Problemi sa Ahilovom tetivom: uzroci, simptomi i lečenje

• Šta je Ahilova tetiva i koja je njena funkcija
• Najčešće povrede Ahilove tetive
• Koji su najčešći uzroci povrede Ahilove tetive
• Upala Ahilove tetive Tendinitis Achilli
  • Uzroci
  • Simptomi upale Ahilove tetive
  • Postavljanje dijagnoze upale Ahilove tetive
  • Kako razlikovati upalu Ahilove tetive od drugih problema sa stopalom
  • Kako izgleda lečenje upale ahilove tetive
• Specifične povrede kod dece skraćena Ahilova tetiva
• Saveti i preporuke za prevenciju povreda
• Koliko traje oporavak od povreda Ahilove tetive
• Koji su simptomi pucanja rupture Ahilove tetive
  • Simptomi rupture su
• Kada je potrebna operacija Ahilove tetive
• Kako se sprečava povreda Ahilove tetive
• Da li masaža pomaže u lečenju upale Ahilove tetive
• Kako skratiti vreme oporavka nakon povrede Ahilove tetive
• Da li je otok u predelu Ahilove tetive znak ozbiljnog problema

Šta je Ahilova tetiva i koja je njena funkcija?

Ahilova tetiva je tetiva dužine oko 15 cm, koja se nalazi na zadnjoj strani potkolenice i spada u dve najjače (druga je tetiva kvadricepsa) i najveće tetive na telu čoveka. Anatomski, ona povezuje petnu kost sa troglavim mišićne potkolenice, veoma je jaka - poprečni presek joj iznosi 0,5 cm² i praktično nosi celu težinu tela. Ahilova tetiva može da izdrži čak četvorostruku težinu tela. Mišići lista preko nje rotiraju stopalo i omogućavaju razne položaje stopala. Zahvaljujući tome možemo da hodamo, trčimo, propinjemo se prste, skačemo. Ali, zbog svega toga, Ahilova tetiva je i najopterećenija tetiva ljudskog tela i kao takva podložna povredama različitog intenziteta.

Kao i ostale tetive u telu i Ahilova tetiva je obavijena elastičnom ovojnicom, pod nazivom paratenon, koja joj omogućava pokretljivost i fleksibilnost i nesmetano proklizavanje pored susednih anatomskih struktura.

S obzirom na činjenicu da je povećan broj gojaznih osoba u populaciji, Ahilova tetiva čak i u okolnostima kada nije ugrožena posebnom vrstom aktivnosti, trpi povećano opterećenje.

Najčešće povrede Ahilove tetive

Kao najopterećenija tetiva ljudskog tela Ahilova tetiva je veoma podložna povređivanju. Najčešće povrede Ahilove tetive su: istegnuće, ruptura i zapaljenje.

Istegnuće Ahilove tetive znači prenapregnutost vlakana Ahilove tetive, uglavnom usled izloženosti silama osovinskog pritiska, pretežno tokom sportskih aktivnosti.

Tendinitis - odnosno upala Ahilove tetive, takođe nastaje usled učestale, dugotrajne prenapregnutosti Ahilove tetive i naglih promena opterećenja. Histološki su kod tendinitisa vidljivi znaci zapaljenskog procesa.

Ruptura (pucanje) Ahilove tetive nastaje u onoj tetivi koja već ranije pretrpela izvestan stepen oštećenja, pa usled iznenadnog dejstva intenzivne sile dolazi do prekida u njenom kontinuitetu.

Koji su najčešći uzroci povrede Ahilove tetive

Povrede Ahilove tetive su relativno česte, učestalost je 14 do 30 na 100 000 osoba godišnje. Mnogo su učestalije kod osoba muškog pola, s odnosom m : ž = 20:1. Što se tiče starosnog doba, najčešće se dešavaju između 30. i 40. godine i uglavnom su povezane sa bavljenjem sportom. Sledeća rizična grupacija su osobe starije od 70 godina, kod kojih su povrede tetive uslovljene, osim opterećenosti i degenerativnim promena u njima.

Osnovni uzrok povređivanja Ahilove tetive je njena prenapregnutost i izloženost silama pritiska, pogotovo naglo, iznenadno i intezivno kada ona nema vremena da prilagodi nepredviđenom opterećenju. Ukoliko u samom tkivu tetive već postoje degenerativne promene uslovljene ranijim lezijama ili procesom starenja, posledice povređivanja će biti teže.

