Katarakta je oftalmološki problem zamagljivanja sočiva oka. Sočivo se nalazi unutar oka i igra ključnu ulogu u fokusiranju svetlosti na mrežnjaču, što omogućava stvaranje jasne slike. Međutim, tokom vremena, sočivo može početi postepeno da se muti, što u konačnici dovodi do smanjenog kvaliteta vida.
Uzrok nastanka
Ovaj problem potiče od nakupljanja proteina u sočivu, što ometa prolaz svetlosti kroz sočivo i otežava fokusiranje slike na mrežnjači.
Starenje je najčešći faktor rizika za razvoj katarakte. Kako starimo, proteini u sočivu se postepeno nagomilavaju, što dovodi do zamućenja.
Produženo izlaganje sunčevoj svetlosti, posebno ultraljubičastim (UV) zracima, može povećati rizik od katarakte. Nošenje naočara sa UV zaštitom može smanjiti ovaj rizik.
Pušenje duvana povezano je s većim rizikom od nastanka katarakte.
Nasledna predispozicija može uticati na rizik od katarakte. Ako su članovi porodice imali kataraktu, veći je rizik da je razvijete i vi.
Određene bolesti, kao što je dijabetes, mogu povećati mogućnost razvoja katarakte.
Povrede oka, kao na primer udarci, mogu ubrzati proces formiranja katarakte.
Korišćenje kortikosteroidnih lekova, bilo u obliku kapi za oči ili oralno, može povećati rizik od nastanka katarakte.
Pojedini lekovi, kao što su antipsihotici i neki oralni lekovi za kontrolu visokog krvnog pritiska, mogu povećati rizik od katarakte.
Osobe koje su imale prethodne operacije oka, naročito operaciju katarakte u prošlosti, mogu biti podložnije razvoju "sekundarnih" katarakti.
Na određene faktore rizika, poput starenja, ne možemo uticati. Međutim, kontrolom drugih faktora, kao što su izlaganje UV svetlu i pušenje, možemo smanjiti rizik od razvoja katarakte kasnije u životu.
Redovni oftalmološki pregledi su takođe važni, kako bi se rano otkrili znakovi katarakte i pratio razvoj bolesti.
Simptomi katarakte
Simptomi katarakte mogu varirati u zavisnosti od stepena zamućenosti sočiva i oblasti oka koja je pogođena.
Zamućen vid: Ovo je glavni simptom katarakte. Osoba može primetiti da slika postaje mutna, kao da gleda kroz zamagljeni prozor. Inicijalno, zamućenje može biti blago i neprimetno, ali s vremenom se obično pogoršava.
Otežana noćna vožnja: Obolele osobe često imaju poteškoća s vožnjom noću, zbog smanjene sposobnosti da jasno vide svetlosne izvore i kontraste u tamnim uslovima.
Osetljivost na svetlost: Katarakta može povećati osetljivost oka na svetlost, što može uzrokovati nelagodnost pri izlaganju jakom svetlu ili sunčevim zracima.
Smanjeni kontrast: Kontrasti između svetlih i tamnih površina mogu postati manje izraženi, što može otežati prepoznavanje detalja i oblika.
Smanjena oštrina vida: Katarakta može dovesti do smanjenja oštrine vida, što znači da slike više nisu kristalno jasne. Stanje može uticati na čitanje, gledanje televizije i druge svakodnevne aktivnosti.
Promene u percepciji boja: Katarakta može uticati na sposobnost razlikovanja i prepoznavanja boja, što može dovesti do iskrivljenja percepcije boja.
Problemi s naočarima: Osoba s kataraktom može primetiti da joj naočare koje je ranije nosila više ne obezbeđuju jasan vid.
Važno je napomenuti da simptomi katarakte mogu biti slični simptomima drugih očnih problema. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma ili imate poteškoća sa vidom, važno je da se posavetujete sa oftalmologom. Oftalmolog može postaviti tačnu dijagnozu katarakte i preporučiti odgovarajuće tretmane ili hirurške opcije, ukoliko su potrebne.
