Šta su to hronične nezarazne bolesti - HNB?

Pod ovim imenom podrazumevamo grupu bolesti koje su hroničnog toka, globalno su rasprostranjene i vodeći su uzroci oboljevanja, invalidnosti i prevremene smrti na svetskom nivou.

Zbog enormne rasprostranjenosti, može se reći da postoji epidemija HNB, pa je zbog toga naglašeno "nezarazne", jer je epidemiološka pojava u stvari karakteristika zaraznih bolesti.

Međutim, za razliku od zaraznih bolesti, hronične nezarazne bolesti karakteriše multikauzalnost, odnosno uzrokovane su različitim faktorima, dok se kod zaraznih bolesti, za svaku pojedinačno tačno zna uzročnik (na primer male boginje izaziva virus malih boginja). Osnovna karakteristika ovih bolesti je, kao i što im samo ime kaže, hronicitet, odnosno dug tok, a nastaju uglavnom kao rezultat kombinacije genetskih faktora, fizioloških, faktora okoline i neadekvatnih zdravstvenih navika.

Šta spada u masovne nezarazne hronične bolesti?

U HNB se ubrajaju: kardiovaskularne bolesti (hipertenzija, srčane ishemijske bolesti, moždani udar), maligni tumori, hronične respiratorne bolesti (obstruktivna bolest pluća i astma), šećerna bolest i mišićno-koštana oboljenja. Uz ovo treba spomenuti i povrede (iako ne spadaju u bolesti), posebno saobraćajni traumatizam, jer se one, zajedno sa HNO nalaze na visokom mestu na lestvici uzročnika invaliditeta i smrtnog ishoda.

Od gorenavedenih bolesti godišnje umre više ljudi nego od svih drugih uzroka smrti zajedno, to jest odgovorne su za 74% smrtnih slučajeva u svetu. HNO nastaju kao posledica kombinacije genetskih, fizioloskih (starenje stanovništva), faktora životne sredine i ponašanja.

Detaljnije o faktorima rizika će biti kasnije još reči.

U čemu je još značaj ovih bolesti?

Ove bolesti su izdvojene kao posebna grupa oboljenja, osim zbog globalne rasprostranjenosti, masovnosti i velike smrtnosti, imaju i sledeće zajedničke karakteristike:

multikauzalnost - u njihovom nastanku učestvuje više faktora, od kojih su mnogi zajednički za sve ove bolesti;
podmuklost - njihova pojava je neprimetna i postepena, nekada prođe i više godina do postavljanja dijagnozem;
hroničan dugotrajan tok - odnosno doživotno trajanje;
postoji poremećaj funkcije organa - uglavnom srazmerno vrsti, intenzitetu i dužini delovanja patoloških činilaca;
ireverzibilnost - i pored lečenja nikada ne dolazi do potpunog izlečenja, odnosno oboleli organi i tkiva nikada u potpunosti ne vrate svoju funkciju;
postoji pogoršanje kvaliteta života;
lečenje je dugotrajno i kompleksno - uz adekvatno lečenje obolelima se život značajno produžava pa ih treba podsticati na aktivan stav prema bolesti, na strpljenje i doslednost;
usled dugotrajne primene lekova nastupaju često i neželjene posledice njihove primene;
uvek postoji opasnost od akutizacije stanja i pogoršanja bolesti, pa čak i smrtnog ishoda.

Faktori rizika za HNB bolesti

U razvoju HNB značajnu ulogu imaju određeni faktori rizika, a to su:

metabolička stanja: hiperholesterolemija i hipertigliceridemija, gojaznost (povećanje telesne mase), povećanje vrednosti glikoze (šećera) u krvi;
oboljenja: povišen krvni pritisak;
navike: pušenje, fizička neaktivnost, neadekvatna ishrana, upotreba alkohola;
ekološki uslovi: aerozagadjenje, iradijacij;

Ove bolesti su dodatno pokrenute okolnostima kao što su brza neplanirana urbanizacija, globalizacija nezdravog načina života i starenje stanovništva.

Izvori faktora rizika mogu se klasifikovati u tri grupe:

genetsko opterećenje
okolina (ekološki uslovi, društvena kretanja, standard, kultura, tradicija)
ponašanje (navike, znanje, stavovi)

Genetsko opterećenje podrazumeva postojanje određenih stanja i bolesti u porodici. Iako hronične nezarazne bolesti nisu naslednog karaktera, ipak se sklonost ka određenim bolestima ponavlja u generacijskom nizu. Na primer, karcinom debelog creva, karcinom dojke.

Pod nepovoljnim uslovima okoline podrazumevamo:

neadekvatne ekološke uslove življenja: aerozagađenje, iradijacija, zagađenje zemljišta, vode i biljaka herbicidima, pesticidima;
nepovoljna društvena kretanja: ratovi, ekonomske krize, etnička, verska, politička i slična intolerancija (sve ovo dovodi do neravnopravnog položaja pojedinca u smislu korišćenja zdravstvene zaštite i mogućnosti edukacije po svim pitanjima, pa i po pitanju zdravstvenog prosvećivanja);
standard: loš socioekonomski status uslovljava nemogućnost kvalitetne ishrane, kao i slabiju dostupnost zdravstvene zaštite;
kultura i tradicija: utiču na formiranje određenih ponašanja;

Ponašanje: u smislu pušenja, konzumiranje alkohola, neracionalne ishrane, zatim nedovoljna fizička aktivnost, formiranja pogrešnih stavova u vezi sa očuvanjem zdravlja.

