Laringitis - prepoznajte simptome upale grkljana

• Uzrok nastanka
• Simptomi laringitisa
• Koliko obično traje laringitis kod odraslih osoba
• Lečenje laringitisa
• Koje su specifičnosti laringitisa kod dece i kako se leči
• Lečenje laringitisa kod dece
• Kada treba pod hitno potraziti pomoć lekara
• Kako prepoznati laringitis kod beba i koje su prve mere koje treba preduzeti
• Koje preventivne mere mogu smanjiti rizik od laringitisa
• Da li se laringitis prenosi i kako se može sprečiti njegovo širenje
• Kakve su preporuke za inhalaciju kod laringitisa
• Šta je alergijski laringitis i kako se razlikuje od drugih oblika
• Lečenje alergijskog laringitisa

Laringitis je medicinski izraz koji se koristi za opisivanje upale larinksa, poznatog i kao grkljan. Grkljan je organ smešten u vratu, između donjeg dela grla i dušnika, i igra ključnu ulogu u procesu disanja i govora.

Uzrok nastanka

• Virusne infekcije: Najčešći uzrok laringitisa je virusna infekcija, posebno ona koja uzrokuje prehladu ili grip. Virusna infekcija izaziva upalu sluznice grkljana, što može dovesti do promuklosti ili gubitka glasa.

• Bakterijske infekcije: Iako su virusi češći uzrok laringitisa, ponekad bakterijske infekcije takođe mogu izazvati upalu grkljana.

• Prekomerno naprezanje: Pevanje, glasno pričanje, vikanje ili dugotrajno korišćenje glasa bez odmora može izazvati iritaciju i upalu, što može dovesti do laringitisa.

• Izlaganje iritansima: Pušenje, izlaganje duvanskom dimu, hemijskim isparenjima ili zagađenju mogu nadražiti sluznicu grkljana i izazvati upalu.

• Refluks želudačne kiseline: Kada želudačna kiselina dospeva nazad u jednjak i grlo, može izazvati iritaciju sluznice grkljana, što može dovesti do laringitisa.

• Alergije: Alergijske reakcije na određene alergene, kao što su polen, prašina ili životinjska dlaka, mogu izazvati oticanje sluznice grkljana i dovesti do upale.

• Traume ili povrede: Oštećenje grkljana usled traume, kao što su udarci ili povrede prilikom gutanja oštrih predmeta, takođe može izazvati laringitis.

Važno je napomenuti da uzroci laringitisa mogu varirati u zavisnosti od doba pacijenta. Na primer, kod male dece čest uzrok laringitisa je tzv. "virusni laringitis kod dece" (croup), koji je obično uzrokovan virusima parainfluence, a karakteriše ga suženje gornjih disajnih puteva i otežano disanje.

Simptomi laringitisa

Simptomi laringitisa mogu varirati u zavisnosti od uzroka i ozbiljnosti upale.

• Promuklost: Promuklost je najčešći simptom laringitisa. Osoba može primetiti da joj glas postaje promukao ili se potpuno gubi. Ovakvo stanje je posledica oticanja i upale glasnih žica u grkljanu.

• Gubitak glasa: U težim slučajevima laringitisa, osoba može potpuno izgubiti glas zbog upale glasnih žica.

• Bol u grlu: Osoba može osećati nelagodnost ili bol u grlu zbog upale sluznice grkljana.

• Suvi kašalj: Laringitis može izazvati suvi kašalj koji može biti iritantan.

• Teškoće pri disanju: Kod nekih osoba, posebno kod male dece, laringitis može dovesti do suženja grkljana (virusni laringitis kod dece ili "croup"), što može izazvati otežano disanje. Kod težih slučajeva potrebna je hitna medicinska pomoć

• Kratak dah: Osoba može imati osećaj nedostatka vazduha ili kratkog daha usled upale i suženja disajnih puteva.

• Bol pri gutanju: Upala grkljana može izazvati nelagodnost ili bol prilikom gutanja hrane ili tečnosti.

• Umor: Neke osobe mogu osećati umor ili slabost kao posledicu borbe organizma protiv infekcije.

• Promena u tonu glasa: Kod nekih ljudi, posebno kod pevača i osoba koje koriste glas intenzivno, može doći do promene u tonu glasa.

