Gušenje u grlu i nedostatak vazduha: Sve na jednom mestu

• Šta znači kad nemamo vazduha
• Koje vrste dispneje postoje
• Uzroci gušenja u grlu i nedostatka vazduha
• Oboljenja koja dovode do dispneje
  • Srčane bolesti
  • Dispneja uzrokovana oboljenjima pluća
  • Uzroci koji nisu povezani sa oboljenjem srca i pluća
• Simptomi koji prate gušenje u grlu i nedostatak vazduha
• Specifična simptomatologija
• Mogući tretmani i terapija
• Saveti za svakodnevni život
• Šta može izazvati osećaj gušenja u grlu i nedostatak vazduha
• Da li su anksioznost i stres česti uzroci gušenja i otežanog disanja
• Kada treba potražiti lekarsku pomoć zbog gušenja u grlu i nedostatka vazduha

Uobičajena i normalna brzinja disanja u mirovanju iznosi 12 do 20 udisaja u minuti. Sa svakim udisajem unosi se u pluća 500ml vazduha. Disanje treba da se odvija bez napora, odnosno bez dodatnog naprezanja grudne muskulature i ne treba da ga prati osećaj nedostatka vazduha. Ritam i dubina udisaja odvija se tiho, ujednačeno i bez dodatnih zvučnih fenomena, kao što su struganje i sviranje u grudima. Ovo normalno disanje naziva se eupneja (eupnea).

Šta znači kad nemamo vazduha?

Osećaj nedostatka vazduha, teškog disanja ili, medicinski izraz, dispneja, je neprijatna senzacija otežanog disanja ili kratkog daha. Dispneja može biti fiziološka pojava u određenim situacijama, patološka je najčešće simptom oboljenja kardiorespiratornog sistema, a može biti povezana i sa drugim vrstama bolesti.

Osećaj nedostatka daha se javlja kao fiziološka pojava prilikom intenzivnije fizičke aktivnosti i to usled povećane potrebe muskulature za kiseonikom. Tada brzina disanja postaje intenzivnija, srčani otkucaji se ubrzavaju. To se često događa kod neutreniranih osoba koje se naglo počinju baviti sportom, kao i sportistima, pri izuzetnom, takmičarskom, izlaganju naporu. Mišići grudnog koša su tada promorani da razviju veću silu u cilju obimnijeg rastezanja grudnog koša i udisanja veće količine vazduha. Slično se događa i kada je otpor u disajnim putevima povećan, kao što je to slučaj kod obstruktivnih bolesti pluća.

Na većim nadmorskim visinama, usled razređenosti vazduha i manjka kiseonika, takođe postoji osećaj nedostatka vazduha.

Neretko, ubrzano disanje i osećaj gušenja prati intenzivni psihički događaj, na primer izražen osećaj straha, kada osoba bukvalno "ostane bez daha", to je takozvana emocionalna dispneja.

Dispneja je uglavnom veoma neprijatna pojava i često je praćena strahom i ubrzanom srčanom radnjom. Kratak dah može da nastane akutno u toku od nekoliko sati, a može i da se povećava i smanjuje danima, mesecima pa čak i godinama, sve to u zavisnosti od starosnog doba obolelog i osnovnog uzroka dispneje.

Koje vrste dispneje postoje?

• Akutna dispneja - je nedostatak daha koji traje nekoliko minuta do par sati.

• Fiziološka - javlja se tokom intenzivnog vežbanja, kada su povećane metaboličke potrebe tkiva za kiseonikom, pa se diše ubrzano i plitko (tahipnea), ili pak ubrzano i produbljeno (hiperpnea). Zatim, prilikom uznemirenosti, prehlade, gripe, napada akutnog krupa, alergije, a može biti i simptom stanja opasnog po život, kao što je anafilaktički šok, plućna embolija, srčani napad, akutni pneumotoraks, udisanje stranog tela ili zastoja zalogaja u grlu. Nastaje i tokom boravka na većim nadmorskim visinama, gde postoji, usled rarzeđenja vazduha, nedostatak kiseonika.

