Hašimoto tireoditis - autoimuna bolest štitne žlezde

Šta je Hašimoto tireiditis i kako nastaje?

Hašimoto tireoiditis je bolest štitne žlezde autoimune etiologije.

Iz još nedovoljno poznatih razloga imuni sistem organizma "greškom" napada sopstvene ćelije, u ovom slučaju ćelije štitne žlezde, odnosno stvara antitela protiv sopstvenog tkiva. Na taj način dolazi do zapaljenskog procesa u tkivu štitnjače, koje vremenom napreduje i postepeno dovodi do razaranja njenih ćelija i poremećaja funkcije.

Iako primarni uzrok ovog autoimunog procesa nije još u potpunosti poznat (kao i kod većine ostalih autoimunih oboljenja), smatra se da okidači za njegovu pojavu mogu biti:

virusna ili bakterijska oboljenja;
psihofizički stres;
zračenje;
nasledna predispozicija.

Ova vrsta oboljenja štitne žlezde je poslednjih decenija u sve većem porastu, kako zbog savremenog načina života, tako i zbog bolje dijagnostike, pri čemu se u izvesnom broju slučajeva bolest otkriva sasvim slučajno prilikom rutinskih pregleda.

Od ove bolesti oboljevaju oba pola ali ipak mnogo češće žene i to starosti od 30 do 50 godina, međutim nije redak slučaj da se sreće i kod sasvim mladih osoba.

S obzirom na autoimunu etiologiju oboljenja, oboleli od Hašimoto tireoiditisa imaju povećan rizik i od drugih autoimunih oboljenja, kao što je reumatoidni artritis i celijakija.

Hašimoto tireoiditis može biti godinama neotkriven ukoliko se zanemare simptomi koji ne moraju biti strogo specifični samo za ovo oboljenje. Važno je napomenuti da, ukoliko se ne leči, može dovesti do teške hipotireoze, srčanih problema i neuroloških oštećenja.

devojka koja boluje od hašimoto tireoditisa

Hašimoto simptomi - kako ih prepoznati na vreme?

Pošto zapaljenski proces u štitnoj žlezdi polako napreduje, na početku ovog oboljenja simptomi mogu da izostaju, s obzirom na činjenicu da hormonalni status obolelog u početnoj fazi bolesti nije narušen.

Zbog toga dijagnozu Hašimoto tireoùiditisa nije lako postaviti ukoliko lekar na ovu bolest ne posumnja. Zbog odsutnosti simptoma ili njihove suptilnosti, kao što su hroničan umor, anemija, depresija, a koji mogu da liče na druga oboljenja, može se desiti da se postojanje ove bolesti previdi.

Dijagnoza se u početnom stadijumu može postaviti na osnovu testiranja krvi na antitireoidna antitela, koja će verovatno biti povišena. Takođe, na UZ snimku štitne žlezde mogu se videti promene karakteristične za ovo oboljenje. Hormoni štitne žlezde su u početnoj fazi uglavnom u granicama normale.

Kako bolest napreduje tako dolazi do hroničnog oštećenja tkiva štitne žlezde pa se i nivo njenih hormona vremenom smanjuje.

Najčešća Hašimoto simptomi su:

Osećaj umora je jedan od prvih znakova koji se pojavljuju. To je obično bezrazložan osećaj umora i iscrpljenosti i nedostatka energije, čak i nakon dobrog sna i neznatne fizičke aktivnosti. Oboleli se ujutru teško budi, a uveče je pospan i pre standardnog vremena za spavanje;
Depresija, anksioznost, problemi sa koncentracijom;
Usporeni pokreti i govor;
Usporena srčana radnja - bradikardija, nizak krvni pritisak;
Usporen rad creva i otežano pražnjenje stolice - opstipacija;
Gojaznost ili nemogućnost smanjenja telesne težine. Usled smanjene količine hormona štitne žlezde dolazi do usporavanja metabolizma, pa to u kombinaciji sa nedovoljnim kretanjem usled osećaja umora, dovodi do povećanja telesne težine obolelog;
Osećaj hladnoće čak i po toplom vremenu - dolazi usled smanjenog metabolizma;
Suva perutava koža, smanjeno znojenje, opadanje kose, lomljivi nokti;
Bolovi u mišićima, "teške" noge;
Pojava otoka: usled retencije vode u organizmu oči su podbule, lice je otečeno, ponekad otiču šake i stopala;
Promuklost i otok vrata;
Smetnje vida;
Kod žena poremećaj menstruacije, problemi sa plodnošću, smanjenje libida;