Ukratko rečeno, porastu ovih bolesti prvenstveno doprinose četiri glavna zajednička faktora rizika, koje je moguće prevenirati i redukovati od strane svakog pojedinca, a koji se vezani za ponašanje i to su:

upotreba duvana
nezdrava ishrana
fizička neaktivnost
štetna upotreba alkohola

Treba naglasiti da svi gorenavedeni faktori rizika ne uzrokuju trenutne tegobe, pa ljudi ne osećaju potrebu da se obrate za pomoć zdravstvenoj službi, sve dok posle višegodišnjeg, uglavnom udruženog, delovanja više faktora rizika ne dođe do manifestacije prvih, pretežno nespecifičnih simptoma i znakova oboljenja. U tom vremenskom periodu, pre ispoljavanja simptoma i znakova oboljenja, mogu se određenim dijagnostičkim postupcima rano otkriti poremećaji u funkciji oštećenih organa. Ovo omogućava blagovremeno preduzimanje medicinskih tretmana u inicijalnoj fazi oboljenja i sprečavanje razvoja težeg toka oboljenja, odnosno preduzimanjem pravovremenih preventivnih mera može se znatno smanjiti ukupan broj obolelih osoba u populaciji.

Hronične nezarazne bolesti su poprimile oblik epidemije 21. veka i zajedničko im je da su:

česte bolesti
Ozbiljne bolesti
Skupe bolesti
Uspešno se leče
Mogu se prevenirati

U našoj zemlji kod muškaraca vodeći uzroci smrti su: ishemijska bolest srca, šlog, rak pluća i saobraćajni traumatizam, dok je kod žena redosled sledeći: šlog, ishemijska bolest srca, rak dojke i dijabetes.

Kardiovaskularne bolesti

Bolesti srca i krvnih sudova, uključujući i moždani udar, vodeći su uzroci oboljevanja i smrti u svetu. Oko 520 miliona ljudi živi sa kardiovaskularnim bolestima, od čega oko 20 miliona ljudi širom planete godišnje umire od ovih bolesti. Istraživanja su pokazala da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta anginu pektoris.

stariji čovek na pregledu u ordinaciji

Prema podacima Sluzbe za epidemiologiju i prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti, Srbija spada u zemlje sa veoma visokim rizikom za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti. Kardiovaskularne bolesti su kod nas takođe vodeći uzrok umiranja sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, godišnje umire oko 50.000 ljudi od ovih oboljenja. Preko tri četvrtine svih uzroka smrti, čine oboljenja srca i krvnih sudova zajedno sa malignim bolestima. Od toga 57,3% pripada kardiovaskularnim bolestima, a 19,7% malignim tumorima. Važno je istaći da je uz korekciju najčešćih faktora rizika moguće smanjiti smrtnost za 30%.

Takođe, od izuzetnog značaja je organizovanom i širokom društvenom akcijom na vreme otkriti prve znakove bolesti, radi blagovremenog lečenja. Koliko je to važno pokazuje ovaj primer: od svih obolelih od povišenog krvnog pritiska, dijagnoza se postavlja kod otprilike njih 50%, a od svih dijagnostikovanih redovno se leči svega 50%.

Savremenom terapijom hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti moguće je izbeći neželjene događaje, kao što su infarkt i moždani udar i ostale komplikacije. Takođe, smanjuje se i broj smrtnih ishoda, invalidnost, bolovanja, pa i rasterećuje kapacitet zdravstvene službe i umanjuju ukupni materijalni troškovi.

Maligna obolenja

Procenjuje se, prema podacima SZO (Svetske zdravstvene organizacije), da oko 53,5 miliona ljudi u svetu živi sa rakom, a da se svake godine se registruje oko 20 miliona novoobolelih i oko 9,7 miliona smrtnih slučajeva, od čega 60% u zemljama u razvoju (što ide u prilog naprednavedenim faktorima rizika).

Kod nas su maligna oboljenja na drugom mestu po uzroku smrti (posle kardiovaskularnih oboljenja). U Srbiji je prema izveštaju Instituta za javno zdravlje "Batut" 2021. godine od malignih tumora obolelo je 41.784 osoba, a umrlo 19.970. Muškarci u našoj sredini najčešće oboljevaju od raka pluća, debelog creva, želuca i prostate, a kod žena je malignitet najčešće lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu (debelo crevo) i grliću materice.

