Astma kod odraslih i dece: Simptomi, dijagnostika i tretmani

Astma je hronično oboljenje disajnih puteva koje karakterišu ponavljajuće epizode otežanog disanja, intenzivan osećaj nedostatka vazduha, "kratak dah", kašalj, stezanje u grudima, "zviždanje" prilikom disanja - takozvani wheezing.

Uzrok nastanka astme je hronični upalni proces u zidu disajnih puteva, bronhija i bronhiola, koje kao imunološki odgovor na zapaljenske promene i medijatore zapaljenja reaguju otokom, lučenjem sluzi i grčenjem (spazmom) glatkog misičnog sloja u njihovom zidu. Moglo bi se reći da astmu karakteriše u stvari hiperreaktivnost bronhijalnog stabla na različite alergene. Usled spazma otežan je protok vazduha kroz disajne puteve i obolela osoba diše s naporom. Spazmi se desavaju u "napadima", traju određeno vreme i prestaju spontano ili uz određenu terapiju. Ponekad je prisutan i ispljuvak koji se teško izbacuje. Epizode gušenja se češće javljaju noću ili rano ujutru, a takođe i kada je u okolini prisutan neki od provokativnih faktora sredine.

Pojedine osobe sa astmom imaju ređu pojavu simptoma, dok se u drugim slučajevima tegobe javljaju učestalo, čak i svakodnevno, a ponekad i neprekidno. Tokom vremena dolazi i do trajnih promena na disajnim putevima, u sluznici se uvećava broj eozinofilnih i drugih vrsta leukocita, zadebljava mišićni sloj bronhija, uvećava se broj sluznih žlezdi, što sve zajedno pogoršava stanje i dovodi do učestalih epizoda gušenja.

Astma se ubraja u hronična nezarazna oboljenja koja su u ekspanziji u celom svetu, uzrok je sve većem odsustvovanju sa posla i invalidnosti, prouzrokuje teškoće deci u školi, odraslim na radnom mestu, kao i u društvenoj i emotivnoj sferi obolelog.

Prema podacima SZO od astme boluje oko 350 miliona ljudi u svetu, odnosno 10 miliona Evropljana mlađih od 45 godina. U poslednje dve decenije se broj obolelih stalno povećava, pa mozemo reći da je to praktično epidemija 21. veka. Kod odraslih od astme češće oboljevaju žene, dok se kod dece češće javlja kod dečaka.

Koji su uzroci astme?

Za nastanak astme je odgovorna interakcija i kombinacija brojnih činilaca i faktora rizika. Faktori rizika mogu biti unutrašnji, koji podrazumevaju genetsku predispoziciju i način života obolele osobe i spoljašnji, odnose se na čovekovo okruženje.

Unutrašnji faktori: genetski (nasledni) faktor znači da, ukoliko je neko u porodici već oboleo od astme, veći je rizik da će i neko od članova porodice oboleti. Genetska predispozicija je naročito značajna kod pojave astme u periodu detinjstva. Osim pomenutih naslednih, unutrašnji faktori se odnose i na način života i ishrane. To podrazumeva: štetnu naviku pušenja - posebno za trudnice i plod, ishrana puna veštačkih aditiva, a bez protektivnih materija - fastfood ishrana, prevelika upotreba antibiotika, smanjena fizička aktivnost i gojaznost (najviše zbog potiskivanja dijafragme na gore), redak boravak u prirodi - sve su to faktori koji mogu provocirati pojavu astme.

Ukoliko pacijent boluje i od gastroezofagealne refluksne bolesti, odnosno bolesti kod koje se želudačna kiselina vraća u jednjak, često može biti uzrok napadu astme. Postoje teorije, da je za povećanje broja obolelih od astme odgovorno i smanjeno izlaganje dece nezaraznim bakterijama i virusima", odnosno "držanje dece pod staklenim zvonom", a u prilog toj tvrdnji bi išla i činjenica, da je svako sledeće dete u porodici pod manjim rizikom da oboli od astme. Pojava astme je svakako povezana i sa atopijskom konstitucijom organizma, što znači da se češće javlja kod ljudi sklonih ekcemima, urtikarijama, ili onih koji imaju polensku kijavicu.

Spoljašnji faktori koji doprinose pojavi astme su uglavnom: aerozagađenje, odnosno prisustvo štetnih hemijskih jedinjenja u vazduhu, učestale virusne infekcije, promene klimatskih uslova, veća količina alergena u vazduhu, pojačana urbanizacija i intenzivan razvoj saobraćaja. Takođe i respiratorne infekcije, kao obična prehlada, ili sinusitis, mogu provocirati astmaticni napad. Kod odraslih su najčešći izazivači rinovirus i virus influence, a kod dece sincicijalni virus i parainfluenca.

muskarac i alergija na polen

Koji tipovi astme postoje?