Hašimoto tireoiditis se ređe javlja kod muškaraca nego kod žena. Simptomatologija se kod muškaraca ne razlikuje mnogo od simptoma kod žena. Kako se kod žena javlja smanjenje libida, tako kod muškaraca paralelno postoji erektilna disfunkcija i smanjena pokretljivost spermatozoida.

Kod muškaraca može doći i do povećanja grudi - ginekomastije.

Kada treba posetiti lekara i kako se bolest dijagnostikuju?

Nije tako redak slučaj da kada neka osoba ima slabo izražene tegobe bilo kog tipa, pokušava da ih ignoriše i opravda nekim bezazlenim uzrokom. Obično se nastanak tegoba tumači premorom kako psihičkim tako i fizičkim, nedostatkom sna, preopterećenošću na poslu. U slučaju bilo kakve sumnje da se radi o oboljenju štitne žlezde, obavezno konsultovati lekara endokrinologa.

Laboratorijske vrednosti hormona štitne žlezde u ovoj, početnoj fazi mogu biti normalne. Određeni broj obolelih može imati blago zadebljanje prednje strane vrata (u predelu gde je štitna žlezda locirana).

Potrebno je uraditi UZ štitne žlezde koji je u ovom slučaju dragocena dijagnostička metoda. Na ultrazvuku se mogu videti specifične promene za Hašimoto tireoiditis, međutim, ukoliko su hormoni štitne žlezde u granicama normale, promene na ultrazvuku ne moraju da znače da će nužno doći do manifestnog oboljenja. Pacijenta treba redovno kontrolisati i proveravati nivo tireoidnih hormona kao i TSH. Ukoliko je ukupni T4, (hormon tiroksin, koji štitna žlezda izlučuje u najvećoj količini), kao i njegova biološki raspoloživa frakcija FT4, normalan, a TSH - tireostimulišući hormon povišen, to znači da se radi o subkliničkom obliku hipotireoze. Ovo stanje se ili prati ili se primenjuju lekovi u zavisnosti od zdravstvenog stanja i tegoba pacijenta.

Niske vrednosti T4 ukazuju na smanjenu funkciju štitne žlezde - hipotireozu i tada je neophodno lečenje, odnosno nadoknada hormona.

Ukoliko su antitela - anti TPO i anti Tg blago povišena, to ne mora biti klinički značajno, u slučaju da je nivo hormona u granicama normale. Tek dva do tri puta povišena antitela TPO ukazuju na Hašimoto tireoiditis i to u 90% slučajeva. Znači, pošto u budućnosti, kod tih osoba potencijalno može doći do poremećaja funkcije štitne žlezde, ovo stanje zahteva praćenje, daju se suplementi na bazi selena i redovno se obavlja kontrola kod endokrinologa.

Tireoglobulin i Hašimoto: Šta je veza?

Tireoglobulin je protein koji štitna žlezda koristi za proizvodnju hormona T3 i T4. Kod osoba sa Hašimotovim tireoiditisom, imunološki sistem greškom napada tireoglobulin, prepoznajući ga kao strano telo. Ovaj proces dovodi do pojave antitela na tireoglobulin (anti-Tg), koja se često nalaze u krvi obolelih. Njihovo prisustvo može pomoći u postavljanju dijagnoze i praćenju toka bolesti, iako se ne javljaju kod svih pacijenata.

Hašimoto encefalopatija: Retka, ali ozbiljna komplikacija

Hašimoto encefalopatija je retko, autoimuno stanje koje se povezuje sa Hašimotovim tireoiditisom, iako direktna veza sa funkcijom štitne žlezde nije uvek jasna. Karakterišu je neurološki simptomi poput konfuzije, problema s pamćenjem, promena svesti, napada sličnih epileptičnim i problema s ravnotežom. Često se u krvi nalaze povišena antitela na tireoidnu peroksidazu (anti-TPO).

