Multipla skleroza: uzrok, simptomi i uspostavljanje dijagnoze

Multipla skleroza je autoimuna bolest koja pogađa centralni nervni sistem. Oboljenje nastaje kao posledica oštećenja mijelinskog omotača (gubitkom bele supstance), koji je sastavni deo nervnog tkiva.

Zabeležene su pojave multiple skleroze u svim dobima života, ali se najčešće javlja između dvadesete i četrdesete godine života. Žene češće oboljevaju, a prema poslednjim istraživanjima, oko dva i po miliona ljudi u svetu trenutno boluje od ove bolesti.

Šta je multipla skleroza i kako nastaje?

Multipla skleroza je hronično, degenerativno, autoimuno obolJenje centralnog nervnog sistema, odnosno velikog i malog mozga, moždanog stabla i kičmene moždine.Ova bolest spada u grupu autoimunih bolesti, to jest poremećaja kod kojih čovečiji imuni sistem ne prepoznaje svoje sopstveno tkivo ili ćelije, pa usled te intolerancije nastupa autoimuni zapaljenski proces koji dovodi do oštećenja tog tkiva. Kod multiple skleroze imuna reakcija dovodi do oštećenja mijelinskog omotača aksona,(to jest nastavaka nervnih ćelija preko kojih one međusobno komuniciraju), nervnih ćelija centralnog nervnog sistema. Mijelinski omotač je lipidnog sastava i služi da štiti nervne ćelije, omogućava njihovu ishranu kao i brzo širenje nervnih impulsa.

Usled oštećenja ovog omotača dolazi do postepene degeneracije aksona, njihovog propadanja u manjoj ili većoj meri i zbog toga je prenošenje impulsa oslabljeno ili potpuno prekinuto, što se odražava na funkciju organa i tkiva koje taj deo mozga kontroliše. Način na koji će se bolest ispoljiti zavisi od mesta na kome je oštećenje nastalo. Neurološki poremećaji zavise od intenziteta i lokalizacije oštećenja, zbog toga je i klinička slika veoma raznovrsna. Kod nekih obolelih nastaje oštećenje motorike - otežano kretanje i slaba mišićna snaga ekstremiteta, kod drugih će biti poremećena ravnoteža, oslabljen vid, imaće gubitak senzibiliteta ili otežanu kontrolu sfinktera itd. Karakteristika ove bolesti je i da često dolazi do njenog pogoršanja, takozvanih - relapsa.

Multipla skleroza se moze javiti u svim životnim dobima, ali se najčešće javlja između 18. i 50. godine života - prosečna starost obolelih je oko 32 godina. Žene oboljevaju 2 do 3 puta češće od muškaraca. Ukoliko se bolest javi posle 50. godine života, tada su muškarci i zene podjednako zastupljeni. U svetu boluje od ove bolesti oko 2,8 miliona ljudi. Bolest se najčešće javlja u severnoj Evropi, Severnoj Americi i Australiji, a ređa je kod populacije koja živi u blizini ekvatora (pet puta je češća u navedenim zemljama u odnosu na tropske regije i Daleki Istok), što bi se moglo povezati sa manjkom izlaganja sunčevim zracima i nivoom vitamina D u krvi. Učestalost je veoma raznolika, na primer u Škotskoj, gde je tzv. "žarište" multiple skleroze, oboleva oko 300 stanovnika na 100 000 stanovnika, nasuprot Aziji - 5 obolelih na 100 000 stanovnika. Takođe, pripadnici pojedinih etničkih grupa imaju niži rizik oboljevanja, kao što su na primer Laponci, američki Indijanci, Afrikanci, novozelandski Maori, Romi, a najređe se ova bolest javlja kod pripadnika mongolskih naroda.

Uzrok nastanka

Ukoliko do propadanja mijelinskog omotača dolazi u delu mozga koji je odgovoran za prenos informacija između mišića i mozga, mogu nastati problemi s kretanjem. Ukoliko mijelinski omotač propada u delu koji prenosi senzorne informacije ka mozgu, može da nastane oštećenje vida.

