Bol u grudima: Sve o uzrocima, simptomima i lečenju

Bol u grudima je definisan kao bol u predelu grudnog koša i pod tim terminom podrazumevamo raznolike senzacije koje se javljaju u regiji prednje strane grudnog koša i leđa. Svako postojanje bola u grudima treba ozbiljno shvatiti, pa iako nužno ne mora značiti da je u pitanju životno ugrožavajuće stanje, veoma je važno da se diferencijalno-dijagnostički isključi oboljenje koje bi moglo pacijentu ugroziti život.

Osećaj bola u grudima može imati različite intenzitete, koji često zavise od visine praga za bol svake osobe pojedinačno. Osim intenziteta, bolovi u grudima mogu se razlikovati i po kvalitetu, odnosno mogu se opisati kao bolovi u vidu probadanja, oštar bol, razarajući bol, bol u vidu stezanja u grudima, žarenja i paljenja, tup, tišteći bol, više nelagodnost nego bol itd. Lekar uvek treba da insistira na tome da mu obolela osoba detaljno opiše tip bola.

Za postavljanje dijagnoze neobično je važna i propagacija (širenje) bola. Bol može da bude lokalizovan na jednom mestu, na primer iza grudne kosti, ispod jednog ili oba rebarna luka, a može i da se propagira u leđa, među lopatice, vrat, donju vilicu, levo ili desno rame i ruke, gornji deo abdomena. Takođe, diferencijalno-dijagnostički je veoma bitna činjenica da li je bol praćen i drugim tegobama, na primer osećajem nedostatka vazduha, gušenjem, ubrzanim srčanim radom ili srčanim aritmijama, kašljem, izbacivanjem ispljuvka i kakvog, ili bilo kojim drugim simptomom.

Ukoliko neka osoba ima bol u grudima, bilo da je kratkotrajan ili već traje izvesno vreme, neophodno je obratiti se lekaru radi fizikalnog pregleda, nakon čega će lekar odlučiti o potrebnim dodatnim pretragama. Lečenje će zavisiti od osnovnog uzroka bola u grudima, a uzroci mogu biti mnogobrojni, kao što će u daljem tekstu biti opisano.

Najčešći uzroci bola u grudima

Kada se kaže "bol u grudima" najčešće se pomisli na bol izazvan od strane srca. Ne bez razloga, jer je prema statistici, najčešći uzrok bola u grudima je srčanog porekla i to čak u 69% slučajeva.

U grudnom košu su pored srca smešteni i drugi organi: grudni deo aorte, pluća sa dušnikom, grudna žlezda (timus), jednjak, arterije, vene, limfni sudovi. Svaka od ovih struktura može biti uzrok bola u grudima. Zid grudnog koša sačinjava, napred grudna kost, pozadi torakalni deo kičmenog stuba, koji su međusobno povezani rebrima i međurebarnim mišićima, a spolja su obloženi vezivnim tkivom i muskulaturom. Ovaj koštano-mišićni oklop omogućava da organi unutar grudnog koša budu maksimalno zaštićeni. Rebra su povezana sa grudnom kosti i kičmom sitnim hrskavičavim vezama, koje takođe mogu biti uzrok bola. Duž svakog rebra se pruža interkostalni nerv, mišic, arterija i vena.

Uzrok bola u grudima koji potiče od pluća zastupljen je u 4% slučajeva, u 5% slučajeva bol je misićno-skeletnog porekla i psihogene prirode. Gastrointestinalni uzrok se dijagnostikuje kod 3% obolelih, a "ostali" uzroci su zastupljeni u 14%, i tu ubrajamo i oboljenja dojki kod žena (a nije isključeno ni kod muškaraca).

Srčani uzroci

Bolovi u grudima izazvani srčanim oboljenjem uglavnom su lokalizovani u predelu iza grudne kosti ili bilo gde u predelu pozicije srca i šire se najčešće prema levom ramenu, duž leve ruke, prema vratu i donjoj vilici. Srčani bolovi potiču iz srčanog mišića i krvnih sudova jer se u njima nalaze receptori za bol. Senzacija bola se prenosi preko nervnih struktura na površinu grudnog koša (to se naziva prenesenim bolom), kao i na okolne delove tela.

Oboljenja srca koja se najčešće manifestuju bolom u grudima su:

- Angina pektoris: je oboljenje u kome je srčani mišić nedovoljno snabdeven krvlju usled promena na krvnim sudovima srca - koronarnim arterijama. Do suženja koronarnih arterija uglavnom dolazi usled procesa ateroskleroze, tako da je, kroz tako izmenjene krvne sudove, protok krvi nedovoljan za snabdevanje srčanog mišića kiseonikom u dovoljnoj meri. Ovo je naročito izraženo prilikom napora, kada je srcu potrebna veća količina kiseonika i drugih hranljivih materija.