Dobra vest je da odgovara na terapiju kortikosteroidima, pa se često naziva i "steroid-responsivna encefalopatija povezana sa autoimunim tireoiditisom". Zbog svoje nespecifične kliničke slike, često se teže dijagnostikuje i može se pomešati sa neurološkim ili psihijatrijskim poremećajima.

Moguće komplikacije ako se Hašimoto ne leči

Da bi se razumele posledice koje ovo oboljenje nosi sa sobom, potrebno je ukratko objasniti kako hormon tiroksin i njegova aktivnija forma tironin deluju na organizam.

Tiroksin i tironin povećavaju bazalni metabolizam organizma, odnosno podstiču energetsku potrošnju, povećavaju sintezu proteina pri čemu utiču na rast mladog organizma. Regulišu rad žlezda s unutrašnjim lučenjem, sekreciju insulina i hormona nadbubrežnih žlezdi. Utiču na metabolizam glukoze u krvi, kako na razgradnju glukoze tako i na produkciju. Hormoni štitne žlezde potpomažu razgradnju masti deponovane u masnom tkivu. Regulišu srčanu radnju, povećavaju srčanu snagu. Podstiču rast i razvoj mozga, kako u majčinoj utrobi, tako i nekoliko prvih godina života, pa ukoliko ih nema dovoljno dolazi do psihičke zaostalosti deteta.

Uticajem na takozvanu natrijum-kalijum pumpu reguliše nervnu provodljivost, pa tako posredno i mnogobrojne funkcije u organizmu

S obzirom na gorenavedeno, ukoliko se Hašimoto sindrom ne otkrije i ne leči na vreme, može, usled manjka tireoidnih hormona, dovesti do mnogobrojnih posledica, a prvenstveno onih koji su vezane za promene u metabolizmu. Kod obolelog se može javiti i dijabetes, dolazi do poremećaja nivoa masti u organizmu - do povećanja holesterola (a posebno "lošeg" holesterola LDL) i triglicerida u krvi. Kao posledica svega toga, ubrzana je aterogeneza, to jest sužavanje i zakrčavanje krvnih sudova, povećava se krvni pritisak, što sa svoje strane izaziva opterećenja srčanog mišica i vremenom dovodi do srčane slabosti - insuficijencije, pa i infarkta miokarda.

Gušavost: usled hroničnog manjka hormona štitne žlezde, tireostimulišući hormon - TSH, koji luči i prednji rezanj hipofize, intenzivno stimuliše ćelije štitne žlezde da luče hormone koji su u manjku, pa se usled toga ona uvećava i dolazi do pojave takozvane "guše". Zajedno sa gušavošću glas postaje promukao i hrapav.

Depresija: u početnom stadijumu se ovaj poremećaj ispoljava samo kao gubitak raspoloženja, da bi u kasnijim fazama obolela osoba upala u stanje duboke depresije, pa čak i demencije, otporne na neuropsihijetrijsku terapiju. Ponekad se javljaju i epileptički napadi.

Usled usporenog metabolizma dolazi do snižene temperature tela, zimogrožljivosti, usporenog pulsa, hronične anemije.

Takođe se mogu javiti poremećaji menstrualnog ciklusa kod žena, smanjen je libido, kod muškaraca postoji erektilna disfunkcija.

U poslednjem stadijumu bolesti, može doći do drugih hroničnih, većinom autoimunih bolesti, kao što su: celijakija, psorijaza, reumatoidni artritis, lupus eritematodes.

Smanjena funkcija štitne žlezde, ukoliko se ne leči, a traje goinama, dovodi do stanja pod nazivom " miksedem". Ovo stanje se karakteriše hronično sniženim metabolizmom, smanjenim protokom krvi, smanjenom potrošnjom kiseonika u čitavom organizmu pa i u srčanom mišiću. Puls je usporen, često postoji izliv tečnosti u srčanoj opni, nastupa i srčana slabost.

Telesna temperatura obolelog je niska.

Pacijent je bezvoljan, zaboravan, pati od hroničnog zatvora, počinje da dobija na telesnoj masi, javljaju se otoci lica, stopala, ruku.