Rak pluća i bronha su vodeća lokalizacija i u oboljevanju i u umiranju među muškarcima, a na 2. mestu kod žena. Tokom 2021. godine od raka bronha i pluća obolelo je 4.815, umrlo 3.082 muškaraca, a obolelo žena 2.139 i umrlo 1.526. U 90% slučajeva ova vrsta malignog oboljenja se javlja kod dugogodišnjih pušača, kako aktivnih tako i pasivnih. Pošto plućna kancerogeneza traje oko 20 godina, najčešće oboljevaju osobe izmedju 40 i 60 godina života.

Karcinom debelog creva je u Srbiji drugi vodeći uzrok smrti od maligniteta kod muškaraca, a treći kod žena. Svake godine registruje se oko 4.500 novih slučajeva obolelih, a svake godine od njega umre oko 3.000 ljudi.

Rak debelog creva učestvuje sa udelom od 11% od svih malignih obolenja kod čoveka. Pacijenti se uglavnom javljaju kada je tumor već u ekspanziji i kada su mogućnosti za izlečenje mnogo manje. Čak i kada se tumor otkrije u ranoj fazi, procenat izlečenih iznosi čak 90%. Iako je među obolelima 80% starijih od 60 godina života, ipak je značajan porast obolelih među mlađim godištima. Ova vrsta raka je učestalija u razvijenim zemljama Evrope i Amerike nego u siromašnim zemljama Afrike, što se može objasniti drugačijim načinom ishrane u tim zemljama, što podrazumeva manji unos mesa i koncentrovanih ugljenih hidrata, a veći unos žitarica, povrća i voća. Od ostalih faktora rizika treba spomenuti pušenje, nedovoljnu fizičku aktivnost, gojaznost i izloženost stresu.

Rizik od pojave ove vrste karcinoma se udvostručuje ukoliko je slično oboljenje imao član porodice u prvom stepenu između 50. i 70. godine života, ukoliko je član porodice bio mladđi od 50 godina, ili je bilo više obolelih od ove bolesti, rizik se dodatno uvećava. To znači da potomci obolelih treba češće i redovno da se podvrgavaju skrining pregledima radi ranog otkrivanja patoloških promena na debelom crevu.

Rak dojke

Da se osvrnemo na epidemiologiju raka dojke. Karcinom dojke je najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje širom sveta. Izraženo u brojkama to bi izgledalo ovako: u 2020. godini registrovano je više od 2.260.000 novoobolelih, a oko 685.000 žena je umrlo od ove bolesti.

Kod nas je karcinom dojke takođe najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena i najčešći uzrok smrti uzrokovan rakom kod žena. Prema izvestaju Instituta za javno zdravlje "Batut" svake godine se registruje oko 4.500 novoobolelih od raka dojke i u proseku oko 1.723 umrlih žena. Rak dojke se najčešće javlja u uzrastu preko 40. godine (najviše izmeđi 65. i 74. godine), sa tendencijom pomeranja ka mlađem uzrastu. Ukoliko se na vreme otkrije i blagovremeno leči, rak dojke je izlečiv u 90% slučajeva!

samostalni pregled dojke

Smatra se, prema istraživanjima, da je oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka povezano sa 5 vodećih faktora rizika: visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti i upotrebom duvana i alkohola. Ove činjenice su bitne iz tog razloga što su one u neposrednoj vezi sa mogućnostima preveniranja ovih bolesti.

Hronična respiratorna oboljenja

Od hroničnih respiratornih obolenja, više stotina miliona ljudi u svetu boluje od ovih bolesti, od čega, prema proceni, 300 miliona ljudi živi sa astmom, a 80 miliona sa hroničnom obstruktivnom bolešću pluća.

Srbija se nalazi među zemljama sa srednje visokim rizikom oboljevanja od ovih bolesti.

Pušenje, kako aktivno, tako i pasivno, kao i aerozagađenje su faktori rizika za pojavu ovih oboljenja, a gojaznost doprinosi težini oboljenja.

Dijabetes melitus

Šećerna bolest se nalazi među pet vodećih uzroka smrti u većini zemalja sveta. Oko 300 miliona ljudi u svetu boluje od dijabetesa. Pretpostavlja se da će do 2025. godine od dijabetesa bolovati preko 380 miliona ljudi. Dijabetes je globalni svetski problem, jer je 9% svetske populacije zahvaćeno.

Srbija spada među zemlje sa srednje visokim rizikom oboljevanja i umiranja od ove bolesti i njenih posledica. U Srbiji se procenjuje da ima oko 600.000 dijabetičara, sa stalnom tendencijom porasta. U Autonomnoj pokrajini Vojvodini je znatno viša stopa mortaliteta od ove bolesti nego u ostalim delovima zemlje.

S obzirom na to da su komplikacije ove bolesti mnogobrojne i da se promene uglavnom odvijaju na krvnim sudovima - srca, mozga, bubrega, očiju, nogu, očigledno je u kojoj je meri povezana smrtnost od dijabetesa sa smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je broj umrlih od uzroka povezanih sa dijabetesom 4x veći od zvaničnih statističkih podataka. Šećerna bolest je ujedno i skupa bolest jer narušava kvalitet života, smanjuje produktivnost, a dugotrajnost lečenja učestvuje u ukupnim troškovima zdravstvene zaštite sa 12% budžeta.

