Teniski lakat: vodič za prevenciju i oporavak

• Simptomi teniskog lakta
• Uzroci oboljenja i faktori rizika
• Kako se dijagnostikuje teniski lakat
• Teniski lakat lečenje
• Koliko traje oporavak
• Prevencija oboljevanja od teniskog lakta
• Da li postoje prirodni lekovi za teniski lakat
• Koje obloge pomažu kod teniskog lakta
• Koje su najbolje vežbe za teniski lakat
• Da li je preporučljivo koristiti steznik za teniski lakat
• Da li se teniski lakat može potpuno izlečiti

Pod terminom teniski lakat podrazumevamo upalu tetiva koje se nalaze sa spoljašnje strane lakatnog zgloba. Tetive su vlaknaste strukture sagrađene od kolagena i elastina i one povezuju mišiće sa kostima. Lakatni zglob spada u komplikovanije zglobove, u anatomskom i fiziološkom smislu. Formiraju ga tri kosti - jedna nadlakatna (humerus) i dve podlakatne (ulna i radijus) koje su povezane mišićima, ligamentima i tetivama. U lakatnom zglobu se odvijaju pokreti savijanja i opružanja podlaktice, kao i rotacioni pokreti. Mišići zadnje strane podlaktice povezani su svojim tetivama za izbočine (epokondili) na nadlakatnoj kosti. Oni su zaduženi za funkciju opružanja podlaktice i za pokretljivost šake i prstiju.

Kod oboljenja popularno nazvanog "teniski lakat", upravo se radi o zapaljenskom procesu tetive mišića spoljno-zadnje strane podlaktice, kojom je on pričvršćen za donji deo nadlakatne kosti. Medicinski naziv ovog oboljenja je Epicondylitis lateralis.

Teniski lakat izaziva preterano opterećenje navedenih tetiva i to zbog učestalih istovetnih i prenaprežućih pokreta mišićno-tetivnog aparata podlaktice tokom obavljanja neke radnje. Dugotrajno naprezanje tetiva dovodi do mikrotraumi u njima, da bi se kasnije javile i degenerativne promene koje umanjuju njihovu elastičnost i dovode do poremećaja njihove funkcije. Nakon određenog vremena, u predelu spoljne strane lakta javljaju se bolovi koji se, kako bolest napreduje, šire duž podlaktice i u ručni zglob. Bolovi su praćeni slabošću mišića i nemogućnošću obavljanja nekih funkcija podlaktice i šake.

Naziv teniski lakat nastao je usled toga, što od ove bolesti uglavnom pate teniseri, a zatim i golferi, hokejaši i rukometaši. Međutim, od nje se razboljevaju i oni koji nisu sportisti, već se bave nekim drugim zanimanjima. Najčešće oboljevaju ljudi između 30. i 50. godine života.

Simptomi teniskog lakta

Simptomi teniskog lakta su u početku slabijeg intenziteta i počinju blagim bolovima u predelu spoljne strane lakta. Ukoliko se ne započne sa lečenjem, tegobe progresiraju, bolovi se pojačavaju, šire se ka podlaktici, ručnom zglobu i šaci. Vremenom, usled slabosti muskulature, javljaju se poteškoće oko obavljanja svakodnevnih aktivnosti, kao što su podizanje šoljice, pritiskanje kvake na vratima, odvrtanje i zavrtanje zatvarača, češljanje, pa čak podizanje kašike i viljuške tokom jela.

Znači, da rezimiramo tegobe:

• bolovi u spoljašnjem delu lakta koji se šire na dole ka šaci i prstima,
• osećaj ukočenosti lakta, a kasnije i zgloba ručja,
• bolovi se pojačavaju pri pokretima savijanja i podizanja ruke, kao i noću,
• otok u predelu lakta i bolna osetljivost na dodir,
• nemogućnost izvođenja pokreta u laktu u punom obimu - ispružanje, savijanje,
• slabost mišića i nemogućnost da se podignu čak i laki predmeti, slabost šake, ispadanje predmeta iz ruke.

