Šta je osteoporoza?

• Vrste osteoporoze
• Primarna osteoporoza
• Bolesti kod kojih se češće javlja osteoporoza
• Koji su uzroci osteoporoze
• Koji su simptomi osteoporoze
• Dijagnoza osteoporoze
• Faktori rizika za pojavu osteoporoze
• Osteoporoza i bolovi u leđima
• Osteoporoza i bolovi u kostima
• Osteoporoza kolena
• Lečenje i terapija za osteoporozu
• Prevencija osteoporoze
• Kada treba posetiti lekara
• Kako razlikovati osteoporozu od drugih bolesti kostiju
• Koliko je osteoporoza ozbiljna bolest
• Može li se osteoporoza potpuno izleciti
• Koje su najbolje strategije za upravljanje osteoporozom
• Da li su neki ljudi pod većim rizikom od razvoja osteoporoze

Osteoporoza je takozvani sistemski koštani poremećaj, odnosno metabolička bolest skeleta u kojoj postepeno dolazi do gubitka koštane mase, kosti postaju "porozne" i krte i sklone prelomima.

Da bi se ovo razumelo treba ukratko objasniti građu kostiju i funkciju njenih osnovnih ćelijskih struktura.

Kosti predstavljaju potporni deo čovečjeg organizma. Za njih je pričvršćena muskulatura svojim tetivnim vezama, te bez njih ne bi mogli uspravno da stojimo i da se krećemo. Osim ove funkcije skelet ima i zaštitnu ulogu, to jest, zajedno sa mišićima, štiti unutrašnje organe od traume. U koštanoj srži se stvaraju krvne ćelije, a u samom koštanom tkivu se skladište rezerve minerala, ponajviše kalcijuma i fosfora.

Kost obavija takozvana pokosnica, ispod nje se nalazi čvrsto koštano tkivo sastavljeno od koštanih ćelija koje imaju ulogu u ugradnji kalcijuma i fosfora, a koji kostima daju čvrstinu. Količina koštanog matriksa u ovom delu kosti iznosi 95%, a godišnje se kod čoveka obnovi samo 4% ovog tkiva. U unutrašnjosti kosti, nalazi se sunđerasto koštano tkivo, to je šupljikavo tkivo prožeto čvrstim potpornim pregradama. Količina koštanog matriksa u ovoj strukturi iznosi 25%, a godišnje se obnovi oko 25% ovog tkiva.

Neke kosti, cevaste, duge kosti, u središnjim delovima su ispunjene koštanom srži, koja produkuje krvne ćelije. Ono što daje tvrdoću i čvrstinu kostima su mineralne materije (pretežno kalcijum i fosfor) i one čine ukupno 65% strukture kosti. Koštano tkivo je, kao i sva druga tkiva u organizmu, živo, aktivno tkivo, što znači da podleže metaboličkim i strukturnim promenama. Naime, u njemu postoje ćelije koje neprekidno učestvuju u procesu stvaranja kosti, to jest u deponovanju mineralnih materija u kost i u sintezi proteina kao što je kolagen i drugi, ove ćelije se zovu osteoblasti. To su najaktivnije ćelije zadužene za rast i razvoj kostiju. Ove celije su pod neposrednom kontrolom faktora rasta i hormona, kao što je parathormon (hormon paratireoidne žlezde) i polni hormoni.

Ćelije koje se zovu osteociti, predstavljaju zrele koštane ćelije smeštene u koštanom matriksu. Nasuprot njima, u kostima postoje i ćelije pod imenom osteoklasti koji sintetišu enzime pomoću kojih se izvlače mineralne materije iz kosti (demineralizacija kostiju), a ujedno i odstranjuju staro, istrošeno koštano tkivo. Ukoliko u organizmu postoji povećana potreba, aktivnošću osteoklasta kalcijum se mobiliše iz kostiju (na primer u trudnoći).

Ovaj kontinuiran i dinamičan proces razgradnje, obnavljanja i stvaranja novog koštanog tkiva, naziva se "proces remodelovanja kostiju" i on mora biti međusobno stalno u ravnoteži. Na taj način se omogućava mineralizacija i jačanje kostiju tokom rasta i razvoja dece, kao i zarastanje kostiju posle preloma. Ujedno se, tokom čitavog života, vrši kontinuirana zamena starog, istrošenog koštanog tkiva, novim.