Rano otkrivanje i lečenje dijabetesa je od izuzetnog značaja, s obzirom na činjenicu da u Evropi dijabetes nije dijagnostikovan i lečen čak u 39,3% slučajeva (po nekim podacima i do 60%). U Srbiji svaki 8. stanovnik ima dijagnostikovan dijabetes, od toga polovinu čini radno aktivno stanovništvo. Najčešće se otkriva posle 45. godine života, a sve češće se javlja i kod dece i adolescenata.

Kao uzroci epidemije dijabetesa najznačajniji su sledeći faktori rizika:

gojaznost
nepravilna ishrana
sedentarni način života (nedovoljno kretanje).
starenje stanovnistva takođe ima udela u tome (to je faktor na koji ne možemo delovati), ali zato dijabetes možemo na vreme otkriti i lečiti pre pojave komplikacija.

Oboleli od dijabetesa su podložni 2 puta većem riziku od umiranja, 2 puta imaju veći rizik da obole od povišenog krvnog pritiska, 2-4 puta veći rizik za srčanu bolest, 2-4puta veći rizik od moždanog udara.

Mišićno koštana oboljenja

Mišićno koštana obolenja predstavljaju jedan od glavnih uzroka morbiditeta kako u Evropskim zemljama, tako i kod nas.

U Evropi skoro četvrtina odraslih osoba boluje od određenog vida ovih oboljenja, a predviđa se da će do 2030. godine dostići i 35%. Ove bolesti se javljaju u svakom životnom dobu, a njihova učestalost raste sa starenjem, 55% od svih obolelih pripada starijima od 70 godina.

Osteoartroza kolena i kuka su najčešći oblici misićno koštanih oboljenja. Ova oboljenja zbog svog hroniciteta, učestalosti, radne abstinencije i posledičnog invaliditeta, imaju veliki udeo u pogoršanju kvaliteta života i materijalnog stanja pojedinca i njegove porodice. Takođe i dugotrajnost lečenja ovih bolesti, kao i potreba za rehabilitacijom, dovode do trošenja velikih količina materijalnih resursa, što se odražava na celokupni kvalitet zdravstvene i socijalne zaštite.

Od faktora rizika za pojavu obih bolesti najznačajniji su, osim genetske predispozicije i starenja, gojaznost koja dovodi do opterećenja zglobova i njihovog mehaničkog trošenja, kao i sedenteran način zivota. Primera radi, sila koja deluje na koleno tokom hodanja je tri do šest puta veća od telesne težine, sa povećanjem telesne mase zglobovi trpe enormno nefiziološko opterećenje. Osim toga, ćelije masnog tkiva kod gojaznih osoba luče takozvane medijatore zapaljenja, koji sa svoje strane dodatno oštećuju hrskavicu i dovode do zapaljenja zglobne čaure.

Glavni faktori rizika na koje možemo i treba da utičemo

Pušenje kao faktor rizika

Pušenje je kao pojedinačni faktor rizika jedan od najznačajnijih faktora za pojavu HNO s obzirom na činjenicu da je u Srbiji procenat onih koji puše čak 34% - to je rezultat istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut". Imamo značajan pad u odnosu na 2000. god kada je pušilo 51,5% odraslih, što je usledilo zahvaljujući aktivnim državnim merama, odnosno donošenjem zakona. Procenjuje se da godišnje zbog pušenja i njegovih posledica umre 15.000 ljudi.

Duvanski dim sadrži preko 250 toksičnih jedinjenja opasnih po zdravlje, a za većinu njih se smatra da su među najjačim kancerogenima u ljudskoj populaciji. Ove supstance preko udahnutog vazduha dospevaju u krvotok, a zatim do svih organa. Nikotin, na primer, ispoljava neposredne efekte na rad srca, ubrzava njegovu frekvenciju, dovodi do sužavanja krvnih sudova i na taj način izaziva povećanje krvnog pritiska. Zajedno sa ostalim toksičnim sastojcima duvanskog dima oštećuje endotel (unutrašnji sloj krvnog suda), pa tako posredno ima udela u nastanku ateroskleroze, angine pektotis, infarkta, srčane slabosti, moždanog udara. Pušenje udvostručuje rizik od umiranja usled bolesti srca i krvnih sudova, a 30%-40% svih smrti od koronarne bolesti povezuje se sa pušenjem.

Kancerogene supstance duvanskog dima povećavaju rizik od oboljevanja od raka pluća - svaki sedmi pušač oboli od ove bolesti, zatim raka usana i usne šupljine, ždrela, grkljana, jednjaka, bubrega, m. bešike, debelog creva, dojke i grlića materice. Kod trudnica povećava rizik od prevremenog porođaja, kao i mrtvorođenosti.

Izloženost duvanskom dimu kod nepušača takođe povećava rizik za rak pluća - 20-30%, moždani udar i koronarnu bolest.