Šta tačno uzrokuje nastanak multiple skleroze još uvek nije potvrđeno. Stručnjaci se slažu da je u pitanju udružen uticaj više faktora. Ukoliko srodnici prvog reda imaju ovo oboljenje, veća je verovatnoća da će multipla skleroza pogoditi još nekoga u okviru porodice.

Da li multipla skleroza može biti nasledna?

Multipla skleroza ne spada u nasledne bolesti u klasičnom smislu procesa nasleđivanja, jer istraživanjem genoma nije nađen gen koji bi mogao biti uzrok naslednom karakteru oboljenja. Pošto sam uzrok nastanka ove bolesti još nije dovoljno poznat, smatra se da je ona rezultat međusobnog delovanja više faktora koji su napred navedeni, a da je jedan od faktora koji potenciraju njeno ispoljavanje i nasledna sklonost. Moguće je da je ta nasledna sklonost u stvari samo lošiji odbrambeni sistem organizma, pa usled toga dolazi do burnije i imunološki drugačije reakcije na određene faktore okoline. Multipla skleroza se pojavljuje kod braće i sestara obolelih, kao i kod njihove dece, u svega 3 do 5% (prema nekim podacima i do 15%) slučajeva. Kod 80% osoba koje boluju od multiple skleroze, nema bližeg ili daljeg rođaka koji boluje od te bolesti. Oko 10% obolelih zna da u bližoj ili daljoj rodbini ima obolelog od multiple skleroze. Za 10% se ne mogu dobiti podaci. Kod dvojajčanih blizanaca učestalost oboljevanja je oko 2%, a kod jednojajčanih, znači kod potpuno istovetne genetske osnove, učestalost je do 30%. Većina teoriija o genetskom uticaju na nastanak ove bolesti ističe da je verovatno uzrok u sadejstvu više različitih gena.

Faktori rizika

Kao najznačajniji faktor za nastanak multiple skleroze dokazala se genetika. Ukoliko postoji istorija bolesti u jednoj porodici, veća je verovatnoća za razvoj bolesti. Osim genetike, istraživanja su pokazala da u najrizičniju grupu spadaju žene starosti između 16 i 55 godina. Dokazano je i da određeni virusi (poput herpesa tip 6) mogu imati ulogu u nastanku multiple skleroze.

Neke autoimune bolesti, poput tiroidnih problema, dijabetesa i bolesti creva, povećavaju rizik za nastanak multiple skleroze. Kao i kod brojnih drugih bolesti, pušenje povećava rizik za nastanak ovog oboljenja.

Koje vrste multiple skleroze postoje?

Multipla skleroza se manifestuje u četiri glavna oblika, mada postoje i retki i složeni tipovi, međutim, ovde će biti reči samo o glavnim oblicima oboljenja.

Ove kategorije bolesti se međusobno razlikuju po prisustvu, učestalosti i težini pogoršanja(relapsa), kao i po progresiji napredovanja neuroloških oštećenja. Bez obzira na oblik multiple skleroze, bolest može biti aktivna i neaktivna. Aktivnost bolesti se procenjuje na osnovu nastupanja novih i pogoršanja postojećih znakova i simptoma. Takođe, postoji i prikriven, subklinički oblik bolesti, sa promenama na moždanim strukturama, koje se mogu detektovati putem magnetne rezonance. Simptomatologija je uglavnom slična kod svih oblika multiple skleroze, ali su simptomi kod svake osobe individualni i različiti.