Bol je kod angine pektoris lokalizovan najčešće iza grudne kosti, može da se proširi u predeo vrata, donju vilicu, levo rame i duž leve ruke, može istovremeno da postoji i bol u grudima i u leđima, između lopatica. Ovaj anginozni bol može biti različitog intenziteta, od osećaja nelagodnosti u grudima, najčešće iza grudne kosti, u srednjem i gornjem delu, osećaja težine ili tupog bola u grudima spreda ili sa leve strane, pa sve do intenzivnog stezanja ili žarenja i paljenja. Obično zahvata površinu jednog do dva dlana. Ponekad oboleli ima i osećaj nedostatka vazduha. Bol izazvan anginom pektoris se obično pojačava i traje od nekoliko do 10-15 minuta i povlači se spontano tokom mirovanja ili nakon uzimanja nitroglicerina. Provocirajući faktori za pojavu anginoznog bola su fizički napor, emocionalni stres, izlaganje hladnoći naročito posle obilnog obroka, kao i pušenja veće količine cigareta.

- Akutni infarkt miokarda: nastaje kada dođe do naglog smanjenja ili potpunog prekida dotoka krvi u srčani mišić, zbog čega deo srčanog mišića koji ishranjuje zacepljen krvni sud, odumire. Do prekida cirkulacije najćešće dolazi usled procesa ateroskleroze i potpunog začepljenja krvnog suda ateromatičnim plakom, ili otkidanja tromba sa udaljenog ateromatičnog područja i začepljenja neke od srčanih arterija.

Osim ovih uzroka, do infarkta mogu dovesti i promene na krvnim sudovima usled postojanja određenih sistemskih bolesti, prisustvo trombotičnih masa kod poremećaja koagulacije, itd. Klinička slika i simptomatologija akutnog infarkta u prvom redu zavisi od obima i mesta oštećenja koje je tom prilikom nastalo i veoma je šarolika. Najčešći klinički znak kod infarkta miokarda je bol iza grudne kosti koji je, uglavnom, veoma intenzivan, u vidu stiskanja ili razdiranja i postepeno se povećava. U većini slučajeva se pojavljuje iznenada, može u mirovanju, ili nakon nekog fizičkog napora, a često i posle emocionalnog stresa. Bol ne prestaje nakon 15 minuta kao kod angine pektoris, već traje pola sata i duže, sat do dva, a obolela osoba se obično u tom vremenskom periodu obrati službi hitne pomoći. Propagacija bola je ista kao i kod angine pektoris - u levo rame, ruku, vrat, vilicu, pozadi između plećki, a ponekad je bol izražen i u predelu žličice (gornji deo stomaka).

Ostali simptomi pratioci bola su: umor, hladan znoj, vrtoglavica, izrazit strah od smrti, mučnina, povraćanje, nedostatak daha. Krvni pritisak često pada i javljaju se nepravilnosti u srčanom radu - aritmije. U najtežim slučajevima dolazi i do gubitka svesti, šoka i nagle smrti. Kod obolelih od šećerne bolesti i ljudi u poodmaklom životnom dobu, a češće kod žena, infarkt može proteći bez bolova i manifestovati se kao otežano disanje koje može dovesti i do plućnog edema.

- Akutni perikarditis: je zapaljenje srčane kese, koje može biti dvojako - sa ili bez nakupljanja tečnosti u samoj srčanoj kesi. Muškarci oboljevaju češće od zena i to u starosnom dobu od 16 do 65 godina.

Uzroci perikarditisa su mnogobrojni. Mogu ga izazvati infektivni faktori, od kojih su najčešći virusi i to enterovirusi, herpesvirusi, adenovirusi, od bakterija je najčešći izazivač mikobakterija tuberkuloze, pneumokokus, streptokokus, stafilokokus, a kod imunonekompetetnih osoba uzrok mogu biti i gljivice. Takođe i kod nekih autoimunih bolesti, kao što je reumatodni artritis, sarkoidoza i sklerodermija dolazi do pojave perikarditisa, zatim nakon povreda grudnog koša, nakon zračenja u predelu grudnog koša kod karcinoma, nakon infarkta miokarda, a može biti i posledica uzimanja određenih lekova.

Simptomatologija perikarditisa je sledeća: bol, kao najčešći simptom, javlja se u 85 do 90% slučajeva. Bol je u vidu stezanja u grudima, konstantan je, lokalizovan je iza grudne kosti i sa leve strane grudi, širi se u gornji deo leđa duž trapezastog mišića. Bol se pojačava prilikom udisanja, kašlja, za vreme ležanja na leđima, a ublažava se pri sedenju i naginjanju unapred. Oboleli je obično malaksao i ima groznicu. Pored toga, pacijenti najčešće navode da je bolovima prethodila neka respiratorna infekcija.

- Aneurizma aorte: ja svako proširenje lumena aorte veće od 50% njenog fiziološkog promera. Aneurizma aorte se tri puta češće javlja kod muškaraca nego kod žena. Uzrok njene pojave je ateroskleroza, usled koje nastupaju patoanatomske promene u aortnom zidu, mišićni sloj zida aorte gubi svoj elasticitet, te pod udarima krvne struje dolazi do proširenja njenog lumena i nastanka aneurizme.