Uzroci oboljenja i faktori rizika

Uzroci teniskog lakta su najčešće dugotrajni, ponavljajući, istovetni i naprežući pokreti u zglobu lakta i to uglavnom pod određenim opterećenjem. Tokom vremena dolazi do zapaljenskih i degenerativnih promena u tkivu tetive, pa ukoliko se na vreme ne započne sa lečenjem, stanje prelazi u hroničan oblik. Zatim, povrede, na primer udarac u predeo lakta ili padovi, mogu izazvati identičnu simptomatologiju.

Faktori rizika za pojavu teniskog lakta:

• godine života: uglavnom se javlja kod osoba izmedju 30. i 50. godine života, što znači kod radno aktivnog stanovništva i kod onih koji se intenzivno bave sportom. Degenerativne promene koje se u tetivama pojavljuju već posle 35. ili 40. godine, a koje umanjuju njihovu fleksibilnost, su dodatni faktor rizika.
• poslovi koji su povezani sa preteranim naprezanjem ruke i zgloba lakta i to istovetni, učestali, dugotrajno ponavljajući pokreti, koji uključuju podizanje, držanje i stiskanje predmeta.
• slabost mišića ramenog zgloba i nadlaktice, dovode do toga da podlaktica trpi veće opterećenje.
• postojanje određenih bolesti, kao što je šećerna bolest, reumatoidni artritis, degenerativna oboljenja zglobova.
• uzimanje određenih lekova: kortikosteroidi, neki antibiotici (iz grupe fluorohinolona).
• traume lakatnog zgloba: pad ili udarac.

Zanimanja i aktivnosti koje mogu dovesti do oboljenja pod imenom teniski lakat:

• kao što mu i ime kaže, najučestalije se javlja kod tenisera, pogotovo ako nepravilno izvode udarce (najčešće bekhend), ako teniski reket nije odgovarajućeg kvaliteta, ili je loptica preteška, a muskulatura ramena, nadlaktice i šake slaba. Hokejaši ga dobijaju usled opterećenja štapom.
• zatim automehaničari i vodoinstalateri, kao i druga zanimanja pri kojim se koriste teški alati ili zavrću šrafovi.
• slikari, moleri, vajari.
• kuvari i mesari, stalno ponavljaju iste pokrete.
• violinisti.
• programeri i svi koji dugotrajno rade za računarom, koriste miša, a ne upotrebljavaju podlogu za podlakticu i ne prave pauze.

Kako se dijagnostikuje teniski lakat?

Lekar će na osnovu anamneze, koja podrazumeva uzimanje podataka od pacijenta u vezi sa nastankom tegoba, intenzitetom i načinom javljanja, posumnjati da li se radi o teniskom laktu. Zatim će uzeti radnu anamnezu, pitaće obolelog o vrsti zanimanja kojim se bavi, koje i kakve poslove konkretno obavlja. Interesovaće se i o sportskim aktivnostima, kao i o eventualnim povredama. Pošto je klinička slika teniskog lakta prilično tipična, dijagnozu neće biti teško postaviti.

Da bi se dijagnoza sa sigurnošću potvrdila, može se uraditi i rendgen snimanje, Uz pregled, kao i magnetna rezonanca. Pomoću rendgenskog snimka možemo isključiti eventualne promene na kostima u vidu artroze ili pak postojanje traumatske lezije. Ultrazvuk, skener i magnetna rezonanca mogu ustanoviti prisustvo patoloških promena na tetivama, mišićima i zglobnoj čauri. Ponekad, kada postoji izrazita slabost ruke, radi se i elektromiografija EMG radi merenja mišićnog odgovora na električne stimulacije.

