavanjem i lečenjem zaraznih bolesti, uključujući Varičele kod odraslih. Pogledajte sve klinike koje se bave infektologijom i zakažite svoj pregled već danas.