Gnojna angina: Simptomi, prenos i lečenje

Ažurirano: maj 2025

Šta je gnojna angina?

Gnojna angina je bakterijska infekcija grla i krajnika, medicinski poznata kao streptokokni tonzilitis ili streptokokna upala grla. Najčešće je uzrokuje bakterija Streptococcus pyogenes, poznata i kao beta-hemolitički streptokok grupe A.

Kako razlikovati gnojnu anginu od virusne upale grla?

Da bi diferencijalno dijagnostički napravili razliku izmedju gnojne angine i virusnog zapaljenja grla, najbitnije je uzeti anamnestičke podatke. Od značaja je da li je bolest počela naglo, iz punog zdravlja ili su, u danima koji su prethodili pojavi gušobolje, postojali manje izraženi simptomi I znaci.

Kod virusne upale grla, u većini slučajeva, 2 do 3 dana pre pojave bolova u grlu, kod obolelog se javlja malaksalost, jeza, gubitak apetita, a temperatura uglavnom ne prelazi 38 C. Ove tegobe su najčešće praćene sekrecijom iz nosa, kijavicom, suzenjem očiju, a često i kašljucanjem.

Nasuprot tome, gnojna angina, a naročito streptokokna, počinje naglo, iz " punog zdravlja", sa iznenadnim skokom temperature koja ide preko 38 C, a ponekad čak i do 40. Gušobolja je intenzivna, gutanje otežano, javlja se glavobolja, limfni čvorovi na vratu su uvećani, a takozvani kataralni simptomi ( kijanje i sekrecija iz nosa ) u većina slučajeva izostaju.

Dijagnostika gnojne angine

Fizikalnim pregledom, kod virusnih infekcija nalazimo crvenilo ždrela i nepčanih lukova srednjeg intenziteta, ponekad su prisutni i plikovi, aftozne promene, a krajnici su uglavnom nepromenjenih dimenzija.

Kod gnojne angine, pored zažarenog ždrela, vidljivi su uvećani krajnici, koji mogu biti čak i enormno veliki i u njima su prisutni žuto-belo-sivi čepići, koji predstavljaju gnojne naslage u kriptama tonsila. Tada govorimo o takozvanoj " angini lacunaris".

Ukoliko su žuto beličaste naslage slivene, u tom slučaju se radi o gnojnoj angini pod nazivom" angina confluens ".

Bris grla i antibiogram

Da bi se dokazao uzročnik i ordinirao najoptimalniji antibiotik, uzima se bris grla radi davanja na kultivaciju, što znači da se dobijeni uzorak nanosi na hranljivu podlogu na kojoj dolazi posle 1 do 2 dana do porasta mikroorganizama uzročnika zapaljenja, tako da oni mogu da se izoluju i dijagnostikuju.

Tom prilikom se ujedno radi i antibiogram, odnosno određuje se na koje je antibiotike izolovani uzročnik osetljiv.

Rezultat se dobija za 24 h, a tačnost mu iznosi 90 da 95%.

Na taj način može se ustanoviti i prisustvo gljivice kandide ili nekog drugog uzročnika.

Brzi test na streptokoke

Često se radi i brzi antigenski test na streptokoke, koji je gotov za par minuta, a tačnost mu je oko 70%.

Laboratorijske analize krvi kod gnojne angine

Ukupan broj leukocita je kod gnojne angine uglavnom povećan, leukocitna formula pokazuje sledece - kod gnojne angine su granulociti povišeni, a kod virusnih infekcija su povišeni limfociti, a granulociti sniženi.

Mogu postojati i druga odstupanja u beloj krvnoj lozi, kao na primer kod infektivne mononukleoze, koju treba uvek diferencijalno dijagnostički isključiti.

CRP analiza je uglavnom povišena kod svih infekcija, s tim da je kod bakterijske infekcije ona mnogo viša nego kod virusne.

Da li je gnojna angina zarazna i koliko dugo?

Gnojna angina je veoma zarazna bolest. Obolela osoba je zarazna nekoliko dana pre pojave simptoma, to jest u periodu inkubacije, što iznosi najčešće od 1 do 3 dana.

Ako se obolela osoba leči antibioticima, zaraznost se značajno smanjuje već nakon nekoliko dana, a nakon desetak dana osoba više nije zarazna.

Ako se bolesnik ne leči, već se simptomi povuku nakon izvesnog vremena sami po sebi ili prirodnim metodama lečenja, oboleli postaje nosioc bakterija - odnosno kliconoša i zarazan je više nedelja, pa čak i meseci, s tim da se zaraznost značajno smanjuje nakon 2 do 3 nedelje.

Kako se prenosi gnojna angina?