Od sportista su najugroženiji oni koji na terenu intenzivno trče, kao što su trkači, fudbaleri, košarkaši, ragbisti. Ali, ipak se najčešće povređuju osobe koje se sportom bave rekreativno i to mlađeg i srednjeg uzrasta, pogotovo ako se trenira bez prethodnog zagrevanja, ukoliko podloga nije adekvatna, pa još i ako obuća nije odgovarajuća za tu vrstu sporta. Ravni tabani doprinose porastu incidence povređivanja.

Upala Ahilove tetive - Tendinitis Achilli

Uzroci

Zapaljenje Ahilove tetive je uglavnom posledica više faktora koji se dešavaju istovremeno. Upala tetive najčešće nastaje usled izlaganja učestalom, intenzivnom, dugotrajnom i neravnomernom opterećenju, jer tada dolazi do njene prenapregnutosti, pogotovo ukoliko dejstvujuća sila često i brzo menja pravac. Zapaljenske promene koje se javljaju u tetivi posledica su mikrotraumi tkiva usled gore navedenih faktora. Ukoliko se ne pristupi lečenju u početnoj fazi, preti opasnost da dođe do hroničnog tendinitisa.

Drugi uzrok nastanka upale Ahilove tetive je postojanje degenerativnih promene u njoj, a koje su povezane uglavnom sa starenjem. Tako izmenjena tetiva je slabijeg kvaliteta, manje elastična i zbog toga podložnija traumi.

Upala Ahilove tetive najčešće zahvata njen srednji deo, bliže mišiću, što se događa kod mlađih osoba i sportista, ili pak na mestu gde se tetiva pripaja za petnu kost - kod starijih osoba. Tendinitisa Achilli najčešće pogađa sportiste rekreativce, koji se izlažu prevelikim, naglim naporima. To su uglavnom ljudi između 35 i 50 godina života. Ove osobe se uglavnom bave sportom vikendom, često bez prethodne pripreme - zagrevanja, neretko u neadekvatnoj obući, a degenerativne promene koje su u tom životnom dobu već u naznaci, su pripomažući faktor nastanku tendinitisa.

Posle njih, najugroženija grupa su profesionalni sportisti. Tokom intenzivnih sportskih aktivnosti Ahilova tetiva trpi čak deset puta veće opterećenje nego prilikom hoda, naročito kod onih sportova u kojima je neophodan brz start kao i naglo zaustavljanje, promene pravca kretanja, doskoci. Tu spadaju fudbal, tenis, ragbi, košarka, rukomet, skijanje, atletika.

Osobe koje prilikom obavljanja svakodnevnih zanimanja naprežu Ahilovu tetivu naizmeničnom promenom položaja, na primer iz uspravnog u čučeći položaj i obratno, učestalo i dugotrajno se uzdižu na prste (moleri, zidari), takođe su pod rizikom.

Kod starijih osoba, sa već izraženim degenerativnim promenama, tendinitis može nastati i pri manjim opterećenjima, kao posledica nezgodnog pokreta vezanog sa uvrtanjem tetive. Na primer, slučajno izvrtanje stopala (kada se čak i pogrešno dijagnostikuje kao uganuce zgloba), zatim nagli skok u stranu, nezgodan doskok itd.

Oboleli od određenih bolesti kao što su artritis, dijabetes, giht, podložniji su tendinitisima. Terapija kortikosteroidima i nekim antibioticima (fluorohinoloni), takođe je predisponirajući faktor. Trčanje po neravnim, suviše tvrdim terenima ili uz uspon, može uzrokovati tendinitis Achilli. Trening po hladnom vremenu pospešuje pojavu tendinitisa. Ravni tabani - usled loše preraspodele oslonca, preterana telesna težina i slaba muskulatura nogu, takođe mogu biti uzrok lezije tetive. Nošenje visokih potpetica i obuće bez potpore opterećuje tetive. Kao što je na početku rečeno, najugroženije su osobe srednjeg životnog doba i osobe preko 70 godina, i to više osobe muškog pola.