Prilikom samog nastanka aneurizme torakalne (grudne) aorte, javlja se iznenadan, intenzivan bol u grudima. U zavisnosti od lokalizacije i veličine aneurizma, osim bola, pacijent će, ukoliko aneurizma pritiska dušnik ili bronh, otežano disati, a ako je potisnut laringealni živac, javiće se promuklost.

- Disekcija aorte: ovo je takav poremećaj aortnog zida, pri kome dolazi do stvaranja rascepa između unutrašnjeg i mišićnog sloja aortnog zida i tom prilikom se stvara lažni lumen aorte ispunjen krvlju. Ovaj lažni aortni lumen može, a i ne mora da komunicira sa pravim aortnim lumenom. Simptomi disekcije aorte zavise od njene lokalizacije, veličine, kompresije okolnih organa i eventualne sekundarne okluzije pojedinih arterija.

Najčešći simptom nastale disekcije je jak, naglo nastupajući i razdirući bol, praćen preznojavanjem. Bol je najjači u trenutku nastajanja disekcije. Ukoliko se disekcija nalazi u gornjem delu aorte on je lokalizovan iza grudne kosti, a ako je disekcija u silaznom delu aorte, bol se širi između lopatica I na donji deo leđa. Bolesnik je uznemiren, obliven hladnim znojem, izražen je strah od smrti.

- Miokarditis: je upala srčanog mišića koja može biti uzrokovana mnogim faktorima. Prezentuje se akutnim bolom u grudima, lociranim iza grudne kosti ili sa leve strane grudnog koša i sličan je bolovima kod angine pektoris. Praćen je osećajem gušenja, umorom, nedostatkom snage, a često i aritmijama, koje oboleli oseća u vidu takozvanih palpitacija. U najtežim slučajevima može doći i do gubitka svesti, kao i do iznenadne srčane smrti. Često mu prethode povišena temperatura, bolovi u mišićima, to jest, simptomi akutnih respiratornih ili gastrointestinalnih infekcija.

Najčešći uzročnici miokarditisa su virusi, od kojih treba spomenuti virus gripa, adenovirus, enterovirus, Epštajn Barov virus, korona virus, virus hepatitisa, virus zauški, virus ovčjih boginja. Bakterije su ređi uzročnici miokarditisa i to kod osoba sa smanjenim imunitetom, od kojih su najčešće zastupljeni stafilokokus, streptokokus, pneumokokus, mikobakterija tuberkuloze, mikoplazma pneumonije itd. Miokarditis može biti izazvan i određenim autoimunim bolestima - kao što je eritemski lupus i sarkoidoza, traumom, poremećajem cirkulacije, kao i nekim lekovima. Takođe mže nastati i kao posledica tireotoksikoze, insulinozavisnog dijabetesa, reumatske groznice, miastenije gravis itd.

grafički prikaz plućne embolije

Plućni uzroci

- Plućna embolija je naglo nastao prekid cirkulacije u jednoj od grana plućne arterije, izazvan embolusom. To je veoma ozbiljno i po život veoma opasno stanje. Uzrok plućne embolije je u 95% slučajeva embolus (ugrušak krvi) iz dubokih vena donjih ekstremiteta, a mogu biti i poreklom iz srčanih šupljina ili iz neke druge vene.

Kada dođe do prekida cirkulacije, deo pluća koji se snabdeva krvlju preko te grane plućne arterije, ostaje bez adekvatnog snabdevanja kiseonikom s jedne strane, a s druge strane, pošto je u tom slučaju redukovana kapilarna mreža, dolazi do povećanog otpora u plućnoj cirkulaciji I razvija se plućna hipertenzija. Da bi savladalo povećani otpor u plućnoj cirkulaciji, takozvano desno srce (desna komora i pretkomora) koje upumpava krv u pluća, mora intenzivnije da radi, to jest sa povećanom snagom i frekvencijom, što vremenom dovodi do njegove insuficijencije (popuštanja). Insuficijencija srca i kardiogeni šok su glavni uzrok smrti kod masivne plućne embolije. Bol u grudima kod plućne embolije je jedan od češćih simptoma, ali može i da izostane.

Na plućnu emboliju ćemo posumnjati u slučaju naglog osećanja nedostatka vazduha, pojave bola u grudima, iskašljavanja krvavog ispljuvka I nesvestice. Lokalizacija i intenzitet bola zavise od masivnosti i lokalizacije promena na plućima. Bol je najizrazitiji prilikom dubokog udisaja i pri kašljanju.

-Zapaljenje pluća: takođe se može manifestvovati bolovima u grudima, pogotovo kada je zahvaćena i plućna maramica. Bol je lokalizovan periferno na bočnim stranama grudnog koša ili u predelu rebarnih lukova i praćen je opštim simptomima zapaljenja pluća.