Vrsta katarakti
Postoji više klasifikacija katarakti. S obzirom na činjenicu da je najčešći oblik katarakte takozvana "senilna" katarakta, navešćemo prvo klasifikaciju po vremenu nastanka.
Ukoliko se dete rađa sa kataraktom, to je, kako i samo ime kaže, urođena katarakta. Ukoliko se javi u mladosti, to je mladalačka katarakta i na kraju pojava katarakte u starijem životnom dobu je senilna katarakta.
Urođena, kongenitalna katarakta je prisustvo zamućenog sočiva već prilikom samog rođenja. Može biti jednostrana ili obostrana. Oftalmološkim pregledom je treba dijagnostikovati na vreme i po potrebi lečiti (u zavisnosti od intenziteta zamućenja sočiva), radi pravilnog razvoja vida. Ukoliko zamućenje sočiva nastane do kraja prve godine života to se naziva infantilna katarakta. Učestalost pojave kongenitalne katarakte je oko 3 slučaja na 10.000 dece, u 20% slučajeva je genetski uslovljena, a u ostatku slučajeva se ne zna uzrok. Uzrok može biti preležana infekcija u trudnoći kao što su: rubela, toksoplazmoza, herpes simpleks i zoster, citomegalovirus, infektivna mononukleoza, a takođe se može javiti i kod Daunovog sindroma, Tarnerovog sindroma i urođenih metaboličkih bolesti - galaktozemija.
Mladalacka, juvenilna katarakta, nastaje postepeno do 14. godine života. Uslovljena je takođe genetskim naslednim anomalijama (npr. miotonična distrofija - u oko 90% slučajeva oboleli imaju i kataraktu, neurofibromatoza - 60% obolelih imaju i kataraktu), kao i metaboličkim sindromima (na primer juvenilni dijabetes, galaktozemija), atopički dermatitis.
Cataracta senilis se uglovnom javlja posle 50. godine života i posledica je promena u bihemijskoj strukturi i metabolizmu ćelija sočiva. Ova vrsta katarakte je progresivna, što znači da se godinama stanje pogoršava i ireverzibilna, to jest ne postoji lek da zaustavi njeno napredovanje.
Uzrok nastajanja katarakte nije tačno poznat, ali se dovodi u vezu sa smanjenjem ukupne količine tečnosti u organizmu što čini proteine više "zgusnutim". Pojava katarakte se takođe povezuje i sa oksidativnim stresom, odnosno povećanom koncentracijom slobodnih radikala.
Prema stepenu zamućenja, odnosno zrelosti, kataraktu delimo na:
- početnu kataraktu (cataracta incipiens), obolela osoba vidi ali mora da pojača dioptriju;
- fazu bubrenja (cataracta intumescens), osoba ima smetnje vida u smislu pojačanog odsjaja posebno u večernjim satima, postoji promena percepcije boje;
- zrelu kataraktu (cataracta matura), zenice su sedefaste boje, sočivo je potpuno neprozirno i oboleli gubi vid, ova katarakta ukoliko se ne leči dovodi do slepila,
- prezrelu kataraktu (cataracta hipermatura), to je situacija kada spoljašnji deo katarakte postaje žitak u vidu mlečno bele tečnosti i tom prilikom može doći zapaljenja ovojnice sočiva.
Pojavu staračke katarakte pospešuju već pomenuti faktori rizika kao što su: dijabetes (cataracta diabetica ili metabolica), hipertenzija, gojaznost, pušenje, preterano izlaganje sunčevim zracima, radioaktivnim zracima, konzumacija alkohola, lekovi (kortikosteroidi, statini, hormoni), ova vrsta katarakte se naziva cataracta medicamentosa.
Što se tiče dijabetičke katarakte ona se može javiti i u mladim godinamai i to u zavisnosti od vrste dijabetesa i uspešnosti regulacije nivoa šećera u krvi.
Genetska predispozicija takođe ima veliku ulogu u pojavi katarakte kod odraslih.