Uticaj duvanskog dima na hroničnu obstruktivnu bolest pluća i astmu: usled duvanskog dima oštećuje se sluznica bronhiola, podstiče se pojačano stvaranje sekreta, pa je pojava ovih holesti šest puta učestaliji kod pušača nego kod nepušača. Kod već obolelih pacijenata, pušenje pogoršava stanje astme, učestaliji su napadi gušenja, kao i pojava sekundarnih infekcija.

Štetni sastojci duvanskog dima, zajedno sa aerozagađem na radnom mestu - azbest, arsen, nikl, zračenje, u poljoprivredi - pesticidi i insekticidi, vegetabilna i animalna prašina, u urbanim sredinama - smog, višestruko povećavaju rizik oboljevanja od raka pluća usled sinergističkog dejstva.

Ukoliko se prestane sa pušenjem rizik za pojavu raka usne supljine, grla, jednjaka i mokraćne bešike se smanjuje na polovinu za 5 godina, a za rak pluća nakon 10 godina.

Gojaznost

Gojaznost je najčešći poremećaj uhranjenosti u razvijenim zemljama. U poslednje dve decenije prevalenca gojaznosti je trostruko povećana. Prekomerna uhranjenost danas pogađa 50% odraslih, (svaki drugi), dok je jedna trećina te populacije gojazna (svaki peti stanovnik).

Prekomerna uhranjenost i gojaznost prisutna je i kod 20 -30% dece i adolescenata što kasnije dovodi do češće pojave hipertenzije, ateroskleroze, dijabetesa i njima pridruženih bolesti, kao i zglobno koštanih oboljenja.

Osoba koja je fizički nedovoljno aktivna, nepravilno se hrani i ima prekomernu telesnu težinu, ima 30 puta veći rizik da oboli od dijabetesa. Gojaznost je usko povezana i sa povišenim nivoom holesterola, što kasnije može dovesti do srčanog i moždanog infarkta.

Gojaznost pogađa više osoba nego pušenje, alkoholizam i siromaštvo i neposredno je povezana sa više od milion smrtnih ishoda na godišnjem nivou.

Hipertenzija

Istraživanja iz 2000. godine pokazuju da u Srbiji 44,5% odraslog stanovništva boluje od hipertenzije, a da se 21,2% ishemijskih oboljenja srca (angina pektoris) dovodi u vezu sa arterijskom hipertenzijom. Ona je istovremeno i faktor rizika za nastupanje moždanog udara, oboljenje bubrega i periferniu arteriosklerozu. Svega polovina obolelih uzima redovno antihipertenzivnu terapiju, dok druga polovina to čini povremeno ili po ličnom nahođenju.

S godinama života povećava se i broj hipertenzivnih bolesnika, a genetsko opterećenje takođe ima udela u pojavi ove bolesti. Mada na ove faktore rizika ne možemo uticati, treba ih imati u vidu kada je u pitanju rano otkrivanje povišenog krvnog pritiska.

Međutim, na doprinoseće faktore rizika kao što su: obilna ishrana, brza hrana, preteran unos soli - ovo je veoma značajna stavka (hrana se kod nas preterano soli), alkohol i pušenje, možemo na vreme delovati i uspešno ih redukovati. Izloženost stresnim situacijama i promena bioritma sna, odnosno loš san, takođe doprinose pojavi hipertenzije.

Alkohol

Upotreba alkohola predstavlja značajan zdravstveni i socijalni problem. Osim štetnog dejstva na osobu koja ga konzumira, od velikog je uticaja na porodični život pojedinca, na socijalnoekonomski status porodice, povećava odsustvovanja sa radnog mesta, dovodi do oboljevanja od hroničnih nezaraznih kao i drugih bolesti, kao i do gubitka radne sposobnosti. Naročito pogađa mlađa godišta od 18 do 49 godina.

alkohol

Alkoholizam opterećuje zdravstvenu službu i finansijska sredstva socijalnog osiguranja. U Srbiji, prema istraživanjima, 300 000 ljudi ili redovno konzumira alkohol u većoj količini ili je zavisno od njega. Od tog broja leči se samo 2%.

Razgradnjom alkohola stvara se supstanca acetaldehid koja je toksična i kancerogena, a oksidacijom alkohola dolazi do produkcije slobodnih radikala koji sa svoje strane imaju mnogobrojna štetna dejstva na ćelije.

Alkohol je faktor rizika za pojavu raka grla, glasnih žica, jednjaka, debelog creva, jetre, raka dojke. Toksično deluje na i centralni nervni sistem i periferna nervna vlakna.

Fizička neaktivnost

Fizička aktivnost i vežbanje su značajani faktori za poboljšanje i unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti, a neaktivnost je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak oboljenja, uglavnom hroničnih nezaraznih bolesti - HNB.

Fizička neaktivnost je uglavnom povezana sa gojaznošću, čime se multipliciraju niihova dejstva. Ona sama ili zajedno sa ostalim gorenavedenim faktorima rizika doprinosi pojavi ishemijske bolesti srca, šloga, dijabetesa, raka kolona i rektuma, raka dojke, koštano zglobnih oboljenja.