Simptomi upale Ahilove tetive

Upala Ahilove tetive može nastati naglo i biti praćena intenzivnim tegobama, a može da se razvija polako i da pređe, ukoliko se ne leči, u hroničan oblik. Kao početni simptom javlja se bol neposredno iznad pete ili u srednjem delu zadnje strane potkolenice, odnosno lista. Bolovi se u početku pojavljuju samo tokom fizičke aktivnosti, hoda ili trčanja, da bi vremenom postajali sve jači.

Kasnije nastupa i jutarnja ukočenost mišića potkolenice koja se smanjuje tokom hodanja. Istovremeno se javlja i otok u predelu pogođene tetive, kao i crvenilo kože iznad nje, koja je toplija u odnosu na okolne delove noge. Ahilova tetiva je na dodir bolna, a može biti i zadebljala. Obolela osoba se otežano propinje na prste i ima bolove prilikom penjanja uz stepenice. Ukoliko se u ovoj fazi ne pristupi lečenju već se tegobe zanemare, zapaljenje tetive prelazi u hroničan stadijum.

Usled mnogobrojnih mikropovreda vlakana tetive, ova tokom vremena podležu degeneraciji, menja se njihova struktura, smanjuje elastičnost i remeti funkcija. Tada se može napipati zadebljala, napeta tetiva, a ponekad i prisustvo čvorića na njoj. Ovo se uglavnom javlja kod rekreativaca i sportista u srednjim godinama. Oštećena i morfološki izmenjena Ahilova tetiva podložna je pucanju. Hronični stadijum zapaljenja tetive naziva se tendinoza.

Postavljanje dijagnoze upale Ahilove tetive

Lekar prvo uzima anamnestičke podatke od pacijenta u cilju utvrđivanja sledećih činjenica : da li se pacijent bavi sportom, da li možda izvrnuo nogu, da li je promašio stepenik, kada i kojom prilikom se bolovi javljaju i intenziviraju i tako dalje.

Posle toga sledi detaljan klinički pregled, ispituje se osetljivost tetive na dodir i pri pokretima, meri se jačina mišićne snage, posmatra se kako oboleli hoda, da li može da se propne na prste, čučne itd. Nakon toga će se uraditi rendgen potkolenice i stopala da bi se isključila povreda kostiju i skočnog zgloba. Ultrazvučnim pregledom utvrđujemo promenu u strukturi tetive. Po potrebi se radi i magnetna rezonanca, pomoću koje se mogu još detaljnije videti promene u strukturi zgloba.

Kako razlikovati upalu Ahilove tetive od drugih problema sa stopalom?

Ukoliko lekar savesno uzme anamnezu od pacijenta, izvrši korektan fizikalni pregled i uradi dopunsko rtg i Uz snimanje, neće biti teško postaviti dijagnozu. Rendgenskim snimanjem će se isključiti eventualna povreda kostiju, kao što je fraktura petne kosti, naprsnuće ili fraktura donjih okrajaka tibije i fibule. Treba obratiti pažnju i da se istegnuće i zapaljenje Ahilove tetive ne protumači kao distorzija (uganuće) skočnog zgloba, ili plantarni fascilitis, koji takođe otežavaju hod kao i podizanje na prste. Pomoću ultrazvuka i po potrebi magnetne rezonance mogu se ustanoviti druga oboljenja zgloba - artroza i artritis.

Kako izgleda lečenje upale ahilove tetive?

Osnovni postulat prilikom lečenja Ahilove tetive je: započeti ga što pre, ne čekajući da se stanje pogorša. Treba se odmah obratiti za pomoć lekaru i ne pribegavati neproverenim metodama lečenja na svoju ruku. Naročito je važno izbegavati intenzivne ručne masaže koje mogu dovesti do parcijalne rupture tetive.

U akutnoj fazi obolelom se savetuje nekoliko dana mirovanja sa uzdignutom nogom, uz aplikaciju leda nekoliko puta dnevno od po 5 do 10 minuta. Lokalno se primenjuju analgoantireumatici u vidu gelova, a takođe, mogu se uzimati i peroralno u vidu tableta ili kapsula. U slučaju potrebe, radi blokade bolova i smirenja zapaljenskog procesa, lekar može u predeo tetivne ovojnice ubrizgati injekciju kortikosteroida sa anestetikom. Ukoliko je lezija Ahilove tetive većeg intenziteta, potrebna je čak i imobilizacija, tada se postavlja ortoza ili gips, koji se nosi oko mesec dana.