- Bol kod tumora pluća se javlja u slučaju kad maligni proces zahvati pleuru, a lokalizacija bola zavisi od položaja tumora.

- Pleuritis: je zapaljenje plućne maramice bez ili sa nakupljanjem tečnosti između dva pleuralna lista. Spoljašnji pleuralni list sadrži receptore za bol, pa zbog toga, u slučaju zapaljenskog procesa i kao posledica njihovog nadražaja, kod obolelog se javlja senzacija bola.

Pleuritis može biti uzrokavan mnogim faktorima, kako oboljenjima same plućne maramice, tako i usled bolesti pluća - zapaljenja pluća, plućne embolije, maligne bolesti pluća, tuberkuloza, sistemskih bolesti (reumatoidni artritis I druge autoimune bolesti), srčanih bolesti, pankreatitisa, ciroze jetre, hipotireoze, posledica uzimanja nekih lekova i drugih. Bol kod pleuritisa može se pojaviti iznenada kao jak i oštar bol, može biti u vidu nelagode I pečenja. Lokalizacija je u predelu samog zapaljenja, ali se često projektuje u vrat ili rame. Karakteristika pleuralnog bola je ta da je on najčešće intenzivan, probadajući i pojačava se pri kijanju, kašljanju i prilikom dubokog udisaja.

Ukoliko je zapaljenje pleure lokalizovano u zadnjim i donjim delovima pleure, bol je lokalizovan u predelu donjeg dela grudnog koša ili gornjeg abdomena, a ako je zapaljenje bliže centralnim delovima dijafragme, iradijacija bola ide ka ramenu i vratu.

-Pneumotoraks: je stanje koje označava prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru koji potiskuje plućno tkivo, tako da ono usled toga ne može da obavlja funkciju ventilacije.

Postoje mnogi uzroci pneumotoraksa. Spontani pneumotoraks nastaje bez nekog očiglednog razloga i šest puta je češći ko muškaraca nego kod žena. Pušenje je jedan od najčešćih rizika za razvoj pneumotoraksa, povećava rizik za 9 do 22 puta.

Od oboljenja, sklonost ka pneumotoraksu izazivaju: hronična opstruktivna bolest pluća, astma, tuberkuloza, karcinom pluća, reumatodni artritis, infekcije pluća itd. Postoji i traumatski pneumotoraks izazvan tupim ili oštrim povredama grudnog koša, kada usled preloma rebara oštri ulomci probiju plućnu maramicu, ili pak kod penetrantnih povreda pri čemu dolazi do direktne lezije pleure. Bol kod nastanka spontanog pneumotoraksa je nagao, intenzivan i oštar, lokalizovan u predelu pluća zahvaćenog pneumotoraksom I može da se javi ili u mirovanju ili nakon nekog napora. Nakon izvesnog vremena bol se širi iza grudne kosti, ka ramenima i abdomenu i pojačava se tokom disanja, kašljanja I pri pokretima grudnog koša. Praćen je osećajem gušenja - dispnejom, koji je intenzivniji kako pneumotoraks napreduje.

- Rak pluća: u zavisnosti od lokalizacije rak pluća moze dati kao simptom bol u grudima. Međutim, rak pluća u ranim fazama najčešće ne daje nikakvu simptomatologiju, zbog toga je prevencija najvažniji faktor u sprečavanju pojave ove bolesti.

Digestivni uzroci

Bol u grudima može biti uzrokavan i gastrointestinalnom patologijom. To mogu biti raznovrsna oboljenja gastrointestinalnog sistema, počev od manje opasnih po zdravlje, pa sve do stanja koja zahtevaju hirurško zbrinjavanje.

- Spazam jednjaka se karakteriše kontrakcijama jednjaka I otežanim gutanjem, a bolovi u vidu pečenja se javljaju iza grudne kosti, šire se prema ždrelu i donjoj strani vrata.

- Žgaravica, gorušica je žarenje i pečenje iza grudne kosti koje se širi nagore prema grlu, izazivajući osećaj kiseline u ustima. Ovo stanje je izazvano povećanim lučenjem želudačne kiseline.

- Želudačni refluks: je pojava kada se želudačni sadržaj vraća u jednjak, naročito u ležećem položaju i tada se javlja bol u grudima. Zbog toga se ne preporučuje uzimanje obilne količine hrane i ne treba leći bar 2h posle obroka.

- Gastroezofagealna bolest - GERB, ulkus na dvanaestopalačnom crevu I želucu, karakterišu se bolovima koji počinju u epigastrijumu (žličici) i šire se iza grudne kosti I u leđa. Bolovi nisu oštri već pritupljeni i duže traju.

- Želudačna kila: je pojava koja usled šireg otvora na dijafragmi, gornji deo želuca, prilikom ležanja, savijanja unapred ili pidizanja teškog tereta, se pomera ka grudnom košu i tom prilikom izaziva simptome slične angini pektoris. Javlja se bol u grudima i levoj pećki, praćen znojenjem, lupanjem srca i nesvesticom.