Teniski lakat - lečenje

Lečenje teniskog lakta prvenstveno zahteva odmor od bilo kakvih aktivnosti koje dovode do opterećenja lakatnog zgloba. Zglob se može i privremeno imobilisati, do dve nedelje, najbolje primenom lakatne ortoze, da bi se tetive i mišići rasteretili i odmorili. U blažim slučajevima, osim izbegavanja pokreta koji su doveli do oboljenja, imobilizacija nije potrebna. Nakon imobilizacije, pokrete koji su doveli do pojave teniskog lakta treba izbegavati još nekoliko nedelja. Zglob se može rasteretiti i na taj način što se noću pod oboleli ekstremitet podmetne jastuk.

Lokalno se lakat tretira primenom leda u trajanju od po 10 minuta nekoliko puta dnevno, 3 do 4 puta. Ovo doprinosi boljoj cirkulaciji u zahvaćenom području. Takođe, pomaže i da se smanji otok lakta, ukoliko ga ima. Od lekova se preporučuje oralno uzimanje nesteroidnih analgoantireumatika, lokalno utrljavanje antireumatskih masti ili gelova.

Istovremeno sa mirovanjem primenjuju se i fizikalne procedure laserom, ultrazvukom, magnetnim poljem, diadinamskim strujama. Nakon perioda mirovanja, započinje se i sa kineziterapijom, odnosno terapijom vežbama. Kineziterapija se obavlja pod stručnim nadzorom fizioterapeuta i u početku podrazumeva vežbe za istezanje tetiva i povećanje njihove elastičnosti. Nakon toga se pristupa vežbama za jačanje mišićne snage, kako podlaktice, tako i mišića nadlakatne i ramene regije. U slučaju kada su tegobe, odnosno bolovi uporni, mogu se primeniti blokade injekcijama kortikosteroida sa analgetikom, koje se daju direktno u predeo obolele tetive. Ovo se radi isključivo pod kontrolom lekara.

U poslednje vreme praktikuje se i tretman plazmom bogatom trombocitima uzetom iz krvi pacijenta, u cilju ubrzanja regeneracije vezivnog tkiva. Trombociti su bogati faktorima rasta koji su potrebni za saniranje mikrotraumi na tetivama. Konzervativna terapija je uspešna kod 80% do 95% pacijenata.

Hirurška intervencija dolazi u obzir jedino ako konzervativno lečenje ne daje rezultate posle dužeg vremenskog perioda (duže od 6 meseci do godinu dana).

Koliko traje oporavak?

Vreme oporavka, od početka lečenja pa do pune fizičke aktivnosti, zavisi od mnogih faktora i različitog je trajanja. Ono varira od osobe do osobe u zavisnosti od intenziteta tegoba, od dužine vremenskog intervala od pojave tegoba pa do započinjanja lečenja, od vrste primenjene terapije, strpljenja i discipline pacijenta i njegove saradnje sa lekarom i fizioterapeutom. U blažim slučajevima oporavak može da traje nekoliko nedelja, a u težim čak i do 6 ili 9 meseci. Nakon operativnog zahvata imobilizacija traje oko 2 nedelje, posle toga se rade vežbe istezanja i fleksibilnosti. Dva meseca posle operacije započinje se sa vežbama jačanja mišićne snage, a sportisti se vraćaju treninzima tek nakon 4 do 6 meseci.

Prevencija oboljevanja od teniskog lakta

Ukoliko je u pitanju osoba koja se bavi tenisom, neophodno je da koristi adekvatan i kvalitetan reket, ako je u pitanju dete, onda reket prilagoditi uzrastu. Pre i posle treninga obavezno raditi vežbe istezanja, pre treninga i vežbe zagrevanja. Redovno jačati muskulaturu ramena, nadlaktice, podlaktice i ručnog zgloba. Udarce reketom izvoditi pravilno. Ako se jave bolovi u laktu, praviti pauze i na vreme se obratiti lekaru.

