HIV - sve što bi trebalo da znate o načinu prenosa, prevenciji i tretmanu

• Šta je HIV
• Tipovi HIVa
• Načini prenosa HIVa
• Razlika između HIV infekcije i AIDSa
• Stadijumi HIVa
• Simptomi HIVA
• Dijagnoza HIV
• HIV kod žena i trudnica
• HIV kod muškaraca
• Lečenje HIV infekcije
• HIV prevencija i zaštita
• Kada i kako se radi testiranje na HIV
• Krvna slika zaraženih HIVom

Broj zaraženih HIV-om (Humani Imunodeficijencija Virus) se vremenom promenio i razlikuje se u različitim regionima sveta.

HIV je identifikovan početkom 1980-ih godina. U to vreme, HIV/AIDS je bio nova i neobjašnjiva bolest, koja je izazvala globalnu epidemiju. Ubrzo nakon otkrića, broj inficiranih osoba dramatično je porastao, posebno u Africi subsaharske regije, gde je HIV/AIDS imao najveći uticaj. U tom periodu, dostupnost efikasnih lekova za lečenje HIV-a bila je ograničena.

Tokom godina, napravljeni su značajni napreci u lečenju HIV-a. Razvoj antiretrovirusnih terapija (ART) omogućio je kontrolu reprodukcije virusa i usporavanje napredovanja bolesti. ART značajno poboljšava kvalitet života osoba sa HIV-om i produžava njihov životni vek. Takođe, preventivne mere, kao što su upotreba kondoma, testiranje na HIV i pristup medicinskoj nezi, postali su šire dostupni i promovisani.

Zbog unapređenih preventivnih mera i dostupnosti lečenja, u nekim delovima sveta došlo je do značajnog smanjenja smanjenja broja zaraženih HIV-om. U nekim visoko pogođenim regionima, broj novih infekcija se smanjuje. Međutim, u drugim delovima sveta, posebno u nekim socijalno-ekonomski marginalizovanim grupama, i dalje postoji izazov u kontroli epidemije HIV-a.

Iako se HIV drži pod kontrolom u mnogim delovima sveta, i dalje postoje izazovi u prevenciji i lečenju. Diskriminacija, stigmatizacija, socijalni i ekonomski faktori, mogu otežati pristup prevenciji, testiranju i lečenju. Nastavak edukacije, promocije testiranja kod marginalizovanih grupa i širenje dostupnosti lečenja i prevencije i dalje su ključni u borbi protiv HIV/AIDS-a.

Šta je HIV?

HIV (Humani Imunodeficijencija Virus) je virus koji napada ljudski imuni sistem. Kada se osoba zarazi HIV-om, virus oštećuje specifične ćelije imunog sistema, poznate kao CD4+ limfociti ili T-helper ćelije. Ove ćelije su ključne za jačanje imunog odgovora organizma na infekcije i bolesti.

Tipovi HIV-a

Postoje dva glavna tipa HIV-a: HIV-1 i HIV-2.

1. HIV-1: Ovo je najrasprostranjeniji tip i odgovoran je za većinu slučajeva HIV infekcija širom sveta. Unutar HIV-1 tipa postoji nekoliko podtipova , kao što su klasa B, koja je najčešća u Severnoj Americi i Evropi, i klasa C, koja preovlađuje u Africi.
2. HIV-2: Ovaj tip je ređi i prvenstveno je zastupljen u zapadnoj Africi. HIV-2 je manje zarazan i sporije napreduje u AIDS u poređenju sa HIV-1. Osobe zaražene HIV-2 često imaju niže nivoe virusa u krvi i manje su zarazne.

Načini prenosa HIV-a

HIV se najčešće prenosi nezaštićenim seksualnim kontaktom sa zaraženom osobom. To uključuje vaginalni, analni ili oralni seks bez upotrebe kondoma. Virus se može preneti kroz sluznicu ili oštećenu kožu tokom seksualnog kontakta.

Do prenosa HIV-a može doći i kada osobe koje intravenozno unose narkotike dele igle, špriceve ili druge instrumente za ubrizgavanje droga, koji su kontaminirani HIV-om.

Pre transfuzije krvi, donirane zalihe se testiraju na HIV, kako bi se smanjio rizik od prenosa. Međutim, prenos HIV-a putem transfuzije krvi može se dogoditi u retkim slučajevima ako se koristi kontaminirana krv ili krvni proizvodi. U većini razvijenih zemalja, rigorozni protokoli i testiranje krvi smanjili su rizik od prenosa HIV-a putem transfuzije na minimum.