• Hronična dispneja - dugotrajniji osećaj nedostatka vazduha, koji traje duže od 2 do 3 nedelje. Uslovljena je postojanjem astme, hronične obstruktivne bolesti, plućne hipertenzije, srčanom manom ili pak drugim oboljenjima koja će kasnije biti navedena.

• Paroksizmalna noćna dispneja - javlja se tokom spavanja i uzrok je budjenju za vreme sna. To je simptom koji ne treba zanemariti jer može biti znak postojeće srčane slabosti.

• Ortopnea - pojava kada se osećaj nedostatka vazduha pogoršava prilikom zauzimanja ležećeg položaja, što tera obolelog da sedne da bi ponovo mogao da se nadiše. Ovo često prati popuštanje srčanog mišića koji nije u stanju da istisne dovoljnu količinu krvi u cirkulatorni sistem, što dovodi do nagomilavanja krvi u plućnu mikrocirkulaciju i do promena na alveolama, koje zbog toga slabije vrše neophodnu razmenu gasova. Ortopnea se javlja i kod obolelih od plućnih obstruktivnih bolesti kao i kod paničnih poremećaja.

• Platipnea - odnosi se na dispneju koja se povećava u sedećem ili stojećem položaju.

• Dispneja sa uzdahom - kada se povremeno udahne duboko jer postoji osećaj da se ne udiše dovoljno duboko.

Uzroci gušenja u grlu i nedostatka vazduha

Uzroci osećaja nedostatka vazduha su mnogobrojni, od bezazlenih, preko onih koji predstavljaju znake težih oboljenja, pa sve do životno ugrožavajućih. U oko 85 procenata slučajeva, pojava gušenja se javlja kod oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Oboljenja koja dovode do dispneje

Srčane bolesti

kod srčanih bolesnika jačina i učestalost osećaja nedostatka vazduha varira u zavisnosti od vrste srčanog oboljenja, njegove uznapredovalosti, starosnog doba obolelog, kao i od preostale srčane rezerve, odnosno sposobnosti srčanog mišića da, u slučaju povećane potrebe, pumpa više krvi nego što je to uobičajeno.

Srčane bolesti koje dovode do dispneje su:

• urođene srčane mane (stenoze i insuficijencija srčanih zalistaka, defekti između pretkomora i komora)
• poremećaji srčanog ritma
• angina pektoris
• infarkt
• zapaljenje srčanog mišića i srčane maramice
• srčana insuficijencija - odnosno nesposobnost srca da pumpa krv u dovoljnoj količini da bi se zadovoljile potrebe tkiva za kiseonikom.

Dispneja uzrokovana oboljenjima pluća:

**Astma i hronični obstruktivni bronhitis** - osećaj nedostatka vazduha nastaje usled spazma sitnih disajnih puteva i nedovoljne razmene gasova usled promena na alveolarnom zidu.

**Hronični bronhitis** i bronhiektazije - praćeni su pojavom veće količine sekreta koji ometa normalnu ventilaciju pluća, a kod bronhiektazija je još i smanjena alveolarna površina neophodna za razmenu gasova.

Bolesti plućnog parenhima:

• Pneumonija (zapaljenje pluća), fibroza pluća - razrastanje ožiljnog tkiva koje zamenjuje plućno tkivo;
• Sarkoidoza;
• Profesionalna oboljenja pluća koja nastaju udisanjem štetnih supstanci (pneumokonioze); tuberkuloza pluća,
• Rak pluća;

Oboljenja pluća povezana sa srčanom slabošću:

• plućni edem - nakuplja se previse tečnosti u plućima, to je akutno, hitno stanje sa naglom pojavom gušenja;
• plućna hipertenzija;

Zapalenje plućne maramice sa nakupljanjem tečnosti između plućne maramice i tkiva pluća.