Najteži oblik miksedema je miksedemska koma. To je veoma retko kliničko stanje, potencijalno opasno po život, koje predstavlja najtežu manifestaciju nelečenog hipotireoidizma. Uglavnom se javlja kod starijih pacijenata, a potpomažući faktori za njenu pojavu su prekid uzimanja propisane terapije, plućna infekcija, srčani i moždani udar, trauma, uzimanje nekih lekova- na primer diuretika, boravak na hladnom. Osnovne karakteristike miksedemske kome su: niska telesna temperatura koja može da se spusti do 32 pa i do 24 st C, krvni pritisak pada, srčana radnja je usporena, snižava se nivo šećera u krvi, pacijent diše plitko. Javlja se pospanost, nivo svesti je smanjen, oboleli upada u letargiju pa najposle i u komu. Može doći i do iznenadnog smrtnog ishoda.

Prirodni pristupi lečenju Hašimoto sindroma

Hašimoto sindrom prvenstveno treba lečiti uz kontrolu endokrinologa. Endokrinolog će doneti odluku o vrsti medikamentozne terapije, ili, ukoliko ona još nije potrebna, odrediće u kom intervalu pacijent treba da dolazi na kontrolne preglede.

Od prirodnih pristupa lečenju Hašimoto sindroma najvažnije je pridržavati odredjenog načina ishrane o kome će u daljem tekstu biti reči, kao i održavanje optimalne telesne težine i dovoljno fizičke aktivnosti.

Takođe je veoma važno hidrirati organizam, unositi što više tečnosti, naravno u skladu sa kardiovaskularnim statusom obolelog.

Mlaka voda sa isceđenim limunom će osvežiti organizam, poboljšati diurezu i detoksicirati jetru.

Čaj od korena djumbira će poboljšati metabolizam i smanjiti upalne procese u organizmu. Koren djumbira dužine 2 cm, natopiti desetak minuta sa 200 ml vrele vode, prohlafiti, dodati kašičicu meda i piti.

Jabukovo sirće takođe reguliše metabolizam i pomaže u smanjenju viška kilograma. Dve kafene kašičice jabukovog sirćeta u čaši mlake vode piti svako jutro.

U cilju smanjenja stresa (stres neposredno ima uticaj na funkciju štitne žlezde), može se primenjivati aromaterapija esencijalnim biljnim uljima. Na primer: pomšsati 3 do 4 kapi ulja tamijana sa kašikom rastopljenog kokosovog ulja i namazati predeo vrata i delove tela sa izuzetno suvom kozom.

Takođe se preporučuje uzimanje sledećih suplemenata, koji se smatraju kao vitamini za Hašimoto: preparati cinka - najbolje u kombinaciji sa selenom, vitamini B kompleksa, preparati magnezijuma i to oni koji sa maksimalno resorbuju. Takođe je ponekad neophodna i nadoknada gvoždja, jer mnogi pacijenti oboleli od Hašimoto tireoiditisa pate i od anemije.

hasimoto

Hašimoto lečenje - Kako poboljšati kvalitet života?

Ukoliko se razbolite od ove bolesti, situacija ne treba shvatiti tragično. Neophodno je, kao prvo, upoznati se sa prirodom samog oboljenja. Iako ova bolest traje doživotno, ona ne mora da utiče na kvalitet života obolele osobe.

U nekim slučajevima primena lekova neće biti ni potrebna, ali to ne znači da se ne treba redovno kontrolisati od strane endokrinologa.

Takođe je neophodno pridržavati se dijetetskih pravila ishrane, upražnjavati dovoljno fizičku aktivnost i održavati optimalnu telesnu težinu.

Ukoliko se uzimaaju lekovi, odnosno nadoknada hormona (generički - levotiroksin), to treba činiti svakodnevno, redovno i u optimalnim dozama (koje mogu biti promenljive, već prema nahođenju endokrinologa), te u tom slučaju Hašimotova bolest neće uticati na metaboličke funkcije organizma.

Potrebno je redovno proveravati nivo TSH i tireoidnih hormona u intervalima koje preporuči endokrinolog.

Takođe je neophodno uzimati suplemente selena i vitamina D3, ukoliko ih ne uzimate u dovoljnoj količini preko hrane, kao i forsirati u ishrani namirnice bogate jodom- tuna, mlečni proizvodi, alge.

Hašimoto kod dece. Da li bolest utiče na rast i razvoj?