- Kod žučnih kolika, koje nastaju kao posledica zapaljenja žučne kesice, kamena u žučnoj kesi, opstrukcije žučnih kanala, ili pak karcinoma žučne kesice, bol počinje ili iznenada ili posle masnog obroka i najintenzivniji u predelu desnog rebarnog luka, sa propagacijom u desno rame i u vrh desne lopatice. Bol se pojačava tokom sledećih nekoliko sati i često je praćen mučninom I povraćanjem, kao i povišenom temperatutom.

- Akutni pankreatitis: je veoma urgentno stanje koje se javlja Iznenada, bolovi su najizrazitiji u desnom gornjem abdominalnom kvadrantu i u epigastrijumu, temperatura je povišena, oboleli povraća, a bolovi se tokom vremena šire preko celog abdomena, "opasuju ga", a osećaju se i u leđima. Bolovi su veoma intenzivni, stalni i ne popuštaju, pojačavaju se u stojećem položaju, a smanjuju prilikom sedenja sa skupljenim nogama. Pacijenti ih opisuju kao žarenje I paljenje.

Od akutnog pankreatitisa uglavnom oboljevaju osobe kod kojih je prisutan kamen u žučnoj kesi ili žučnim kanalima (češći je kod žena), kao i alkoholičari, što je češći slučaj kod muškaraca. Uzroci akutnog u pankreatitisa mogu biti mnogobrojni, između ostalog, tumori pankreasa, askarijaza, hiperholesterolemije, neki lekovi, trudnoća, virus hepatitisa.

Mišićno-koštani uzroci

Nakon preteranog fizičkog napora, pogotovo kod neutreniranih osoba, kao i nakon povreda, može doći do napetosti grudnih i leđnih mišića, koje se manifestuje bolovima u predelu istih. Karakteristika ovih bolova je da se pojačavaju pri pokretima I smiruju tokom mirovanja .

Interkostalna neuralgija je nadražaj međurebarnih živaca koji može nastati usled nezgodnog pokreta, podizanja teškog tereta, povrede, kao posledica herpes zostera ili tumora koji ga pritiska. Bolovi kod interkostalne neuralgije mogu biti veoma oštri, žareći i pulsirajući, počinju od leđa ili spreda i opasuju grudni koš. Pojačavaju se pri pokretima, prilikom kijanje i kašljanja I dubokog udisaja.

Degenerativne promene na vratnoj i torakalnoj kičmi, takozvani osteohondritis, osteoartritis, spiralna stenoza i spondilolisteza (klizanje tela jednog prsljena preko drugog) takođe mogu biti uzrok bola u grudima. Kod degenerativnih promena dolazi do kompresije kičmenih korenova, što može izazvati širenje bola duž nervnih puteva. Tegobe su naročito izražene ukoliko je u pitanju diskus hernija. Bolovi su tada praćeni i trnjenjem i osećajem slabosti u rukama.

Spontane frakture torakalnih pršljenova takođe izazivaju bolove u leđima sa iradijacijom ka prednjoj strani grudnog koša. One su najčešće posledica osteoporoze ili malignog procesa na pršljenovima.

Prilikom traume grudnog koša, ukoliko je došlo do frakture rebara, javlja se tipičan oštar i probadajući bol, koji se intenzivira pri pokretima I prilikom dubokog disanja, a smiruje u mirovanju. Za bolove izazvane mišićno koštanim uzrocima je upravo tipično to pogoršanje tegoba prilikom kretanja i promene položaja tela, a smirivanje tokom mirovanja.

Bol usled postojećeg kostohondritisa: kostohondritis je upalno stanje koje zahvata hrskavicu koja povezuje rebra sa grudnom kosti. Bolovi koji se javljaju kod ovog oboljenja locirani su u gornjem, prednjem delu grudnog koša, različitog su intenziteta I takođe se pogoršavaju pri pokretima, uključujući duboko disanje, kašljanje i istezanje.

Psiholoski uzroci

Savremeni, stresogeni način života takođe može uzrokovati bolove u grudima, koji su u ovim slučajevima neorganskog porekla. Pri postavljanju dijagnoze, neophodno je isključiti organsku podlogu nastanka bola.

Simptomatologija psihogenog bola u grudima veoma je slična srčanim, plućnim i gastrointestinalnim uzrocima, a obuhvata: bolove u grudima, leđima i vratu različitog intenziteta i trajanja, koji mogu biti tupi ili ostri. Javlja se i osećaj lupanja i preskakanja srca, gušenje i nedostatak vazduha, drhtavica, slabost, vrtoglavica, ponekad i muka i povraćanje. Prema statistici, 2 do 5% hitnih pregleda zbog bola u grudima, čine psihogeni uzroci.