U zavisnosti od toga koji faktori neposredno provociraju astmatični napad, astmu možemo klasifikovati na nekoliko tipova: alergijska astma, nealergijska astma i profesionalna astma. Osim ove tri najčešće grupe, postoje još dva tipa astme, a to su: astma provocirana telesnom aktivnošću i astma provocirana uzimanjem preparata acetilsalicilne kiseline (aspirin).

Alergijska astma

Smatra se da od ukupnog broja obolelih, dve trećine imaju alergijsku astmu. Uzročnici alergijske astme su najčešće inhalatorni alergeni, odnosno oni koji se unose preko disajnih puteva. To su uglavnom: kućna prašina, grinje, buđ, epitel životinja, životinjska dlaka, perje, polen drveća i trave, zatim ostaci izmeta od životinja, na primer ptica, hrčkova.

Oboleli, pre pojave alergijskih napada astme, ili uporedo sa njom, imaju i simptome od strane gornjih disajnih puteva: curenje i svrab nosa, kijanje, kašljucanje, kao i suzenje očiju. Pogotovo su izraženi simptomi kod alergije na polen ambrozije. Nekad se javljaju i alergijske manifestacije po koži u vidu crvenila i svraba. Plišane dečije igračke, zavese, tepisi, posteljina i razne sitnice po kući su akumulatori alergena, pa ih treba maksimalno redukovati. I grinje predstavljaju poseban problem, pa je neophodno redovno menjati, a ne samo prati jastuke, jorgane i dušeke.

Nealergijska astma

Nealergijska astma je takav oblik astme koji nije izazvan alergijskom reakcijom organizma, što znači da u krvi nisu povišene supstance kao što su: citokini, hemokini, histamin, imunoglobulin E i tako dalje. Međutim, i pored toga ovaj oblik astme prate identični simptomi, to jest, kašalj, nedostatak vazduha, vizing, površno ubrzano disanje.

Nealergijska astma se češće javlja kod odraslih nego kod dece. Uzrokovana je najčešće sledećim faktorima:

duvanski dim: ima nadražajno i toksično dejstvo na sluznicu disajnih puteva;
sredstva u domaćinstvu (najčešće za čišćenje), često isparavaju i takođe nadražuju sluznicu;
parfemi, mirisi, osveživači vazduha;
insekticidi;
mikročestice, smog iz vazduha;
udisanje hladnog vazduha, preterano suvog ili vlažnog vazduha;
stres, anksioznost;
fizička aktivnost, najčešće trčanje, pogotovo po hladnom vremenu (neko ovo izdvaja kao posebnu vrstu astme);
provocirajući faktor može biti respiratorna infekcija, bakterijska ili virusna;
vraćanje želudacne kiseline u jednjak - GERB;

Profesionalna astma

Izdvojena je kao posebna vrsta astme, zbog toga što je izazivaju agensi kojima je obolela osoba izložena na radnom mestu. Te supstance mogu biti u industriji: razne hemikalije, isparenja, staklena vlakna, krečni prah; kamena prašina u kamenolomoma; zatim razne smole i organski rastvarači. U poljoprivredi to su herbicidi, pesticidi, insekticidi, prašina od žitarica itd. U rudarstvu - zemni gasovi, ugljena prašina, čestice teških metala i mnoge druge. Poslodavci su dužni da u skladu sa Zakonom o zaštiti života i zdravlja na radu preduzmu određene mere u cilju zaštite zaposlenih od štetnih materija. Astma koja je izazvana agensima na radnom mestu kvalifikuje se kao profesionalno oboljenje i kao takvo podleže određenim zakonskim odredbama.

Koji su simptomi astme

Simptomi astme se ponekad pojavljuju spontano, a da neposredni uzrok nije tačno definisan, ali ipak u većini slučajeva, nastupaju naglo ili tokom nekoliko sati od izlaganja alergenima ili faktorima rizika.

Simptomi su:

otežano disanje, sa naporom;
osećaj nedostatka vazduha, odnosno gušenje;
zviždanje u grudima - vizing;
kašalj;
pritisak u grudima;
preznojavanje i strah;

Obolela osoba se prilikom disanja napreže i koristi pomoćnu muskulaturu, zauzima sedeći položaj, sa osloncem na ispružene ruke. Ukoliko je u pitanju mršava osoba, može se primetiti uvlačenje međurebarne muskulature. Srčana radnja je ubrzana. Na kraju napada gušenja bolesnik izbacuje sa naporom, gust i lepljiv ispljuvak. Gušenje se uglavnom javlja periodično u napadima, u različitim intervalima, a dužine napada su varijabilne. Ukoliko napad gušenja dugo traje i ne smiruje se, a bolesnik u licu poplavi (cijanoza), što je znak ozbiljnog nedostatka kiseonika, takvo stanje se naziva status asthmaticus. To je hitno, životno ugrožavajuće stanje pa bolesnika treba neodložno transportovati u medicinsku ustanovu ili pozvati hitnu pomoć. Astma se uglavnom pogoršava noću, a napadi gušenja se dešavaju najčešće između 2 i 4 ujutru.

