Hronični bronhitis - kako nastaje i kako se leči

• Šta je hronicni bronhitis
• Uzroci hroničnog bronhitisa
  • Mehanizam nastanka
  • Faktori rizika
• Simptomi hroničnog bronhitisa
• Dijagnoza hroničnog bronhitisa
• Lečenje hroničnog obstruktivnog bronhitisa
  • Oksigenoterapija
• Lečenje akutnih pogoršanja hroničnog bronhitisa
  • Rehabilitacija obolelih
  • Prevencija hroničnog bronhitisa
• Hronični bronhitis kod odraslih
• Hronični bronhitis kod dece

Hronični bronhitis je jedno od čestih stanja koje zahvata disajne puteve. Ovo stanje, karakteristično je po upali donjih disajnih puteva i predstavlja izazov za mnoge, a posebno za pušače. Kroz ovaj tekst istražićemo uzroke, simptome i posledice hroničnog bronhitisa, kao i važnost pravilnog lečenja radi očuvanja respiratornog zdravlja.

Šta je hronicni bronhitis

Pod terminom hronični bronhitis smatra se zapaljenje sluzokože donjih disajnih puteva - bronhija i bronhiola pri kojem kašalj, koji je dominantan simptom, sa izbacivanjem šlajma traje najmanje 3 meseca tokom dve uzastopne godine. Uzročnici hroničnog bronhitisa su iritantni faktori iz spoljašnje sredine - vazduha, kao sto su: duvanski dim, sitne čestice prašine, ispusni gasovi, hemijska isparenja, metalna prašina i drugo.

Hronični bronhitis je dugog toka, nema trajnog izlečenja i ukoliko se adekvatno ne leči, dovodi do trajnog oštećenja disajne funkcije. Oboleli od hroničnog bronhitisa, pogotovo pušači, žive u proseku nekoliko godina kraće u odnosu na očekivani životni vek i to zavisnosti od toga da li se lečenje sprovodi kontinuirano i adekvatno.

Uzroci hroničnog bronhitisa

Mehanizam nastanka

Inhalacija čestica i iritirajućih gasova izaziva zapaljenjsku reakciju sluznice krupnijih i sitnijih disajnih puteva i tom prilikom dolazi do promena u ćelijskoj gradji i do zadebljanja epitela. Usled toga se pojačano luči gust sluzav sekret. Sitne trepljice epitelnih ćelija više nisu sposobne da svojim pokretima pomažu da se nagomilana sluz zbaci, te dolazi do obstrukcije lumena disajnih cevčica.

S druge strane, tokom ovog procesa luče se takozvani medijatori zapalenja koji dovode do spazma, to jest grčenja sitnih glatkih mišića smeštenih u zidu bronhija, te još većeg suženja njihovog lumena.

U početnom stadijumu obolela osoba iskšljava serozni sekret, tako da ovaj stadijum hroničnog bronhitisa nazivamo bronchitis chronica simplex, a kako vremenom dolazi, usled oslabljene otpornosti zida bronhija, do učestalih bakterijskih infekcija i izbacivanja gnojavog šlajma, u ovoj težoj fazi bolesti govorimo o bronchitisu chronica mucopurulenta.

Sve ovo ima za posledicu ireverzibilne - nepopravljive, strukturne promene u plućima. Vremenom suženje disajnih puteva i osećaj gušenja postaje dominantna karakteristika ovog oboljenja, pa se umesto termina "hronični bronhitis" koristi termin hronični obstruktivni bronhitis.

Po učestalosti, hronični obstruktivni bronhitis je znatno češći među pušačima i bivšim pušačima nego među nepušačima. Češće se javlja kod starijih od 40 godina, a posebno kod onih od preko 60 godina, zastupljenija je kod muškaraca nego kod žena koji i više umiru od posledica iste.

Kod obolelih od ove bolesti ozbiljno je narušen kvalitet života, ograničena im je radna sposobnost, a po smrtnosti je hronični obstruktivni bronhitis trenutno na 4. mestu od vodećih uzroka smrti na svetu (posle kardiovaskularnih, dijabetesa i malignih bolesti).