Iako nema organsku podlogu, ipak ova vrsta oboljenja utiče na radnu sposobnost, promenu raspoloženja i smanjenje kvaliteta života uopšte. Dugotrajni i ponavljajući bolovi u grudima, usled napada panike, mogu u kasnijem perioda života da dovedu do povišenog krvnog pritiska izazvanog stresom, koji opet sa svoje strane može da uzrokuje organske promene na srcu.

Kako prepoznati opasnu bol u grudima?

Bol u grudima nikada ne treba ignorisati, jer je on u najvećem broju slučajeva srčanog porekla. Ukoliko su bolovi intenzivni i razdirući, šire se prema vratu i levom ramenu, praćeni su strahom, bledilom, a pacijent je orošen hladnim znojem i hladnih ekstremiteta, uvek treba posumnjati na infarkt. Čak i u slučaju infarkta, klinička slika može biti blaža, bolovi slabijeg intenziteta i locirani više u gornjem abdomenu, sa propagacijom prema sredogruđu.

Kako bolovi srčanog porekla mogu, osim infarkta, poticati od strane nekog drugog srčanog oboljenja, potrebno je uvek bol u grudima tretirati kao ozbiljnu situaciju. Ovo je naročito značajno u slučaju kada dođe do naglog skoka ili pada krvnog pritiska, poremećaja srčanog rada u smislu usporenog - bradikardija, ubrzanog - tahikardija ili iregularnog - aritmije. Takođe, ako se oboleloj osobi, istovremeno sa pojavom bolova u grudima, javi osećaj otežanog disanja, nabrekle vene na vratu, kašalj sa izbacivanjem krvavog ispljuvka ili povraćanje, može se pretpostaviti da je posredi bol koji je odraz ozbiljno narušenog zdravstvenog stanja. Ukoliko pojavi bolova u grudima prethodi neuobičajeni umor, neobjašnjiva anksioznost ili/i poremećaj sna i tada bol u grudima može biti takođe znak za uzbunu.

Kada potražiti hitnu medicinsku pomoć?

Svaki bol u grudima zahteva da mu se posveti dužna pažnja, ne treba ga ignorisati. To je posebno bitno u slučajevima kada se uz bolove pojavi i kašalj, kratak dah, osećaj nedostatka vazduha, nesvestica, ubrzan ili usporen srčani rad i aritmije. Pogotovo ako bol ne jenjava, već se tokom vremena pojačava i propagira u širinu, u vilicu i ruke, kao i ka leđima.

Ukoliko pojavi bola u grudima prethodi stalni umor, malaksalost I gubitak snage, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i povišena telesna temperatura, takođe je neophodno što pre javiti se lekaru.

Otok lica, gležnjeva i potkolenica su takođe znaci za alarm. Ukoliko osoba boluje od neke respiratorne bolesti, pa se uz to pojavi još i bol u grudima, intenzivan kašalj sa penušavim ili krvavim ispljuvkom, uz osecaj gušenja, takođe treba potražiti medicinsku pomoć.

medicinsko osoblje meri pritisak muškarcu

Dijagnostika bola u grudima

Dijagnostika bola u grudima uključuje, kao prvo, uzimanje detaljnih anamnestičkih podataka, o tome kada su tegobe počele, kako su se razvijale, gde je tačno lokalizacija bola, kako se propagira, kojeg je intenziteta bol i vrsta bola, koji može biti u vidu probadanja, stiskanja, stezanja, pečenja, žarenje, kao i tup bol. Takođe je važno i pri kojim se situacijama bol javlja, intenzivira ili smiruje i koji su njegovi prateći simptomi - kašalj, krvavi ispljuvak, osećaj nedostatka vazduha, povišena temperatura, opšta malaksalost, sinkopa, povraćanje itd. Zatim, sledi fizikalni pregled koji uključuje kompletan pregled po organima: merenje krvnog pritiska, auskultaciju srca i pluća, palpaciju abdomena i velikih krvnih sudova, kao i neurološki pregled. Na primer, paraplegija se može razviti u slučaju disekcije aorte koja zahvata deo arterije gde se nalaze izvorišta interkostalnih arterija. Posebno treba obratiti pažnju na postojanje ili odsustvo nabreklih vena na vratu o otoka gležnjeva i potkolenica.

Obavezno je kod bola u grudima uraditi i EKG, test opterećenja po preporuci kardiologa, zatim Rtg pluća, magnetnu rezonancu - MRI i kompjuterizovanu tomografiju.

Laboratorijske analize: Rade se rutinske biohemijske analize krvi, koje podrazumevaju kompletnu krvnu sliku, nivo šećera u krvi, pokazatelje funkcije jetre, bubrega i pankreasa, lipidni status, faktore koagulacije, elektrolite, zapaljenski faktor CRP i po potrebi dodatne analize prema preporuci lekara.