Simptomi mogu varirati od osobe do osobe, a laringitis može biti praćen i drugim simptomima, u zavisnosti od uzroka bolesti. U slučaju težih simptoma, posebno teškoća pri disanju, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Koliko obično traje laringitis kod odraslih osoba?

Akutni laringitis kod odraslih osoba u proseku traje oko 2 do 3 nedelje. Pošto akutni laringitis izazivaju virusi kao što su - virus parainfluence, virus gripa i adenovirus, koji ujedno daju simptome prehlade i gripa, obolela osoba će u početku imati simptomatologiju od strane gornjih resoiratornih puteva. To su: curenje nosa, kijavica, lako povišena temperatura, do 38,3°C, blaga gušobolja, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima. Uz to će se pojaviti još i promuklost ili gubitak glasa, suvoća ždrela i otežano gutanje. Kao i kod svake prehlade sve ove tegobe bi trebalo da traju oko nedelju dana. U nekim slučajevima, promuklost traje i duže, od 2 do 3 nedelje, nakon čega se uz adekvatnu terapiju glas vraća i dobija svoje prirodne karakteristike.

Ukoliko promuklost ili gubitak glasa ne prođu za tri hedelje, obavezno se treba javiti lekaru, jer postoji mogućnost da se radi o drugim uzrocima laringitisa, a ne o virusnom laringitisu. Verovatno je u tom slučaju u pitanju hronični laringitis koji može imati mnogobrojne uzroke, a to su:

• pušenje
• dugotrajno konzumiranje alkohola
• udisanje iritantnih gasova, para, mikročestica, najčešće na radnom mestu
• naprezanje glasnih žica, na primer kod pevača
• tumori glasnih žica
• gastroezofagealni refluks, odnosno, nadražaj glasnih žica želudacnim sokom
• infekcija grla, ušiju ili sinusa.

Hronični laringitis može trajati mesecima, a i duže ukoliko se oboleli ne obraća lekaru za pomoć. Nelečeni hronični laringitis često dovodi do zadebljanja glasnih žica i stvaranja polipa na njima. Lečenje se kod hroničnog laringitisa sprovodi tek nakon detaljno postavljene dijagnoze. Dužina lečenja kao i oporavka neposredno zavisi od uzroka bolesti. Specijalista otorinolaringolog će uraditi takozvanu direktnu i indirekrnu laringoskopiju radi postavljanja precizne dijagnoze. Ukoliko se sumnja na tumor, uzeće i uzorak tkiva radi patohistoloske potvrde.

Ako je u pitanju alergijska etiologija laringitisa uradiće se alergijsko testiranje na inhaltorne i nutritivne alergene.

Dužina lečenja hroničnog laringitisa zavisi i od samog pacijenta, odnosno od toga da li se i u kolikoj meri pridržava preporučenih instrukcija. To znači: da li je prestao sa pušenjem ili konzumiranjem alkohola, da li na radnom jestu koristi sredstva za ličnu zaštitu zdravlja na radu (i da li ih uopste ima), da li leči gastroezofagealni refluks itd.

Ukoliko je pacijent podvrgnut operativnom zahvatu zbog promena na glasnim žicama ili tumora grkljana, dužina oporavka zavisi od vrste operacije i postoperativnog toka.

Lečenje laringitisa

Lečenje laringitisa zavisi od uzroka i ozbiljnosti upale. U većini slučajeva, laringitis prolazi sam od sebe bez potrebe za specifičnim medicinskim tretmanom.

Odmarajte glas: Najvažnija mera u lečenju laringitisa je odmaranje glasa. Izbegavajte pevanje, vikanje, glasno pričanje ili bilo šta što može dodatno naprezati glasne žice

Vlaženje grla: Pijte dovoljno tečnosti, posebno tople vode, kako biste vlažili sluznicu grkljana. Topli napici, poput čaja s medom ili toplih supa, mogu umiriti nadraženo grlo.

Izbegavajte iritante: Ako ste pušač, prekinite ovu lošu naviku i izbegavajete izlaganjeizlaganje duvanskom dimu, hemijskim isparenjima ili zagađenju vazduha, jer ti faktori mogu iritirati sluznicu grkljana.