Najčešći oblik MS je takozvani - Relapsno - remitirajući (povratno - odloženi) oblik MS, skraćeno RRMS i karakteriše se naizmeničnom pojavom i povlačenjem simptoma bolesti. Priblizno 80% obolelih u početku ima ovaj oblik MS. Kod ove vrste multiple skleroze, određeni simptomi se pojave, buknu nakratko, pa se potpuno povlače (to je remisija), nakon 24h do tri nedelje. Oboleli se najčešće i ne javljaju lekaru. Nakon toga toga, sledi duži period bez simptoma, a nakon više meseci, ponekad i do dve godine, ponovo se pojave isti ili intenzivniji simptomi, većinom na drugoj lokaciji. Ta ponovna pojava simptoma naziva se "relaps". Ako su simptomi intenzivniji povlače se uz primenu terapije, a ukoliko nisu, mogu se povući i spontano. Nakon toga ponovo nastupa period remisije koji je ili bez ikakve simptomatologije, ili sa delimično oštećenom funkcijom zahvaćenog područja. Ti ciklusi pojave simptoma i oporavka se ponavljaju tokom godina. Na primer, ukoliko postoji poremećaj ravnoteže ili trnjenje i slabost ekstremiteta, ovo moze potrajati nekoliko dana, da bi zatim sledio period od više meseci ili godina, bez ikakvih simptoma ili sa minimalnim simptomima.

Sekundarno progresivna MS (SPMS), je vrsta multiple skleroze koja se javlja kod oko 70% nelečenih bolesnika. Ovaj oblik multiple skleroze se može javiti nakon kraćeg ili dužeg vremena kod obolelih od prethodnog oblika MS. Sekundarno progresivna multipla skleroza označava da je zapaljenje i demijelinizacija u području nervnog tkiva prešlo u teži - degenerativni oblik, u kome je potpuni oporavak nemoguć. Pogoršanja bolesti događaju se sporo ali permanentno, pri čemu se simptomi povremeno akutizuju, ali se ne povlače u potpunosti, ili se pak postojeći simptomi hronično i postepeno pogoršavaju, bez vidljivih akutnih relapsa. Degenerativni procesi u mozgu kod ove vrste MS se događaju postepeno ali permanentno.

Treći oblik multiple skleroze je Primarno progresivna MS (PPMS), koja se javlja kod 10 do 15% obolelih. U ovim slučajevima, od samog početka bolesti, simptomi se konstantno pogoršavaju, a da u međuvremenu nema perioda bez simptomatologije. Nema izrazitih relapsa, već bolest kontinuirano napreduje. Ovo je veoma onesposobljavajući oblik MS, zahvata naročito donje ekstremitete i onemogućava hodanje. Najčešće je zastupljen u starosnoj grupi od 40 do 55 godina.

Benigni oblik multiple skleroze - Ovo je takav oblik MS koji počinje kao relapsno - remitirajući oblik, međutim, kod njega se relapsi veoma retko javljaju, kratko traju i slabog su intenziteta, a povlače se u potpunosti. Ne prelazi u sekundarno progresivni oblik. Ukoliko ovo stanje traje 15 do 20 godina i ne dovede tokom vremena ni do kakvog trajnog neurološkog deficita, onda mozemo govoriti o benignom obliku MS. Oko 10% obolelih ima ovaj oblik multiple skleroze.

Kako prepoznati prve simptome multiple skleroze?

Subjektivni simptomi i objektivni znaci multiple skleroze mogu biti veoma raznoliki i oni zavise od lokalizacije promena i stepena oštećenja mijelinskog omotača aksona. Na samom začetku bolesti, mijelinski omotač ne mora biti u potpunisti prekinut, provodljivost električnih impulsa postoji, međutim oni mogu biti usporeni i neregularni. Zbog toga su početni simptomi i znaci MS uglavnom blagi i nespecificni, a pošto kratko traju i prođu, obolela osoba na njih ne obraća pažnju, te se najčešće ni ne jvalja lekaru za pomoć.

