Autoimune bolesti - kako ih prepoznati i tretirati

• Nastanak autoimunih bolesti
• Vrste autoimunih bolesti
• Simptomi autoimunih bolesti
• Lečenje autoimunih bolesti
  • Ishrana u slučaju autoimunih bolesti
• Kako se dijagnostikuju autoimune bolesti

Ažurirano: jul 2026

Imuni sistem ima zadatak da štiti organizam od raznih bakterija, virusa, parazita, pa čak i od tumorskih ćelija. Autoimune bolesti nastaju kada organizam počne da napada sopstvene ćelije, jer ih prepoznaje kao "uljeze".

Autoimune bolesti su, nažalost, danas veoma česte. Neke od tih bolesti "napadaju" samo jedan organ (kao na primer dijabetes tip 1), a neke "napadaju" ceo organizam (kao na primer eritemski lupus). Neki od stručnjaka tvrde da je danas dijagnostika autoimunih bolesti pristupačnija i lakša, pa iz tog razloga deluje da je broj autoimunih bolesti u porastu.

Nastanak autoimunih bolesti

O tačnom razlogu nastanka autoimunih bolesti još ne postoji jedinstveno mišljenje medicinske struke. Trenutno je registrovano više od 80 autoimunih bolesti, koje se ispoljavaju na štitnoj žlezdi, koži, zglobovima ili drugim delovima tela.

Na nastanak autoimunih bolesti utiču:

• Genetika
• Životna sredina
• Infekcije (bakterijske i virusne)
• Stres
• Pol

Stručnjaci su stava da se autoimune bolesti započinju razvoj godinama pre simptoma. Uticaj uslova životne sredine je veoma značajan. Život u mestima sa zagađenim vazduhom može biti okidač za nastanak autoimune bolesti. Kontakt s teškim metalima i pesticidima, pušenje i izloženost ultraljubičastom (UV) zračenju, takođe povećava rizik od pojave autoimunih bolesti. S druge strane, dugoročna konzumacija lekova, izloženost stresu i nepravilna ishrana narušavaju sposobnost organizma da se bori.

Posebno se izdvaja uloga infekcija kao mogućeg okidača. Pojedine bakterije i virusi mogu da pokrenu autoimunu reakciju kod ljudi koji već imaju genetsku predispoziciju, jer imuni sistem, boreći se protiv uzročnika infekcije, greškom počne da napada i sopstveno tkivo koje liči na taj uzročnik. Ovaj mehanizam se naziva molekularna mimikrija i danas se smatra jednim od objašnjenja zašto se autoimuna bolest javlja baš nakon prebolele infekcije, a ne pre nje. Isto važi i za pojedine viruse, uključujući i period nakon preležane korona virusne infekcije, kada je kod dela pacijenata zabeleženo pojačano autoimuno reagovanje organizma. Ovo ne znači da svaka infekcija dovodi do autoimune bolesti, već da kod predisponiranih osoba može da bude poslednja kap koja pokreće proces koji se inače odvijao godinama u pozadini.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, stručnjaci su došli do zaključka da su žene sklonije obolevanju od autoimunih bolesti, iako to ne znači da su muškarci pošteđeni. Kod muškaraca se pojedine autoimune bolesti, poput ankilozirajućeg spondilitisa, čak javljaju češće nego kod žena. Autoimune bolesti mogu da se jave i kod dece, mada je kod njih dijagnostika često otežana jer se prvi simptomi (umor, bolovi u zglobovima, promene raspoloženja) lako pripišu rastu ili drugim, bezazlenijim stanjima.

Vrste autoimunih bolesti

Autoimunih bolesti ima mnogo, te ćemo se detaljnije pozabaviti samo najčešćim:

• Hašimoto tireoiditis - stvara autoantitela koja su usmerena na štitnu žlezdu. Bolest vrlo često prolazi neprimetno, jer se klinička slika razvija postepeno;
• Urtikarija (koprivnjača) - karakterišu je promene na koži u vidu crvenih otoka i plikova praćenih svrabom;
• Sistemski eritemski lupus (SLE) - uzrokuje stvaranje autoantitela koja su usmerena na tkiva u celom telu, pa može uticati na zglobove, pluća, krvne ćelije, nerve, bubrege. Žene obolevaju čak deset puta češće od muškaraca. Javlja se crvenilo lica u obliku leptira kao i crvenkasti osip po celom telu.
• Reumatoidni artritis - dovodi do ukočenosti, bola, gubitka pokretljivosti i upale zglobova. Najčešće pogađa žene starosti od četrdeset do šezdeset godina.
• Multipla skleroza - uzrokuje otežan hod, ukočenost, trnjenje ekstremiteta, paralizu, kao i probleme sa vidom.
• Sjögren-ov sindrom - izrazita suvoća očiju, usta i drugih sluzokoža u telu.
• Miastenija gravis - uzrokuje slabost očnih kapaka i generalno slabe očne mišiće i abnormalan umor mišića nakon opterećenja. Obolela osoba može da ima poteškoće u govoru, gutanju, kao i slabost ruku i nogu.
• Polimiozitis i dermatomiozitis - počinje crvenilom i otokom lica, koje se može proširiti na prste, nadlaktice ili šake. Bolest s vremenom uzrokuje jaču ili slabiju pigmentaciju i tanku kožu. Najčešće nastaje između četrdesete i šezdesete godine života. Polimiozitis s vremenom može da dovede do mišićne slabosti u celom telu.
• Ankilozirajući spondilitis - oboljenje vezivnog tkiva koje izaziva upalu kičme i velikih zglobova, što dalje uzrokuje bol i ukočenost.
• Sistemska skleroza (sklerodermija) - dovodi do zadebljane i tvrde kože i na unutrašnjim organima. Čest simptom ove bolesti je Rejnoov fenomen.
• Sistemski vaskulitisi - dovodi do zadebljanja zidova krvnih sudova, što smanjuje protok krvi. Smanjen protok krvi uzrokuje dalje oštećenje organa i tkiva.
• Mešovita bolest vezivnog tkiva - počinje sa oticanjem ruku, Rejnoovim fenomenom, a zatim se razvijaju bolovi u zglobovima i mišićima. S vremenom može da pređe i na druge organe (pluća, srce, bubrezi). Bolest se obično javlja između dvadesete i tridesete godine.