Inhalacija pare: Udisanje pare može pomoći u olakšavanju simptoma laringitisa. Možete provoditi inhalaciju nad posudom tople vode ili koristiti inhalator.

Korišćenje ovlaživača vazduha: Ako vazduh u vašem okruženju isušuje sluznicu grkljana, razmislite o korišćenju ovlaživača vazduha kako biste održavali vlažnost prostorije.

Održavanje higijene: Redovno perite ruke kako biste smanjili rizik od širenja infekcije, posebno ako je laringitis uzrokovan virusnom infekcijom.

Antipiretici i analgetici: Uzimanje odgovarajućih doza paracetamola ili ibuprofena može pomoći u ublažavanju bolova i snižavanju povišene temperature, ako je prisutna.

U nekim slučajevima, posebno ako je laringitis uzrokovan bakterijskom infekcijom, lekar može propisati antibiotike. Međutim, antibiotici nisu efikasni za lečenje virusnih infekcija, pa ove lekove nikada ne bi trebalo uzimati na svoju ruku

Ako imate ozbiljne simptome laringitisa, posebno teškoće pri disanju ili gušenje, odmah potražite medicinsku pomoć. U težim slučajevima, može biti potrebna hospitalizacija i posebni medicinski postupci, kako bi se osigurala prohodnost disajnih puteva.

Koje su specifičnosti laringitisa kod dece i kako se leči?

Akutni virusni laringitis se često javlja kod dece i to u uzrastu od 6 meseci do 3 godine, mada čak i do 6 godina. Pojavljuje se obično naglo i bez prethodnog nagoveštaja.

Specifičnost laringitisa kod dece leži u tome što su njihovi disajni organi još uvek u razvoju i osetljivi na infekcije. Bebe su naročito podložne kao i mala deca, znači uzrast od 6 do 36 meseci. Disajni putevi su u ovom uzrastu veoma uskog prometa, a otok larinksa jos više smanjuje njihov lumen. Takođe i zbog bogatog limfotoka u tom području, sluznica kod dece lako i brzo otiče, sklonost ka spazmu je veća, a usled smanjene sposobnosti da izbacuju iz nosa i ždrela sekret, lakše dolazi do širenje infekcije i na larinks.

Zbog otoka glasnih žica, dete je promuklo, ponekad čak i potpuno gubi glas. Kako je prostor u grkljanu veoma sužen, vazduh tokom prolaska nailazi na otpor, tom prilikom se stvaraju vibracije koje proizvode čudan zvuk koji se naziva stridor. Stridor se čuje pri udisanju vazduha i pojačava se prilikom kašlja. Kašalj koji liči na "lavež psa", javlja se u napadima, najviše tokom noći, dete teško diše, bori se za vazduh, što dodatno veoma uplaši dete kao i roditelje. Ova vrsta virusnog laringitisa naziva se krup (croup) i pojavljuje se najcešce u kasnu jesen i zimi.

Osim promuklosti, kašlja i stridora, dete se ponekad žali se na gušobolju, može imati umereno povišenu temperaturu i malaksalost.

Iako tokom napada kašlja sa stridorom situacija deluje veoma zabrinjavajuće, u pauzama između, dete se može sasvim dobro osećati i biti raspoloženo. Infekcija posle par dana i sama prolazi, a antibiotici se ne daju jer ne deluju na viruse.

Uzrok laringitisa kod dece može biti i naprezanje glasnih žica prilikom govora i vikanja kome su deca sklona. Takođe, i izlaganje dejstvu duvanskog dima ukoliko ukućani puše, kao i suviše zagrejan i suv vazduh u prostorijama mogu dovesti do simptoma laringitisa.

Ako je izazivač laringitisa bakterija pod imenom Haemophilus influenzae, situacija je mnogo ozbiljnija i tada se primenjuju antibiotici. Srećom, ovaj oblik laringitisa je mnogo ređi, zbog primene vakcine koja ulazi u sastav polivalentne vakcine koju deca redovno dobijaju.