Kod dece je ovaj proces toliko intenzivan, da se u prvoj godini života zameni gotovo 100% skeleta. Tokom godina dolazi do sporijeg remodelovanja kostiju, pa se kod odraslih zameni za godinu dana oko 10% koštanog tkiva. Znači, da se za 10 godina skelet kompletno regenerise. Kod mladih, odraslih osoba postoji ravnoteža između razgradnje i stvaranja novog koštanog tkiva, pa kosti imaju konstantnu čvrstinu. Međutim, već posle četrdesete godine koštana masa počinje postepeno da se gubi i to do 1% godišnje. Ovo se dešava usled toga što je proces razgranje kostiju intenzivniji od regeneracije, te dolazi do smanjenja koštane mase, do povećane poroznosti kostiju, kosti postaju krtije i sklonije prelomoma.

Osteoporoza je znači metabolički poremećaj, odnosno progresivni gubitak koštane mase, pri čemu se gustina kostiju postepeno smanjuje, one vremenom postaju izuzetnno krte i osetljive na traumu, što najčešće rezultira prelomima.

Vrste osteoporoze

Osteoporoza može biti primarna i sekundarna.

Primarna osteoporoza je posledica evolutivnih promena koje se normalno događaju tokom neumitnog starenja organizma, što podrazumeva smanjenje intenziteta metabolizma, umanjenje funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem (a što je čak i neposredno povezano i sa osteoporozom), postepenu dehidrataciju ćelija, sklerotičan proces na krvnim sudovima i još mnogih drugih procesa. Ova vrsta osteoporoze se najčešće javlja kod žena u postmenopauzalnom dobu i kod muškaraca starijeg životnog doba. Osim starenja, na razvoj primarne osteoporoze utiču i genetski faktori, način ishrane i života tokom prvih 30 godina (a pogotovo u detinjstvu) dok je koštana masa još uvek u razvoju, zatim hormonalni status, okruženje, radno mesto itd.

Nasuprot tome, sekundarna osteoporoza označava gubitak koštane mase kao posledica bolesti, nekih stanja i primene pojedinih vrsta lekova o čemu će biti reči kasnije.

Primarna osteoporoza

Kao što je već rečeno, primarna osteoporoza se najčešće javlja kod žena u postmenopauzalnom periodu (takozvana postmenopauzalna osteoporoza). To je zbog toga što je aktivnost ćelija koje regenerišu kost - osteoklasta, pod neposrednom kontrolom ženskog polnog hormona - estrogena. Nakon gubitka menstruacije, kod žena nivo estrogena naglo opada, te se aktivnost osteoblasta smanjuje. Smatra se da oko 25 do 30% žena u postmenopauzalnom periodu gubi više od 3% koštane supstance godišnje. Istraživanja u Americi su pokazala da pedesetogodišnja žena u periodu posle menopauze ima rizik od 16% da dobije prelom kuka, a da rizik od preloma kičmenog pršljena iznosi čak oko 32%.

Kod muškaraca se primarna osteoporoza javlja skoro upola ređe nego kod žena. Takođe se kod muškaraca osteoporoza javlja kasnije, posle 60. godine života, sa tendencijom pomeranja ka mlađem uzrastu. Ovo se tumači time što se muškarci više kreću, više se bave fizičkim aktivnostima i više borave na suncu od žena. Međutim, zbog promena životnog stila, više nije retka pojava osteopenije (manji gubitak gustine kostiju) i osteoporoze i kod muškaraca mladjih od 60 godina. Kao što se u menopauzi smanjuje nivo estrogena kod žena, isto tako se kod starijih muškaraca smanjuje nivo testosterona (muškog polnog hormona), što je uzrok pojave osteoporoze. Osim toga, muškarci u generativnom periodu, takođe, poseduju izvesnu količinu estrogena koji se u andropazi smanjuje, pa je i to jedan od razloga za nastanak osteoporoze.

Senilna osteoporoza: javlja se uporedo sa starenjem u oba pola, najčešće posle 70. godine i rezultat je involutivnih promena koje prate poznije godine života. Osim toga, u tom dobu već postoje i pridružene bolesti, uzimaju se mnogi lekovi, pa to sve zajedno doprinosi pojavi osteoporoze.