Pneumotoraks - spontani ili traumatski, nastaje kada vazduh prodire između pluća i plućne maramice, pritiska plućni parenhim i sprečava razmenu gasova.

Atelektaza pluća.

Plućna embolija - začepljenje krvnih sudova pluća trombom.

Uzroci koji nisu povezani sa oboljenjem srca i pluća:

Ovi uzroci su ređi ali ne manje značajni.

• obstrukcija vangrudnih disajnih puteva: na nivou grkljana - usled zaglavljivanja zalogaja hrane ili stranog tela, usled angioedema odnosno otoka (najčešće alergijskog) glotisa (poklopca koji sprečava da hrana odlazi u dušnik) i ždrela.
• krupa - virusno oboljenje ždrela i grkljana praćeno osećajem gušenja i kašljem nalik na "lavež psa".
• neuromišićne bolesti kao što je multipla skleroza kod koje dolazi do poremećaja gutanja i slabosti muskulature.
• anemija - osećaj gušenja usled nedovoljne saturacije krvi kiseonikom, a javlja se i ubrzan srčani rad.
• poremećaji metabolizma - bubrežna insuficijencija, dijabetična koma.
• oboljenja [štitne žlezde](https://hipokratija.rs/blog/stitna-zlezda-uloga-i-simptomi-koji-mogu-upucivati-na-bolesti).
• hiatus hernija: postoji slabost mišića koji u predelu dijafragme zatvara ulaz u želudac, te gornji deo želuca prodire u grudni koš.
• tumori u stomaku koji podižu dijafragmu i smanjuju ekspanziju grudnog koša.
• ascites- nagomilavanje tečnosti u abdomenu.
• trovanja- npr ugljen monoksidom;
• anksiozno depresivni poremećaji praćeni hiperventilacionim sindromom - pojava ubrzanog disanja sa napadima panike.
• bolesti mozga: šlog, tumori, zapalenje;
• polipi nosa, zapaljenje sinusa sa obimnim sekretom, kriva nosna pregrada;
• gojaznost sa nagomilavanjem sala u trbušnoj duplji, body mass index preko 30.
• trudnoća - usled potiskivanja dijafragme na gore.
• teška kifoskolioza i kokošije grudi takođe mogu da budu uzrok otežanog disanja.
• ekstremne temperature, suviše toplo ili suviše hladno.
• neki medikamenti kao što su statini i beta blokatori.
• loša fizička kondicija.

Simptomi koji prate gušenje u grlu i nedostatak vazduha

Opšta simptomatologija gušenja i nedostatka vazduha je:

• teško disanje - disanje se odvija sa naporom, obolela osoba ima osećaj da joj je grudni koš „tesan“, pa koristi pomoćnu disajnu muskulaturu;
• osećaj nedostatka vazduha "glad za vazduhom";
• stezanje u grudima, ponekad i bolovi;
• osećaj umora i iscrpljenosti, smanjenje tolerancije na napor;
• ubrzano disanje i dahtanje da bi se kompenzovao nedostatak vazduha;
• ubrzan srčani rad;
• cijanoza (plavilo usnica i vrhova prstiju);
• bledi i hladni ekstremiteti;
• napadi panike;
• usled nedostatka kiseonika i slabije prokrvljenosti mozga, pogotovo kod starijih osoba dolazi do nesanice, smanjenja koncentracije i pamćenja, pa čak i konfuzije.

Specifična simptomatologija:

Zavisi od vrste oboljenja koje dovodi do nedostatka vazduha.

Kod srčanih bolesti dispneja se u početku javlja samo pri intenzivnim naporima, kasnije i pri manjim, da bi kod odmakle srčane insuficijencije oboleli i pri najmanjim naporima osećao nedostatak vazduha, a gušenje je izrazito i noću - ortopnea (bolesnik mora da sedi ili spava sa podignutim uzglavljem, da bi mogao da diše).