Lečenje laringitisa kod dece:

• obezbediti detetu mirovanje u provetrenoj, ne mnogo zagrejanoj prostoriji
• hidrirati ga mlakim čajevima sa dodatkom meda
• umiriti dete i objasniti mu da treba da ćuti
• podići mu uzglavlje
• ukoliko je temperatura povišena, a dete se žali na bolove u mišićima i zglobovima, dati mu brufen ili paracetamol
• ne davati detetu sirupe za smirenje kašlja
• primeniti inhalaciju kortikosteroida - budesonid (pulmicort respule) putem inhalatora sa fizioloskim rastvorom. Ovo je veoma efikasna mera u smanjenju otoka larinksa i glasnih žica i ubrzava vreme izlečenja.

U toku napada kašlja i stridora, preporučuje se, ali samo ukoliko dete nema visoku temperaturu, a između napada je u dobrom opštem stanju, sledeći postupak: kupatilo se dobro napari vrelom vodom, uvede se dete na minut-dva da udiše vlažan vazduh, a zatim ga staviti pored otvorenog prozora da nekoliko puta udahne svež vazduh. U većini slučajeva napad kašlja prolazi. Veoma je važno da roditelji smireno pristupe detetu, jer, ukoliko paniče, dete se takođe uplaši i spazam se pogoršava.

Kada treba pod hitno potraziti pomoć lekara?

• ukoliko je temperatura veća od 38,5°C, a traje duže od tri dana
• ako dete ima plavičaste prste ili usnice
• ako diše ubrzano i sa naporom i tom prilikom mu se uvlače međurebarni prostori, kao i jamice iznad ključne kosti
• kada se javlja stridor i prilikom mirovanja i dugo traje
• ukoliko otežano i sa naporom guta
• ako je dete bezvoljno, klonulo, pospano, ima bolovi u mišićima
• dete slabo jede i malo mokri

Neka deca su sklonija laringitisima, i češće ih dobijaju. U tom slučajevima je dobro da roditelji imaju kućni inhalator da bi mogli odmah da reaguju. Oko 5. ili 6. godine života stanje se smiruje i "napadi" se proređuju.

Kako prepoznati laringitis kod beba i koje su prve mere koje treba preduzeti?

Kod beba je laringitis prilično problematično dijagnostikovati. Ukoliko dete ima umereno povišenu temperaturu, curenje nosa, primeti se da otežano diše, a uz to je i plač neobičan, promukao, dete treba obavezno odvesti lekaru. Roditelji sigurno primećuju tu razliku u plaču zdravog i bolesnog deteta.

Kod beba i male dece je subglotisni prostor (prostor ispod epiglotisa), najuži deo gornjih disajnih puteva, pa zbog toga veoma lako dolazi do opstrukcije i treba što pre potražiti stručnu pomoć.

Bebe nisu u stanju da izduvaju nos, sekret im se sliva u ždrelo i grkljan, što dodatno potpomaže pojavu laringitisa. Zbog toga je kod njih neophodno redovno sprovoditi toaletu nosa. To se čini na taj način što se ukapaju po dve kapi fizioloskog rastvora u jednu nozdrvu pa se pomoću mekane pumpice usisa sekret. Nakon toga isto uraditi i sa drugom nozdrvom. Da bi se sprečila pojava laringitisa kod beba, potrebno je obezbediti im boravak u čistoj sredini, bez duvanskog dima, u provetrenoj, nepregrejanoj prostoriji. Vazduh ne treba da bude suv, već umereno vlažan.

Koje preventivne mere mogu smanjiti rizik od laringitisa?

Prevencija je najvažniji korak u smanjivanju rizika od oboljevanja.

Preventivne mere:

• Vakcinacija je jedna od najbitnijih mera. Postoje vakcine koje mogu zaštiti od pojedinih virusa, potencijalnih izazivača laringitisa. Nadamo se uskoro i vakcini protiv virusa parainfluence.
• Redovno održavanje higijene ruku uvek i u svakoj prilici, ruke prati toplom vodom i dovoljno dugo.
• Izbagavati kontakt sa obolelim osobama.
• Ne izlagati se iritirajućim agensima iz spoljašnje sredine: pušenje, čestice prašine, gasovi i hemikalije.
• Jačanje imuniteta: dovoljno sna, boravak na svežem vazduhu, izbegavanje stresa, izbalansirana ishrana.
• Dečija soba treba uvek da bude čista, umereno zagrejana, provetrena i sa optimalnom vlažnosću vazduha.
• Ne davati detetu da pije suviše hladne napitke.