Sekundarna osteoporoza (uzrokovana drugim bolestima i lekovima)

Bolesti kod kojih se češće javlja osteoporoza

• Hipertireoza - pojačani rad štitne žlezde može uzrokovati ubrzani gubitak koštane mase usled povećanog metabolizma kolagena, koji se delovanjem osteoklasta oslobađa iz vezivnog tkiva kosti. Takođe i supstitucionalna terapija hormonima štitne žlezde u većim dozama može izazvati sličan efekat.
• Hiperfunkcija nadbubrežnih žlezda - (pojačano lučenje kortizola) i paratireoidnih žlezda (utiče na metabolizam kalcijuma).
• Rak prostate i rak dojke - oboleli dobijaju lekove za sniženje nivoa testosterona kod muškaraca i estrogena kod žena, pa se tako, posredno, putem nedostatka hormona podstiče razvoj osteoporoze).
• Veštački klimaks kod žena - ukoliko su iz nekog razloga odstranjena oba jajnika izazvaće se veštački klimaks, tada postoji nedostatak estrogena, pa ukoliko se taj manjak ne supstituise hormonskim preparatima, dolazi do rane osteoporoze.
• Anorexia nervoza - osteoporoza nastaje usled opšte pothranjenosti i nutritivnog deficita, a i smanjenog lučenja polnih hormona. Osim toga, pothranjene osobe su sklonije padovima zbog slabosti muskulature, a prilikom pada potkožno masno tkivo, kojeg nema, ne može da amortizuje traumu.
• Celijakija - postoji smanjena mogućnost apsorpcije hranljivih materija.
• Kronova bolest i druge zapaljenske bolesti creva - zbog smanjene mogućnosti apsorpcije hrane i deficita nutritivnih materija.
• Gastroezofagealni refluks.
• Hronična oboljenja jetre.
• Bubrežna insuficijencija.
• Multipli mijelom.
• Stanja i bolesti koja su povezana ili su uzrok dugom periodu nepokretnosti: moždani udar, paralize, plegije, mišićna distrofija.
• Oboljenja mišićno koštanog sistema kao što su ankilizirajuci spondilitis i reumatoidni artritis.

Lekovi:

• dugotrajno uzimanje kortikosteroida i drugih lekova protiv odbacivanja transplantata imunosupresiva,
• citostatici,
• antiepileptici,
• lekovi pod imenom inhibitori protonske pumpe (koriste se kod gastritisa, čira na želucu, gastroezofagealnog refluksa,
• dugotrajno lečenje heparinom.

Koji su uzroci osteoporoze?

Kao što je na početku rečeno u kostima se odigrava stalni proces razgradnje i obnavljanja koštanog tkiva, odnosno "remodelovanje kostiju". Proces razgradnje na svakom pojedinačnom mestu traje oko 3 nedelje, nakon toga stupaju na scenu ćelije osteoblasti, koje vrše ponovnu izgradnju kostju na istim tim mestima - ova faza traje sledeća tri do četiri meseca. Ova dva procesa se smenjuju naizmenično, tako da je za jedan ciklus remodelacije kosti potrebno 3 do 4 meseca.

Osnovni uzrok nastanka osteopenije i osteoporoze je poremećena ravnoteža između procesa razgradnje kosti i njenog ponovnog stvaranja i to u korist razgradnje. Znači, ćelije zadužene za regeneraciju kosti - osteoblasti, nisu sposobne da u potpunosti nadoknade deficit u koštanom tkivu izazvan dejstvom osteoklasta. Zbog toga kosti gube na svojoj čvrstini, postaju krte i lomljive. Posle 40. godine uobičajeno je da se gubi 1% koštane mase godišnje, a u slučajevima kada su prisutni određeni faktori rizika, taj gubitak može biti i mnogo veći.

Koji su simptomi osteoporoze?

Osteoporoza je u ranim fazama gubitka koštane mase asimptomatska, što znači da više godina, to jest u stadijumu osteopenije, ne daje skoro nikakve simptome. Ponekad je čak prvi simptom, nagli bol u leđima u predelu torakalne ili lumbalne kičme, usled spontane frakture pršljena (i to najčešće kompresivne frakture), što znači da je osteoporoza već uznapredovala.

Zabrinjavajući je podatak da je zbog nedostatka simptomatologije čak 80% obolelih bilo nedijagnostikovano pre pojave preloma. U nekim slučajevima se oboleli žale na hronične bolove u leđima sa povremenim akutizacijama, što se može tumačiti kao artritis, pa se ne preduzimaju ispitivanja u smislu osteoporoze. Ponekad postoji malaksalost, neraspoloženje, pojačano znojenje, što se takođe ne povezuje sa osteoporozom. Vremenom se javlja povijeno držanje - kifoza kičme, usled postojanja mikrotraumi na kičmenim pršljenovima i lezija na intervertebralnim diskovima. Kifoza uzrokuje potiskivanje dijafragme prema trbušnoj duplji, usled čega se prednji trbušni zid ispupči. Obolela osoba gubi i po nekoliko centimetara na visini, čak i do 4cm.