HIV se može preneti s majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja. Međutim, primenom odgovarajuće antiretrovirusne terapije (ART) tokom trudnoće i porođaja, kao i primenom drugih preventivnih mera, rizik od prenosa se značajno smanjuje.

Retko kada se dešava da se HIV prenese kroz kontaminiranu medicinsku opremu, kao što su igle ili instrumenti za tetoviranje ili pirsing.

Važno je napomenuti da HIV ne može preživeti izvan tela duže vreme, te se ne može preneti putem dodira, zagrljaja, kašljanja, kijanja, deljenja posuđa ili preko uobičajenih svakodnevnih kontakata s osobom koja je HIV-pozitivna.

Razlika između HIV infekcije i AIDS-a

HIV infekcija i AIDS nisu sinonimi. HIV je virus koji uzrokuje bolest, dok je AIDS poslednja faza HIV infekcije. Osoba može biti zaražena HIV-om i godinama ostati bez simptoma ili sa blagim simptomima, sve dok imuni sistem ne postane ozbiljno oštećen.

AIDS (Acquired Immunodeficiency Syndrome) se dijagnostikuje kada broj CD4 ćelija padne ispod određenog nivoa (najčešće ispod 200 ćelija po kubnom milimetru krvi) ili kada osoba razvije određene infekcije ili bolesti, kao što su pneumocystis pneumonia, Kaposijev sarkom, ili razne vrste limfoma. AIDS predstavlja završnu fazu HIV infekcije i ukoliko se ne leči, često je fatalan.

Stadijumi HIV-a

HIV infekcija prolazi kroz nekoliko stadijuma tokom vremena.

Akutna HIV infekcija (primarna infekcija): Ovaj stadijum se javlja odmah nakon infekcije HIV-om. Može biti praćen simptomima sličnim gripu, kao što su povišena temperatura, glavobolja, umor, povećane limfne žlezde i osip. Međutim, ljudi uglavnom ne primećuju ili ignorišu ove simptome. Tokom ovog stadijuma, virus se brzo razmnožava u organizmu, a imuni sistem započinje odgovor stvaranjem antitela protiv HIV-a.

Klinički latentni stadijum (hronična infekcija): Ovaj stadijum, takođe poznat kao asimptomatska faza, karakteriše se prisustvom HIV-a u organizmu, ali nema izraženih simptoma. Tokom ovog perioda, virus se i dalje razmnožava, ali to se odvija sporije. Bez adekvatnog lečenja, ova faza može trajati godinama. Testovi krvi mogu otkriti prisustvo virusa i odrediti nivo CD4+ ćelija koje su ključne za jačanje imunog sistema.

Simptomatski stadijum (progresivna infekcija): U ovoj fazi, HIV infekcija napreduje, a simptomi i znaci bolesti postaju vidljiviji. Osoba može razviti infekcije, bolesti ili simptome povezane s oslabljenim imunim sistemom, kao što su produžena groznica, noćno znojenje, produžena dijareja, gubitak telesne težine, česte infekcije poput gljivičnih infekcija, plućnih infekcija itd.

AIDS (Stečeni Imunodeficijencija Sindrom): AIDS je poslednji stadijum HIV infekcije. Karakteriše ga ozbiljno oštećenje imunog sistema, gde je broj CD4+ ćelija izuzetno nizak. U ovoj fazi osoba postaje izuzetno podložna ozbiljnim infekcijama i malignim bolestima koje se obično ne javljaju kod zdravih osoba.

Simptomi HIV-A

HIV simptomi mogu varirati od osobe do osobe i mogu se razlikovati u različitim fazama infekcije.

Akutna HIV infekcija (primarna infekcija):

• Groznica
• Glavobolja
• Umor
• Bol u mišićima i zglobovima
• Osip
• Povećane limfne žlezde
• Bol u grlu
• Mučnina i povraćanje
• Dijareja

Klinički latentni stadijum (hronična infekcija):

Obično nema izraženih simptoma ili se mogu javiti blagi, nespecifični simptomi kao što su umor, blaga groznica, povremene infekcije i slično.