Dijagnoza astme

Ukoliko neko ima učestale epizode kašlja sa osećajem nedostatka vazduha i pištanjem u grudima, najverovatnije ima bronhijalnu astmu. Osim toga, od značaja su i sledeći podaci: da li su se tegobe javile još u detinjstvu, da li su povezane sa udisanjem alergenih čestica, da li oboleli pati od sinusitisa, da li ima povremeno koprivnjače po koži, zatim podatak o pogoršanju simptoma tokom prehlade ili nakon napornije fizičke aktivnosti, u kakvoj radnoj okolini osoba radi i koje sve lekove uzima. Takođe, je bitan podatak o eventualnom postojanju astme u porodici. Nakon što lekar uzme potrebne anamnesticke podatke, sledi fizikalni pregled na osnovu koga će lekar moći u velikoj meri da posumnja da se zaista radi o bronhijalnoj astmi.

Znaci koji se prilikom auskultacije stetoskopom čuju, su uglavnom tipični i prepoznatljivi. Da bi se dobila što pouzdanija dijagnoza, a radi što adekvatnijeg lečenja, vrše se još neki testovi pomoću kojih se objektivizuje prisustvo obstrukcije u plućima i procenjuje težina oboljenja.

Testovi su:

Spirometrija: pomoću aparata spirometar mere se maksimalni kapacitet udaha i izdaha, određuje se plućni volumen, mere se plućne funkcije, brzina izdisaja, količina zaostalog vazduha u plućima. Nakon toga se pacijentu daje bronhodilator pa se opet mere isti parametri. Ukoliko su rezultati nakon 15-20 minuta poboljšani bar za 12%, smatra se da je dijagnoza potvrđena. Kontrola bi trebalo da se radi jednom godišnje.
Telesna pletizmografija: meri se u specijalnoj kabini sa zatvorenom zapreminom vazduha. Na taj način se može izmeriti širenje i kompresija grudnog koša - što je veći otpor koji pružaju disajni putevi, pacijent diše sa više napora. Ova metoda je zgodna za starije pacijente koji su u lošoj telesnoj kondiciji ili za one koji ne sarađuju adekvatno - a što je za spirometriju neophodno.
Bronhoprovokacijski test: izvodi se tako što pacijent udiše supstance koje dovode do suženja disajnih puteva kao sto su - histamin, acetilholin, udisanje hladnog vazduha, ili pak alergena za koji se sumnja da je odgovoran za pojavu astmaticnih napada. Nakon toga se opet rade spirometrija ili pletizmografija.
Testiranje na alergene koji bi mogli biti izazivači bronhijalne astme: ovo su jednostavne i pouzdane metode. Pacijent se testira na paletu standardnih alergena koja otkriva 90% senzibilisanih, a to su testovi na grinje, grupni alergen na kućnu prašinu, mešavina alergena buđi, mešavina polena trave, korova i drveća, zatim na dlaku psa i mačke, kao i na bubašvabu. Isto tako moze da se radi test na alimentarne alergene - jaja, mleko, soja, koštunjavo voće, ribu, plodove mora.
Rentgenski pregled grudnog koša, radi se najviše zbog toga da bi se isključilo prisustvo nekog drugog oboljenja, npr. zapaljenje pluća.
Laboratorija: radi se pregled krvne slike (obično je broj eozinofilnih granulocita povišen) i pregled krvi na IgE - uglavnom je uvećan. Kod sumnje na alergisku astmu uzima se bris nosa - pregled na eozinofile. U ispljuvku se može naći tipičan izgled sluzi u vidu spirale i kristala u okviru kojih se nalaze zarobljeni eozinofili.
Bronholosko ispitivanje - bronhoskopija, radi se u slučaju sumnje na prisustvo bronhiektazija.