Kod blažih slučajeva, mirovanje ne mora biti striktno, već hod treba da se obavlja uz rasterećenje skočnog zgloba i izbegavanje pokreta koji izazivaju naprezanje Ahilove tetive. Preporučuje se i nošenje ortopedskih uložaka i silikonskih jastučića za petu koji smanjuju napregnutost Ahilove tetive.

Fizikalna terapija ima za cilj da poboljša prokrvljenost tetive (prokrvljenost tetive je inače veoma slaba), poveća njenu elastičnost i da ojača snagu mišića potkolenice. Sprovodi se laserom, ultrazvučnom terapijom, elektro i kinezi terapijom, na suvom i u vodi (hidroterapijom). Ultrazvuk i laser poboljšavaju prokrvljenost, smanjuju bol i otok, podstiču regeneraciju. Elektrostimulacija izaziva mišićne kontrakcije i pospešuje funkcionalnost muskulature. Kinezi terapija se obavezno započinje laganim istezanjem tetive i muskulature potkolenice. Vežbe se progresivno intenziviraju, a pokazatelj za to je jačina bola koji se javlja prilikom njihovog izvođenja. Sprovode se tokom 4 do 6 nedelja. Oboleli za to vreme može da hoda, radi vežbe u bazenu, vežbe snage i održavanje balansa. Ukoliko stanje tetive ide u pravcu poboljšanja, u zavisnosti od težine povrede, nakon 3 do 4 nedelje pacijent se vraća laganim sportskim aktivnostima.

Ponekad, kod ozbiljnijih povreda, bavljenje sportom se započinje tek posle 2 do 3 meseca, a sa trčanjem se može početi tek nakon 4 do 6 meseci. U zavisnosti od jačine i trajanja upale, lečenje može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Specifične povrede kod dece, skraćena Ahilova tetiva

Deca ponekad do treće godine života često praktikuju hod sa pretežnim osloncem na prste. Nekad je u pitanju samo bezazlena navika ali uzrok može biti i urođeno skraćenje Ahilove tetive koje detetu ne dozvoljava da se osloni celim stopalom na pod. Ukoliko dete ima ravna stopala ili probleme sa mišićima i ligamentima nogu, takođe će hodati na ovaj način. U svakom slučaju, roditelj treba da se obrati lekaru, pogotovo ako sa takav hod nastavi posle treće godine i ako je povezan sa smetnjama u razvoju deteta. Tada će se dodatnim pretragama isključiti neka druga oboljenja i ustanoviti pravi uzrok hodanja na prstima.

Ta druga oboljenja koja treba isključiti su: neuromuskularni motorički poremećaji, mišićne distrofije, autizam, psihički poremećaji.

Ukoliko se ustanovi da je samo u pitanju skraćena Ahilova tetiva, slabost muskulature ili pak navika, treba započeti sa fizikalnom terapijom. Ovo podrazumeva postepeno istezanje mišića i tetiva, kao i vežbe za jačanje mišićne snage. Vežbe su osmišljene tako da dete kroz igru, kao što je skakutanje na jednoj nozi, savladavanje raznih prepreka ili penjanje, isteže i jača muskulaturu nogu. U slučaju potrebe dete će privremeno nositi specijalne ortoze ili ortopedske cipele sa čvrstim đonom. Ova pojava, ukoliko nije povezana sa ozbiljnijim oboljenjima, je privremena i uz navedene mere se uspostavlja normalna šema hoda i oslanjanje na celu površinu stopala. Ukoliko se zanemari i ne koriguje, može doći da skraćenja tetiva i muskulature zadnje lože potkolenice, što će u kasnijim godinama biti prepreka bavljenju određenim sportovima, a i sklonost padovima i ozleđivanju Ahilove tetive će biti veća.

Saveti i preporuke za prevenciju povreda?

Osnovno pravilo kojeg se treba pridržavati u cilju sprečavanja povreda tetiva, što se odnosi i na Ahilovu tetivu je to, da se pre bavljenja sportskim aktivnostima, prvo treba pripremiti za njih. To prvenstveno znači, da su neophodne vežbe istezanja i kod rekreativaca i kod vrhunskih sportista, kao i postepeno uvođenje u trening, takozvano zagrevanje. Zatim, intenzitet fizičke aktivnosti treba postepeno povećavati, kako po vremenu trajanja tako i po intenzitetu.