Za dijagnostiku infarkta miokarda neobično je važno uraditi troponine, a posebno troponin I koji se nalazi samo u srčanom mišu i čiji povišen nivo u krvi ukazuje na nekrozu miokarda - infarkt. Ukoliko se sumnja na digestivno poreklo bola u grudima, neophodna je i gastroenteroloska obrada, UZ abdomena, Rtg gastroduodenuma, eventualna gastroskopija sa biopsijom.

Rtg vratne i torakalne, kao i MRI istih radi se kod sumnje na degenerativne, reumatske, traumatske ili tumorske promene na vratnoj I torakalnoj kičmi. Ukoliko se isključe organski uzroci bola u grudima, potrebno je uraditi psihološku obradu pacijenta.

Lečenje bola u grudima – zavisno od uzroka

Lečenje bola u grudima zavisi od osnovnog uzroka i može biti veoma raznoliko. Ukoliko je u pitanju infarkt miokarda, kao jedno od najurgentnijih stanja, potrebno je pacijenata što pre uputiti na bolničko zbrinjavanje da bi se predupredilo trajno oštećenje srčanog mišića.

Kod angine pektoris i povišenog krvnog pritiska, nakon detaljne kardioloske evaluacije, ustanoviti da li je potrebna intervencija na srcu u smislu ugradnje stenta ili bajpasa, ili je dovoljno uzimanje određenih lekova uz primenu higijenodijetetskog režima života i ishrane.

Kod disekcije aorte, u zavisnosti od položaja veličine i komplikacija koje izaziva, preporučuje se redovno praćenje stanja ili će možda biti potrebno uraditi operativni zahvat.

Perikarditis i miokarditis - treba lečiti osnovni uzrok bolesti. Kod bola u grudima pulmonalne etiologije, a koja su u najvećem broju urgentnog tipa, neophodno je hitno potražiti lekarsku pomoć.

Pneumotoraks, plućna embolija ili povreda plućne maramice i pluća su životno ugrožavajuća stanja koja se moraju pod hitno zbrinuti.

Gastroenterološka oboljenja se leče konzervativnom terapijom - lekovima, ili ako je u pitanju akutni opstruktivni holecistitis i akutni pankreatitis, biće potrebna i hirurška intervencija.

Kod mišićno-skeletnog uzroka bola u grudima, primenjuje se fizikalna terapija, daju se analgoantireumatici, neurološke blokade, a ako je pitanju diskus hernija cervikalnog ili torakalnog dela kičmenog stuba koja vrši pritisak na nervne korenove, ili pak spondilolisteza (skliznuće pršljena) ozbiljnijeg stepena, biće potrebna I hirurška intervencija.

Kada se isključe svi organski uzroci i postavi dijagnoza psihogenog bola u grudima, primenjuje se psihoterapija radi poboljšanja kvaliteta života i rada obolele osobe.

Prevencija bola u grudima

Kao što je rečeno uzrok bola u grudima najčešće potiče od strane srca, to jest srčanih-koronarnih krvnih sudova, zatim miokarditisa i perikarditisa, a takođe i od ostalih nabrojanih oboljenja.

Koronarna bolest pogađa ljude svih rasa, široko je rasprostranjena na celoj zemaljskoj kugli i vodeći je uzročnik smrti kod oba pola. Muškarci su zastupljeni sa procentom od oko 70% od svih pacijenata sa anginom pektoris i u većem su riziku za dobijanja infarkta od žena, mada se poslednjih decenija broj žena sa anginom pektoris značajno povećava.

Gledajući starosno doba, tipični pacijenti s koronarnom bolešću su muškarci od 40 do 60 godina, a žene između 65. i 75. godine. Smrtnost od koronarne bolesti je tri puta češća kod muškarca nego kod žena ispod 65. godine, a kod žena preko 65 godina smrtnost je češća nego kod muškarca.

Prevencija bola u grudima usled postojanja koronarne bolesti (a isto se odnosi i na disekciju aorte), sastoji se u suzbijanju i eliminisnju faktora rizika koji dovode do ateroskleroze, koja ja glavni uzrok nastanka ovih oboljenja. To su uglavnom: hipertenzija, gojaznost, dislipidemije, dijabetes melitus, pušenje, stres i sedenterni način života. S obzirom na to, potrebno je redovno kontrolisanje i lečenje krvnog pritiska, redukcija telesne težine (naročito je rizična gojaznost centralnog tipa), prilagođena ishrana, prekod pušenja i fizička aktivnost u trajanju najmanje 150 minuta sedmično. Na primer, muškarci sa šećerom bolešću imaju uvećan rizik za razvoj koronarne bolesti 2-3 puta, a žene čak 3-5 puta

Što se tiče prevencije bola u grudima usled pneumotoraksa, kako je pušenje jedan od najčešćih faktora rizika za njegov nastanak, neophodno je eliminisati ga. Kod muškaraca pušenje povećava rizik od pneumotoraksa 22 puta, a kod žena 9 puta. Spontanom pneumotoraksu su skloniji muškarci od žena I to šest puta.