Lečenje i prevencija astme

Lečenje astme ima za osnovni cilj da prekine napad gušenja i da olakša obolelom tegobe, odnosno uspostavljanje normalne ventilacione funkcije pluća. Sledeći cilj je prorediti napade, odnosno postići da se epizode gušenja javljaju što ređe, idealno bi bilo da do njih uopšte i ne dolazi. Tada se kaže da je astma - kontrolisana. Kontrolisati astmu znači imati višestruku dobit. Pošto je astma bolest koja ograničava aktivnost svakog pojedinca, efikasno lečenje omogućava obolelom da nastavi sa vođenjem produktivnog ličnog i profesionalnog života. Takođe dovodi i do smanjenja smrtnih ishoda, a i do smanjenja ukupnih troškova lečenja obolelog. Lečenje astme se prilagođava individualno svakom pojedincu. Koje ćemo lekove primeniti zavisi od stanja plućne funkcije, broja i težine epizoda gušenja, opšteg stanja pacijenta, kao i rizikofaktora kojima je oboleli izložen.

Postoje dve glavne grupe lekova za uklanjanje simptoma i lečenje astme. To su: bronhodilatatori i antiinflamatorni lekovi.

Bronhodilatori su lekovi koji dovode do brzog širenja disajnih puteva (uklanjaju obstrukciju), i omogućavaju vazduhu da prodre do alveola. To su brzodelujući lekovi (solbutamol i ipratropijev bromid). Njihovo dejstvo se postiže već posle 5 minuta od primene, maksimum dostiže posle sat vremena, a sveukupno traje 4-6h, pa se koriste 4 puta dnevno. Neželjene posledice su: ubrzano lupanje srca, bol u grudima, tremor mišića. Ove nuspojave su izrazenije pri oralnoj primeni i zbog toga se uglavnom koriste pomoću rasprsivaca - inhalera ili pomoću komorice.

Međutim, kako u mehanizmu obstrukcije učestvuje i zapaljenski proces sluznice bronhijalnog stabla, neophodno je dati i antizapaljensku terapiju (kortikosteroidi). Način aplikacije ovih lekova je uglavnom inhalatoran (putem udisanja), jer se tako postiže neposredan kontakt leka sa velikom površinom sluznice disajnih puteva, pa se na taj način obezbeđuje brz početak delovanja leka, primena malih doza i neznatni neželjeni efekti. Bronhodilatatori se uglavnom koriste za prekid astmatičnog napada izolovano, ali ukoliko postoji potreba, nakon njih se daje i inhalatorni kortikosteroid. Ukoliko je gušenje veoma izraženo, oboleli može dobiti kortikosteroid parenteralno (u mišic ili intravenski), a u slučaju slabe saturacije krvi sa O2 i kiseonik putem nazalnog katetera ili maske. Cilj je postići saturaciju kiseonikom veću od 90%.

U svakom slučaju, terapija se uzima isključivo po preporuci lekara. Za dugotrajno lečenje i sprečavanje pogoršanja (egzacerbacija) astme i kontrolu simptoma preporučuje se dugotrajno korišćenje inhalatornih kortikosteroida u malim dozama, čak i kad oboleli ima retku simptomatologiju. Ovi inhaleri se koriste kontinuirano i u slučaju kada se pacijent oseća potpuno zdravim i bez tegoba je. Time obezbeđujemo poboljšanje plućne funkcije, izbegavaju se astmatični napadi i preveniramo prelazak blagog oblika astme u ozbiljniji.

Za dugotrajno lečenje se takođe ordiniraju inhaleri koji u sebi sadrže kombinaciju: kortikosterid plus beta-2 agoniste sa produženim delovanjem, koji će opustiti spazam mišića (na primer budesonid i formoterol). Ova kombinacija lekova počinje brzo da deluje, a dejstvo traje 12 sati, pa se inhalira dva puta dnevno. Obolelom se savetuje da uvek ima pri ruci pumpicu bronhodilatatora za hitno prekidanje napada. Veoma je važno, da se svako ko boluje od astme obuči pravilnoj primeni inhalera, u suprotnom lekovi neće delovati.

U sklopu lečenja astme podjednako je bitno, koliko god je to moguće, izbegavati one faktore rizika koji su odgovorni za pojavu.

Ne izlagati se dejstvu duvanskog dima. Ukoliko roditelji puše savetovati da to ne rade u prostorijama gde borave deca.
Redovno održavanje higijene životnog prostora, ukloniti nepotrebne sitnice, tepihe, zavese, prostorije redovno provetravati i po mogućstvu osunčavati da se ne bi stvorila buđ.
U slučaju alergije na životinjsku dlaku i perje, držati ljubimce u posebnim prostorijama.
Ukoliko je potvrđena alergija na hranu, izbegavati je.
Preporučiti obolelom da se redovno bavi fizičkom aktivnošću, da boravi u prirodi.
Takođe i da se u specijalizovanim ustanovama obuči za vežbe disanja i redovno ih praktikuje.
Što se tiče astme izazvane štetnim materijama na radnom mestu, insistirati da osobe zadužene za zaštitu na radu preduzmu sve mere predviđene za zaštitu od istih, a ukoliko to nije moguće, da oboleli nakon procene radne sposobnosti, promeni radno mesto.
Ukoliko je u pitanju alergija na polen preporučuje se uzimanje antihistaminika u vreme cvetanja, kao i izbegavanje boravka u prirodi u rizičnim mesecima, pogotovo po vetrovitom i suvom vremenu.
U zimskim mesecima, čuvati se respiratornih infekcija nošenjem maske u zatvorenom prostoru kada je koncentracija ljudi velika.
Ukoliko do infekcije ipak dođe, lečiti je blagovremeno.
Vakcinisati se protiv gripe.