Ukoliko ste početnik u nekom sportu ili ste krenuli u teretanu ili na pilates, ili se možda bavite plesom, potrebno je da se prvenstveno postigne jačanje muskulature. Tek nakon toga mogu da se intenziviraju treninzi. Posebno treba obratiti pažnju na izbor obuće, odnosno patika za određeni sport.

Ako imate ravne tabane treba da koristite specijalne uloške po meri. Silikonski štitnici za pete zaštitiće pripoj Ahilove tetive za petnu kost od dodatnog pritiska. Takođe, i podloga po kojoj se trenira treba da bude odgovarajuća, da ne bude suviše tvrda i neravna.

Obuća za svakodnevnu upotrebu ne sme biti deformisana i pohabana jer se povrede mogu dogoditi i nezavisno od bavljenja sportom. Nošenje cipela sa visokom potpeticom, višom od 5 cm se ne preporučuje.

Svakog jutra je potrebno raditi vežbe istezanja, bez obzira na to da li se bavite sportom ili ne.

Koliko traje oporavak od povreda Ahilove tetive?

Kod zapaljenja Ahilove tetive blažeg stepena oboleli će moći da hoda uz poštedu noge. Medjutim, to ne znači da ne treba da se podvrgne fizikalnoj terapiji. Povreda će uz terapiju zaceliti za 3 do 4 nedelje i tada će povređeni moći da se vrati normalnoj svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti. Vraćanje sportskim aktivnostima i to blažeg intenziteta, moguće je tek nakon oko 3 meseca, isključujući fudbal i tenis. Sa trčanjem se može početi tek nakon 4 meseca. Nakon operativnog zahvata, potrebno je da imobilizacija traje 6 do 12 nedelja, u zavisnosti od intenziteta lezije tetive. Posle toga sledi rehabilitacioni period od najmanje 2 meseca, kada se počinje sa laganim sportskim aktivnostima, treninzi se prilagodjavaju po intenzitetu i učestalosti i proporcionalno se jačanju mišićne snage. Potpuni oporavak se može očekivati tek nakon 4 do 6 meseci.

Prethodnom stepenu opterećenja se vraća tek kada povređena noga povrati podjednaku snagu kao i nepovređena noga, a pri tom se ne osećaju nikakve tegobe tokom hodanja, trčanja ili skakanja.

Ukoliko je u pitanju profesionalno bavljenje sportom, za postizanje prethodnog nivoa učinka možda će biti potrebno i godinu i više dana. U nekim slučajevima, moraće se čak i odustati od vrhunskog sporta.

Koji su simptomi pucanja (rupture) Ahilove tetive?

Ruptura Ahilove tetive je najučestalija u dobu izmedju 30. i 40. godine života i češće se javlja kod muškaraca. Najčešće se dešava prilikom intenzivnog bavljenja sportom i to kod osoba koje se sportom bave rekreativno, to jest povremeno, bez posebne prethodne pripreme.

Mehanizam nastanka rupture: ruptura nastaje uglavnom usled naglog dejstva preterane sile na tetivu koja je u napetom stanju. U sportu ona nastaje usled iznenadnog povećanja napora i pojačanja intenziteta treninga. To se dešava pri naglom skoku, okretu, doskoku, tokom intenzivnog ubrzanja prilikom trčanja, kod sportova kao sto je fudbal, košarka, tenis, ragbi, znači u sportovima u kojima se često menja pravac kretanja i brzina. Takođe do rupture može doći i prilikom pada sa visine ili pada u rupu.

74% svih ruptura povezano je sa sportom, a od toga 89% je u vezi sa sportom u kome se koristi lopta ili reket. U osnovi svake rupture najčešce je postojanje degenerativnih promena u njoj sa gubitkom elastičnosti.

Mnogi sportisti pre pojave rupture osećaju bolove u listu noge nakon napornih treninga i često zanemaruju tu činjenicu, a ne bi trebalo, jer je to već znak da je u tetivi došlo do promene i da je sklona eventualnoj rupturi. Do rupture Ahilove tetive može doći i prilikom najbezazlenijih aktivnosti, na primer, kada se prilikom hoda izvrne članak, tokom saplitanja, promašenje stepenika, nezgodno silaženje sa bicikla, pad u rupu, itd. Ovo se uglavnom dešava starijim osobama, zbog već pomenutih degenerativnih i reumatskih promena. Ravni tabani, gojaznost, slabost mišića su takođe predisponirajući faktori za nastupanje rupture.