Fizička aktivnost, koja treba da bude individualno dozirana i kontrolisana, može preventivno delovati na čak 80% uzroka umiranja. 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno je neophodan minimum za očuvanje zdravlja. Svakodnevno bi trebalo preći bar 5 kilometara brzim tempom koji produbljuje disanje i ubrzava srčani rad. Osim toga, fizička aktivnost unapređuje i mentalne sposobnosti i poboljšava psihičko stanje.

Svi navedeni glavni faktori rizika sadejstvuju sa brojnim faktorima iz spoljašnje sredine i profesionalnog okruženja pa se rizici multipliciraju. Zbog toga u današnje vreme vodi borba na globalnom nivou - borba protiv globalnog zagrevanja i smanjivanja ozonskog omotača i lokalnom nivou putem donošenja i primene zakonskih odredaba, kao što su zakoni koji se odnose na zagađenje vazduha, borba za čistije vode, zakoni o namirnicama, pravilna upotreba hemijskih sredstava, zatim savetima kako izbeći ultravioletno zračenje i ponašanje pri toplotnim talasima.

Socijalno medicinski značaj NHB

Neophodno je istaći i socijalno medicinski značaj ovih bolesti. Usled hroničnog toka, HNB bitno narušavaju kvalitet života svakog obolelog pojedinca i dovode do smanjenja intelektualne i fizičke sposobnosti obolelog. Ovo opet sa svoje strane ima za posledicu invalidnosti i prevremeni gubitak radne sposobnosti, a što sve bitno utiče na materijalno stanje i socijalni status kako obolelog, tako i njegove porodice.

Posmatrajući sa finansijske tačke gledišta, odnosno raspoloživih sredstava zdravstvenog i invalidskog penzionog fonda čitave zajednice, koje nije zanemarljivo, na ovu grupu bolesti, zbog dugotrajnog i kompleksnog lečenja, troše se ogromna materijalna sredstva. Pošto su materijalni resursi namenjeni zdravstvenoj zaštiti stanovništva ograničeni, razumljivi su napori koji se ulažu (i koje treba uložiti) u cilju preveniranja i ranog otkrivanja ovih oboljenja. Sa zdravstvenim vaspitanjem treba započeti od najranijeg životnog doba. Treba investirati u unapređenje zdravlja da bi se kao krajnji rezutat dobila zdravija populacija i smanjili ukupni troškovi lečenja.

Da bi se preveniralo oboljevanje i smanjila smrtnost od ovih bolesti donesena je Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti - HNB za Republiku Srbiju (kao što je to učinjeno i na svetskom nivou), sa ciljem da se unapredi zdravlje populacije, smanji oboljevanje, invalidnost i umiranje stanovništva od HNB, da se poboljša kvalitet života, smanji zdravstvena potrošnja i poveća ekonomska produktivnost. Ova Strategija je takođe usmerena i na socijalno ekonomske odrednice zdravlja i na jačanje celokupnog zdravstvenog sistema Republike Srbije, kako bi materijalni resursi koji se izdvajaju za zdravstvenu i socijalnu zaštitu bili u stanju da zadovolje potrebe celokupnog stanovništva.

Prevencija NHB

Prevencija u opštem smislu označava mere koje se preduzimaju od strane društva i pojedinca da bi se sprečila pojava bolesti. Promovisanjem zdravih stilova života može se sprečiti čak 90% oboljenja od dijabetesa tip 2, 80% koronarnih oboljenja srca i 70% moždanih udara.

Šta je to primarna prevencija?

Primarna prevencija označava mere koje se preduzimaju da bi se predupredila bolest i unapredilo zdravlje i usmereno je na zdrave osobe. Prevencija i edukacija o štetnosti određenih faktora rizika je najmoćnija mera u borbi protiv HNO. Ona podrazumeva edukaciju o zdravim životnim navikama, to jest o tome kako treba da se hranimo, da imamo redovnu fizičku aktivnost, da se klonimo loših životnih navika - pušenje, droga, alkohol, nespavanje do kasno u noć.

Primarna prevencija ima za cilj da smanji incidencu oboljenja i podrazumeva mere pre nego što se simptomi bolesti uopšte i pojave. Primarnom prevencijom se obuhvataju sve populacione grupe, čak i prenatalno počev od trudnoće, deca, odrasli i stare osobe. Ona se sprovodi organizovano od strane države putem javno zdravstvenih programa u vidu savetovališta u okviru domova zdravlja (za decu i odrasle), kampanja, organizovanjem tribina, predavanja, individualnim i grupnim radom, rad u školama, klubovima, mesnim zajednicama. Takođe se naglašava neophodnost redovnih sistematskih pregleda. U cilju edukacije stanovništva koriste se i sredstva javnog informisanja, zatim brošure i drugi štampani materijali dostupni široj populaciji.

Sekundarna prevencija

Sekundarna prevencija podrazumeva rano otkrivanje bolesti - u ranom stadijumu, kako bi se što pre započelo sa adekvatnom terapijom u cilju izlečenja ili usporavanja progresije bolesti, radi izbegavanja komplikacija i njihovog štetnog delovanja na organizam. Jedan takav primer jeste otkrivanje povišenog krvnog krvnog pritiska pre nego što pacijent oseti bilo kakve tegobe.