Tretmani za brzo olakšanje astme

Pogoršanje astme može nastupiti iz više razloga. Najčešće je to slučaj usled neredovnog uzimanja terapije, usled izlaganja većoj količini alergena, infekcija, preterani napor, stresni događaj ili pak trudnoća.

Pogoršanje može biti sasvim blagog stepena, u vidu nadražajnog kašlja i kratkotrajnog gubitka daha, preko gušenja i zamaranja pri naporu, pa sve do nedostatka daha prilikom mirovanja, kada oboleli zauzima sedeći položaj, diše ubrzano sa naporom, naginje se prema napred, isprekidano govori, uznemiren je i cijanotičan. Zviždanje u plućima je čujno, frekvencija disanja je veća od 30 respiracija u minuti, srčani rad je ubrzan, preko 120 okucaja/min, a bolesnik prilikom disanja koristi pomoćnu muskulaturu. Ovo stanje se naziva status asthmaticus i zahteva hitno bolničko lečenje jer je životno ugrozavajuce.

Ono što treba preduzeti kao prvi korak radi olakšanja tegoba, je primena brzodelujućih bronhodilatatora - solbutamol, putem inhalacije preko pumpice ili vazdušne komore. Može se uzeti po jedna doza spreja na svakih 60 sekundi, najviše 10 doza ili pak dva do četiri udaha svakih 20 minuta u prvom satu. Potrebno je da obolela osoba zauzme sedeći položaj sa telom nagnutim unapred. Treba ovoriti širom prozor, osloboditi se tesne odeće. Pacijent treba da se smiri, i da ne paniči. Ukoliko ovo prethodno ne pomogne, treba pozvati hitnu pomoć.

muškarac sa pumpicom za astmu

Vrste pumpica za astmu

Za lečenje bronhijalne astme koriste se dve grupe lekova, jedna grupa lekova je za brzo ublažavanje i otklanjanje simptoma, odnosno za prekid astmatičnog napada, a druga grupa za dugoročnu prevenciju pojave simptoma.

Prva grupa spada u takozvane bronhodilatatore, to su oni koji dovode do popuštanja spazma muskulature bronhijalnog stabla i proširuju disajne puteve. U njih spadaju lekovi iz grupe beta-2-agonista sa kratkim delovanjem, antiholinergici i teofilin kratkog delovanja. Uglavnom se koriste u vidu inhalatora, inhalira se ili aerosol ili je pak lek u obliku praha. Kod nas su registrovane pumpice za prekidanje akutne epizode gusenja: Aloprol, Spalmotil, Ventolin, Serevent, Berodual N. Za dugotrajnu prevenciju astmatičnih napada na tržištu postoje preparati, takođe inhaleri, koji smiruju zapaljenski proces na sluzokoži disajnih organa, koji sadrže u sebi kortikosteroid budesonid (Pulmicort inhaler) i koji ispoljava svoje puno dejstvo tek nakon nekoliko sedmica primene. Zbog toga nisu za primenu u akutnim stanjima gušenja.

Takođe, postoje i inhaleri kao što su, na ptimer Seretide discus i Symbicort pulmohaler koji sadrže u sebi i bronhodilatatore dužeg dejstva i kortikosteroid. Oni se takođe primenjuju za dugoročno lečenje astme i koriste se na 12h po 1 udah, a jačina doze zavisi od uzrasta, odnosno godina života.

Astma kod dece

Astma se često javlja u detinjstvu i to češće kod dečaka nego kod devojčica. Kod većine dece bolest počinje u ranom detinjstvu, oko 77% dece je u uzrastu do 7 godina, a od ukupnog broja obolelih 26% dece zadobije je u prvoj godini života.

Pojava astme kod dece, zavisi prvenstveno od sklonosti, odnosno genetskog faktora, a zatim i od faktora spoljašnje sredine. Ukoliko neko u porodici već ima astmu, u prvom redu majka, povećava se mogućnost da će je i dete imati. Sklonost ka astmi znači u stvari postojanje povećane osetljivosti organizma da u kontaktu sa alergenima okoline produkuje velike količine imunoglobulina E (IgE) i da hiperreaktivno odreaguje preko disajnih puteva. Pojava ekcema i alergijskog rinitisa kod dece su pokazatelji da je dete sklono i razvoju astme.