Katarakta može biti uslovljena i traumom ("cataracta traumatica") i ona je najcešći uzrok nastanka jednostrane katarakte u mlađem životnom dobu. Može biti posledica raznih oboljenjima oka (to je "cataracta complicata"), kao što su: zapaljenje i ulkusi rožnjače, hronični glaukom, ekstremna kratkovidost, ablacija mrežnjače i zapaljenje mrežnjače, prisustvo intraokularnih tumora. Hipofunkcija paratireoidne žlezde (cataracta tetanica), takođe izaziva kataraktu.
Klasifikacija katarakti prema mestu zamućenja unutar sočiva:
- ukoliko se katarakta razvija ispod same čaure sočiva, naziv joj je "subcapsularna katarakta", koja može biti prednja i zadnja (npr. kod glaukoma i zapaljenja rožnjače nastaje prednja subcapsularna katarakta),
- ako se katarakta razvija u spoljnjem sloju sočiva, to jest kori (cortex), onda se to naziva "catarakta corticalis" (ova vrsta katarakte se javlja kod dijabetesa i kod miotonicke distrofije),
- kada je katarakta više centralno skoncentrisana onda je to "cataracta nuclearis".
Prema izgledu zamucenja sočiva katarakte mogu biti:
- u vidu pahuljica (zvezda) - cataracta stelata, česta je kod dijabetesa,
- u vidu vretena - cataracta polaris,
- diska - catarata disciformis,
- prašine difuzno razasute po sočivu - cataracta pulverulenta,
- tačkasta - cataracta punctata (kod hipoparatireoidizma)
Ukoliko je zamućenje sočiva delimično naziv katarakte je "cataracta partialis", a ako je zahvaćeno kompletno sočivo, naziva se "cataracta totalis".
Prema napredovanju zamućenja sočiva koje može biti sporije ili brže, katarakte se dele na:
- stacionirane (cataracta stationaris),
- progresivne (cataracta progrediens).
Sekundarna katarakta
Operacija katarakte podrazumeva uklanjanie zamućenog očnog sočiva iz kapsularne vrečice i njegovu zamenu veštačkim sočivom, koje preuzima funkciju prirodnog sočiva. Ovo veštačko intraokularno sočivo ne moze da se zamuti odnosno ne podleže promeni u smislu katarakte.
Pojam sekundarne katarakte se odnosi na zamućenje zadnje strane kapsularne vrećice prirodnog sočiva. Ovo zadebljanje nastaje na taj način što dolazi do razrastanja kapsularnih ćelija, zadnja strana kapsule zadebljava, biva zamućena i ometa prolazak svetlosnih zraka. Ovo dovodi do postepenog slabljenja vida. Pojava sekundarne katarakte se ne dešava često i najčešće se događa godinu do dve posle operacije. U ređim slučajevima može nastati i kasnije. Uglavnom se javlja kod operisanih mlađih osoba, kod kojih su epitelne ćelije sklonije razmnožavanju, pa dolazi do njihovog umnožavanja na bočnim stranama kapsule, nakon čega migriraju ka centralnoj zoni zadnjeg dela. Sekundarna katarakta se javlja i kod osoba koje imaju i neke druge bolesti oka, najčešće upale, kao i kod pacijenata nakon ugradnje neadekvatnih vrsta sočiva.
Simptomi su:
- zamućenje vida,
- slabiji intenzitet boja,
- značajno smanjen vid u odnosu na period neposredno nakon operacije.
Lečenje sekundarne katarakte se sprovodi pomoću Yag lasera, ambulantno, u lokalnoj anesteziji. Laserom se pravi otvor na zadnjoj, zamućenoj strani kapsule, tako da se ponovo omogućava prolaz svetlosnih zraka.
Lečenje katarakte
Jedini efikasan način lečenja katarakte je hirurška intervencija. Katarakta se ne može tretirati lekovima ili drugim konzervativnim metodama kako bi se povratila normalna transparentnost sočiva. Kada simptomi katarakte postanu dovoljno ozbiljni da ometaju svakodnevne aktivnosti i kvalitet života, oftalmolog će obično preporučiti hirurško uklanjanje zamućenog sočiva i njegovu zamenu veštačkim sočivom. Najčešća vrsta hirurškog tretmana za kataraktu je fakoemulzifikacija.