Sekundarna prevencija se sprovodi organizovano na nivou države putem sistematskih pregleda rizičnih grupa populacije, organizovanjem check up kampanja, koje bi trebalo da budu dostupne svim stanovnicima bez obzira na to da li žive u većim ili manjim sredinama. Takođe i lekari u ambulantama opšte medicine pri svakom kontaktu sa pacijentom, kao i patronažne sestre pri radu na terenu, kontinuirano i svakodnevno treba da rade na ranom otkrivanju ovih bolesti.

Tercijalna prevencija

Tercijalna prevencija su mere koje se preduzimaju nakon lečenja određenog oboljenja, da bi se minimalizovale posledice i stanja koja mogu nakon toga nastupiti. Na primer, posle preležanog infarkta miokarda, tercijalna prevencija je usmerena ka rehabilitaciji takvog bolesnika u smislu poboljšanja fizičke kondicije, edukacijom o zdravoj ishrani, neophodnosti uzimanja određene medikamentozne terapija, a sve to u cilju sprečavanja pogoršanja bolesti, resocijalizacije i vraćanja u radnu sredinu. Krajnji cilj je očuvanje kvaliteta života obolelog i sprečavanje ponovne akutizacije oboljenja.

Primarna prevenvija kardiovaskularnih bolesti

Na faktore rizika, kao što su nasleđe, godine života i pol svakako da ne možemo uticati. Međutim, ono što možemo učiniti, je edukovanje o značaju brige o sopstvenom zdravlju i usvajanja zdravih životnih navika, da bi na taj način prevenirali ranu pojavu ateroskleroze. Pošto današnji način života podrazumeva prisustvo velike količine stresa, uglavnom nedovoljnu fizičku aktivnost, a često i nezdravu ishranu praćenu gojaznošću, neophodno je naglasiti značaj sistematskih pregleda.

Sekundarna prevencija kardiovaskularnih bolesti:

Podrazumeva rano otkrivanje i pravovremeno adekvatno lečenje, a to je jedini način da se ove bolesti drže "pod kontrolom" i preduprede fatalne posledice u smislu infakta i šloga, a neretko i smrtnog ishoda. Posebnu pažnju posvetiti starijim od 40 godina, sa više faktora rizika i sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

Prevencija malignih obolenja

Na sva onkološka oboljenja se može delovati preventivno pa čak i na ona najsmrtonosnija. Čak 30-50% malignih oboljenja može se sprečiti redukovanjem poznatih faktora rizika. U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog karcinoma, mada su i pre toga sistematskim pregledima bile obuhvaćene određene starosne grupe.

Prevencija raka pluća i bronha

Kao mera primarne prevencije savetuje se prekid pušenja, kako aktivnog, tako i pasivno udisanje produkata sagorevanja duvana. U tom cilju se u domovima zdravlja otvaraju savetovališta za odvikavanje od pušenja, gde se polaznici detaljno upoznaju sa štetnim dejstvima duvanskog dima. Na državnom nivou su već doneti određeni zakoni.

snimak pluća

Smanjenje aerozagađenja i izloženost inhalatornim toksinima na radnom mestu, regulišu se zakonskim propisima.

Sekundarna prevencija - rano otkrivanje

Potrebno je sprovoditi preventivne sistematske preglede pozivajući određenu target populaciju i raditi radiološko snimanje i niskodozazni CT grudnog koša, jer se na rtg snimcima retko kada uočavaju početne neoplastične promene na bronhu i plućima. Kod ove vrste raka rana dijagnostika je posebno važna, jer je lečenje u asimptomatskoj fazi najuspešnije. Ukoliko se jave simptomi u vidu upornog kašlja, izbacivanja krvavog ispljuvka i otežanog disanja, to su znaci da je bolest već poodmakla i da su terapijske procedure slabo efikasne.

Rano otkrivanje raka dojke:

Pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina, mamografija se radi svake 2 godine. Ovo ne isključuje preventivne mere kod mlađih žena koje se obučavaju samokontroli dojki, a prilikom ginekoloskog pregleda obavezan je i preged dojki, kao i eventualna konsultacija onkolga.

Primarnom prevencijom raka grlica materice obuhvacene su žene od 25 do 64 godine i on uključuje takozvani PAPA test jednom u 3 godine.

Rak debelog creva

Što se tiče ranog otkrivanja raka debelog creva (kolona i rektuma), preporuka je da se radi FOB test - test na okultno (skriveno) krvarenje u stolici, koje je često prvi znak bolesti. Organizovano se radi kod osoba starosti 50-75 godina. Svakako je preporučljivo i pre toga, odnosno kada god ordinirajući lekar smatra da treba. Podrazumeva se da svaki lekar koji brine o zdravlju svog pacijenta, mora uvek uzeti detaljnu anamnezu i uraditi korektan fizikani pregled, imajući na umu da je karcinom debelog u porastu i kod mlađe populacije. Ukoliko je FOB test pozitivan, pacijent se upućuje na kolonoskopija za potvrdu ili isključenje karcinoma debelog creva.