Ponekad se prvi znaci osteoporoze uoče tek nakon spontanog preloma kuka ili pak preloma bilo koje druge kosti i to na malu traumu. Čak i prilikom intenzivnog kašlja može doći do frakture rebara. Kod spontanih preloma kuka, oboleli ima utisak da je nezgodno stao i da se zbog toga povredio, a u suštini je prelom kuka izazvao nestabilnost i osećaj prethodne traume.

Dijagnoza osteoporoze

Osteoporoza se najčešće, na žalost, dijagnostikuje tek nakon preloma koji se dogodio, kako je već rečeno, spontano ili na malu traumu. Međutim, dijagnoza može i treba da se postavi pre nego što dođe do preloma. S tim u vezi, radi se pregled pod imenom DEXA - to jest osteodezitometrijski pregled na posebnom aparatu, što podrazumeva merenje gustine koštane mase, a izražava se takozvanim T skorom. Gustina kostiju se meri na jednom kuku i u predelu lumbalne kičme. Znači, ukoliko neko ima tegobe koje su već opisane, treba obavezno pomisliti da se možda radi o prisutnoj osteoporozi.

DEXA treba da se uradi i kod osoba sa povećanim rizikom u cilju blagovremenog postavljanja dijagnoze i prevencije preloma. Znači, obavezno se radi kod žena koje su ušle u menopeuzu pre 45. godine života, kod žena starijih od 65 godina i kod muškaraca starijih od 70 godina. Takođe, kod onih koji u porodici imaju bliskog srodnika sa osteoporozom.

Ukoliko je T skor -1.0 (minus 1.0), i veći to znači da je gustina kostiju normalna, ukoliko je T skor između -1.0 i -2.5, koštana gustina je smanjena = osteopenija, ukoliko je T skor manji od -2.5, radi se o osteoporozi i terapija je neophodna. Kod osteopenije lekar procenjuje rizik od preloma i u skladu s tim određuje način lečenja. U slučaju anamnestičkih podataka o prethodnom prelomu na malu traumu, lečenje se započinje bifosfonatima već kada je skor između -1.5 i -2.5.

Od laboratorijskih analiza rade se sledeci pregledi: koncentracija kalcijuma u krvi, vitamina D, neorganski fosfati, AF - alkalna fosfataza, PTH - parathormon, osteocalcin i Beta Crosslaps (vrsta peptida u krvi koji se povećava tokom pojačane razgradnje kosti).

Faktori rizika za pojavu osteoporoze

• pol: osteoporoza se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, odnos je svaka druga žena i svaki peti muškarac posle 50. godine doživi frakturu kao posledicu osteoporoze, pod posebnim rizikom su žene sa ranom menopauzom (pre 45. godine), kao i žene koje nisu rađale.
• godine života: sa godinama života se rizik od osteoporoze povećava, kod žena se pojavljuje ranije (već oko 48-50. godine života, a kod muškaraca kasnije (posle 60. godine), mada se granica pomera naniže.
• nasleđe: ukoliko je neko u porodici bolovao od osteoporoze, pogotovo bliža familija (posebno majka), a naročito ukoliko je već neko imao osteoporoticni prelom (najčešće kuka).
• prethodni prelom na malu traumu.

Životne navike:

• pušenje razvija rizik od osteoporoze zbog toksičnog dejstva sastojaka duvana, kao i zbog poremećaja cirkulacije koje je posledica spazma krvnih sudova.
• fizička neaktivnost: fizički neaktivni i oni koji dugatrajno sede tokom dana, skloniji su pojavi osteoporoze.
• prekomerno unošenje alkohola.
• neizlaganje sunčevim zracima (dnevno je dovoljno izlagati se dejstvu sunca 15 do 20 minuta da bi se popunili depoi D vitamina neophodnih za taloženje kalcijuma u kosti).
• nepokretne osobe (iz bilo kog razloga): nekretanje izaziva pojačanu razgradnju koštanog tkiva
• slab vid (opasnost od padova).
• neadekvatna ishrana ( žpogotovo u dečijem uzrastu u vreme izgradnje kostiju), izuzetno mršave osobe, nedovoljno unošenje kalcijuma, vremenom mogu dovesti do slabljenja kostiju.