U slučaju preopterećenja lakatnog zgloba tokom obavljanja profesionalnih aktivnosti, izbegavati dugotrajno vršenje istih radnji, praviti pauze koliko god je to moguće. Treba proveriti i da li je radna površina na odgovarajućoj visini, ukoliko sedite za računarom, da li je stolica na dobroj visini i udaljenosti. Pri radu sa teškim alatima i predmetima, ispitati mogućnost upotrebe pomoćnih alatki za podizanje istih. U svakom slučaju, pauzirati u radu ili naizmenično smenjivati teške poslove sa manje opterećujućim poslovima. Postarati se da se ojača muskularita ruku i ramena. Mogu se koristiti i elastične trake kao i ortopedska pomagala za podršku zgloba - ortoze.

Da li postoje prirodni lekovi za teniski lakat?

Za zdravlje zglobova korisno je uzimati preparate omega 3 masnih kiselina, kao i riblje ulje koje ih sadrži.

Kurkuma: pola kafene kašičice pomešati sa mlakim mlekom, dodati med i četvrt kašičice cimeta. Kurkuma sadrži antioksidante i podiže opštu otpornost organizma, jača zglobne strukture.

Čaj od hajdučke trave: jednu kašičicu čaja preliti sa 200ml ključale vode, poklopiti da odstoji 10 minuta, procediti i piti 3 x dnevno po šolju čaja pre jela.

Čaj od kantariona: kantarion je poznat kao biljka koja ima jaka antiupalna svojstva i potpomaže obnovu oštećenog tkiva. Priprema se tako što se oko 30gr suvog kantariona stavi u 250ml ključale vode, skloni se sa ringle i ostavi da se ohladi. Procedi se i pije po 2 šolje dnevno.

Koje obloge pomažu kod teniskog lakta?

Korisna je primena naizmeničnih toplih i hladnih obloga - natopiti peškir ledenom vodom, ili staviti led u plastičnu vrećicu, pa staviti na lakat u trajanju od minut-dva, zatim na lakat prisloniti termofor sa toplom vodom u trajanju od 5 minuta. Tako smenjivati toplo-hladno 15 do 20 minuta, 3 do 4 puta dnevno. Na ovaj način se podstiče cirkulacija.

Postoje i prirodni lekovi koji se mogu koristiti kao adjuvantna terapija uz fizikalnu terapiju. Obloge od đumbira: đumbir je poznat kao biljka koja je bogata antioksidantima i prirodnim mineralnim elementima koji podižu opštu otpornost i deluju protivupalno. Oblog se priprema tako što se narenda djumbir, 4 kafene kašike, stavi u platnenu vrećicu, potopi se jedan minut u ključalu vodu, izvadi i nakon što se malo ohladi, staviti kao oblog na lakat.

Obloge od belog luka: beli luk je takođe poznat po svojim lekovitim svojstvima, između ostalog sadrži i veliku količinu sumpora koji je blagotvoran za vezivno tkivo i zglobove. Potrebno je izgnječiti 5 čena belog luka, naneti na lakat, preko toga staviti najlon i na kraju umotati peškirom. Ostaviti tako 20 minuta.

Kurkuma: takođe biljka dobra za zdravlje zglobova. Pomešati supenu kašiku kurkume sa medom, namazati na zglob, prekriti najlonom, umotati peškirom i držati pola sata.

Obloge ili gelovi sa gavezom: koriste se i kod hematoma, otoka, povreda lakta, a takođe i za lečenje teniskog lakta.

Koje su najbolje vežbe za teniski lakat?