Faktori rizika

1. Nasledni faktor:

• sklonost ka pojavi ove bolesti je nasledno definisana, tj. postoji predispozicija za oboljevanje.

2. Spoljašnji faktori, odnosno faktori okoline su sledeci:

• pušenje, aktivno i pasivno, pušenje tokom trudnoće (sklonost deteta ka obolevanju)
• zagadjenje vazduha sitnim česticama prašine - smog, izduvni gasovi
• zagadjenje u radnoj sredini - metalna prašina, prašina prilikom kopanja ruda, u kamenolomima,
• prašina od žitarica, izlaganje pesticidima.

Simptomi hroničnog bronhitisa

1. Kašalj - prvi i vodeći simptom bolesti. Može da se javlja ili povremeno ili svakodnevno, moze biti suv ili pak vlažan sa izbacivanjem šlajma.

2. Obilno iskašljavanje - U početku je to mala količina sekreta u jutarnjim časovima koju oboleli pripisuju pušenju cigareta. Kasnije se količina šlajma povećava, sadržaj je gušći i teže se izbacuje.

3. Osećaj nedostatka vazduha ili dispneja - Počinje sa osećajem da oboleli ne mogu da udahnu dovoljno vazduha i žale se na plitko disanje. Ovo im u početku ometa samo teže fizičke aktivnosti pa se nesvesno prilagodjajavaju smanjujuci ih, sve dok se gušenje ne počne javljati pri sve manjim naporima. Gušenje se izrazito pogoršava u slučaju pojave sekundarne infekcije.

4. Zviždanje i stezanje u grudima - javlja se obično ujutru i pri fizičkom naprezanju.

5. Mršavljenje i smanjenje mišićne mase - su znak uznapredovale bolesti i hroničnog zapaljenskog stanja u organizmu.

Dijagnoza hroničnog bronhitisa

Dijagnoza hroničnog bronhitisa se uspostavlja na osnovu simptoma koje pacijent prijavljuje, radiografskih nalaza grudnog koša te testova funkcije pluća.

Postoji više načina za dijagnozu hroničnog bronhitisa:

1. Anamneza: Od značaja je podatak da je oboleli pušač, da se izlaže štetnim agensima iz okoline, da je u detinjstvu imao alergije, astmu, učestale respiratorne infekcije, da u porodici ima obolelih od sličnih bolesti, da godinama unazad ima otežano disanje i česte prehlade zimi.

2. Pregled bolesnika: Opšti fizikalni pregled, auskultacija - obavlja je lekar, prisustvo tipičnog auskultatornog nalaza, kod odmaklog stadijuma bolesti obratiti pažnju na izgled bolesnika, može se primetiti napor disajnih mišića pri udisanju, kao i modre usnice i nokti.

3. Spirometrija: Najjednostavniji i najobjektivniji način za otkrivanje smanjenog protoka vazduha kroz pluća.

4. Rendgen pluća: Najjčešće se radi po indikaciji lekara (opšte prakse, pulmologa, hirurga, kardiologa), kod pacijenata sa simptomima i znacima kao što su: kašalj i iskašljavanje sekreta, krvi i/ili penušavog sadržaja, bol u grudnom košu, otežano disanje, gušenje, nedostatak vazduha pri ležanju na ravnom uzglavlju, povreda grudnog koša, sa simptomima infekcije donjih partija respiratornog trakta. Bolest koja se najčešće povezuje sa ovom dijagnostikom jeste pneumonija, odnosno upala pluća. Dragocena je metoda u postavljanju dijagnoze pneumonije i bronhopneumonije, kao i u praćenju evolucije ove bolesti.

5. Pletizmografija: Medicinski test koji se koristi za procenu zapremine pluća i drugih parametara povezanih sa disanjem. Ovaj test se obično izvodi u laboratoriji za funkciju pluća i koristi se za merenje ukupne zapremine pluća, respiratornog kapaciteta, rezidualnog volumena i drugih parametara koji mogu pomoći u dijagnostici respiratornih bolesti poput astme, hroničnog bronhitisa ili emfizema.