Kao prvi simptom može se javiti umor, naročito nakon izlaganja naporima, ali pošto prolazi posle odmaranja, oboleli ga uglavnom zanemaruje. Moze se javiti slabost mišića ekstremiteta i u vezi s tim poremećaj koordinacije i ravnoteze, što obolela osoba u početku neretko pripisuje fizičkoj iscrpljenosti. Tek kada simptomi postanu učestaliji i intenzivniji, to bude podsticaj za obraćanje lekaru. U izvesnim slučajevima postoje prolazni, bolni grčevi u ekstremitetima, trnjenje, mravinjanje, svrab kože, koji vremenom napreduju u slabost nogu i otežano hodanje. Drhtanje ruk - tremor, u početku intencioni (kada želimo nešto da dohvatimo), a kasnije postaje i stalni. Kod nekih obolelih su prvi simptomi vrtoglavica, zujanje u ušima, što se često pripisuje degenerativnim promenama na vratnom delu kičmenog stuba. Često postoje i poremecaji vida, viđenje duplih slika, oslabljen vid. Oko 20% slučajeva multiple skleroze započinje smetnjama vida. Neretko postoji i poremećaj koncentracije, teškoća u održavanju pažnje, loše pamćenje, otežan govor - u početku nemogućnost artikulisanja željenih reči, a kasnije govor čak postaje nerazumljiv. Takođe, mogu biti prisutni i depresija, kao i seksualna disfunkcija - kod muškaraca erektilna disfunkcija, a kod žena suvoća vagine.

Simptomi

Vrsta i jačina simptoma koju obolela osoba oseća zavisi od dela nerva je ugrožen. Prvi simptomi multiple skleroze uopšte ne moraju upućivati na ovu bolesti: zamor, vrtoglavica, problemi sa spavanjem, promena apetita. Mogu se javiti i promene u mentalnom stanju obolelog: bezvoljnost ili čak pojava ekstremno pozitivnog stava.

Ukoliko je oštećen nerv odgovoran za motornu funkciju simptomi su:

Slabost udova
Osećaj ukočenosti
Osećaj “struje” po telu, prilikom savijanja vrata
Tremor
Nekoordinisano kretanje i nesiguran hod
Nerazgovetan govor
Bolna grčenja mišića
Problem sa seksualnom funkcijom

Ukoliko je u pitanju oštećenje vida, javljaju se sledeći simptomi:

Problemi sa vidom obično u jednom oku
Poigravanje očnih jabučica
Treperenje i trzaji
Dupla slika
Neraspoznavanje boja

multipla-skleroza1

Kod nekih osoba multipla skleroza se javlja u vidu jednog simptoma, na primer, zamućen vid. Simptomi se mogu javiti i zatim nestati, tako da ne utiču na svakodnevni život i funkcionisanje. S druge strane, intenzitet pojedinih simptoma (ili čak samo jednog simptoma) može biti takav da ugrožava funkcionalnost i kvalitet života obolele osobe.

S obzirom na činjenicu da je glavni uzrok nastanka ove bolesti i dalje nepoznat, razvoj bolesti kod pojedinca se ne može precizno predvideti.

Multipla skleroza se može spontano razvijati tokom dužeg vremenskog perioda. Statistika pokazuje da bolest češće veoma brzo napreduje kod osoba koje obole u srednjim godinama.

Multipla skleroza može da se javi u povratnom i progresivnom obliku.

Kod povratnog oblika, osoba ima napade simptoma koji se skoro potpuno povlače do narednog napada. Bolest se postepeno pogoršava.

Progresivni oblik bolesti je ređi i ispoljava se kroz uporno i brzo pogrošavanje stanja, koje dovodi do paralize.

U veoma retkim slučajevima kod osobe se može zapaziti ubrzano pogoršanje stanja, s kratkim periodima poboljšanja.

Kako se multipla skleroza razlikuje od drugih neuroloških oboljenja?

Multipla skleroza, kao što je rečeno, može dati veoma raznovrsne simptome, što se lokalizacije i intenziteta tiče. Većina simptoma i znakova se preklapaju sa drugim neurološkim oboljenjima, pa je neophodno što pre postaviti dijagnozu i pravovremeno započeti adekvatnu terapiju. Sa lečenjem je najoptimalnije započeti unutar tri meseca od početka specifične simptomatologije, jer se na taj način uspešno može očuvati funkcionalnost obolelih.