Najoptimalnije bi bilo da se vežbe obavljaju pod kontrolom fizioterapeuta. Naravno, mogu i u kućnim uslovima, nakon što se obolela osoba obuči njihovom pravilnom izvođenju. U početku se rade vežbe istezanja: u stojećem položaju, obolela ruka je opružena na dole ispred tela, a drugom rukom se šaka obolele ruke blago vuče naniže da bi se dobilo opružanje ruke u laktu. U tom položaju zadržati ruku 12 do 15 sekundi. Raditi seriju od po 10 puta 4 puta dnevno. Za jačanje mišićne snage prstiju i šake: uzme se sunđerasta loptica šakom obolele ruke pa se naizmenično steže i opušta po 5 sekundi. Tako 10 puta. Ovo raditi 4 puta dnevno. Za jačanje mišića prednje i zadnje strane podlaktice: radi se iz pomoću gumene trake koja se zakači za sto, tako da zategnuta leži preko stola, pa se zatim prstima vuče ka dlanu, to je vežba za prednju ložu podlaktice, a kada se dlan podvuče pod traku, tako da je dlan na površini stola i pomera se na gore, to je vežba za jačanje mišića zadnje (spoljnje) strane podlaktice.

Da li je preporučljivo koristiti steznik za teniski lakat?

Steznici ili ortoze su medicinsko ortopedska pomagala koja služe da pruže podršku i stabilnost određenim delovima tela, onda kada postoji potreba za tim. One se mogu koristiti kako u preventivne, tako i u terapijske svrhe.

Kod teniskog lakta, ortoza se u početku lečenja koristi da bi se lakat rasteretio, odnosno da bi se smanjilo opterećenje koje on trpi, kao i radi privremene imobilizacije. Na taj način se obezbeđuje da se oštećene tetive "odmore" pre započinjanja sledeće faze lečenja. Tokom terapijskih postupaka, između pojedinih tretmana, ortoza je korisna kako zbog rasterećenja tako i zbog sprečavanja eventualnih naknadnih lezija.

Nakon izlečenja teniskog lakta, ortoza se neko vreme može koristiti tokom treninga radi preveniranja povreda, kao i većeg samopouzdanja sportiste dok još mišićna snaga nije dostigla željeni nivo.

Da li se teniski lakat može potpuno izlečiti?

Teniski lakat se može u potpunosti sanirati, ponekad u kraćem vremenskom periodu, a u nekim slučajevima će biti potrebno čak 6 do 9 meseci.Da bi se postiglo potpuno izlečenje, povratio obim pokreta i mišićna snaga vratila na prethodni nivo, neophodno je kao prvo započeti lečenje na vreme dok još nije došlo do većih degenerativnih promena u tetivama. Znači, nikako ne odlagati odlazak lekaru. Kada se lečenje započne, treba se pridržavati saveta lekara i fizioterapeuta, izbegavati rizične pokrete i opterećenje ruke pre vremena, odnosno pre nego što se zapaljenske promene u predelu lakta saniraju i dok mišići ruke i ramena ne ojačaju u dovoljnoj meri.

Već je istaknut značaj misičnog koštanog aparata u prevenciji povreda tetiva kao i povređivanja uopšte. Jaka i elastična muskulatura je glavni preduslov za očuvanje funkcije tetive. Pri pojavi simptomatologije teniskog lakta, to jest bolova, ukočenosti, ograničenja pokretljivosti, slabosti mišića ili otoka zgloba, tegobe ne treba nikako minimalizirati niti zanematiri, već se odmah obratiti za pomoć lekaru.

Prva instanca bio bi izabrani lekar koji će diferencijalnodijagnostički isključiti druga moguća oboljenja zgloba. Nakon toga će pacijent biti upućen fizijatru ili specijalisti sportske medicine (ukoliko je teniski lakat posledica bavljenja sportom), na dalji tretman.

Veoma je bitno da se pacijent striktno pridržava uputstva u vezi sa fizikalnom terapijom, da pravilno obavlja određene vežbe i da sarađuje sa fizioterapeutom u vezi sa svim predloženim procedurama. Ako je u pitanju ozbiljnije oštećenje tetiva koje ne reaguje na primenjene fizikalne mere, biće potrebna i konsultacija ortopeda u vezi sa eventuslnim hirurškim zahvatom. U upornim slučajevima teniskog lakta, kada je profesionalna sposobnost obolelog narušena, neophodno je da se pacijent uputi specijalisti medicine rada radi procene radne sposobnosti i eventualne promene radnog mesta.