Hirurška procedura koja se primenjuje prilikom tretmana katarakte se smatra sigurnom i donosi odlične rezultate. Međutim, kao i kod svake hirurške procedure, postoje rizici i potencijalni komplikacije, o kojima će vas informisati vaš oftalmolog pre operacije. Pre operativnog zahvata se konsultujte sa oftalmologom, postavite sva pitanja koja vas zanimaju i razmotrite sve aspekte procedure i oporavka.
Dioptrija posle operacije katarakte
Ciljna dioptrija posle operacije katarakte treba da bude "0" za gledanje na daljinu. Uz primenu monofokalnih sočiva postiže se poništavanje prethodnih dioptrija za daljinu. Za čitanje su obično potrebne naočare, a dobijaju se nakon mesec dana, jer veštačko sočivo ne poseduje moć akomodacije. Ako je pacijent pre operacije imao astigmatizam, implantira se takozvano torično sočivo, koje ga ispravlja. Ukoliko pacijent ima kataraktu na oba oka, savetuje se u kratkom roku i operacija drugog, jer zbog razlike u dioptrijama neće moći da nosi naočare.
Postoje i multifokalna sočiva koja se ugrađuju pacijentima sa prethodno dobrim vidom i ona omogućavaju vid na daljinu i na srednju razdaljinu. Vraća se na vid koji je postojao pre nastanka katarakte i pri tome se koriguje i dioptrija.
Kod pacijenata kod kojih katarakta nije jedini uzrok slabog vida, a to su oboleli od dijabetesa (dijabetička neuropatija), zatim one osobe koje imaju promene na očnom dnu u smislu degeneracije i zapaljenja, takođ i kod staračke ili druge degeneracije žute mrlje, ili kod oboljenja očnog nerva, vid se neće vratiti u potpunosti, već će se samo poboljšati u onoj meri u kojoj je bio oštećen prisustvom katarakte.
Koliko traje oporavak posle operacije katarakte?
Operacija katarakte je najčešća operacija u domenu oftalmologije, a takođe i najuspešnija. Sam postupak operacije katarakte, naziva se fakoemulzifikacija, traje 10 do 15 minuta, maksimum do pola sata i uglavnom se radi u lokalnoj anesteziji, a nakon prethodnog širenja zenice i milimetarskog reza na rožnjači.
Posle uklanjanja zamućenog sočiva u njegovu kesicu se postavlja veštačko "intraokularno sočivo" - IOL. Operacija je takoreći bezbolna. Oporavak posle operacije je brz, prva kontrola je sutradan nakon operacije, a sledeća nakon nedelju dana. Odmah posle operacije može da se oseti neugodnost ili blag bol u oku. Vid je malo zamućen, može da se javi crvenilo i peckanje. Do poboljšanja tegoba i vida dolazi već sutradan ili nakon prvih nekoliko dana.
Prvih mesec dana u oko se ukapavaju kapi - antibiotske, kortikosteroidne i nesteroidne antiinflamatorne i to više puta dnevno, kako ne bi došlo do infekcije i radi smanjenja otoka, ali isključivo po preporuci oftalmologa. Pacijent treba da zaštiti oko od spoljnih nadražaja, ne treba da ga kvasi i pljuska vodom, niti da ga briše peškirom i ne sme da ga "trlja". Treba da spava na suprotnoj strani i da ne radi teže fizičke poslove - bar tri nedelje nakon operacije, pogotovo ne poslove povezane sa podizanjem tereta. Takođe, treba da izbegava gledanje u ekran - TV, mobilni telefon, laptop, nekoliko dana posle intervencije. Ne treba se šminkati, potrebno je nositi naočare za sunce, ne izlagati se vetru, prašini, vodenoj pari. Inače, ostale svakodnevne aktivnosti mogu da se obavljaju. Do potpunog oporavka i punog efekta operacije što se poboljšanja vida tiče, treba da prođe nekoliko nedelja, najviše do 2 meseca. Do tada se primenjuju propisane kapi za oči. Prilikom ukapavanja kapi voditi računa o higijeni ruku i ne dodirivati vrhom kapaljke oko.