6. Pulsna oksimetrija: Neinvazivni medicinski postupak koji se koristi za praćenje nivoa zasićenja kiseonikom u krvi pacijenta. Ovaj postupak se obično sprovodi pomoću malog uređaja nazvanog pulsni oksimetar, koji se obično postavlja na prst, uho ili drugi deo tela pacijenta. Koristi se za praćenje pacijenata sa respiratornim problemima ili drugim stanjima koja utiču na nivo kiseonika u krvi.

Prema proceni lekara mogu se raditi i druge dijagnostičke procedure (kao što su bronhoskopija, CT ili MR pluca) ukoliko se posumnja na postojanje komplikacija, pridruženih bolesti ili pak u cilju isključivanja prisustva nekog drugog oboljenja pluća.

Lečenje hroničnog obstruktivnog bronhitisa

Osnovni cilj lečenja ovog obolenja je: sprečavanje akutizacije i pogoršanja stanja, očuvanje funkcije pluća i poboljšanje kvalitet života obolelog. Prestanak pušenja i po mogućstvu uklanjanje iz rizicne sredine su od esencijalnog značaja za početak lečenja.

Bronhodilatatori su primarna terapija u otklanjanju simptomatologije obstruktivnog bronhitisa. Aplikuju se putem inhalacije aerosola putem pumpica, tada su neželjeni efekti ređi nego kada se daju oralnim putem.

Pacijenti treba da se obuče pravilnoj primeni ovih pumpica, što podrazumeva prvo maksimalni izdah, zatim se lula od pumpice stavi u usta i istovremeno se sa isšpricavanjem leka iz pumpice, udahne se duboko i malo zadrži dah. Ponekad je indikovana primena kombinovanih aerosola koji sadrže i bronhodilatatore i kortikosteroide.

Postoje pumpice kratkotrajnog dejstva za otklanjanje akutnog napada gušenja, a takodje i one koje se redovno koriste 1x ili 2x dnevno, čije je dejstvo duže, a koje se koriste redovno i neprekidno bez obzira na osecaj nedostatka vazduha. Princip savremene terapije hroničnog obstruktivnog bronhitisa je da se redovnom inhalatornom terapijom spreči pojava akutnog gušenja.

Oksigenoterapija

Primenjuje se u toku akutnih pogoršanja bolesti i pojave izraženog gušenja, dok je dugotrajna oksigenoterapija indikovana samo u teškim i komplikovanim stadijumima bolesti.

Lečenje akutnih pogoršanja hroničnog bronhitisa

Akutno pogoršanje podrazumeva: iskašljavanje veće količine šlajma, pojava gnojavog ispljuvka, veoma otežano disanje, slabost, malaksalost, visoka temperatura, ubrzan srčani rad, oticanje nogu, modre usnice.

Razlog pogoršanja su najčešće respiratorne infekcije, bakterijske - čak u 50%, ili virusne, a takođe i nagli porast aerozagađenja. U ovim slučajevima je indikovana primena antibiotika, sa ili bez prethodnog bakterioloskog pregleda ispljuvka.

Daju se bronhodilatatori, kortikostetoidi, sredstva za potpomaganje iskašljavanja, često je neophodna i primena kiseonika ili pak veštačke ventilacije.

Adekvatno i pravovremeno lečenje hronične obstruktivne bolesti pluća je veoma važno da bi se sprečile posledice u vidu srčane slabosti, poremećaja srčanog ritma, povišenog krvnog pritiska, anemija, depresija, pa čak i karcinom pluća.

Rehabilitacija obolelih

Sprovodi se radi poboljšanja fizicke kondicije obolelih, radi povećanja misicne mase respiratorne muskulature. Ona ima pozitivan uticaj na tok i prognozu bolesti. Vežbe treba raditi u trajanju od najmanje šest nedelja.