Osteoporoza i bolovi u leđima

Iako osteoporoza ne daje tipičnu simptomatologiju, oboleli se veoma često žale na hronične bolove u predelu donjeg dela torakalnog i u lumbalnom delu kičme. Ovi bolovi nastaju usled mikrotraumi u pršljenskim telima i to zbog opterećenja koje taj deo kičmenog stuba trpi prilikom svakodnevnih aktivnosti. Posledica tih mikrotraumi je postepeno smanjivanje visine pršljenova i gubitak na visini obolele osobe (čak i do nekoliko cm godišnje). Pošto su mikrotraume češće na prednjim stranama tela pršljenova, dolazi do savijanja gornjeg dela grudnog koša unapred, a na leđima se formira grba (kifoza).

U nekim slučajevima, prilikom naglih i nepravilnih pokreta tela (na primer opterećenje sa uvrtanjem), ili prilikom dizanja teških predmeta, može se javiti iznenadan, intenzivan bol u donjem torakalnom i lumbalnom predelu, što je najčešće znak kompresivne frakture pršljena. Najčešće su zahvaćeni prsljenovi Th 8 i Th11-L1. To je veoma ozbiljno stanje, ukoliko se ne dijagnostikuje na vreme i ne leči kako treba, može dovesti i do oštećenja kičmene moždine i neuroloških ispada. Ako se pak radi o starijoj osobi, čak je može da uzrokuje smrtni ishod. Često postoji hroničan bol u leđima koji je povezan sa prelomom pršljena, a da pacijenti nisu ni svesni samog čina preloma. Oboleli samo primete da su se smanjili na visini ili da je došlo do povijanja kičme u grudnom delu, da se pojavila grba.

Osteoporoza i bolovi u kostima

Mada su tegobe kod postojanja osteoporoze nespecifične, pogotovo u stadijumu osteopenije, kada dođe do ozbiljnijeg gubitka koštane mase oboleli često imaju tegobe od strane mišićno koštanog sistema. Najčešće su to migrirajući bolovi manjeg i srednjeg intenziteta u donjem delu torakalne i lumbalne kičme. Ovi bolovi su posledica mikrotraumi koje trpi obolela kost usled opterećenja tokom redovnih životnih aktivnosti. Tegobe su veoma slične reumatskim oboljenjima, pa zbog toga često ni lekar, a ni pacijent ne pomisle na osteoporozu. Posledica toga je da bolest godinama ostane neotkrivena.

Osteoporoza kolena

Koleno je velik i komplikovan zglob prilagođen da podnese težinu čovekovog tela, ali dovoljno savitljiv da omogući izvođenje raznovrsnih pokreta, kao što su savijanje, uvrtanje i ekstenzija u malom stepenu. Zahvaljujući tome možemo da hodamo, čučimo, skačemo, plešemo, trčimo. Sve ove aktivnosti tokom vremena neminovno dovode do "habanja zgloba", odnosno do degenerativnog artritisa, koji se ogleda u promenama na zglobnim hrskavicama, kao i na zglobnim površinama kostiju. Kod osoba obolelih od osteoporoze ove promene su još izrazitije jer je kost usled gubitka kalcijuma "mekša i razređenija".

Simptomi osteoporoze kolena slični su simptomima degenerativnih promena. Oboleli se žali na bolove u obolelom zglobu, grčeve u mišićima, nestabilnost pri hodu, slabost muskulature. Kao i kod osteoporoze kičmenih pršljenova i u slučaju osteoporoze kolena dolazi do gubitka na visini obolelog, kolena se deformišu u varus položaj "O" noge ili u valgus položaj "X" noge, što menja šemu hoda, pa zbog toga preti opasnost od padova i posledičnih preloma.

Osteoporoza kolena se češće javlja kod pothranjenih osoba - usled nutritivnog deficita, kod mladih devojaka na rigoroznim dijetama, kao i kod onih koji se slabo kreću i ne opterećuju zglobove. Opterećenje zglobova "protiv zemljine teže“ je stimulans za ćelije osteoblaste da pojačaju svoju aktivnost.

Lečenje i terapija za osteoporozu

Za lečenje osteoporoze koriste se lekovi iz grupe bifosfonata, koji imaju sposobnost da inhibiraju dejstvo ćelija koje razgrađuju i apsorbuju staro koštano tkivo (osteoklasti) i na taj način pomažu u održavanju i poboljšanju mineralne gustine kostiju. Oni mogu smanjiti rizik od preloma kuka i pršljenova za 30-50% u zavisnosti od vrste preparata (alendronat, ibandronat, zolendtonska kiselina). Ovi lekovi se uzimaju ili jednom nedeljno (alendronat), ili pak jednom mesečno (ibandronati).