Smanjena funkcija štitnjače, ukoliko se na vreme ne leči, dovodi do poremećaja u rastu i razvoju deteta.

Ukoliko ovaj endokrinoloski poremećaj nastupi ranije posledice će biti intenzivnijeg karaktera.

Ukoliko Hašimoto sindrom nastane u najranijem uzrastu, kod beba -najšesće posle šestog meseca života, one izgledaju umorno - pospane su, odbijaju hranu, pate od zatvora. Mentalni razvoj je usporen, telo je hladno, koža suva, perutava, usnice su blede, tonus mišića je oslabljen, trbuh je uvećan sa često prisutnom pupčanom kilom. Glas je promukao, jezik zadebljan, lice podbulo.

Kod starije dece su simptomi slični kao i kod odraslih - umor, povećanje telesne težine, suvoća kože, opadanje kose, manjak koncentracije u školi, zaustavljanje rasta, kašnjenje puberteta. Kod devojčica izostanak menstruacije ili obilne menstruacije.

Hašimoto sindrom kod dece se leči kao i kod odraslih, nadoknadom hormona ukoliko oni nedostaju i higijenodijetetskim načinom života i ishrane.

Hašimoto tireoditis i trudnoća

Svaka žena koja planira trudnoću ili je trudna, treba da proveri nivo hormona štitne žlezde u krvi. Ginekolog koji kontrolise trudnoću sigurno će svaku trudnicu uputiti na određene laboratorijske pretrage.

Ukoliko trudnici nedostaju hormoni štitne žlezde, plod zaostaje u rastu i razvoju. Takva deca imaju malu telesnu visinu, posebno su kratki donji ekstremiteta i donji deo tela, lice je deformisano. Moždane strukture se slabije razvijaju, pa će to kasnije imati za posledicu smanjenje intelektualnih sposobnosti deteta

Hašimoto izlečenje - Da li se Hašimoto može potpuno izlečiti ili je doživotno stanje?

Kada se jednom postavi dijagnoza Hašimoto sindroma, to znači da će pacijent doživotno živeti sa tom bolešću.

Međutim, ako je hormonalni status u granicama normale i ako se obolela osoba pridržava preporučenog načina života i ishrane, uz redovne preglede endokrinologa bolest će se držati pod "kontrolom".

Čak iako u kasnijem periodu nastupi nedostatak hormona, odnosno dodje do smanjene funkcije štitnjače, uz medikamentoznu terapiju koja podrazumeva nadoknadu tiroksina, oboleli će nastaviti sa normalnim životom bez ikakvih posledica.

Terapija se mora uzimati doživotno, a endokrinolog će svakom pacijentu individualno odrediti dozu leka, rukovodeci se fizičkim stanjem pacijenta, telesnom masom i godinama života. Povremeno će biti potrebno i modifikovati dozu leka, ali lečenje nikako ne treba prekidati na svoju ruku.

Ukoliko se desi da se štitna žlezda preterano uveća, pa da čak i pravi smetnje pri disanju, tada je indikovano hirurško uklanjanje jednog dela ili cele štitne žlezde.

Hašimoto i ishrana: Koja dijeta pomaže, a koje namirnice treba izbegavati?

Bez obzira da li se oboleli od Hašimoto sindroma leči medikamentoznom terapijom ili ne, zbog sklonosti ka nagomilavanju viška kilograma, neophodno je strogo voditi računa o ishrani, odnosno truditi se da ona bude prvenstveno izbalansirana.

To znači unošenje optimalne količine svih potrebnih sastojaka, počev od ugljenih hidrata, belančevina, masti, pa do vitamina i minerala.

Što se tiče ugljenih hidrata, pošto su oni osnovni izvor energije, ne treba ih izbegavati, već ih unositi u zdravom obliku, kao što su integralne žitarice, voće i povrće, uključujući mahunarke.

Nikako ne treba konzumirati koncentrovane šećera i prerađene industrijske proizvode od belog brašna, beli hleb i druga peciva.

Takođe ne treba koristiti ni rafinisane masti, u koje spadaju margarin i suncokretovo ulje, već se preporučuju maslinovo ulje ( po mogućstvu ekstradevičansko), kokosovo ulje, kao i zdrave masti koje se nalaze u avokadu i orašastim plodovima.

