Rak dojke je zloćudni tumor koji se razvija u tkivu dojke. Normalne ćelije dojke postaju maligne (zloćudne) i počinju nekontrolisano da rastu, formirajući masu tkiva, odnosno tumor. Rak dojke može biti lokalizovan samo u dojci ili se može proširiti na okolna tkiva i organe putem limfnih čvorova i krvotoka.
Nastanak raka dojke nije potpuno razjašnjen, ali postoje faktori rizika i procesi koji se smatraju odgovornim:
-
Genetska predispozicija: Nasledni faktori igraju važnu ulogu. Žene koje među rodbinom (posebno s majčine strane) imaju članove kojima je dijagnostikovan rak dojke, pod većim su rizikom od razvijanja iste maligne bolesti.
-
Pol: Žene su pod većim rizikom, budući da imaju veće količine tkiva dojke.
-
Starost: Rizik za obolevanje od raka dojke povećava se s godinama, posebno nakon 50. godine života.
-
Hormonalne promene: Hormoni estrogen i progesteron mogu igrati ulogu u razvoju raka dojke. Žene koje su duži vremenski period izložene dejstvu ovih hormona (često prilikom uzimanja hormonske terapije za regulaciju menopauze) imaju veću šansu da razviju određene tipove raka dojke.
-
Gojaznost: Gojaznost može povećati rizik, posebno kod postmenopauzalnih žena.
-
Alkohol i pušenje: Konzumacija alkohola i pušenje takođe se povezuju s povećanim rizikom.
-
Radijacija: Ranija izloženost jonizirajućem zračenju, kao što je radioterapija u mladosti, može povećati rizik.
-
Rana prva menstruacija i kasna menopauza: Početak menstruacije pre 12. godine i menopauza nakon 55. godine povećavaju rizik.
-
Hormonska terapija: Upotreba hormonske terapije može povećati rizik.
-
Nastajanje mutacija: Genetske mutacije mogu nastati kao posledica slučajnih grešaka u replikaciji DNK ili izloženosti štetnim faktorima kao što su zagađenje i izloženost hemijskim agensima.
Simptomi raka dojke
Simptomi raka dojke mogu varirati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih znakova i simptoma uključuju:
Nastanak čvora ili kvržice: Osećate prisustvo tvrde kvržice ili čvora u dojci, koji se obično ne javlja kod zdravog tkiva dojke. Ova kvržica može biti bezbolna ili bolna na dodir.
Promene u veličini ili obliku dojke: Primećujete da se jedna dojka promenila u veličini, obliku ili položaju u odnosu na drugu dojku.
Promene na koži dojke: Koža dojke može postati crvena, naborana, ispucala ili se može javiti oteklina. Takođe mogu nastati promene poput pomorandžine kore na površini kože.
Promene u bradavicama: Bradavice mogu postati uvučene, promeniti oblik ili ispuštati krv ili druge tečnosti.
Bol ili nelagodnost: Pojavljuje se bol ili nelagodnost u dojci, koja može biti konstantna ili povremena.
Otoci ili kvržice u pazuhu: Kvržice ili otoci u pazuhu,se javljaju kada su i limfni čvorovi zahvaćeni.
Važno je napomenuti da prisustvo ovih simptoma ne znači nužno da osoba ima rak dojke, ali svaku promenu na dojci bi trebalo prijaviti lekaru, radi dalje dijagnostičke procedure. Ranadijagnoza i pravovremeno uvođenje terapije povećavaju šanse za potpun oporavak. Zato su veoma važni redovni preventivni pregledi dojke, a potencijalne simptome ne bi trebalo ignorisati. Redovni pregledi dojki, samopregledi i mamografija igraju ključnu ulogu u ranom otkrivanju raka dojke.
Lečenje raka dojke
Lečenje raka dojke zavisi od stadijuma bolesti, tipa raka dojke, genetskih faktora i individualnih karakteristika pacijentkinje. Tipično, lečenje raka dojke uključuje kombinaciju različitih terapija, kako bi se postigla najbolja šansa za potpun oporavak.
Hirurški zahvati: Može uključivati lumpektomiju (uklanjanje tumora i dela zdravog tkiva), mastektomiju (potpuno uklanjanje dojke) i limfne čvorove ako su zahvaćeni. Takođe, rekonstrukcija dojke može biti opcija nakon mastektomije.
Radioterapija: Radioterapija koristi visoku energiju zračenja kako bi ciljano uništila ćelije raka ili sprečila njihov rast. Obično se primenjuje nakon operacije za potpuno uklanjanje tumora.
Hemioterapija: Hemioterapija koristi lekove kako bi uništila ćelije raka koje se mogu nalaziti u drugim delovima tela. Može se primenjivati pre ili posle operacije i može biti deo tretmana za metastatski rak dojke.
Hormonska terapija: Hormonska terapija se koristi kod hormonski zavisnih tipova raka dojke. Ova terapija blokira dejstvo hormona estrogena, kako bi usporila rast ćelija raka.
Ciljana terapija: Ciljana terapija koristi lekove koji ciljano deluju na specifične proteine ili ćelije raka. Navedena terapija može biti deo tretmana za određene tipove raka dojke.
Imunoterapija: Imunoterapija stimuliše imunološki sistem pacijenta da se bori protiv raka. Iako se ne koristi za sve tipove raka dojke, može biti efikasna u određenim slučajevima.
Terapija zračenjem za metastaze: Ako se rak proširio na druge delove tela (metastazirao), terapija zračenjem se može koristiti za kontrolisanje rasta i simptoma metastaza.
Hemioprevencija: U nekim slučajevima, lekovi se koriste kako bi se smanjila verovatnoća povratka raka ili razvoja raka kod osoba s povećanim rizikom.
Lečenje raka dojke obično zahteva multidisciplinarni pristup i saradnju hirurga, onkologa, radiologa i drugih specijalista. Plan lečenja se prilagođava svakom pacijentu, na osnovu specifičnih karakteristika i stadijuma bolesti. Dijagnoza raka dojke u ranim stadijumima uglavnom osigurava bolju prognozu i ishod lečenja. Redovni pregledi imaju ključnu ulogu u ranoj dijagnostici.
Ovo neće doneti rezultate. Probaj da sama pretražiš taj pojam na Hipokratiji pre nego što napišeš u tekstu. Najbolje je ići uopšteno, pa nek oni pretražuju ili ti sama prethodno istražiš šta bi trebalo da upišu.