Prilikom uzimanja ovih lekova bitno je pridržavati se sledećeg postupka: lek se uzima na prazan stomak sa punom čašom vode. Posle toga treba sat vremena biti u uspravnom položaju, znači treba šetati ili stajati. Ukoliko se sedi, leđa da budu ispravljena, da se ne bi pritiskao želudac i sadržaj potiskivao gore ka jednjaku, jer to uzrokuje zapaljenje sluznice - ezofagitis. Postoje i oblici ovih lekova koji se primaju i vidu intravenske injekcije ili infuzije, čak samo jednom godišnje.

Biološki lek denosumab takođe sprečava razgradnju koštane mase i dobija se jednom u 6 meseci putem potkožne injekcije.

Osim neželjenog dejstva na sluznicu jednjaka i želuca (kod uzimanja oralnih preparata), prilikom terapije osteoporoze mogu se javiti i grčevi u mišićima, bolovi u zglobovima, problemi sa vidom, pa je neophodno, ukoliko pacijent primeti bilo kakve simptome, da se hitno obrati lekaru.

U nekim slučajevima se pribegava tretmanu paratireoidnim hormonom koji potpomažu stvaranje nove kosti - ovo je uglavnom rezervisano za teže slučajeve oboljenja.

Ostale terapijske mere su:

Vežbanje: vežbe podrazumevaju jačanje grudno-trbušnog korzeta (mišića vrata leđa, grudnih mišića, trbušnih mišića i mišića lumbalnog dela kičme), kao i muskulaturu ekstremiteta (posebno obratiti pažnju na pokretače kukova). Osobe koje se leče od osteoporoze treba svakodnevno da rade vežbe koje su preporučene od strane fizijatra, a koje su prilagođene njihovom zdravstvenom stanju i životnom dobu. Osim terapijskih vežbi neophodno je praktikovati svakodnevnu šetnju, vožnju bicikla ili neku drugu umerenu fizičku aktivnost. Mlađe osobe mogu da rade i vežbe sa opterećenjem.

Hormonska supstituciona terapija za žene sa ranom menopauzom i nekoliko godina nakon nastupanja fizioloske menopauze, kada je gubitak koštane mase najveći: isključivo po preporuci ginekologa ili endokrinologa.

Unos kalcijuma: 1000mg Ca dnevno preporučuje se ženama i muškarcima od 18 do 50 godina, žene posle 50. godine i muškarci posle 70. godine treba da unose 1200 mg/dan. Ukupan unos kalcijuma u hrani plus suplementi ne bi trebalo da bude veći od 2000 mg/dan.

Vitamin D 400-800 IU dnevno je potreba organizma.

Odgovarajuća ishrana: hrana koja sadrži dovoljnu količinu kalcijuma - mleko i mlečni proizvodi sa smanjenom količinom masnoće, tamno zeleno lisnato povrće (brokoli, zelena salata, kelj, blitva), naradža, žitarice, sojini proizvodi, losos, sardine sa kostima, orasi, mak.

Prevencija osteoporoze

S prevencijom osteoporoze počinje se već od detinjstva. Neophodno je da se u periodu rasta i razvoja deteta izgradi što veća koštana masa. U tom periodu posebno treba posvetiti pažnju ishrani sa dosta proteina, bogatoj kalcijumom i vitaminom D. Vežbanje je takođe od velikog značaja, jer je fizička aktivnost stimulator stvaranja koštane mase s jedne strane, a s druge strane neophodna je za jačanje muskulature i pravilno držanje tela.

Kalcijum je elemenat neophodan za mnoge funkcije u organizmu - srčani ritam, provodljivost nerava, cirkulatorni mehanizam. U cirkulaciji se pod normalnim okolnostima nalazi mala kolicina kalcijuma. On je uglavnom uskladišten u kostima i zubima. U slučaju povećane potrebe za kalcijumom, a kada se on nedovoljno unosi hranom, organizam ga pojačanom aktivnošću osteoklasta povlači iz kostiju u cirkulaciju. Zbog toga je pravilna ishrana, bogata ovim elementom, tokom čitavog zivota bitna za prevenciju osteoporoze.