Infekcija se najčešće prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom osobom - ljubljenjem, zatim putem kapljičnog aerosola koji izbacuje zaražena osoba prilikom kijanja i kašljanja, pa čak i tokom glasnijeg govora.

Značajan put prenosa infekcije sa obolelih na zdrave je i indirektan način prenošenje, to jest preko zaraženih ruku i predmeta, s obzirom na činjenicu da većina infektivnih agensa može kraći ili duži vremenski period da preživi van organizma .

Koliko dugo traje gnojna angina?

Gnojna angina traje, uz adekvatno lečenje, u proseku 10 -tak dana.

Već nakon nekoliko dana od uvodjenja terapije, oboleli će se osećati znatno bolje, ali to ni u kom slučaju ne znači da terapiju treba prekinuti. Ukoliko se terapija prekine pre vremena, to jest pre potpune eradikacije uzročnika, on ostaje u grlu, takoreći " pritajen" , pa nakon izvesnog vremena, a naročito u slučaju smanjenja imuniteta organizma, dovodi do recidiva oboljenja.

Oporavak pacijenta i potpuno izlečenje zavise i od opštih mera koje se primenjuju tokom terapije, što znači, od pravilne ishrane, hidriranja, mirovanja i dovoljno sna.

Lečenje gnojne angine

Antibiotska terapija gnojne angine

Lečenje gnojne angine, s obzirom na to da je najčešće uzrokovana bakterijama (najčešće Streptococcus pyogenes), primarno uključuje antibiotsku terapiju

U toku lečenja gnojne angine, jedna od najvažnijih mera koje treba primeniti je mirovanje, odmor i obezbediti dovoljno sna. Tokom spavanja naš imuni sistem se regenerise i pomaže organizmu da se izbori sa uzročnikom bolesti.

Odmor je naročito značajan u prvih nekoliko dana, pogotovo ako je temperatura znatno povišena.

Za povišenu temperaturu treba uzimati paracetamol ili brufen, koji osim što snižavaju temperaturu povoljno deluju i na opštu simptomatologiju- bolove u mišićima i zglobovima.

Apetit je u početku bolesti znatno smanjen, zbog toga i nije potrebno forsirati uzimanje obilnijih obroka, ali ono na šta treba obratiti pažnja je hidriranje organizma.

Bakterija Streptococcus pyogenes – uzročnik gnojne angine

Kada se razmatra operacija krajnika?

Ranije se često vršila operacija uklanjanja krajnika kod osoba koje imaju hronične probleme sa infekcijama grla. Danas prevladava drugačije mišljenje i takvi zahvati se vrše isključivo u slučaju krajnje nužde.

Ako i pored tretmana ne dođe do izlečenja, beli čepovi na krajnicima poprime zelenkastu ili braon boju i mogućnost gutanja se dodatno oteža, javlja se temperatura preko 39 stepeni i trnjenje vilice.

U slučajevima teške upale grla, kada ni lekovi ne pomažu, razmatra se operacija krajnika.

Prirodni načini za ublažavanje simptoma gnojne angine

Preporučuje se pijenje mlakih čajeva, može sa dodatkom meda i limuna, ne pretoplih, da ne bi dodatno nadražili, ionako već osetljivo grlo. Od čajeva se preporučuju kamilica, žalfija, nana, majčina dušica - koji sadrže etarska ulja koja potpomažu regeneraciju sluznice i ujedno deluju antibakterijski pa čak i antivirusno.

Žalfiju piti u blagom rastvoru i ne u većoj količini, koristiti je i za ispiranje grla.

Sveže cedjene voćne sokove, ili razblazene sa vodom, takođe treba uzimati.

Korisne su i tople supe- ne vrele, pileće i govedje, koje osim hidratacije pomažu u nadoknadi mineralnih materija, što je naročito značajno u slučajevima kada je gnojna angina praćena povraćanjem ili prolivom.

Ishrana treba da obiluje svežim ili barenim povrćem, sa dodatkom belog luka koji ima snažna antibakterijska svojstva.

Belančevine uzimati u vidu lako svarljivog mesa- barenog ili dinstanog, forsirati ribu, zatim mlečne proizvode, najbolje fermentisane ( jogurt i kiselo mleko), kao i mlade sireve.

Hrana treba da bude kašasta i mekana da ne bi dodatno iritirala grlo.

Takođe se preporučuje i ispiranje grla "grglanje", mlakom vodom sa dodatkom soli ( pola kašičice soli na 2 deci vode). Zatim rastvorom sode bikarbone-1/2 kafene kašičice na 2 deci vode.

Ispiranje grla ovim rastvorima preporučuje se više puta dnevno, 4-6 puta.

Za ispiranje grla se mogu koristiti i antisepticke tečnosti kao sto su preparati povidon joda u 1% rastvoru ili rastvor heksatidina.

