Simptomi pojedinih oboljenja ostaju potpuno nevidljivi neupućenom posmatraču. Fizički bol i neprijatnost posmatrač može uočiti tek ako mu za oko zapadne grimasa na licu obolelog, bledo lice, neraspoloženje ili u slučaju da mu se oboleli poveri. Međutim, određene bolesti se mogu manifestovati i u vidu napada, koji okolini ne može promaći jer deluje dramatično i zastrašujuće. Epi napadi su karakteristični za hronično neurološko oboljenje koje nazivamo epilepsija, a upravo zbog ovog simptoma je bolest u narodu poznata kao padavica. Epi napadi se mogu razlikovati po intenzitetu i trajanju, a ponekad pogađaju i osobe kojima nije dijagnostikovana epilepsija. Razlog više da se pobliže upoznamo s uzrocima i posledicama napada, ali i da naučimo kako da pružimo prvu pomoć na adekvatan način. Ukoliko poznajete nekoga kome treba pomoć neurologa, možete pronaći ustanovu po vašim potrebama na našem sajtu.
Simptomi epileptičnog napada - prodrom i aura
Podaci govore da oko 10% ljudi doživi jedan epileptični napad u životu. U našoj zemlji od epilepsije boluje 0.5 - 1% ukupnog stanovništva. Diskrepanca u procentima govori u prilog činjenici da svako od nas može doživeti epileptični napad u bilo kom tenutku. Kako nas napad ne bi dočekao potpuno nespremne, trebalo bi ispratiti simptome od samog početka. Rani i diskretni simptomi se mogu pojaviti nekoliko sati ili dana pre samog epileptičnog napada. S tim u vezi, trebalo bi razlikovati prodrom od aure.
Prodrom je upozoravajući period pre akutnog napada, koji karakterišu promene u raspoloženju ili ponašanju. Ponekad ni sam pacijent ne može jasno objasniti nastalu promenu u senzaciji zvukova, boja ili mirisa. Neretko se javlja i jaka glavobolja. Nespecifične simptome je lako ignorisati i, ako niste upućeni, teško ih je prepoznati kao nagoveštaj napada koji sledi.
Aura predstavlja sam napad. Pre gubitka svesti, često se javlja novi set simptoma: nepravilan rad srca (palpitacija), bol u želucu (epigastrični distres) i ponekad pojava halucinacija.
Kod tonično-kloničnog napada prvo dolazi do gubitka svesti. Tonična faza traje kratko, od 10 do 20 sekundi. Nastupa kontrakcija svih mišića, telo se grči i trup se savija ka napred, pa unazad. Grče se i mišići donje vilice i jezika, što može dovesti do ugriza. Posmatrače često prepadne “epileptični krik” koji nastaje kao rezultat kontrakcije u predelu grudnog koša. Krvni pritisak je povišen, puls ubrzan. Osoba prebledi, a zatim lice postaje modro (poprima cijanotičnu boju). Klonična faza traje nešto duže - od 30 do 45 sekundi. U početku se javlja blago drhtanje, koje dalje napreduje i dovodi do snažnih kontrakcija mišića. Usled povrede jezika, može se pojaviti krvava pena na ustima. Svest se vraća nakon par minuta, ali osoba ostaje dezorijentisana, zbunjena i iscrpljena. Sam napad je ponekad ispraćen umokravanjem. Za potpuni oporavak, osobi je potreban okrepljujući san nakon napada.
Pored tonično-kloničnih, postoje i složeni parcijalni i apsans napadi. Kod složenih parcijalnih napada je primetna zbunjenost, osoba je nemirna, javlja se mljackanje i ponekad neumesno ponašanje. Apsans napad podrazumeva kratak gubitak svesti. Pogled je često ukočen, a oči okrenute ka gore.