Pored naslednog faktora, tu su još i sledeći faktori rizika koji su odgovorni za pojavu astme kod dece:

uzrast: kao što je rečeno, astma se češće javlja kod dece uzrasta do 2. ili 3. godine;
respiratorne virusne infekcije: najčešće su to respiratorni sincicijalni virus, rinovirus, virus parainfluence;
pozitivne kožne probe na inhalatorne i nutritivne alergene;
prevremena rođenost: prevremeno rođena deca češće oboljevaju od astme;
visoki ukupni IgE u serumu;
duvanski dim i aerozagađenje;
fizički napor;
jak emocionalni stres, plač;
klimatske promene;
upotreba antibiotika u ranom životnom dobu;
porođaj carskim rezom se takođe povezuje sa povećanim rizikom za pojavu astme i to iz razloga što dete nije imalo priliku da se tokom prolaska kroz porođajni kanal kontaminira kolonijama zdravih bakterija;

Uzroci razvoja bronhijalne opstrukcije u dečijem uzrastu razlikuju se od uzroka opstrukcije kod odraslih osoba i to zbog specificnih karakteristika dečijeg respiratornog sistema. Naime, kod dece disajni putevi nisu još "zreli", to jest razvoj pluća ide uporedo sa rastom i razvojem deteta, čak se i nastavlja 1-2 godine nakon završetka rasta. Zbog toga su kod dece disajni putevi užeg kalibra i lakše dolazi do njihove opstrukcije.

S druge strane, hrskavičavi deo bronhijalnog zida kod dece je mekan, pa usled toga mišićni spazam dovodi do intenzivnijeg suženja njegovog promera. Osim toga, u sluznici bronhijalnog stabla dece postoji veliki broj peharastih ćelija koje produkuju obilnu gustu sluz. Zapaljenski otok sluznice i sluz obstriušu lumen bronhija. Suženje od jednog milimetra uzrokuje porast otpora prolasku vazduha čak za 50%.

Sledeća karakteristika dečijeg uzrasta je i nezrelost imunog sistema, usled koje dolazi do hiperreaktivnosti mišićnog sloja disajnih puteva. Kod dece je teško razlikovati astmu od sledeća dva oboljenja donjih disajnih puteva: akutni virusni bronhiolitis - kod male dece, a kod starije pneumonia (zapaljenje pluća), pošto je klinička slika kod ovih oboljenja veoma slična. Zbog uskog lumena bronhijalnog stabla i zapaljenje bronhiola kod dece dovodi do opstrukcije.

Zapaljenje pluća kod veće dece može dati identičan auskultatorni nalaz kao i astmatična obstrukcija. Čuje se oslabljeno disanje kao i takozvane inspirijumske krepitacije, koje mogu biti potpuno iste kod oba oboljenja. Početak obe ove bolesti, kao i astme, može inicijalno biti povezan sa infekcijom respiratornim virusima, što još više otežava postavljanje dijagnoze. Roditelji najčešće ne daju adekvatne anamnestičke podatke i ne razlikuju otežano disanje od zviždanja, a s druge strane dete nije u stanju da opiše tegobe koje oseća, pa sve to zajedno može dovesti lekara u zabludu.

Kod dece se spirometrija, zbog nedovoljne saradnje, ne može raditi do 5. godine života, pa je i dijagnostika komplikovanija. Zato se obavezno, da bi isključili druga oboljenja, radi rentgenski snimak pluća.

Ono što bi i lekare i roditelje moglo da uputi na postojanje astme kod deteta je sledeće:

pojava tegoba noću - kašalj, preko dana se dete dobro oseća;
tegobe su isprovocirane plakanjem, smejanjem i naporom;
postoje periodični napadi gušenja, tokom prehlade i u određenoj godišnjoj sezoni;
podaci o atopijskim manifestacijama i bolestima u ličnoj i porodičnoj anamnezi (pogotovo srodnici prvog reda - majka, otac, braća, sestre);
prisustvo adenoida i sinusitisa;

Fizikalnim pregledom, lekar može u toku napada gušenja, da primeti ubrzano disanje deteta, korišćenje pomoćne muskulature (uvlačenje međurebarnih prostora i udubljenja iznad ključne kosti), širenje nozdrvica. Dete je uglavnom uplašeno, zauzima sedeći položaj, pognuto je unapred, a tokom disanja čujni su zvižduci u plućima. U težim slučajevima izražena je i cijanoza - detetu poplave usnice.