Kao lokalni antiseptici za grlo, na tržištu postoje razni preparati u vidu pastila za sisanje. Tako na primer odlične su pastile na bazi žalfije, kamilice i meda. takođe i pastile sa eukaliptusom, sa matičnim mlečom ili mentolom.

Svi ovi preparati se uglavnom prave i u obliku sprejeva radi komfornije primene, pogotovo kod male dece.

Treba još pomenuti i preparate srebra sa aktivnim kiseonikom, koji udruženo proizvode dvostruko antibakterijsko dejstvo.

takođe obratite pažnju da vazduh u prostoriji u kojoj boravi oboleli ne bude suviše suv, zimi postavite ovlaživače vazduha na radijatore.

Vlaženje grla i disajnih puteva se može postići i inhalacijom vodene pare uznad posude sa proključalom vodom ili blagim čajem od kamilice, uz dodatak nekoliko kapi eteričnih ulja, koja se prodaju kao gotov proizvod, a sadrze etarska ulja, uglavnom eukaliptusa, ruzmarina, nane i bora.

Kada se obratiti lekaru zbog gnojne angine?

Oboleli od gnojne angine se zbog intenziteta simptome najčešće javljaju lekaru već u toku jednog do dva dana. Ukoliko su simptomi slabije izraženi, može se lečenje započeti primenom gore navedenih prirodnih metoda.

Medjutim, ako visoka temperatura i loše opšte stanje perzistiraju, pogotovo ukoliko je praćeno izrazitom malaksalošću, glavoboljom i temperaturom koja ide do i preko 39 st C, obolela osoba obavezno treba da se javi na pregled lekaru.

Lekaru se treba obratiti i u slučaju kada se bolovi u grlu za dan- dva ne smanjuju, nego povećavaju, a gnojne naslage na krajnicima dobijaju braon-zelenkastu boju.

takođe i kada se pojavi krvarenje iz tonsila ili su one toliko velike da skoro u potpunosti otežavaju gutanje ili disanje.

Ako je glavobolja praćena povraćanjem, trnjenjem i kočenjem vilice, neophodno je konsultovati lekara.

Limfni čvorovi u predelu vrata mogu da oteknu i da jako bole pogotovo na dodir - i u tom slučaju treba potražiti lekarsku pomoć.

Pojava ospe po telu, bolovi u zglobovima, lako zamaranje, tamnocrvena mokraća, sve su to razlozi zbog kojih ne treba odlagati stručnu pomoć.

Moguće komplikacije gnojne angine

Komplikacije gnojne angine mogu biti lokalne i udaljene ili opšte.

Ukoliko se gnojna angina ne leči, može doći do čestih recidiva, pogotovo u stanju smanjene otpornosti organizma.

Takvi, hronično oboleli krajnici, predstavljaju toksično žarište i najverovatnije će biti potrebno izvesti operativni zahvat, odnosno njihovo odstranjenje.

Nelečena gnojna angina može da se proširi na okolno vezivno tkivo, odnosno na tkivo koje se nalazi izmedju krajnika i mišica ždrela. Na tom mestu se tada stvara gnojna kolekcija, pod imenom - peritonsilarni apsces, koji je najčešće jednostran.

Češći je kod dece i mladih osoba, a pojavljuje se uglavnom od 2. do 4.dana od početka bolesti.

Simptomatologija peritonzilarnog apscesa je veoma burna, temperatura je izrazito visoka, praćena je jezom, drhtavicom i glavoboljom. Bolovi u grlu su intenzivni, oboleli teško guta hranu i pljuvačku, promukao je, otežano otvara usta. Limfni čvorovi na vratu su uvećani i bolni.

Oseća se neprijatan zadah iz usta. Mogu se javiti i bolovi u uhu sa iste strane.

Peritonsilarni apsces predstavlja veoma ozbiljno stanje jer postoji mogućnost nastanka blokade vazdušnog puta, gušenje, zapaljenja pluća, a usled širenja infekcije preko krvotoka, može doći i do sepse sa smrtnim ishodom.

Infekcija se sa krajnika može proširiti i na takozvani "treći krajnik", koji predstavlja limfatično tkivo smešteno u nosnom delu ždrela - na njegovom krovu, i koje na infekt reaguje podjednako burno kao i tkivo krajnika.

U tom slučaju, često kod odojčadi i male dece, dolazi do prenosa infekcije na Eustahijevu tubu, to je kanal koji spaja nosni deo ždrela sa uhom, a koji je kod male dece kratak ( svega 18 do 20 mm), pa usled toga lako dolazi i do zapaljenja srednjeg uha. Ovo zapaljenje treba ozbiljno lečiti da se infekcija ne bi proširila na moždane ovojnice i izazvala gnojni meningitis.