Odrasle osobe takođe treba redovno da se bave fizičkom aktivnošću, da ne bi došlo do slabljanja snage one muskulature koja se ređe koristi tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Vežbanjem se poboljšava koordinacija pokreta i ravnoteza, što smanjuje rizik od padova i preloma. Smanjiti rizike od povređivanja i padova u kući i na ulici (pogotovo kod starijih osoba). U kući skloniti sve prepreke, kao što su tepisi, suvišan namestaj, izbegavanje penjanja na merdevine, instalirati držače u kupatilu, koristiti adekvatne naočare, pomaganje štapom ili hodalicom pri hodu, nošenje udobnih cipela itd.

Lekove koji deluju na centralni nervni sistem koristiti sa oprezom, jer mogu dovesti do gubitka koordinacije. Redovno izlaganje sunčevim zracima neophodno je radi stvaranja potrebnih količina vitamina D u koži. Potrebno je svakog dana izložiti bar ruke, lice i dekolte delovanju sunčevih zraka u trajanju od 15 do 20 minuta, da bi se stvorila potrebna dnevna količina vitamina D. U zimskim mesecima uzimati suplemente vitamina D. Hrana bogata vitaminom D - bakalar, pastrmka, losos.

U periodu menopauze, naročito u prvim godinama od nastupanja, bilo bi poželjno uzimati preparate estrogena, ali isključivo po preporuci lekara i nakon kompletnog sistematskog pregleda. Istraživanja su pokazala, da je rizik od fraktura za 53% manji kod žena koje su uzimale estrogenske preparate bar 6 godina.

Ne pušiti! Pušenje direktno, svojim toksičnim i metaboličkim dejstvom umanjuje koštanu masu. Prevencija osteoporoze ima širi društveni značaj i to zbog toga što zahvata sve mlađe populacione grupe, i muškaraca i žena, to jest radno aktivno stanovništvo, može dovesti do invalidnosti i trajnog gubitka radne sposobnosti.

Kada treba posetiti lekara?

Ukoliko osoba ima neodređene tegobe u vidu povremenih ili stalnih bolova u krstima i zglobovima, a koji se ne mogu pripisati nekom određenom oboljenju, obavezno uraditi DEXA pregled. Ginekolog bi takođe trebalo da uputi na DEXA sve žene kod kojih je nastupila menopauza, a pogotovo pre vremena. Kao i sve žene posle 50. godine života.

Muškarci posle 60. godine bi trebalo obavezno u sklopu sistemstskog pregleda da urade i pregled na osteoporozu. Oboleli od hroničnih bolesti koji uzimaju raznovrsnu terapiju, a žale se i na bolove u kostima, da se ispitaju u tom pravcu. Ukoliko neko već uzima terapiju za lečenje osteoporoze pa oseća glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, bolove u stomaku, ili pak probleme sa donjom vilicom, obavezno treba da obavesti svog lekara, jer se možda radi o nuspojavi dejstva lekova.

Kako razlikovati osteoporozu od drugih bolesti kostiju

Osteoporoza najčešće ne daje nikakve simptome ili je simptomatologija skroz nespecifična i slična drugim reumatskim oboljenjima, kao što je bol u krstima kod prisustva spondiloticnih promena na pršljenovima (lumbago). U velikom broju slučajeva dijagnoza osteoporoze se postavlja tek nakon spontanih preloma ili preloma koji su nastupili nakon male traume, koja u većini slučajeva ne bi dovela do povrede kostiju.

Kod reumatskih oboljenja zglobova - reumatski artritis ili kod degenerativnog artritisa, postoji lokalna bolna osetljivost zahvaćenih zglobova, ponekad su otečeni i deformisani, a laboratorijski testovi mogu biti raznoliki i nespecifični. Takođe, i oboljenja kičmenog stuba su praćena bolovima različitog intenziteta, ograničenom i bolnom pokretljivošću, znači potpuno identičnim simptomatologijom kao i osteoporoza. Zbog toga je neophodno, kada postoje bolovi u kostima i zglobovima, radi diferencijalne dijagnoze, uraditi, pored ostalih pregleda koji se vrše (rtg, Ct, magnetna rezonanca), i DEXA pregled, a zatim i specificne laboratorijske analize za osteoporozu koje su već ranije navedene.

Koliko je osteoporoza ozbiljna bolest?

Kao što smo rekli, osteoporoza najčešće ne boli sve dok se ne dogodi prelom, a tada se već zakasnilo sa lečenjem. Rizik od preloma kostiju kod obolelih od osteoporoze je veliki. Najčešće se događaju prelomi kičmenih pršljenova, podlaktice i kuka. Međutim, mogu da se desi i prelomi rebara, prstiju na stopalima, karlice i tako dalje. Prelomi mogu da se dogode čak i pri svakodnevnim aktivnostima.