Da bi se pravilno postavila dijagnoza potrebno je uraditi korektan neurološki pregled i isključiti eventualno druge uzroke neuroloških oštećenja, a koji mogu nastati usled raznovrsnih oboljenja - u to spadaju vaskularna oboljenja, tumorski procesi - primarni i sekundarni, urođene anomalije, zatim autoimuna oboljenja koja zahvataju strukture nervnog sistema, sistemski vaskulitis, diseminovani encefalomijelitis, metaboličke i infektivne bolesti - HIV, lajmska bolest, treća faza sifilisa, specifična oboljenja - npr hereditarna cerebelarna paraliza, kao i toksična oštećenja. Potrebno je naglasiti da ne postoji specifični dijagnostički marker na osnovu kojeg se može reći da se radi o multiploj sklerozi, već je neophodno uočiti i prepoznati tipičnu simptomatologiju. Nakon toga treba uraditi MR mozga i po potrebi i kičmene moždine. Na snimcima se mogu uočiti strukturalne promene, takozvani plakovi, koji imaju karakterističan oblik, veličinu i lokalizaciju, a odsustvo eventualnih tumorskih formacija, ishemijskih područja ili hemoragija, parazitarnih cista i drugih. Kod ovih bolesnika potrebno je uraditi i lumbalnu punkciju, radi detektovanja promena u moždanoj tečnost, a koje su karakteristične za multiplu sklerozu.

Takođe, rade se i brojne laboratorijske analize krvi radi dijagnostikovanja oboljenja koja daju neurološku simptomatologiju sličnu multiploj sklerozi. Na primer, moždani udar i kako ga razlikovati od multiple skleroze. Moždani udar se uglavnom javlja kod osoba starijeg životnog doba, sa izraženim aterosklerotskim promenama na krvnim sudovima, povišenim masnoćama u krvi i često obolelim od dijabetesa i povišenog krvnog pritiska. Neurološka simptomatologija je uglavnom specifična, u smislu postojanja jednostrane hemipareze ili hemiplegije, poremećaja govora i senzibiliteta. Na Ct-u i MR-u mozga nalazimo tipične promene za ishemiju (češće) i hemoragiju (ređe), koje se bitno razlikuju od nalaza kod multiple skleroze.

Kod metaboličkih bolesti, na primer ukoliko je u pitanju manjak vitamina B12 u krvi, koji je često posledica smanjenog unosa kod ekstremnog vegetarijanstva ili kod alkoholozma, ili smanjene apsorpcije kod atrofičnog gastritisa, simptomatologija je takođe veoma slična multiploj sklerozi. Naime, nedostatak ovog vitamina uzrokuje neuropatiju sa demijelinizacijom u predelu kičmene moždine, pa su simptomi u vidu trnjenja ekstremiteta, grčeva u mišićima i oslabljenost tetivnih refleksa, veoma slični MS. U dijagnostici se oslanjamo na anamnestičke podatke, a laboratorijskim pregledom krvi nalazimo smanjene vrednosti vitamina B12.

Od infektivnih bolesti koje mogu dati simptomatologiju sličnu multiploj sklerozi, možemo izdvojiti boreliozu (lajmska bolest - bolest koju prenose krpelji), zatim sifilis (u poznoj fazi), kao i oportunističke (pridružene) infekcije kod osoba zaraženih HIV-om. Konačna dijagnoza se postavlja seroloskim testovima krvi, nakon detaljno uzete anamneze i kliničkog pregleda.

Dijagnoza

Proces utvrđivanja multiple skleroze traje dugo. Simptomi mogu da budu blagi ili se mogu javljati povremeno, što automatski otežava proces uspostavljanja dijagnoze. Ne postoje zvanični testovi koji mogu rano da otkriju multiplu sklerozu. Magnetna rezonanca se koristi za utvrđivanjeoštećenja centralnog nervnog sistema. Međutim, ovakva oštećenja mogu i izostati, a minimum dve detektovane povrede su preduslov za zvanično potvrđivanje dijagnoze. U najvećem broju slučajeva, do dijagnoze multiple skleroze se dolazi isključivanjem ostalih bolesti na koje mogu upućivati simptomi.