Osim gore navedenih opštih principa ishrane oboleli od Hašimoto sindroma treba da se pridržavaju i sledećih posebnih uputstava:

Preporučuje se povećati unos selena jer on blagotvorno deluje na funkciju štitne žlezde. Tunjevina, sardine, jaja, plodovi mora, teleća džigerica, suncokret i brazilski orah sadrže dosta ovog elementa. Po potrebi uzimati i suplemente selena. Takođe i pojedine mineralne vode sadrže selen;
Zatim omega 3 masne kiseline - riba, jaja; mogu i suplementi;
Od povrća se preporučuje zeleno lisnato povrće, mahunarke, šargarepa, keleraba, beli luk, špargla, bundeva, paprika, djumbir;
Voće: avokado, banana, jabuke, jagode, šljiva, bobičasto voće, limun, mandarine, narandže, grejp se posebno preporucuju zbog antioksidansa glutationa;
Uzimati većinom bezglutenske žitarice kao što su heljda, integralni pirinač, kinoa, proso, laneno seme, ovas;
Korisni su orašasti plodovi- orasi, bademi, indijski orah;
Od mlečnih proizvoda uzimati fermentisane proizvode - jogurt, kiselo mleko, kefir, zatim bademovo i pirinčano mleko;
Alge - spirulina, dodajte u pripremljene obroke;
Vitamin D3: uzimati suplemente pogotovo u zimskim danima, kada nema dovoljno sunca. Od hrane bogate vitaminom D jesti: losos, tunu, sardine, riblje ulje, pečurke, žumance, žitarice, sok od narandže;
Namirnice bogate jodom se preporučuju: plodovi mora, riba;

Potrebno je smanjiti unos sledecih namirnice: preteran unos kupusa, brokolija, kelja, žitarica koje sadrze gluten ( pšenica, raž, ječam), ne koristiti konzervirane proizvode, alkohol, smanjiti unos kafe, ne soliti hranu preterano.

Da li muškarci mogu imati Hašimoto i da li su simptomi drugačiji nego kod žena?

Iako je Hašimoto tireoiditis češći kod žena nego kod muškaraca, u poslednje vreme se ova bolest sve češće javlja i kod osoba muškog pola.

Simptomatologija se ne razlikuje od simptoma kod žena, s obzirom na činjenicu da je u osnovi oboljenja poremećaj metabolizma.

Kod muškaraca, takođe kao i kod žena, dolazi do smanjenja libida, koji se manifestuje erektilnom disfunkcijom i smanjenjem pokretljivosti spermatozoida, pa to ima uticaj na plodnost.

Alternativna lečenja Hašimota

Kao što je već ranije u tekstu navedeno, najbolji prirodan način lečenja, pored nadoknade hormona ukoliko postoji potreba za njima, je pridržavanje higijenodijetetskih principa života i ishrane.

Znači, prirodna, neprerađena hrana, izbalansiran unos svih vrsta hranljivih materija. Neophodno je sebi priuštiti vreme za boravak na svežem vazduhu uz umerenu fizičku aktivnost, prilagodjenu godinama i zdravstvenom stanju.

Takođe redovno hidrirati organizam uzimanjem dovoljne količine tečnosti u vidu obične vode ili ceđenih voćnih sokova.

Ukoliko je potrebno nadoknaditi suplementima vitamin D3, selen, C vitamin, gvoždje, ili već neki drugi po preporuci endokrinologa.

Ne pušiti i ne konzumirati alkohol u većoj količini.

Pored standardne terapije hormonima, mnogi oboleli od Hašimotovog sindroma tragaju za prirodnim načinima da ublaže simptome i poboljšaju kvalitet života.

Pored promena u ishrani, neki pacijenti, uz propisanu terapiju od strane endokrinologa, koriste i:

Biljne suplemente poput ašvagande i kurkume
Akupunkturu
Tehnike za smanjenje stresa kao što su joga, meditacija i svesno disanje

Da biste dobili najbolju negu, ukucajte “autoimuna bolest” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija. Na osnovu iskustva drugih, izaberite najbolje za sebe. Nakon završenog pregleda, ostavite svoje iskustvo i na taj način pomozite drugima koji se nađu u istoj situaciji.