Prva pomoć kod epileptičnog napada
Osoba koja prolazi kroz napad nije svesna. Tek kada povrati svest, oseća iscrpljenost i zbunjenost. S druge strane, epi napad može biti traumatično iskustvo za slučajne prolaznike, posebno ako uključuje “epileptični krik” i pojavu krvave pene na ustima. Ako želite da ukažete prvu pomoć, prvo i osnovno je da ostanete pribrani i ne paničite.
Za početak, nemojte pokušavati da zaustavite napad. Fizička mobilizacija ili ograničavanje pokreta za vreme napada, usled snažnih kontrakcija, može dovesti čak i do preloma. Tokom napada, osoba će verovatno biti u grču. Za to vreme nemojte pokušavati na silu da joj otvarate usta kako biste izvukli jezik, jer se i sami možete povrediti. Mnogi dođu u iskušenje da za vreme napada, postavljanjem tvrdog predmeta između gornje i donje vilice, spreče povredu jezika. U pitanju je praksa koja se ne preporučuje jer zapravo može dovesti do težih povreda i loma zuba. Prioritet je da osobi koja kroz napad prolazi osigurate bezbedan prostor i tako sprečite nastanak povreda.
Ako je osoba i dalje svesna, ali doživljava rane simptome epi napada, pomozite joj da se smesti na krevet ili pod. Jastuk, ćebe ili komad odeće (jakna, džemper) stavite joj ispod glave. Otkopčajte ili popustite tesnu odeću, koja osobi može ograničiti kretanje. Uklonite sve oštre predmete koji bi mogli dovesti do povrede. Zapravo je najvažnija pažljiva opservacija (vreme početka i kraja napada, ponašanje pre napada, okolnosti…) kako biste lekara mogli uputiti u kompletan tok događaja. Stručno lice će tako moći da oceni o kakvom se napadu radi i koje korake bi dalje trebalo preduzeti.
Kada primetite da se osobi polako vraća svest, pomozite joj da se okrene na stranu. Povraćanje nakon napada nije retka pojava. Na ovaj način ćete osigurati da ne dođe do gušenja sekretom. Osobi se obraćajte umirujućim tonom i pokušajte da je ohrabrite. Potrudite se da ostale posmatrače držite po strani jer je osobi koja je pretrpela napad potreban prostor. Vodu, hranu i razne tablete ne bi trebalo ponuditi dok god osoba u potpunosti ne povrati svest. Čak i kada osoba povrati svest, ostanite uz nju još desetak minuta, ili dok ne pristigne stručno lice.
Nakon napada (posebno ako ga ne doživljava prvi put), osoba će delovati potpuno funkcionalno. Međutim, najbolje je ipak pozvati hitnu pomoć, jer usled napada mogu nastati brojne komplikacije koje nisu odmah primetne. Ako napad traje duže od 2 minuta ili se više napada javi uzastopno, obavezno zatražite stručnu pomoć.
Poziv hitnoj pomoći (194) se ne sme odlagati ukoliko:
- primetite da se osobi ni nekoliko minuta po završetku napada ne vraća svest;
- se napad dogodio u vodi;
- se osoba prilikom napada povredila na bilo koji način;
- saznate da je osoba koja je prtrpela napad trudna ili dijabetičar.
Zapravo, ne možete pogrešiti ako odmah pozovete hitnu službu, budući da ne možete znati da li će nakon napada nastupiti komplikacije ili je tokom napada došlo do povreda koje se i dalje nisu manifestovale (respiratorni zastoj, povrede glave, kičme i ekstremiteta, Todova paraliza, zastoj srca).
Iako će vam možda delovati da ništa konkretno ne preduzimate, pažljivo posmatranje napada i praćenje reakcije osobe koja doživljava napad, medicinskom osoblju može pružiti uvid u stanje pacijenta i pomoći prilikom dijagnostike. Ukoliko ustanovite da je pružanje pomoći ili posmatranje epi napada na vas ostavilo veoma jak utisak, nemojte se libiti da kontaktirate psihologa ili psihijatra. Svoje iskustvo uvek možete podeliti i s Hipokratija zajednicom, te pohvaliti ili se požaliti na rad lekara i ustanova širom naše zemlje.
