Miom - kako nastaje i kako se leči

• Šta je miom i koje sve vrste postoje
• Koja je razlika između mioma na materici i mioma na jajniku
• Uzroci nastanka
• Koji su simptomi mioma na materici
  • Da li miomi na materici mogu da utiču na plodnost ili trudnoću
• Klase mioma
• Opcije lečenja
  • Kada je redovno praćenje mioma potrebno i šta ono podrazumeva
  • Kada je potrebna operacija mioma
  • Život sa miomima saveti za upravljanje simptomima

Istraživanja pokazuju da svaka treća žena iznad trideset pet godina ima miom.

Šta je miom i koje sve vrste postoje?

Miom materice predstavlja benigni tumor koji je smešten u mišićnom delu materice u čak 95% slučajeva. Retki su slučajevi da se miom pojavi i na grliću materice. Ova bolest najčešće pogađa žene između trideset pet i pedeset godina starosti. Prilikom ulaska u menopauzu, miom staje sa rastom i počinje da se smanjuje.

U zavisnosti gde je miom lociran, postoji podela na miome unutar miometrijuma (intermuskularni), miom ispod sluznice spoljašnjeg sloja materice (subperitonealni), miom ispod unutrašnje sluznice materice (submukozni) i miom koji se nalazi između širokih ligamenata materice (intraligamentni).

Koja je razlika između mioma na materici i mioma na jajniku?

Glavna razlika između mioma na materici i mioma na jajniku je u lokaciji. Miomi na materici su benigni tumori koji se razvijaju u mišićnom zidu materice, dok su miomi na jajnicima benigni tumori koji se razvijaju na jajnicima. Ovi tumori imaju različite uzroke, simptome i moguće komplikacije.

Uzroci nastanka

Tačan uzrok nastanka mioma je i dalje nepoznat, ali postoje faktori koji igraju ulogu u nastanku:

• Dijabetes i ostale endokrine bolesti
• Višestruki i česti pobačaji
• Upala spirale
• Upale genitalne regije
• Nekontrolisano množenje ćelija endometrijuma
• Hormonski disbalans
• Hronični stresovi
• Neaktivan seksualni život
• Genetski faktor
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Hronične bolesti unutrašnjih organa

Činjenica da se miom materice pojavljuje često unutar iste porodice ukazuje na značajnu ulogu genetske predispozicije za nastanak mioma. Miom tokom trudnoće uglavnom raste, može da se javi kod žena koje uzimaju oralnu kontracepciju, što potvrđuje da i hormonski disbalans doprinosi nastanku i rastu mioma.

Poslednja istraživanja vezana za uzrok nastanka mioma upućuju da nedostatak D vitamina može povećati rizik od nastanka mioma. Svakodnevno izlaganje suncu, minimalno petnaest minuta, predstavlja blagodet za svaku osobu.

Koji su simptomi mioma na materici?

Da li će i kakve će simptome miom uzrokovati, zavisi od veličine, položaja i brzine rasta mioma. Često se dešava da lekar detektuje miom prilikom pregleda, iako žena prethodno nije imala nikakve simptome niti smetnje.

Najčešći simptomi mioma na materici su:

• Bol tokom sredine ciklusa, različitog trajanja
• Bol u maloj karlici, koji može da se širi na noge ili gornji abdomen
• Poremećen ciklus
• Obilno menstrualno krvarenje
• Problemi sa plodnošću

Osim ovih standardnih simptoma, može da se javi i hroničan umor, otežano mokrenje ili zatvor. Kvalitet života može da bude narušen i usled anemije, vrtoglavice i čestih glavobolja. Ukoliko se žena bori sa svim ovim problemima, neizbežno se suočava sa emocionalnim i psihološkim problemima.

Da li miomi na materici mogu da utiču na plodnost ili trudnoću?

Miom može da izazove blokadu jajovoda, materične duplje ili grlića materice. Na taj način otežava kretanje jajnih ćelija i spermatozoida. Miom može da utiče i na usađivanje embriona u matericu. Dakle, miom može predstavljati "prepreku" u pokušaju začeća. To, naravno, nije pravilo, neke žene koje imaju miom bez problema ostaju u drugom stanju.

Klase mioma

Miome klase nula, jedan i dva, je neophodno hirurški odstraniti pre trudnoće.

Što se tiče mioma koji su pozicionirani u zidu materice, takozvanih intramuralnih mioma, koji pripadaju klasi tri i četiri, mišljenja se razlikuju. Prema rezultatima najnovijih istraživanja, nema razlike u verovatnoći za ostanak u drugom stanju kod žena koje imaju miome trće i četvrte klase i onih koje se ne suočavaju s ovim problemom. Postoje stručnjaci koji i dalje smatraju da žene koje imaju miome iz grupe tri i četiri imaju i manje šanse za trudnoću.

Miomi koji pripadaju klasama pet, šest i sedam ne utiču na trudnoću i ne zahtevaju hirurški zahvat, osim u slučajevima kada izazivaju bol.

Svaka dijagnoza mioma je individualna i lečenju se pristupa u zavisnosti koliko žena ima godina, da li je trudna, da li planira trudnoću.

Žene koje imaju miom tokom trudnoće mogu da iskuse bolove, prevremeni porođaj ili neočekivano krvarenje. Porođaj se uglavnom odvija prirodnim putem, ali se u slučaju komplikacije usled mioma, obavlja carski rez.

Ukoliko se miom otklanjao operativnim putem, neophodno je da prođe minimum tri meseca do trudnoće.

Opcije lečenja

Lečenje mioma može varirati u zavisnosti od veličine i lokacije tumora, težine simptoma, želje za očuvanjem plodnosti i općeg zdravstvenog stanja pacijentkinje. Postoje različite opcije lečenja koje mogu biti efikasne u ublažavanju simptoma mioma.