Paroksizmalna noćna dispneja je pojava kada se napadi kašlja i kratkog disanja javljaju noću i bude bolesnika iz sna, ali u ovom slučaju gušenje ne prestaje pri zauzimanju sledećeg položaja vec kašalj i sviranje u grudima perzistiraju.

Kod srčane dekompenzacije, osim gušenja javljuju se i otoci u predelu gležnjeva i na potkolenicama i to najviše u večernjim časovima i nastaju usled dejstva zemljine teže.

U poodmaklim slučajevima, postoji i bolan otok jetre, kao i nakupljanje vode u trbušnoj duplji (ascites).

Kod infarkta miokarda, oboleli, osim intenzivnih bolova u predelu prednje strane grudnog koša koji se šire u vrat, levu ruku i lopatice, diše plitko i ubrzano. Arterijski pritisak pada.

Ako je u pitanju zapalenje srčane maramice, nedostatak vazduha je takođe praćen jakim bolovima u predelu srca i suvim nadrazajnim kašljem.

U slučaju edema pluća obolela osoba se bukvalno bori za vazduh, krklja mu u grudima, izbacuje penušav i sukrvičav ispljuvak. Ovo stanje zahteva hitnu intervenciju jer je opasno po život.

Kod astme i hroničnog obstruktivog bronhitisa, osim osećaja gušenja i nedostatka vazduha, karakterističan je vizing, odnosno zvuk puštanja u grudima.

Zapalenje pluća prate povišena temperatura, groznica i kašalj sa ispljuvkom.

Plućna embolija se karakteriše izrazitim povećanjem frekvencije disanja, veoma površinm disanjem, bolovima sa jedne strane grudnog koša koji se pojačavaju pri udisanju, cijanozom i kašljem sa izbacivanjem krvavog ispljuvka, padom krvnog pritiska.

Pneumotoraks: osim gušenja i kašlja, postoji lokalizovan bol u grudima i veoma ubrzano disanje.

Strano telo u grlu: nagao, snažan kašalj, nemogućnost udaha, strah, bledilo, preznojavanje. Javlja se za vreme ili nakon jela. Ovo je veoma urgentna situacija.

Akutno zapaljenje grkljana (laringitis) i laringealni krup: karakteristična je dispneja pri udisanju, osećaj stezanja i bolovi u grlu, pogotovo noću, promuklost, suvi kašalj, temperatura.

Otok grkljana, najčešće je alergijskog porekla (angioneurotski edem), praćen je dispnejom prilikom inspiracije, stezanjem grkljana, otokom usana.

Struma štitne žlezde i tumori u predelu vrata: osim gušenja, nadražajnog kašlja i promuklosti, praćeni su otokom stitne žlezde ili suženjem grkljana usled prisutva tumorskih masa. Laboratorijski nalazi kod strume ukazuju na disfunkciju štitne žlezde.

Kod anemije, osim učestalog, dubokog disanja i ubrzanog srčanog rada, nailazimo i na izrazito bledilo kože i konjuktiva, postoji malaksalost, slaba koncentracija, nesvestica.

Upala mozga i krvarenje u mozgu: učestalo duboko disanje, glavobolja, konfuzija, neurološki sindromi, poremećaji svesti - sve do kome.

Mogući tretmani i terapija

Lečenje dispneje je kompleksno i zavisi od osnovnog uzroka bolesti. Ukoliko je u pitanju akutni napad gušenja verovatno će se obolela osoba bez razmišljanja odmah obratiti zdravstvenoj ustanovi za pomoć.

Prva mera koju treba preduzeti je smirivanje obolelog, jer anksioznost i panika dovode do pogoršanja stanja. Ukoliko se čeka služba hitne pomoći, tireba širom otvoriti prozore radi ulaska vazduha, zauzeti sedeći položaj sa malo nagnutom gornjom polovinom tela unapred, pokušati duboko disati.