Sekundarni pneumotoraks se uglavnom javlja kod osoba sa bolestima pluća, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, bronhijalna astma, emfizem, tuberkuloza, pa se prevencija odnosi na kontrolu i pravilno lečenje navedenih oboljenja.

Prevencije bola u grudima koji je posledica digestivnih oboljenja, svodi se na prevenciju I blagovremeno lečenje tih bolesti. Na primer kod postojanja kalkuloze žučne kesice ili žučnih kanala, izbegavati obilne, masne obroke I konzumaciju alkohola. Isti principi važe i za akutni pankreatitis.

Osteomuskularne bolesti kao uzročnika bolova u grudima, preveniramo redovnim bavljenjem fizičkom aktivnošću još od dečijeg doba, pravilnim držanjem tela, jačanjem paravertebralne muskulature i izbegavanje sedenternog načina života.

Ukoliko profesija zahteva višečasovno sedenje, treba praviti česte pauze sa kratkim vežbama za istezanje mišića i razgibavanje zglobova. Takođe je bitno prilagoditi uslove radnog mesta - izbor stolice, visina stola, položaj računara.

Da li je svaka bol u grudima znak srčanog udara?

Nije svaki bol u grudima znak srčanog udara. Bol u grudima se može javiti i kod svih drugih, gorenavedenih oboljenja, kao što su plućne bolesti, gastrointestinalna oboljenja, bolesti kičmenog stuba, odnosno mišićnokoštana oboljenja grudnog koša, neuralgije i psihogeni uzroci.

Zbog toga, prilikom pojave bilo kakvog bola u grudima, treba obratiti pažnju i na propratnu simptomatologiju, u smislu vrtoglavice, nesvestice, mučnine, kašlja, osećaja gušenja, opšte malaksalosti, povišene temperature, jer svaki pojedinačni simptom i znak može nam pomoći u postavljanju prave dijagnoze.

Kako prepoznati da je bol u grudima izazvana stresom?

Bol u grudima izazvan stresom, uglavnom se javlja nakon stresogenih situacija, tokom paničnih napada ili hroničnih anksioznih stanja, a takođe i kod depresije. Tokom stresa luče se hormoni nadbubrežne žlezde u višku, što dovodi do ubrzanja pulsa i pojačanog srčanog rada, koji imaju za posledicu osećaj nelagodnosti i stezanja u grudima. Stres dovodi i do mišićnog spazma u vratnom i leđnom delu kičmenog stuba, što se takođe manifestuje probadajućim senzacijama u grudnom košu. Sa eliminacijom stresogenog uzroka, uglavnom bi i bol u grudima trebalo da umine, a pogotovo nakon uzimanja psihorelaksirajućih lekova. U svakom slučaju se treba obratiti lekaru radi pregleda i isključenja drugih, mogućih uzroka tegoba.

Mogu li mladi ljudi imati srčane uzroke bola u grudima?

Kod mladih ljudi najčešći srčani uzrok bola u grudima je akutni miokarditis. Miokarditis se javlja češće kod muškaraca nego kod žena. Obično mu prethode simptomi kao što su: povišena telesna temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima, simptomi respiratorne ili gastrointestinalne infekcije ili osip po koži. Bol u grudnom košu može biti različitog intenziteta. U slučaju pogoršanje može doći do srčanih aritmija, pa čak akutnog popuštanja srca - akutne srčane insuficijencije, sa otežanim disanjem, otokom donjih ekstremiteta i uvećanom jetrom.

Da li bol u grudima može biti posledica lošeg držanja ili stresa?

Da, usled lošeg držanja tela, prilikom dugotrajnog sedenja, stajanja i ostalih prinudnih položaja tela, kao što su rad u sagnutom položaju, rad sa dugotrajno podignutim rukama, hronično dizanje teških tereta, izlaganje tela vibracijama, dolazi ubrzano do degenerativnih promena na kičmenom stubu, koji, kao što je već opisano, mogu da izazovu bolove u grudnom košu.

Što se stresa tiče, on dovodi do povećanog lučenja hormona nadbubrežne žlezde, koji opet sa svoje strane izazivaju promene u srčanom ritmu u smislu tahikardije i aritmije. Ovo se manifestuje osećajem stezanja i tištanja u grudnom košu. Usled stresa može nastati i muskulatorni spazam paravertebralne muskulature, koji se može osetiti kao neka vrsta probadanja u grudima.

Kada bol u grudima zahteva EKG?

Budući da je uzrok bola u grudima, u najvećem broju slučajeva srčanog porekla, stoga je neophodno, pri pojavi bilo koje vrste bolova u grudima uraditi EKG.

Ovo pravilo se odnosi kako na osobe u starijim godinama, tako i na mlade osobe, jer se starosna granica pojave infarkta pomera sve više na niže, a uzrok tome je porast stresogenih situacija u životu i na poslu, sedenterni način života i nepravilna ishrana.

Bol u grudima, simptomi i lečenje