Kod starijih ljudi sa ozbiljnim pridruženim bolestima, prelom kičmenih pršljenova ili kuka predstavlja životno opasan događaj. Otprilike 10% svetske populacije je pod rizikom od osteoporoticnih preloma. Izračunato je da je rizik od smrtnosti kod preloma kuka u prvoj godini 21-36%, što bi značilo da jedan od pet pacijenata sa prelomom kuka nakon godinu dana nije među živima.

Iako žene češće boluju od osteoporoze, ipak muškarci u osteoporotskim prelomoma kuka učestvuju sa 20-25%. Smrtnost nakon lomova je češća kod muškaraca, u poznijim godinama čak i dvostruko. Osim toga, muškarci se u 50% slučajeva manje leče nego žene, iz razloga što se osteoporoza se kod njih kasnije otkriva.

Nakon preloma pršljena ili kuka mnogi oboleli imaju posledice. Otprilike samo jedna trećina pacijenata dostigne prethodni kvalitet života, što predstavlja veliki socioekonomski problem s obzirom na činjenicu, da su obolele osobe sve mlađeg životnog doba i uglavnom radno aktivne.

Zbog svega gore navedenog, neophodno je posvetiti dužnu pažnju prevenciji osteoporoze.

Može li se osteoporoza potpuno izleciti?

Osteoporoza je hronična bolest i ne može doći do njenog izlečenja. Kada nastupe osteoporotske promene, one su trajnog karaktera. Lekovi koji se primenjuju sprečavaju dalju resorpciju kosti i smanjenje koštane gustine. Jedino hormoni paratireoidne žlezde mogu stimulisati ponovno stvaranje koštane mase. Ovi hormoni se daju samo u veoma teškim slučajevima osteoporoze. Daju se u vidu potkožnih injekcija svakodnevno i podstiču rad osteoblasta u formiranju kostiju. Međutim, sve ostale mere koje se primenjuju, kao što su: adekvatna ishrana, uzimanje suplemenata, a naročito redovna fizička aktivnost u smislu jačanja muskulature, poboljšanja koordinacije pokreta i održavanja ravnoteže, mogu da spreče posledice osteoporoze. Pri tome se prvenstveno misli na prevenciju fraktura.

Koje su najbolje strategije za upravljanje osteoporozom?

Već u detinjstvu treba prevenirati eventualnu pojavu osteoporoze u starijem životnom dobu. Pedijatri u savetovalištu treba da objasne majkama značaj pravilne ishrane za jačanje koštane mase. Kasnije u školskom periodu trebalo bi obezbediti deci adekvatnu užinu, sa namirnicama bogatim kalcijumom. Takođe, tokom rasta i razvoja dece insistirati na fizičkoj aktivnosti, bilo kroz časove fizičkog vaspitanja ili preko organizovanih vanškolskih aktivnosti. Ovo treba sprovoditi na širem društvenom nivou, a ne prepustiti ličnom angažovanju roditelja i dece.

Sprovoditi redovne sistematske preglede, kako zaposlenih tako i ostalih kategorija stanovništva i tom prilikom rizične kategorije podvrgnuti ciljanim pregledima na otkrivanje osteoporoze. Na ovaj način će se prevenirati ozbiljne posledice koje ova bolest izaziva, smanjiće se troškovi saniranja preloma, posledična invalidnost i umanjena radna sposobnost, a u mnogim slučajevima izbeći i smrtni ishodi.

Da li su neki ljudi pod većim rizikom od razvoja osteoporoze?

Od osteoporoze oboljevaju osobe oba pola, češće žene, mada se učestalost kod muškog pola povećava. Uglavnom su u riziku osobe iznad 60. godine života, sa pridruženim bolestima i koji uzimaju određene lekove koji potpomažu razgradnju kostiju. Pod povećanim su rizikom i žene sa prevremenom menopauzom kao i nekoliko godina nakon fiziološke menopauze, a i žene koje nisu rađale.

Pod povećanim rizikom su i izuzetno mršave osobe, osobe koje u porodičnoj anamnezi imaju obolele od osteoporoze, posebno sa prelomima kuka i kičmenih pršljenova, zatim osobe sa učestalim prelomima kostiju u ličnoj anamnezi. Takođe su pod rizikom i nedovoljno fizički aktivni, oni koji preterano puše i konzumiraju alkohol, deficitarna, nepravilna i neredovna ishrana, kao i oni koji se nedovoljno izlažu dejstvu sunčeve svetlosti.