Kada je u pitanju akutni laringitis, krup ili zaglavljen zalogaj neophodna je hitna intervencija, problem se mora odmah rešavati. Kod prva dva oboljenja daje se medikamentozna terapija, a kod udahnute hrane ili nekog drugog stranog tela, neophodno je hitno odstraniti ih. U nekim slučajevima biće potrebno uraditi i traheotomiju.

Ako se radi o intenzivnom astmatičnom napadu, takozvanom "status asthmaticusu", indikovana je hitna primena kiseonika uz bronhodilatatore i kortikosteroide.

Kod hroničnih oblika gušenja situacija je nešto drugačija. Oboleli se, u slučajevima kada se dispnea postepeno javlja i tokom vremena pogoršava, prilagode novonastaloj situaciju, pa se dešava da i ne potraže savet lekara na vreme. A blagovremeno sprovedena dijagnostika i započinjanje lečenja u ranim fazama oboljenja je od neprocenjivog značaja.

Nakon postavljene dijagnoze, pristupa se lečenju osnovne bolesti. Ako je u pitanju srčana bolest, daju se određeni lekovi za rasterećenje srčanog mišića, za izbacivanje viška tečnosti, ako je potrebno i antihipertenzivi. Kod obstruktivnih bolesti pluća neophodna je dugotrajna i redovna primena "pumpica" bronhodilatatora i kortikosteroida i to na pravilan način. Takođe, sprovode se i određene vežbe disanja koje ujedno jačaju disajnu muskulaturu.

Kod zapaljenja pluća daju se antibiotici, a ukoliko je proces intenzivniji i praćen slabom saturacijom krvi kiseonikom, daje se i inhalacija O2.

Kod prisustva tumorskih masa, ukoliko obstruiraju larinks, mora se uraditi traheotomija, a nakon toga odlučiti o daljem tretmanu.

Endokrine bolesti (štitna zlezda), zahtevaju medikamentoznu terapiju, a u slučaju prisustva čvorova ili tumora radi se i operativni zahvat.

Ako je dispneja izazvana stresom, osim anksiolitika i psihološke ili neuropsihijatrijske podrške, preporučuju se vežbe disanja, vežbe relaksacije i kondicioni treninzi, kao i redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i boravak na svežem vazduhu.

Saveti za svakodnevni život

Osim medicinskih tretmana, preporučuje se, u cilju poboljšanja disajne kondicije, sledeće:

• redovno vežbanje, intenzitet zavisi od starosnog doba i fizičkog stanja obolelog, vežbanje može poboljšati srčanu i plućnu funkciju,
• što češće boraviti na svežem vazduhu, u prirodi,
• primenjivati relaksaciju i vežbe disanja,
• izbegavati aerozagadjenja - ukoliko je ono iznad normalnih vrednosti, ne izlaziti iz kuće,
• kloniti se rada u prašini, sa hemikalijama i isparenjima,
• ne boraviti u vlažnim prostorijama u kojima ima buđi,
• prestati sa pušenjem ukoliko ste pušač,
• ako je napolju veoma toplo, veoma hladno ili je velika vlaga, ne izlagati se preteranim aktivnostima,
• trudite se da održavate telesnu težinu u granicama normale, hranite se izbalansirano.

Šta može izazvati osećaj gušenja u grlu i nedostatak vazduha?

Kao što je rečeno, najučestaliji uzrok gušenja i nedostatka vazduha su kardiopulmonalna oboljenja, čak u 85% slučajeva. Uzrok gušenja u grlu je najčešće zaglavljen ili udahnut zalogaj ili strano telo, kao i alergijski ili infektivni otoci grkljana.

Do pbstrukcije gornjih disajnih puteva i traheje mogu dovesti i tumori pritiskom spolja ili infiltrirajuci njihihove anatomske strukture. Pomenuta su i endokrinološka oboljenja (štitna zlezda), neurološka - centralna i periferna, kao i anemija. Nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji (ascites) može nastati iz mnogobrojnih razloga (srčana dekompenzacija, metastaze malignih oboljenja, oboljenja jetre). Ukoliko je količina tečnosti poprilična, to uzrokuje podizanje dijafragme i smanjenje ekskurzije pluća, pa dovodi do gušenja i nedostatka vazduha. Takođe i povećana telesna težina i nedostak kondicije izazivaju kratak dah i osećaj gušenja.