Zbog čega je ovo veoma bitno? Kod pacijenata kod kojih je tumor otkriven u najranijem stadijumu, petogodišnja stopa preživljavanja (nakon toga se smatra da je pacijent izlečen), iznosi 100%. Inače, rak debelog creva se sporo razvija i kasno daje metastaze, pa rana dijagnostika dovodi do potpunog izlečenja. Ukoliko se rak razvio i infiltrirao zid debelog creva u većoj meri, ali nije zahvatio limfne čvorove, petogodišnje preživljavanje je oko 70%, a ukoliko jeste ovaj procenat se smanjuje na 40%. Pacijenti sa metastazama preživljavaju u manje od 5% slučajeva. Kod raka debelog creva najvažnija je primarna prevencija u smislu pravilne ishrane - unošenje dovoljno vlaknastih materija, izbegavanje crvenog mesa, mesnih prerađevina, ne pušiti, ne unositi alkohol. Održavati normalnu telesnu težinu, baviti se fizičkom aktivnošću, regulisati stolicu - da bude svakog dana.

Prevencija šećerne bolesti

Epidemijska razmera ove bolesti u svim razvijenim zemljama sveta dostigla je zabrinjavajuće nivoe. Promena načina života, više sedenteran i nepravilna ishrana praćena gojaznošću su glavni faktori rizika na koje treba na vreme delovati.

Pojava dijabetesa kod dece je u prošlom veku bila retkost, da bi u današnje vreme postala zdravstveni problem i u dečjem uzrastu kao i kod adolescenata. Radi rane prevencije šećerne bolesti treba od malena učiti decu zdravim životnim navikama, ponajviše što se tiče ishrane i bavljenja fizičkom aktivnošću. Na ovaj način se šećerna bolest može prevenirati čak u 80% slučajeva ili pak odložiti njena pojava za kasnije životno doba.

U prevenciji i ranom otkrivanju posebnu pažnju posvetiti osobama sa genetskom predispozicijom i gojaznim osobama, kao i osobama sa postojećom insulinskom rezistencijom. Naročito je povećan rizik kod osoba čiji je BMI - indeks telesne mase veći od 30 kg/m2 = gojazne osobe, BMI veći od 25 kg/m2 = pregojazne osobe i osobe čija je gojaznost centralnog tipa (tipa jabuke). Oko 50% obolelih koji su otkriveni putem skrining metoda, nisu znali pre toga da boluju od dijabetesa.

Osnovne preporuke za prevenciju dijabetesa bi bile:

održavajte normalnu telesnu težinu,
nemojte pušiti,
budite fizički sktivni,
izbalansirana ishrana, više vlaknastih materija i mediteranska ishrana,
regulišite krvni pritisak,
regulišite holesterol,
redovno kontrolišite nivo šećera u krvi.

Prevencija mišićno koštanih oboljenja

Već tokom rasta i razvoja dece treba brinuti o budućem zdravlju njihovih kostiju. Pravilna ishrana koja omogućava kostima da tokom rasta akumuliraju dovoljnu količinu kalcijuma - (najveću koštanu masu imamo oko 30. godine), odlična je prevencija osteoporoze, koja se sve više javlja u starijim godinama, narocito kod žena. Takođe u periodu razvoja deteta stimulisati bavljenje fizičkom aktivnošću da bi se postigla pravilna postura tela, ojačala muskulatura i sprečila pojava gojaznosti.

Sve ove mere prevencije primenjivati i u kasnijem životnom dobu, jer je umereno i svakodnevno mehaničko opterećenje kostiju i zglobova jedan od najvažnijih faktora za održavanje njihove normalne funkcije. Kod sedenternog načina života smanjuje se cirkulisanje takozvane sinovijalne tečnosti u zglobu preko koje se ona snabdeva hranljivim materijama. Ukoliko se pak zglobovi preterano opterete suvišnom telesnom masom ili neravnomernim rasporedom opterećenja (loše držanje tela, slaba mišićna masa), ako se unosi veća kolicina kuhinjske soli ishranom, alkohol, ili nedovoljno nutritivnih elemenata (neizbalansirana ishrana, unos rafinisanih ugljenih hidrata i industrijskih prerađevina), verovatnoća osteoartroze se višestruko povećava.

Zaključak

Sa zdravstvenim vaspitanjem treba započeti od najranijeg životnog doba, jer investiranje u dobro zdravlje stanovnika predstavlja dobit i za pojedinca i za društvo u celini. Svaki pojedinac ima pravo na brigu društva o njegovom zdravlju, ali je isto tako neophodno razvijati svest o tome da ima i obavezu da i sam učestvuje u procesu unapređenja i održanja svog zdravlja.

Naš zdravstveni sistem, kao uostalom i mnogi drugi na svetu, baziraju se na solidarnosti, odnosno na ulaganju svih, a koristi onaj kome je to potrebno. U cilju racionalizacije zdravstvene zaštite imperativ je raditi na sprečavanju onih oboljenja koja se mogu preventivnim merama izbeći.

Šta su to hronične nezarazne bolesti HNB?