Simptomi rupture su:

• iznenadan, jak bol u zadnjem delu potkolenice - tetiva najčešće puca 2 do 5 cm iznad pripoja za petnu kost, jer je tu prokrvljenost najmanja. Može pući i na mišićino tetivnom prelazu, kao i na samom hvatištu za petnu kost.
• čujan zvuk u vidu praska - kao prelom štapa.
• bol u donjem delu zadnje strane potkolenice, koji može čak i da izostane.
• otok i osetljivost na dodir u predelu povređene tetive.
• otežan hod, povređeni ne može da se osloni na nogu, ne može da savije stopalo na dole.
• ponekad su i direktan udarac u tetivu i otvorena rana uzrok rupturi.

Kada je potrebna operacija Ahilove tetive?

Hirurško zbrinjavanje Ahilove tetive potrebno je u slučaju njenog potpunog pucanja i prekida kontinuiteta. Inače, ruptura Ahilove tetive može biti i parcijalna, a to znači da nisu prekinuta sva vlakna tetive i u tom slučaju se pristupa takozvanom konzervativnom lečenju, to jest pacijent dobija gipsanu imobilizaciju ili mu se postavlja ortoza. Neoperativno lečenje rupture tetive se praktikuje i kod osoba starijeg životnog doba, koje su slabo pokretne ili pak ukoliko postoje kontraindikacije za operativni zahvat. Hirurško zbrinjavanje tetive se radi odmah nakon povrede, a najkasnije 4 nedelje od povrede. Uradi se ušivanje pokidanih delova tetive, pazeći da se ne oštete živci noge. Nakon operacije noga se imobiliše pomoću ortoze, imobilizacija traje 4 do 8 nedelja. Stopalo je u položaju otklona od 20 stepeni ka podlozi. Nakon skidanja ortoze pristupa se fizikalnoj terapiji koja ima za cilj savladavanje postimobilizacionih kontraktura, istezanje tetive i jačanje muskulature potkolenice. Oboleli postepeno počinje da hoda, u početku sa manjom težinom oslonca, da bi se vremenom jačina oslonca progresivno povećavala. Celokupni tok lečenja traje 3 do 6 meseci od povređivanja, a povratak punim sportskim aktivnostima se očekuje tek nakon 6 do 9 meseci, zavisno od intenziteta povrede.

Kako se sprečava povreda Ahilove tetive

Prevencija povreda Ahilove tetive je u dobroj pripremi pre bavljenje sportom. Kao što je već rečeno, akcenat je na istezanju tetive i povećanju njene elastičnosti. Istezanje se radi redovno pre i posle svakog treninga. Trening se započinje manjim fizičkim opterećenjem, pa se intenzitet postepeno povećava.

Veoma dobra vežba istezanja je: stoji se na stepenici pa se podiže na prste, a zatim se spušta stopalo tako da peta ide malo ispod nivoa prstiju.

Jačanje mišićne snage nogu, posebno potkolenica i butnih mišića, kao i njihovo zagrevanje pre treninga radi povećanja prokrvljenosti je isto od značaja za prevenciju povreda. Vežbe za održanje ravnoteže i balansa mogu da preveniraju padove. Istezanje i jačanje mišićne snage treba raditi svakodnevno, pogotovo u rekreativnom sportu, radi očuvanja kondicije.

Ukoliko se i pored preduzetih mera povremeno osećaju bolovi u zadnjem delu potkolenice, možda bi trebalo razmotriti mogućnost promene sportskih aktivnosti, pa se umesto košarkom ili tenisom, baviti se plivanjem ili vožnjom bicikla.

Već je spomenut i značaj izbora dobre obuće. Patike moraju odgovarati određenoj sportskoj aktivnosti, a ukoliko je potrebno rasteretiti petu, upotrebiti silikonske uloške. Obuća za svakodnevnu upotrebu ne sme biti deformisana ili loše krojena, već mora da pruža oslonac svodu stopala.