Kao posledica gnojne angine može, kod otežane drenaže sinusa ili u slučaju oslabljenog imuniteta organizma, doći i do zapaljenje sinusnih šupljina.

Ukoliko je gnojna angina izazvana beta hemolitickim streptokokom, kao komplikacija, pogotovo kod dece u uzrastu od 3 do 5 godina, može se javiti oboljenje pod nazivom šarlah, a koje se ispoljava sitnom crvenom ospom po vratu, grudima, stomaku, preponama, a pogotovo na pregibima ekstremiteta. Šarlah je neophodno lečiti antibioticima na bazi penicilina u trajanju od 10 dana.

Posledica nelečene, ili neadekvatno lečene gnojne streptokokne angine može biti i veoma ozbiljno zapaljenje bubrega ( poststreptokokni glomerulonefritis), kao i bolest pod nazivom "reumatska groznica" kod koje dolazi do zapalenja zglobova, a ponekad i teških oštećenja srčanih struktura.

Prevencija gnojne angine

Pošto se gnojna angina najčešće prenosi direktnim kontaktom sa obolelom osobom, logično je da je i najvažnija preventivna mera, izbegavanje kontakta sa zaraženom osobom.

Ovo je posebno značajno u zimskim i ranim prolećnim mesecima, pa je poželjno izbegavati boravak u zatvorenom prostoru sa većom skupinom ljudi.

Ukoliko to nije moguće, u tim prilikama obavezno treba nositi zaštitnu masku ( u autobusu, bioskopu, sastancima).

Rukovanje takođe treba izbegavati u što većoj meri.

Kako od angine najčešće obolevaju deca izmedju 3 i 6 godina koja pohadjaju vrtić, osoblje koje brine o njima trebalo bi da se postara da deca budu podeljena u što manje grupe, da prostorije uvek budu dobro provetrene, da higijena bude na što višem nivou, podovi, igračke, stolovi, kvake, da se redovno dezinfikuju.

Mnogi virusi i bakterije preživljavaju odredjeno vreme van organizma, pogotovo u vlažnim uslovima.

Treba obučiti decu osnovnim higijenskim navikama u vezi sa pravilnim i temeljnim pranjem ruku - toplom tekućom vodom, dovoljno dugo, koristiti ubruse za jednokratnu upotrebu.

Pribor za jelo i čašu za vodu svako dete mora imati zasebno.

Naučiti decu da pokrivaju usta kada kašlju i kijaju i da peru ruke više puta dnevno.

Sve se ove preventivne mere odnose i na odrasle, kao i na boravak u kućnim uslovima.

Kod kuće bi, po mogućstvu, obolela osoba trebalo da bude izolovana u posebnoj prostoriji, da se infekcija ne bi proširila i na ostale ukućane.

Pušiti se ne sme u prostoriji gde bolesnik boravi, jer duvanski dim dodatno nadražuje sluznicu grla i pogoršava stanje.

Pravilna i izbalansirana ishrana, boravak na svežem vazduhu, fizička aktivnost, odmor i dovoljno dug san, odnosno sve one mere koje dovode do povećanja imuniteta, su takođe bitan preventivni faktor za pojavu ovog oboljenja.

Pregled deteta sa simptomima gnojne angine kod lekara

Zašto je gnojna angina česta kod dece?

Deca, naročito ona predškolskog i školskog uzrasta (od 5 do 15 godina), su podložnija gnojnoj angini iz nekoliko razloga:

Izloženost u kolektivu: Vrtići i škole su idealno okruženje za širenje bakterija kapljičnim putem (kašljanje, kijanje, deljenje igračaka).
Nerazvijen imuni sistem: Imuni sistem kod dece još uvek nije potpuno razvijen, što ih čini podložnijim infekcijama.
Bliski kontakt: Deca su često u bliskom fizičkom kontaktu jedni sa drugima.

Kako izgleda gnojna angina?

Grlo i krajnici: Grlo je izrazito crveno i upaljeno. Krajnici su otečeni i na njima se vide bele ili žućkaste naslage gnoja, koje mogu biti u obliku tačkica, mrlja ili čak prekrivati veći deo krajnika. Ponekad se mogu videti i male krvave tačkice na nepcima.

Ostali simptomi: Javlja se jak bol u grlu, koji je često otežan pri gutanju. Prisutna je visoka temperatura (često iznad 38°C), glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, umor, a ponekad i mučnina ili povraćanje, posebno kod dece. Limfni čvorovi na vratu su često otečeni i bolni na dodir.

Kako razlikovati gnojnu anginu od obične prehlade?

Iako dele neke slične simptome, postoje ključne razlike:

Gnojna angina - sve što bi trebalo da znate o načinu prenošenja i lečenju