Simptomi autoimunih bolesti

Među prvim simptomima javljaju se umor, blaga groznica i bolovi u mišićima. U najvećem broju slučajeva, autoimune bolesti su praćene crvenilom, povišenom temperaturom, bolom i otokom. Ako bolest zahvata zglobove, javljaju se bol i ukočenost. Ako oboljenje nastaje na koži, javljaju se plikovi i promena boje kože, a ovakvi simptomi su karakteristični za urtikariju, lupus i sistemsku sklerozu. Ukoliko je štitna žlezda obolela, mogu se javiti umor i drastična promena težine.

U kontekstu autoimunih bolesti, spominje se Rejnoov fenomen. U pitanju je simptom koji se ispoljava promenom boje prstiju prilikom izlaganja hladnoći, stresu, kao i pojavom neprijatnog osećaja u rukama i stopalima.

Lečenje autoimunih bolesti

Ne postoji jedinstven "najbolji lek" za sve autoimune bolesti, izbor terapije zavisi od toga koji organ ili sistem bolest zahvata, koliko je aktivnost bolesti izražena i kako pacijent reaguje na uvedenu terapiju. S obzirom da za autoimune bolesti nema leka koji ih trajno izlečuje, jedina opcija je uvođenje terapije koja će bolest da drži pod kontrolom.

Najčešće se koriste sledeće grupe lekova:

• nesteroidni antiinflamatorni lekovi, za ublažavanje bola i otoka;
• kortikosteroidi, koji brzo smanjuju upalu u akutnoj fazi bolesti;
• imunosupresivi, koji smanjuju prekomernu aktivnost imunog sistema;
• imunomodulatori, noviji tip terapije koji ciljano deluje na deo imunog sistema odgovoran za autoimunu reakciju, umesto da ga potpuno priguši.

U slučaju nekih autoimunih bolesti koriste se i lekovi koji nadoknađuju nedostatke u organizmu, koji su posledica bolesti (na primer, insulin kod dijabetesa tip 1, ili hormoni štitne žlezde kod Hašimoto tireoiditisa).

Ako se autoimuna bolest otkrije na vreme i ako se blagovremeno propiše terapija, obolela osoba uglavnom vodi kvalitetan i dugovečan život. Terapija se najčešće prilagođava tokom vremena, u zavisnosti od toga koliko je bolest aktivna.

Ishrana u slučaju autoimunih bolesti

U slučaju dijagnoze autoimune bolesti značajan faktor predstavlja ishrana.

Autoimuna dijeta podrazumeva da se uključe namirnice koje ublažavaju upale u organizmu.

Među preporučenim namirnicama su:

• Hladnoceđena ekstra devičanska ulja,
• voće
• povrće - posebno zeleno lisnato
• semenke
• integralne žitarice
• fermentisane namirnice
• prirodni začini
• biljni čajevi

Kvalitetna ishrana je značajna jer crevnu floru održava u balansu. Zdrava creva pomažu imunom sistemu da bude jak i da se bori protiv "uljeza". Neki pacijenti probaju i restriktivnije pristupe ishrani, ali svaku veću promenu u ishrani je najbolje uskladiti sa lekarom koji vodi terapiju, umesto samostalno isprobavati.

Kako se dijagnostikuju autoimune bolesti

Utvrđivanje dijagnoze i vrste autoimune bolesti može da traje duže vreme. Pored fizičkog pregleda, dijagnostika obično uključuje i laboratorijske analize krvi, kojima se traže autoantitela specifična za pojedine autoimune bolesti, kao i opšti pokazatelji zapaljenja u organizmu. U zavisnosti od toga koji je organ zahvaćen, dodatno se rade i rendgen, ultrazvuk, CT ili MRI. Zbog toga što se simptomi autoimunih bolesti često preklapaju sa simptomima drugih, mnogo bezazlenijih stanja, proces postavljanja tačne dijagnoze ume da potraje i da zahteva nekoliko različitih specijalista.

Da biste dobili najbolju negu, ukucajte "autoimuna bolest" u prostor za pretragu na platformi Hipokratija. Na osnovu iskustva drugih, izaberite najbolje za sebe, na primer lekara reumatologa ili endokrinologa, u zavisnosti od toga koji je organ zahvaćen. Nakon završenog pregleda, ostavite svoje iskustvo i na taj način pomozite drugima koji se nađu u istoj situaciji.