Simptomatski stadijum (progresivna infekcija):

• Produžena ili ponavljajuća groznica
• Znojenje noću
• Produžena dijareja
• Gubitak telesne težine
• Otežano disanje
• Hronični umor
• Uporne gljivične infekcije, poput kandidijaze (drozd)
• Česte i ozbiljne infekcije, kao što su plućne infekcije, tuberkuloza, pneumocistisna pneumonija, citomegalovirusna infekcija, itd.
• Promene na koži, kao osip, kvržice, čirevi ili promene boje
• Neurološki simptomi, poput gubitka koordinacije, promene u ponašanju, demencija
• Problemi s vidom

AIDS:

• Pojava ozbiljnih infekcija koje su neuobičajene kod zdravih osoba, poput tuberkuloze, toksoplazmoze, kriptokokoze, histoplazmoze itd.
• Razvoj malignih bolesti, kao što su limfomi, Kaposijev sarkom, rak materice, rak jetre itd.
• Gubitak telesne težine, izražena slabost i iscrpljenost
• Produžena groznica
• Produženo znojenje noću
• Produženi proliv

Važno je napomenuti da neke osobe mogu biti asimptomatske tokom dužeg vremenskog perioda , što znači da većina uobičajenih simptoma potpuno izostaje. Takođe, navedeni simptomi nisu specifični samo za HIV infekciju i mogu biti povezani i s drugim stanjima. Najsigurniji način da se potvrdi HIV infekcija je da se uradi testiranje na HIV.

Dijagnoza HIV

Dijagnoza HIV-a obično se postavlja putem testova koji detektuju prisustvo antitela protiv HIV-a, antigena virusa ili same virusne RNK u krvi.

1. ELISA test (Enzyme-Linked Immunosorbent Assay): Najčešći početni test za detekciju HIV antitela. Ukoliko je pozitivan, potvrđuje se dodatnim testom.
2. Western Blot: Koristi se za potvrdu HIV infekcije nakon pozitivnog ELISA testa. Ovaj test detektuje specifične proteine virusa HIV.
3. PCR test (Polymerase Chain Reaction): Ovaj test detektuje prisustvo HIV RNK u krvi i koristi se za rano otkrivanje HIV-a, često kod novorođenčadi čije majke imaju HIV.

Rano otkrivanje HIV-a je ključno za pravovremeno lečenje i sprečavanje daljeg prenosa virusa.

HIV kod žena i trudnica

HIV kod žena nosi određene specifičnosti. Žene mogu biti izložene većem riziku od infekcije zbog bioloških faktora, kao što su veća površina izloženih sluzokoža tokom seksualnog odnosa.

HIV i trudnoća: Trudnice zaražene HIV-om mogu preneti virus na svoju bebu tokom trudnoće, porođaja ili dojenja. Međutim, primenom adekvatne terapije, ovaj rizik može se značajno smanjiti. Antiretrovirusni lekovi (ARV) koje majka uzima tokom trudnoće i porođaja, kao i davanje ARV terapije novorođenčetu, mogu smanjiti rizik od prenošenja HIV-a na bebu na manje od 1%. Trudnice sa HIV-om takođe bi trebalo da izbegavaju dojenje, kako bi se sprečio prenos virusa putem majčinog mleka.

HIV kod muškaraca

Kod muškaraca, HIV infekcija se najčešće prenosi putem nezaštićenog seksualnog odnosa sa drugim muškarcem, mada i heteroseksualni odnosi, kao i deljenje igala među intravenskim korisnicima droga, predstavljaju puteve prenosa. Homoseksualni muškarci su jedna od najpogođenijih grupa, posebno u razvijenim zemljama, ali rizik postoji za sve koji praktikuju rizično ponašanje.

Muškarci sa HIV-om mogu biti izloženi različitim komplikacijama, uključujući povećani rizik od određenih tipova kancera, poput analnog karcinoma, kao i različitih oportunističkih infekcija. Redovno praćenje zdravstvenog stanja i pridržavanje terapije ključno je za održavanje zdravlja.

Lečenje HIV infekcije

Lečenje HIV infekcije trenutno se zasniva na antiretrovirusnoj terapiji (ARV), koja uključuje kombinaciju lekova koji ciljaju različite faze HIV-a u telu. Ovi lekovi ne mogu potpuno ukloniti HIV, ali mogu značajno smanjiti količinu virusa u krvi (virusno opterećenje), omogućiti oporavak imunog sistema i smanjiti rizik od prenošenja HIV-a na druge.