Prevencija hroničnog bronhitisa

• Prestanak pušenja,

• Izbegavanje mesta gde se puši i uopšte aerozagadjenja,

• Provetravanje prostorija u stanu,

• Izbagavanje kontakta sa ljudima u sezoni respiratornih infekcija- nošenje maske, redovno temeljno pranje ruku,

• Pravilna ishrana bogata vitaminima i mineralima,

• Redovno uzimanje lekova,

• Vakcinacija protiv gripe i po potrebi pneumokok vakcina,

• Redovne vežbe disanja,

• Smanjenje telesne težine, jer gojaznost dovodi do podizanja dijafragme i smanjenja kapaciteta pluća.

  Da pomenemo i neke prirodne lekove za olakšavanje tegoba kod bronhitisa bez obzira da li je akutnog ili hroničnog toka.

Kombinacija đumbira i meda: u 2 dcl ključale vode dodati narendani đumbir - jednu čajnu kašičicu, ostaviti desetak minuta da odstoji. Dodati 2 kafene kašičice meda i piti prohladjeno, gutljaj po gutljaj.

Beli luk: jesti što je više moguće više sirov. Naseckati tri čena, prokuvati ga sa čašom mleka, procediti i piti mlako.

Čaj od crnog luka: iseći neoljušteni crni luk, potopiti ga u vodu, staviti da proključa, ostaviti da odstoji desetak minuta, procediti, zasladiti medom, dodati limun. Prohlađeno piti. Inhalacija preparata na bazi etarskih ulja u kapima.

Hronični bronhitis kod odraslih

Ova bolest ozbiljno narušava kvalitet života obolelih i kako smo naveli, skraćuje dužinu života, pogotovo kod pušača.

U zavisnoti od primene adekvatne terapije i kontrole bolesti, što znači da li se pogoršanja javljaju ređe ili češće tokom godine, posledice i komplikacije se javljaju u manjem ili većem broju. Učestale infekcije i zapaljenje pluća neposredno ugrožavaju život bolesnika, a dugotrajni spasmi, usled plućne hipertenzije, dovode do uvećanja srca i na kraju i njegovog popuštanja. Česta je i pojava srčanih aritmija, a postoji i opasnost od plućne embolije.

Pošto je za ispoljavanje kompletne kliničke slike, kao i patologije hroničnog bronhitisa potreban duži vremenski period, kod dece se on ne ispoljava na isti način kao kod odraslih.

Hronični bronhitis kod dece

Hronični bronhitis u dečijem uzrastu je retka pojava jer je za ispoljavanje njegove kliničke slike potreban duži vremenski period. Kod dece se uglavnom radi o recidivantnom obstruktivnom bronhitisu koji, ako se ne leči pravilno i blagovremeno, može preći u astmu.

Ova vrsta bronhitisa kod dece je veoma često alergijske etiologije, a može biti izazvana i stresom kao i virusnim infekcijama gornjih disajnih puteva. Nije zanemarljiva ni genetska komponenta, pa se tako u anamnezi često dobija podatak da neko u porodici boluje od astme. Zbog toga je neophodno kod ove dece ozbiljno pristupiti lečenju svakog ataka gušenja, kao i primeniti preventivne mere u smislu zaštite od virusnih i bakterijskih infekcija i omogućiti boravak u sredini bez štetnih inhalatornih alergena. Posebno obratiti pažnju na higijenske navike - pranje ruku i pravilnu multivitaminsku ishranu.

Neophodno je da dete bude stalno pod pedijatrijskim nadzorom, jer u nekim slučajevima postoji potreba za kontinuiranom terapijom. Srećna okolnost je što u većini slučajeva simptomatologija recidivantnog obstruktivnog bronhitisa nestaje do osme – desete godina života deteta, jer sa rastom i razvojem lumen bronhija postaje veći, a i dolazi do promena u imunološkom sistemu dečijeg organizma.

Alergijski bronhitis se izdvaja kao poseban entitet zbog toga što je u osnovi njegovog nastanka alergijska reakcija na inhalatorne alergene iz sredine. Alergene čestice iz vazduha putem udisanja ulaze u respiratorne puteve, nakon toga se odvija alergijska reakcija odvija na nivou bronhijalne sluznice, što dovodi do pojačanog lučenje sekreta - sluzi i spazma bronhija malog kalibra, tj. obstrukcije i otežanog protoka vazduha.