Trenutno, za multiplu sklerozu nema leka. Određeni suplementi se koriste u cilju ublažavnja simptoma i poboljšanja kvaliteta života.

multipla-skleroza2

Metode lečenja i upravljanje simptomima

Za uspesno lečenje multiple skleroze veoma je bitno postaviti ranu i tačnu dijagnozu. Na taj način se može usporiti tok bolesti i prorediti pojava pogoršanja - relapsa. Specifičan lek za multiplu sklerozu ne postoji, međutim kako se radi o autoimunom oboljenju, koriste se lekovi koji su u stanju da izmene imuni odgovor organizma. U tu svrhi se primenjuje moderna imunomodulatorna terapija koja se, u zavisnosti od vrste, aplikuje ili intramuskulatno, ili pak u obliku infuzije - direktno u venu, a može i u vidu tableta - oralno.

Danas postoje mnoge vrste imunomodulatornih lekova različite efikasnosti i zbog toga se odluka o vrsti primenjenog leka donosi konzilijarno. Lečenje imunomodulatornim lekovima treba započinjati odmah nakon postavljanja dijagnoze. Ova terapija najefikasnija je kod pacijenata sa relapso - remitirajućom formom MS, kod koje uspešno sprečava pojavu relapsa i progresiju bolesti.

Pogoršanja bolest - relapsi, se uglavnom leče visokim dozama kortikisteroida, u trajanju od 3 do 5 dana, infuzionim putem. Pošto je u pitanju autoimuno obolenje, najnovije metode lečenja podrazumevaju transplantaciju matičnih ćelija koje se ubacuju u organizam putem intravenskih infuzija. Na taj način se uspostavlja "novi" imuni sistem organizma, transplantirane matične ćelije sada izgrađuju imuni sistem organizma bukvalno iz temelja. Osim ove terapije primenjuje se i takozvana "simptomatska" terapija, koja deluje na ublažavanje fizičkih i psihičkih tegoba izazvanih ovom bolešću. Tako na primer, ako obolela osoba ima intenzivne grčeve u nogama praćene bolovima, daju se spazmolitici i analgetici, a moguće je primeniti i akupunkturu.

Depresija je najčešći oblik psihičkog poremećaja kod obolelih od multiple skleroze i obično se javlja unutar prvih 5 godina. Više je zastupljena kod muškaraca. Leči se pomocu standardnih antidepresiva, uz primenu i odgovarajuće psihoterapije.

Da li je moguće usporiti progresiju bolesti?

Ukoliko bolest duže traje i ne leči se ili se leči neadekvatno, neurološki deficiti postaju posle deset do petnaest godina trajni. Ukoliko se radilo o relapsno remitirajućem obliku multiple skleroze, on može preći u sekundarno progresivnu formu bolesti. Međutim, ako se na vreme postavi tačna dijagnoza i započne sa adekvatnim lečenjem, bolest može da se drži pod kontrolom i da se spreči razvoj sekundarne progresije. Kod akutnih pogoršanja, relapsa, primena visokih doza kortikosteroida ubrzava oporavak od neuroloških deficita.

Ishrana i fizička aktivnost kod obolelih od multiple skleroze

Obolelima od multiple skleroze preporučuje se izbalansirana ishrana sa što manje koncentrovanih ugljenih hidrata, belog brašna, soli i zasićenih masti. Potrebno je uzimati što više voća i povrća, povrće bareno na pari ili u svežem stanju - ono koje je pogodno za tu vrstu upotrebe. Od mesa forsirati ribu, bela mesa bez vidljivih masti, meso pripremati na žaru ili kuvati, izbegavati prženo i pohovano. Pušači treba da prekinu sa pušenjem, ne treba uzimati alkohol. Takođe se preporučuje dovoljno kretanja, brze šetnje ili bavljenje nekim sportom, naravno prilagođeno fizičkom stanju i sposobnostima.