Da li su anksioznost i stres česti uzroci gušenja i otežanog disanja?

Da, anksioznost i stres izazivaju lučenje adrenalina koji organizam priprema za borbu ili bežanje. Kao posledica toga dolazi do ubrzanog disanja, povećava se broj srčanih otkucaja, često je disanje plitko "kratak dah", može se javiti i stezanje u grudima, kao i osećaj "knedle u grlu".

Sve ovo ponekad prati i nesvestica, pa čak i vrtoglavica ili nestabilnost. Osoba kojoj se ovo događa, postaje još više razdražljiva i uznemirena usled straha od ugušenja, što sve može izazvati i panične epizode. Tako se upada u začarani krug, te se gušenje intenzivira. U tim situacijama neophodno je osobu smiriti, objasniti joj da će napad gušenja proći bez posledica, naterati je da nekoliko puta udahne što dublje, da se fizički pokrene i uradi nekoliko jednostavnih vežbi. Po potrebi uputiti je na psihoterapiju gde će je obuciti tehnikama meditacije, relaksacije i samokontrole.

Kada treba potražiti lekarsku pomoć zbog gušenja u grlu i nedostatka vazduha

Do gubitka daha i ubrzanog i otežanog disanja može doći i prilikom obavljanja težeg posla ili nekog drugog fizičkog naprezanja (žurba, brz hod, trčanje), a takođe i prilikom prehlade. Ukoliko se tegobe smire nakon prestanka te aktivnosti, verovatno nije ništa ozbiljno i nije potrebna lekarska pomoć. Međutim, ukoliko se osećaj gušenja nastavlja i u mirovanju i ako i prilikom dubokog udisaja i dalje postoji osećaj nedostatka vazduha, to je znak da se treba obratiti lekaru. Kada se opisane tegobe javljaju češće i vremenom intenziviraju, takođe treba potražiti medicinsku pomoć radi postavljanja dijagnoze i blagovremenog lečenja.

Hitnoj medicinskoj službi se treba javiti u sledećim situacijama:

• ukoliko se odjednom i naglo oseti intenzivna dispneja, pogotovo iz čista mira, nevezano sa naporom i stresnom situacijom;
• ako se osećaj gušenja ne smanjuje prilikom mirovanja;
• ako se usled kratkoće daha gubi sposobnost normalnog funkcionisanja;
• prilikom pojave bola u grudima različitog intenziteta, od neprijatnih senzacija pa sve do jakog, probadajućeg bola;
• postojanje mučnine;
• osećaj vrtoglavice, gubitak ravnoteže, konfuzija;
• nemogućnost govora usled gušenja;
• brzo pogoršanje simptoma;
• iskašljavanje krvavog ispljuvka;
• plavilo usnica i noktiju;
• prisustvo groznice i temperature;
• ako je uzrok gušenja inhalacija zalogaja ili stranog tela,
• pojava tahikardije.

U svakom od ovih slučajeva treba ostati pribran i miran koliko god je to moguće, jer stres i panika dodatno otežavaju stanje. Treba širom otvoriti prozor, zauzeti sedeći položaj sa naslonjenim leđima i malo pognutim gornjim delom grudnog koša unapred. Na taj način se povećava snaga grudnih mišića. Disati što dublje i što mirnije dočekati dolazak lekara hitne pomoći.

Važno je slušati svoje telo i potražiti savet stručnjaka kada se simptomi ponavljaju ili pogoršavaju. Pomoć specijalista iz oblasti otorinolaringologije i pulmologije može biti ključna za otkrivanje uzroka i obezbeđivanje odgovarajuće nege, što može značajno doprineti olakšanju i dugoročnom zdravlju.