U uzrastu do tri godine, kod kojih je, kao što je rečeno, pojava astme udružena sa visokim alergijskim statusom, češće se javlja i teži oblik astme, takozvani perzistentni oblik astme. U oko 30-40% slučajeva, alergijska astma kod dece prelazi u trajni oblik.

Nealergijska astma (bilo kog uzrasta deteta), kao i blaži alergijski oblici astme (pogotovo oni koji se jave posle 3. godine života), uglavnom prolaze do puberteta. Mali broj dece sa nealergijskom astmom ima teži oblik bolesti.

Lečenje se sprovodi isključivo po preporuci i uz kontrole lekara.

Daju se bronhodilatatori, kortikosteroidi, antihistaminici. Lekovi se u kućnim uslovima apliciraju preko inhalatora - električnog ili preko komore. Dobro deluje i peroralno davanje omega-6 masnih kiselina, antioksidanata, vitamina i oligoelemenata. Pod terapijom astme podrazumevaju se i ostale mere prevencije koje su već napred navedene.

Da li je astma nasledna?

Nasleđe može odigrati određenu ulogu u nastanku astme, pogotovo u detinjstvu i kod dece mlađe od 3 godine. Ali to još ne znači da će, ukoliko neko u porodici boluje od astme i dete neminovno dobiti. Ono što naročito treba istaći je, da astma nije nasledna bolest i da se ona kao takva ne nasleđuje. Nasleđuje se sklonost, odnosno takozvana atopijska konstitucija organizma, koja uz predisponirajuće faktore dovodi do toga, da na određene faktore spoljne sredine organizam reaguje na poseban način, u slučaju astme spazmom i zapaljenskom reakcijom na nivou bronhiola. Kod dece su najčešći pokazatelji alergijske konstitucije, alergijski dermatitis i alergijski rinitis.

majka i dete sa inhalatorom

Kako razlikovati astmu od drugih respiratornih problema?

Kod dece, kako je to već napred opisano, malo je teže razlikovati astmu od drugih respiratornih oboljenja, kao što su akutni virusni bronhiolitis i pneumonija (zapalenje pluća). Međutim, uz dodatne laboratorijske, alergološke, rtg i bronhološke pretrage, moguće je doći do potvrde dijagnoze.

Kod odraslih se dijagnoza lakše postavlja, s obzirom na to da odrasli mogu verodostojnije da opišu svoje tegobe, a koje su kod astme uglavnom specifične i prepoznatljive.

U slučaju virusnih i bakterijskih zapaljenja gornjih i donjih disajnih puteva, za razliku od astme, početak bolesti je uglavnom nagao, oboleli po pravilu ima visoku temperaturu, kao i opšte znake infekcije (bolovi u kostima i mišićima, malaksalost). Nedostatak vazduha ne mora biti izrazit, a pištanje u grudima izostaje.

U slučaju respiratornih problema koji nastaju kao posledica srčane slabosti, u anamnezi će se dobiti podatak o postojećem srčanom oboljenju, a prilikom fizikalnog pregleda pacijenta, lekar će ustanoviti znake eventualne srčane dekompenzacije. Radi diferencijalne dijagnoze uradiće se EKG, UZ srca, Rtg pregled pluća. Ako je u pitanju hroničan kašalj, neophodno je uraditi rtg pluća, ct, kao i magnetnu rezonancu, u cilju isključenja tumora pluća, a posebno malignog, odnosno raka.

Da li je astma opasna?

Astma je hronično oboljenje koje je potrebno doživotno lečiti. Od svih obolelih, njih oko 10% ima težak oblik astme - odnosno takav oblik astme koji se teško leči. Veoma je važno postaviti dijagnozu astme na vreme i odmah započeti adekvatnu terapiju. Terapija ima za cilj da uspostavi "dobru kontrolu" nad astmom, a to znači postići da, uz redovnu primenu terapije, oboleli nema napade gušenja (ili su bar veoma retki), da ne postoji potreba da se koristi pumpica za brzo olakšanje tegoba (ili se retko koristi), da se simptomi ne pogoršavaju noću i tokom fizičkog napora, oboleli nije ograničen u obavljanju uobičajenih životnih aktivnosti i da tokom vremena ne dolazi pogoršanja bolesti.