Da li masaža pomaže u lečenju upale Ahilove tetive

Kod upale Ahilove tetive masaža se nikako ne preporučuje. Upala znači da je došlo do histološke promene u tkivu tetive, ona je samim tim ranjiva, pa bi se masažom te lezije još više proširila.

Osnovni princip lečenja upale Ahilove tetive je u tome da se očuva i poboljša stanje zdravih struktura tetive, što se odnosi na njihovu elastičnost i prokrvljenost, kao i na jačanje snage mišića potkolenice.

Kako skratiti vreme oporavka nakon povrede Ahilove tetive?

Nakon povrede Ahilove tetive neophodno je, bilo da je u pitanju tendinitis ili ruptura, započeti lečenje odmah. Ukoliko se sa lečenjem ne započne odmah, a nastavi se sa sportskim aktivnostima, oštećenje tetive će napredovati. Tada će i oporavak biti duži. Znači, početni odmor i mirovanje je jedini način da se proces degeneracije tetive zaustavi. Vežbe istezanja i jačanja snage mišića kada se rade pravilno i sa strpljenjem, skraćuju vreme oporavka. Veoma je vazno ne požurivati opterećenje obolele noge i postepeno se vraćati fizičkim aktivnostima. U suprotnom se tetiva može ponovo povrediti ili može preći u hronično zapaljenje. Hirursko zbrinjavanje tetive se radi odmah nakon povrede, a najkasnije 4 nedelje od povrede.

Da li je otok u predelu Ahilove tetive znak ozbiljnog problema?

Da, otok u predelu Ahilove tetive jeste znak da se tu nešto dešava što ne treba. Otok, bol, crvenilo i osetljivost na dodir znak su akutne upale tetive, pogotovo ukoliko su se javili nakon intenzivne fizičke aktivnosti. Zadebljanje tetive koje duže traje, neodređeni podmukli bolovi koji se pojačavaju tokom fizičkog napora i pojava neravnina i čvorova na njoj, znak su već hronične upale - tendinoze.

Kao što je već rečeno, Ahilova tetiva je najopterećenija tetiva ljudskog tela. Od njene čvrstine i elastičnosti zavisi da li ćemo pravilno hodati, da li ćemo i koliko moći trčati, skakati, plesati. Da bi se sačuvala funkcija Ahilove tetive i radi sprečavanja povreda, neohodno je da i mišići nogu - potkolenice, butni mišići, kao i mišići kukova budu u dovoljnoj meri razvijeni i čvrsti. Od kondicije i jačine mišića zavisi i zdravlje tetivnog aparata.

U slučaju slabosti muskulature, tetive su te koje podnose glavno opterećenja prilikom naprezanja, bilo da je to u svakodnevnom životu, pri radu ili tokom bavljenja sportom. U cilju sprečavanja povrede tetiva neophodno je još u dečijem uzrastu posvetiti pažnju fizičkom razvoju deteta, u smislu pravilne i dobro izbalansirane ishrane radi prevencije gojaznosti i usmeriti ga ka svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti u cilju jačanja mišićnokoštanog sistema.

Što se tiče vrste sportskih aktivnosti, savetovati se stručnim licem oko izbora i u skladu sa fizičkim i razvojnim mogućnostima deteta. Najbolje bi bilo da to bude specijaliste za sportsku medicinu.

U situacijama kada do povrede Ahilove tetive već dođe, kada povređena osoba oseti bilo kakvu nelagodnost ili napetost, kao i bolove u predelu zadnje donje strane potkolenice, prvo treba da se obrati ordinirajućem lekaru radi isključenja drugih mogućih oboljenja. Ako je u pitanju osoba koja se intenzivno bavi sportom, bilo da je profesionalac ili amater, treba da se konsultuje i sa specijalistom za sportsku medicinu.

Nakon toga će pacijent biti upućen ili ortopedu - u slučaju sumnje na ozbiljniju povredu tetive kao što je potpuna ili delimična ruptura, ili pak, ukoliko je u pitanju tendinitis, fizijatru na dalji tretman. Veoma je važno da se saveti fizijatra poštuju u potpunosti, a kada se započne sa fizikalnom terapijom, saradnja sa fizioterapeutom treba da bude maksimalna, kako prilikom rada u zdravstvenoj ustanovi, tako i tokom sprovođenja vežbi u kućnim uslovima.