Lekovi protiv bolova, poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID) ili analgetika, mogu se koristiti za ublažavanje bolova i nelagode povezane sa miomima.

Hormonska terapija može pomoći u kontroli rasta mioma i ublažavanju simptoma. To može uključivati upotrebu oralnih kontraceptiva, hormonskih intrauterinih uređaja (IUD) ili drugih hormonskih lekova koji mogu regulisati menstrualne cikluse i smanjiti krvarenje.

Miomektomija je hirurški zahvat koji se koristi za uklanjanje mioma iz materice, dok se ostatak materičnog tkiva očuva. Ova opcija lečenja može biti pogodna za žene koje žele da zadrže reproduktivnu sposobnost.

Histerektomija je hirurški zahvat kojim se u potpunosti uklanja materica. Ova opcija se obično razmatra kada su miomi veliki, uzrokuju ozbiljne simptome ili komplikacije, ili kada pacijentkinja ne želi više dece.

Embolizacija mioma je minimalno invazivna procedura koja se koristi za zaustavljanje dotoka krvi u miome, čime se smanjuje njihov rast i ublažavaju simptomi. Ova procedura može biti alternativa hirurškim zahvatima kod određenih pacijentkinja.

Neki pacijenti istražuju alternativne terapije kao što su akupunktura, fitoterapija ili ishrana bogata antiinflamatornim namirnicama kako bi ublažili simptome mioma. Iako ove terapije mogu pružiti olakšanje, važno je konsultovati se sa stručnjakom pre njihove primene.

Važno je da pacijentkinja razgovara sa svojim lekarom o svim dostupnim opcijama lečenja, kako bi donela informisanu odluku koja odgovara njenim potrebama, željama i ciljevima. Individualizovani pristup lečenju mioma ključan je za postizanje najboljih rezultata i poboljšanje kvaliteta života pacijentkinje.

Kada je redovno praćenje mioma potrebno i šta ono podrazumeva?

U slučajevima kada miomi ne uzrokuju simptome ili su mali, lekar može preporučiti redovno praćenje stanja mioma bez dodatnog lečenja. Ovo uključuje periodične preglede radi praćenja rasta i promena u miomima.

Redovno praćenje mioma je važno kako bi se pratilo stanje tumora i sprečile eventualne komplikacije. To može uključivati redovne preglede kod ginekologa, ultrazvučne preglede i druge dijagnostičke postupke radi praćenja veličine, broja i promena u miomima. U nekim slučajevima, praćenje može biti potrebno tokom celog reproduktivnog perioda žene.

Kada je potrebna operacija mioma?

Hirurškom zahvatu uklanjanja mioma se pribegava kada su simptomi izuzetno jaki i nepodnošljivi, toliko da onemogućavaju normalan život. Operacija se obavlja na klasičan način ili putem laparoskopije. Najčešće se uklanjaju samo miomi, a u težim slučajevima, uklanja se i materica.

Život sa miomima: saveti za upravljanje simptomima

Život sa miomima može biti izazovan, ali postoje koraci koje pacijentkinje mogu preduzeti kako bi upravljale simptomima i poboljšale kvalitet života.

• Redovni pregledi: Redovni poseti ginekologu su ključni za praćenje stanja mioma i identifikaciju bilo kakvih promena ili komplikacija. Redovni pregledi omogućavaju lekaru da prati rast mioma i prilagodi terapiju prema potrebi.
• Pratite simptome: Važno je da pacijentkinje pažljivo prate svoje simptome i beleže ih. To može pomoći u identifikaciji uzoraka, kao i u praćenju efikasnosti terapije.
• Zdrava ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama i magnezijumom može pomoći u smanjenju simptoma mioma. Izbegavanje prerađene hrane, šećera i zasićenih masti takođe može biti korisno.
• Fizička aktivnost: Redovna fizička aktivnost može pomoći u smanjenju bolova i nelagode povezanih sa miomima. Vežbe poput šetnje, plivanja, joge ili pilatesa mogu biti posebno korisne.
• Menjanje stila života: Redukcija stresa i uvođenje tehnika opuštanja poput meditacije, dubokog disanja ili aromaterapije može pomoći u smanjenju simptoma mioma.
• Alternativne terapije: Neke pacijentkinje pronalaze olakšanje od simptoma mioma putem alternativnih terapija poput akupunkture, fitoterapije ili osteopatije. Važno je razgovarati sa stručnjakom pre nego što se odlučite za ove opcije.
• Podrška i razumevanje: Imati podršku porodice, prijatelja ili grupe za podršku može biti od velike pomoći. Deljenje iskustava sa drugima koji prolaze kroz slične situacije može pružiti ohrabrenje i razumevanje.
• Edukacija: Informisanje o miomima, njihovim uzrocima, simptomima i opcijama lečenja može pomoći pacijentkinjama da se osećaju sigurnije i samouverenije u upravljanju svojim stanjem.

Pacijentkinje treba da razgovaraju sa svojim lekarom o svim dostupnim opcijama za upravljanje simptomima mioma i prilagode terapiju prema svojim potrebama i željama. Individualizovani pristup, uz podršku i razumevanje okoline, može pomoći u poboljšanju kvaliteta života žena koje se suočavaju sa ovim stanjem.

Ukoliko imate simptome koji upućuju na miom materice, zakažite pregled kod ginekologa. Ukoliko nemate izabranog lekara, ukucajte reč “miom” u prostor za pretragu na Hipokratija platformi. Dobićete pristup iskustvima drugih žena, koje su imale isti problem. Nakon završenog pregleda, unesite svoje iskustvo i na taj način pomozite drugima.