Život sa multiplom sklerozom – saveti za pacijente i porodicu

Dešava se veoma često da su oboleli od multiple skleroze, kao i ostale osobe sa invaliditetom diskriminisani u porodici, društvu i na radnom mestu. Kako, uz primarne fizičke simptome bolesti, oko dve trećine obolelih pokazuje i određene psihičke poremećaje, u smislu promene raspoloženja, anksioznosti i razdražljivosti, pogotovo u fazama pogoršanja bolesti, ovo neminovno nailazi na neodobravanje okoline. Često dolazi do konflikata, što sa svoje strane još više pogoršava mentalni status obolelog. Zbog toga bi radna sredina morala biti upoznata sa bolešću obolelog, kako bi se tolerantnije odnosila i izbegla sukobe.

Usled postojanja takozvanih kognitivnih poremećaja, a koji se javljaju kod 40 do 85% bolesnika s multiplom sklerozom, što podrazumeva deficit mentalnih funkcija, to jest poremećaj pažnje, koncentracije, pamćenja, otežan izgovor i odabir pojedinih reči, trebalo bi obolelom omogućiti promenu radnog mesta u skladu sa njegovim preostalim radnim sposobnostima. Da bi se održale kognitivne funkcije neophodno je da porodica podstiče obolelog da svakodnevno radi takozvane "vežbe za mozak", što podrazumeva, na primer, učiti pesme napamet, strane jezike, igrati posebne igrice za stimulaciju mentalnih funkcija.

Osim toga treba održavati društveni život, družiti se, provoditi što više vremena u priridi, šetati po svežem vezduhu, upražnjavati brzo hodanje, vožnju bicikla, plivanje, ili se baviti nekim drugim amaterskim sportom u skladu sa zdravstvenim stanjem.

Pušenje, usled smanjenog snabdevanja kiseonikom i povećane sklonosti ka infekcijama, može pogoršati simptome multiple skleroze, pa ga treba prekinuti. Sve gorenavedeno se odnosi i na uzimanje alkohola, jer alkohol potencira već prisutne simptome u smislu poremećaja koordinacije, smetnje ravnoteže, otežanog govora i promene ponašanja. Povišena telesna temperatura dovodi do pogoršanja simptoma bolesti, pa se treba čuvati od infekcija. Takođe, i visoke spoljnje temperature treba izbegavati iz istog razloga, leti u vreme najvećih vrućina uzimati rashlađene napitke i boraviti u klimatizovanim prostorijama.

U uznapredovaloj fazi bolesti kada su spazmi mišića intenzivni i ograničavaju kretanje, kao i pri pojavi mišićne slabosti (pareze) i potpunog gubitka mišićne snage (plegija ), neophodna je podrška vezana za mobilnost od strane porodice i čitavog društva. Postoje razna pomagala za pokretljivost kao što su prilagođene ortoze, uređaji za neuromodulaciju, pa sve do invalidskih kolica sa ili bez električnog pogona.

Birajte lekara prema svojim potrebama

Ukoliko osećate bilo koji od simptoma koje smo naveli (ili kombinaciju više simptoma), obavezno posetite lekara. Za utvrđivanje dijagnoze multiple skleroze, pregled bi trebalo zakazati kod neurologa. Lekar će vas verovatno dalje uputiti na analize krvi, ICT skener i magnetnu rezonancu.

Ako niste sigurni kom lekaru da se obratite, ukucajte termin "multipla skleroza" u prostor za pretragu na Hipokratija platformi. Pretraga će vam doneti uvid u iskustva drugih pacijenata koji su se borili sa sličnim problemom, a dobićete informaciju i o stručnjacima koje možete kontaktirati. Kada obavite pregled, svoje iskustvo slobodno podelite s Hipokratija zajednicom.