Bronhitis: kako prepoznati, lečiti i sprečiti komplikacije

• Šta je bronhitis
• Po svom toku i dužini trajanja bronhitis može biti akutan i hroničan
  • Akutni bronhitis
  • Hronični bronhitis
• Simptomi bronhitisa
• Prevencija bronhitisa
• Komplikacije povezane sa bronhitisom
• Koje su razlike između akutnog i hroničnog bronhitisa
• Kako bronhitis utiče na svakodnevni život
• Kada bih trebaola da posetim lekara zbog bronhitisa

Šta je bronhitis

Bronhitis je virusno – češće, ili bakterijsko zapaljenje sluzokože donjih respiratornih puteva, to jest bronhija i bronhiola. Osnovni simptom kod ove bolesti je kašalj, sa ili bez izbacivanja sekreta.

Bronhije i bronhiole su krupnije i sitnije cevčice koje sprovode vazduh iz gornjih respiratornih puteva, odnosno nosa, ždrela i larinksa do sitnih mehurića – alveola, u kojima se vrši razmena gasova – kiseonika i ugljen-dioksida.

Prilikom infekcije virusima i bakterijama, kao i usled delovanja agensa iz spoljasnje sredine – čestice prašine, izduvni gasovi, hemikalije, duvanski dim, na sluzokoži bronhija i bronhiola dolazi do zapaljenskog procesa, menja se ćelijska struktura, javlja se pojačano lučenje sluzi koja se nagomilava i tera na kašalj.

Po svom toku i dužini trajanja bronhitis može biti akutan i hroničan

Ove dve vrste bronhitisa se prilično razlikuju kako po uzroku nastanka, simptomatologiji i patoloskim promenama u plućima, tako i po toku bolesti, načinu lečenja, pa i po posledicama koje ostavljaju na organizam.

Akutni bronhitis

Akutni bronhitis se uglavnom javlja u zimskim mesecima kada vladaju prehlade, a pogotovo u vreme gripe i ostalih virusnih infekcija. Karakteriše se kratkotrajnim tokom – deset dana do tri nedelje, nije praćen visokom temperaturom, kašalj je praćen izbacivanjem sluzavog ispljuvka i u većini slučajeva nije potrebno lečiti antibioticima.

Hronični bronhitis

Hronični bronhitis, koji se zbog promena u plućima i osećaja gušenja naziva – hronični obstruktivni bronhitis, najčešće posledica dugotrajnog štetnog dejstva iritantnih faktora iz spoljne sredine – duvanski dim, izduvni gasovi, industrijska prašina, a ne treba zanemariti ni genetsku komponentu. Kašalj kod hroničnog bronhitisa traje po tri meseca i duže tokom godine i to najmanje u dve godine. Cesto je praćen komplikacijama.

Simptomi bronhitisa

Bronhitis može biti izazovan i neugodan, ostavljajući nas da se borimo sa simptomima koji ometaju naše svakodnevne aktivnosti. Najčešći simptomi bronhitisa su:

• kašalj sa izbacivanjem manje ili veće količine šlajma je vodeći simptom kod obe vrste bronhitisa,
• sviranje i zviždanje u grudima,
• osecaj pečenja iza grudne kosti i pritisak u grudima,
• nedostatak vazduha i gušenje- više kod hroničnog bronhitisa,
• povišena temperatura, u slučaju perzistiranja znak je sekundarne infekcije bakterijama
• malaksalost, umor,
• znaci infekcije gornjih respiratornih puteva – gušobolja, curenje nosa (kod akutnog bronhitisa).

Prevencija bronhitisa

Najvažnija preventivna mera akutnog bronhitisa je zaštita od respiratornih infekcija, pogotovo virusnih, pa se zbog toga preporučuje redovna godišnja vakcinacija protiv gripe. U društvu većeg broja ljudi treba nositi zaštitnu masku, izbegavati velike skupove i primenjivati higijenske mere, naročito redovno prati ruke.

Prevencija hroničnog bronhitisa je u izbegavanju zagađivača iz vazduha, pogotovo duvanskog dima, zatim izduvnih gasova, pri obavljanju poslova pri kojima dolazi do povećane koncentracije mikročestica prašine, obavezno nositi masku. Takođe, treba primenjivati i preventivne mere za zaštitu od infekcije da ne ni doslo do pogoršanja bolesti.

Komplikacije povezane sa bronhitisom

Komplikacije akutnog bronhitisa je uglavnom sekundarna bakterijska infekcija. Ispljuvak nije više providan već postaje žuto zelen, ponekad i sa pojavom sukrvice. Temperatura je povišena, preko 38 st. C, opšte stanje obolelog se pogoršava, kasalj je uporniji, slajm se tesko izbacuje, bolovi u grudima i osećaj gusenja se intenziviraju. Tada je već neophodna primena antibiotika po preporuci lekara.

Kod hroničnog bronhitisa koji traje više godina, kašalj i gušenje koji su se u početku javljali samo pri fizičkom naporu, sada postoje i u mirovanju. Zbog promena na sluznici disajnih puteva, kao i u zidu samih bronhiola, dolazi do spazma i obstrukcije u njima, do suženja lumena i izraženog osećaja gušenja. Zbog otežane cirkulacije u bronhiolama opterećuje se desna srčana komora što kasnije dovodi do srčane slabosti. Nagomilani sekret je pogodna podloga za razvoj baktetija, pa često dolazi do bakterijske superinfekcije, a i do zapaljenja pluća.

Koje su razlike između akutnog i hroničnog bronhitisa

Osnovna razlika između ova dva bronhitisa je u dužini trajanja simptoma. Akutni bronhitis je krećeg toka i traje 10 dana do 2-3 nedelje, hronični traje godinama, sa pogoršanjima i mirnijim periodima.

Kod akutnog bronhitisa gušenje ne mora biti prisutno, dok je kod hroničnog, pored kašlja i izbacivanja šlajma, nedostatak vazduha dominantan simptom.

Akutni bronhitis posle izlečenja ne ostavlja trajne posledice po organizam, dok hronični bronhitis neminovno dovodi do trajnog narušavanja zdravlja, pogotovo ukoliko se ne leči pravilno.

Kako bronhitis utiče na svakodnevni život

Hronični obstrukrivni bronhitis koji dugo traje i ukoliko se sa lečenjem ne počne blagovremeno i adekvatno, neminovno dovodi do trajnih posledica u smislu gubitka fizičke kondicije, umanjene radne sposobnosti, posledične srčane slabosti, pa i do skraćenja životnog veka.

Akutni bronhitis nakon izlečenja, osim privremene malaksalosti kao i posle svake druge prehlade, ne ostavlja trajne posledice po ljudsko zdravlje.

Kada bih trebao/la da posetim lekara zbog bronhitisa

Pri svakoj pojavi kašlja sa izbacivanjem šlajma treba otići kod lekara na pregled, pogotovo ukoliko u ispljuvku ima i tragova sukrvice. Lekar će vam poslušati pluća, pregledati gornje disajne puteve, uraditi osnovne laboratorijske analize, pa ukoliko posumnja na neku komplikaciju ili pak ozbiljnije oboljnje sa sličnom simptomatologijom, uputiti na dodatne preglede.