Da bi se sve ovo postiglo, neophodno je pridržavati se preventivnih mera i otkloniti, već unapred pomenute, faktore rizika. Takođe, treba redovno ići na kontrolu plućne funkcije bar jednom godišnje, kao i na pregled pulmologa radi eventualne korekcije terapije. Ukoliko se simptomi nedostatka vazduha, stezanje u grudima, kašalj, potreba za korišćenjem pumpice, pojavljuju češće od dva puta nedeljno, ako se oboleli budi noću usled gušenja, ima teškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, ili pak ima takva pogoršanja astme da mora dva ili više puta godišnje da uzima oralno ili parenteralno kortikosteroide, to znači da je u pitanju teži, odnosno težak oblik astme. Ovaj oblik astme jeste opasan, jer tokom vremena dolazi do ozbiljnijeg oštećenja plućne funkcije, smanjuje se saturacija krvi kiseonikom, javljaju se učestale infekcije donjih disajnih puteva, umanjuje se radna sposobnost i narušava sveukupan kvalitet života obolelog.

U slučaju teških akutnih pogoršanja funkcije pluća, koje se prepoznaje po tome što je oboleli prestrašen, "bori" se za vazduh, ima izraziti osećaj gušenja, pištanje je čujno, prilikom disanja koristi pomoćnu muskulaturu, zauzima sedeći položaj sa oslonjenim rukama na krevet i nagnutim grudnim košem unapred, treba odmah pozvati hitnu pomoć. Takav bolesnik zahteva intenzivno bolničko lečenje uz primenu kiseonika. Ovo stanje je opasno po život. Da do ovakvih pogoršanja ne bi došlo neophodno je redovno koristiti lekove i pridržavati se saveta lekara.

Kako astma utiče na kvalitet života?

Ukoliko je astma kontrolisana i pacijent redovno koristi prepisanu terapiju, kvalitet života nije narušen i oboleli može nesmetano da obavlja, kako svakodnevne tako i profesionalne, aktivnosti. Ukoliko je astma izazvana agensima prisutnim na radnom mestu, neophodno je proceniti preostalu radnu sposobnost, pa uz rešenje invalidske komisije, obezbediti zaposlenom drugo radno mesto.

Što se tiče porodičnog okruženja, prisutnost obolelog može da naruši svakodnevnu rutinu ukućana, u smislu neophodnosti pridržavanja higijenskih navika radi smanjenja količine alergena u životnom prostoru. Na radnom mestu i u školi - ukoliko je dete u pitanju, obolela osoba je neretko izložena stigmatizaciji, što često kod nje izaziva anksioznost pa čak i depresiju. Zbog toga je neophodna šira društvena edukacija o nastanku, značaju i prevenciji, kako astme tako i drugih nezaraznih bolesti koje su poslednjih decenija u ekspanziji.

Koje su najbolje strategije upravljanja astmom tokom fizičke aktivnosti?

Astma izazvana naporom najčešće se ispoljava kod već obolelih i ukazuje na lošu kontrolu bolesti, mada može i kod dobro kontrolisanih, naročito u dečijem uzrastu kao i kod vrhinskih sportista (klizača, skijaša). Ovo se dešava usled naglog udisanja veće količine vazduha, naročito suvog i hladnog, a koji tom prilikom dospeva nezagrejan do donjih disajnih puteva. Bronhoopstrukcija se najčešće javlja pet do dvadeset minuta nakon aktivnosti, ređe odmah, a ponekad i tokom same aktivnosti.

Da bi se izbegli astmatični napadi tokom bavljenja sportom ili drugim intenzivnijim fizičkim naporom, treba se pridržavati sledećeg:

uvek se pre treninga rade takozvane vežbe zagrevanja;
bilo koji trening da je u pitanju, uvek se započinje vežbama manjeg intenziteta, ukoliko je u pitanju početnik, onda treba postepeno pojačavati aktivnosti u skladu sa jačanjem mišićne snage,
nikada ne treba trenirati u veoma rashlađenoj prostoriji ili zimi kada su veoma niske temperature i duva hladan vetar, takođe ni po najvećoj vrućini;
izbegavati treninge u uslovima aerozagađenja;
redovno treba poneti pumpicu za akutnu upotrebu;
neophodno je dovoljno se hidrirati i obavezno poneti flašicu sa vodom;
upoznati trenera i okolinu s problemom i dati im instrukcije kako da reaguju u slučaju pogoršanja stanja;
ukoliko obolelom ponestane daha, treba odmah da upotrebi inhaler za akutnu upotrebu i da prestane sa vežbanjem ili treningom.

Astma je kompleksno oboljenje koje zahteva individualizovan pristup u lečenju, bilo da se radi o deci ili odraslima. Prepoznavanje tipa astme i pravovremeno korišćenje odgovarajućih terapija, poput inhalatora, ključno je za održavanje kvaliteta života. Ukoliko prepoznate neki od simptoma astme, neophodno je da zakažete pregled kod pulmologa. Na platformi Hipokratija možete pronaći preporuke za najbolju zdravstvenu negu za vas i vaše bližnje.

Astma kod odraslih i dece: Simptomi, dijagnostika i tretmani

Koji su uzroci astme?