Ciljevi terapije:

1. Smanjenje virusnog opterećenja: Cilj je smanjenje HIV RNK u krvi do nivoa koji je nedetektabilan standardnim laboratorijskim testovima. Osobe sa nedetektabilnim virusnim opterećenjem ne prenose HIV putem seksualnog odnosa (Undetectable = Untransmittable ili U=U).
2. Održavanje zdravlja: ARV terapija pomaže u očuvanju i oporavku imunog sistema, sprečava razvoj oportunističkih infekcija i odlaže ili sprečava razvoj AIDS-a.
3. Smanjenje rizika od prenošenja: Osobe koje redovno uzimaju terapiju i imaju nedetektabilno virusno opterećenje smanjuju rizik od prenošenja HIV-a na svoje seksualne partnere.

Nuspojave i izazovi: Iako je ARV terapija efikasna, može imati nuspojave, kao što su gastrointestinalni problemi, osip, ili poremećaji raspoloženja. Redovno praćenje omogućava pravovremenu reakciju na eventualne nuspojave i prilagođavanje terapije.

HIV prevencija i zaštita

Prevencija HIV-a uključuje niz strategija koje mogu pomoći u smanjenju rizika od infekcije:

1. Kondomi: Upotreba kondoma tokom seksualnog odnosa značajno smanjuje rizik od prenosa HIV-a i drugih seksualno prenosivih infekcija.
2. Pre-ekspoziciona profilaksa (PrEP): PrEP je lek koji se uzima svakodnevno i može značajno smanjiti rizik od HIV infekcije kod osoba koje su izložene visokom riziku.
3. Post-ekspoziciona profilaksa (PEP): PEP je hitna terapija koja se uzima unutar 72 sata nakon potencijalne izloženosti HIV-u, kao što je nezaštićeni seksualni odnos ili izloženost krvi. PEP je najefikasniji kada se započne što pre.
4. Redovno testiranje: Testiranje na HIV je ključna komponenta prevencije. Poznavanje HIV statusa omogućava rano započinjanje terapije i sprečavanje daljeg prenosa.
5. Edukacija i svest: Informisanje o načinu prenosa HIV-a, prevenciji i značaju redovnog testiranja pomaže u smanjenju stigme i povećanju svesti o HIV-u.

Kada i kako se radi testiranje na HIV?

Testiranje na HIV preporučuje se svim osobama koje su izložene riziku od infekcije, uključujući one koji imaju nezaštićeni seksualni odnos, dele igle, ili imaju druge faktore rizika. Redovno testiranje je preporučljivo za osobe sa visokim rizikom.

Vrste testova:

1. Brzi testovi: Ovi testovi daju rezultate u roku od nekoliko minuta i detektuju antitela na HIV.
2. Laboratorijski testovi: Ovi testovi su precizniji i uključuju ELISA test za detekciju antitela i antigena, kao i PCR test za detekciju virusne RNK.

Gde se testirati: Testiranje na HIV može se obaviti u zdravstvenim ustanovama, specijalizovanim klinikama za HIV, kao i u nekim nevladinim organizacijama koje pružaju besplatno i anonimno testiranje.

Krvna slika zaraženih HIV-om

Krvna slika kod osoba zaraženih HIV-om može pokazivati niz abnormalnosti, koje su rezultat direktnog uticaja virusa na imuni sistem i posledice sekundarnih infekcija i bolesti.

1. Leukopenija: Smanjen broj belih krvnih zrnaca, što odražava oslabljeni imuni sistem.
2. Limfopenija: Smanjen broj limfocita, posebno CD4 ćelija, koje su ključne za imunološku funkciju. Praćenje broja CD4 ćelija je ključno za procenu progresije bolesti i potrebe za započinjanjem ili prilagođavanjem terapije.
3. Anemija: Smanjen broj crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina, što može biti posledica same infekcije ili nuspojava terapije.
4. Trombocitopenija: Smanjen broj trombocita, što može dovesti do povećanog rizika od krvarenja.

Redovno praćenje krvne slike kod osoba sa HIV-om pomaže u otkrivanju i lečenju ovih poremećaja, kao i u praćenju efikasnosti antiretrovirusne terapije. Ovi laboratorijski parametri su ključni za prilagođavanje terapije i pravovremeno uočavanje komplikacija.

Ako sumnjate na HIV infekciju ili imate bilo kakve nedoumice, konsultujte se sa lekarom. Na platformi Hipokratija možete videti iskustva drugih ljudi, koja će Vam pomoći kod odabira lekara. Podelite svoje iskustvo sa Hipokratija zajednicom i na taj način pomozite drugima koji se suočavaju sa istim zdravstvenim problemima.