Komplikacije posle operacije katarakte
Komplikacije posle operacije katarakte su uglavnom retke i događaju se u manje od 1% slučajeva.
Osetljivost na svetlost: nastaje kao posledica suvoće oka, upale oka ili mrežnjace. Može predstavljati i bezazlen problem usled prodiranja veće količine svetlosti kroz prozirno veštačko sočivo. U svakom slučaju uzrok se mora ustanoviti i lečiti osnovno oboljenje.
Suvo oko: jedna je od češćih komplikacija. Suvo oko označava smanjeno lučenje suznih žlezdi, koje sa manifestuje kao peckanje i grebanje u oku, a ponekad postoji i crvenilo. Suzni film potpomaže da kapci nesmetano klize preko očne jabucice, pa ukoliko nema dovoljno suza, pacijent ima osećaj peska u očima. Ovo stanje je obično privremeno, može da traje i po nekoliko meseci. Rešava se ukapavanjem veštačkih suza (bez konzervansa), preporučuje se i uzimanje dovoljne količine tečnosti, dovoljno sna, ograničavanje vremena gledanja u ekran, ovlaživanje prostorija gde se boravi.
Fotopsija: su povremeni bljeskovi svetlosti ili viđenje plutajucih tačkica. Ovo nastaje kada se gel - staklasto telo unutar oka, odvoji od mrežnjace. Simptomi obično nestaju za nekoliko meseci.
Zapaljenje oka- endophtalmitis: je retka komplikacija sa stopom učestalosti od 0,2 do 0,3% i može nastati 2 do 5 dana nakon operacije, a ponekad u blažoj formi i posle nekoliko nedelja. Simptomi su bol u oku, smanjenje vida i osetljivost na svetlo. Leči se antibioticima prema antibiogramu lokalno i oralno ili parenerslno.
Bulozna keratopatija: obično nastaje posle operacije komplikovane katarakte, ako je sočivo bilo veoma tvrdo, ili nakon hronične upale oka. To je ozbiljno oboljenje rožnjace, kada se na njoj pojavljuju sitni mehurići ispunjeni tečnošću, koji zatim pucaju, u rožnjači se stvaraju mali defekti, a nakon njih zaostaju neprovidni ožiljci. U početnoj fazi lečenje je uspešno, a u uznapredovaloj fazi je ponekad potrebna transplantacija rožnjače.
Porast očnog pritiska: obično je privremena nuspojava i uspešno se leči kapima i tabletama.
Odlubljenje mrežnjace (ablatio retinae): je retka komplikacija (u 0,7% slučajeva), koja se javlja kod degenerativnih promena na mrežnjaci ili nakon povreda oka.
Makularni edem: otok žute mrlje usled nakupljanja tečnosti, leči se uspešno lekovima.
Zamućen vid posle operacije katarakte
amućenje vida posle operacije katarakte je čest problem koji se može javiti tokom procesa oporavka i ne mora značiti neki veći problem. Uzrok može biti banalan, odnosno privremeno zamućenje vida može biti samo reakcija na novo veštačko sočivo dok se oko ne adaptira. Takođe, može nastati usled svih gore navedenih komplikacija, kao što je suvo oko, otok usled blage upale oka, ili privremeno povećanje očnog pritiska. Smetnje sa vidom nestaju nakon adekvatne terapije navedenih komplikacija. Ozbiljnija situacija nastupa ukoliko je u pitanju odlubljenje rožnjače, bulozna keratopatija i makularni edem, mada se i to rešava adekvatnom oftalmološkom intervencijom.
Što se tiče zamagljenja vida usled takozvane "sekundarne katarakte" koja je već opisana, problem se rešava laserskim omogućavanjem prolaska svetlosti kroz zadnju kapsulu sočiva.
Jedan od načina da se dodatno informišete jeste i da unesete pojam “katarakta” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija. Dobićete uvid u iskustva drugih pacijenata kojima je katarakta predstavljala problem. Svoje iskustvo s oftalmologom slobodno podelite na našoj platformi, jer tako pomažete drugima koji se suočavaju sa sličnim zdravstvenim problemima.
Bolesti