Da li se laringitis prenosi i kako se može sprečiti njegovo širenje?

Pošto je akutni laringitis izazvan virusima, najčešće parainfluencom (u 75% slučajeva), virusom gripa, adenovirusom i respiratornim virusom, mere za sprečavanje njegovog širenja su identične merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja širenja virusnih bolesti.

Važno je napomenuti da je akutni laringitis često samo manifestacija virusne infekcije i da njegovo ispoljavanje zavisi od individualne reakcije organizma. Pojedinim zaraženim osobama će samo curiti nos ili će samo kijati, nekoga će boleti grlo, dok će izvestan broj zaraženih ispoljiti znake akutnog laringitisa. Kako se virusi šire putem aerosola koji se izbacuje prilikom kašlja, kijanja i govora, potrebno je radi sprečavanja širenja infekcije izbegavati kontakt sa ljudima. Tokom kašlja i kijanja pokriti usta i nos, držati distancu, koristiti maramice za jednokratnu upotrebu. Takođe, treba često prati ruke i dezinfikovati predmete koje koristi obolela osoba.

Kakve su preporuke za inhalaciju kod laringitisa?

Inhalacije su veoma važna i korisna terapijska mera u tretmanu laringitisa. Putem inhalacije se lekovi direktno dopremaju do obolelog mesta - larinksa. Osim toga, inhalacijom se i dodatno vlaži sluznica larinksa, koja je kod laringitisa suva i nadražena.

Inhalator radi po principu pretvaranja tečnosti sa rastvorenim lekom u aerosol koji se udiše i na taj način lek dopire do svih delova disajnih puteva. Prednost ovakve vrste lečenja je u tome što je potrebno dati manju doza leka nego što bi to bilo prilikom oralne primene i što lek odmah i neposredno deluje. U prvom trenutku, dok se ne potraži pomoć lekara, korisna je inhalacija sa fiziološkim rastvorom uz dodatak pantenola, koji potpomaže obnavljanje oštećene sluznice.

Po preporuci lekara, u fiziološki rastvor se dodaju i kortikosteroidi, na primer Pulmicort respule, a ukoliko se nadoveže i obstruktivni bronhitis, inhalacijom se daju i bronhodilatatori. Nikako ne koristiti običnu ili prokuvanu vodu, već isključivo fizioloski rastvor. Inhalacija se sprovodi 2 do 3 puta dnevno, po 5 do 15 min, a više puta u zavisnosti od preporuke lekara.

Ukoliko dete ne podnosi masku za inhalaciju, može inhalirati paru direktno iz creva (iako je delotvornije sa maskom). Na tržištu postoji više vrsta inhalatora za kućnu upotrebu, kao što su kompresorski i ultrazvučni. Postoje i plastične komore za inhalaciju sa maskom, u vidu tubusa.

Šta je alergijski laringitis i kako se razlikuje od drugih oblika?

Alergijski latingitis je akutno ili hronično zapaljenje sluzokože grkljana izazvano raznim agensima iz spoljašnje sredine, koji kod osetljivog organizma dovode do ispoljavanja alergijske reakcije. Obično se javlja kod astmaticara i kod osoba sklonim atopijskim (alergijskim) reakcijama, na primer, po koži.

Alergijska reakcija je proces koji se odvija na ćelijskom nivou, kada organizam dođe u kontakt sa određenom supstancom iz spoljašnje sredine koju ne podnosi, to jest alergenom. Tom prilikom, posle određenih hemijskih reakcija, oslobađa se materija pod imenom histamin. Histamin sa svoje strane dovodi do sužavanja disajnih puteva, a usled vazodilacije (širenje krvnih sudova) koju takođe prouzrokuje, dolazi do nakupljanja tečnosti u tkivima i stvaranja otoka.

Na taj način može doći i do otoka sluzokože grkljana i glasnih žica, to jest do akutnog alergijskog laringitisa. Najopasnija je situacija, koja može čak i da ugrozi život, kada otekne i epiglotis, to jest poklopac koji sprečava da hrana prilikom gutanja dospeva u dušnik. Epiglotis može toliko intenzivno da otekne, da ponekad potpuno zatvori disajni put i pacijentu preti opasnost od ugušenja. Medicinski naziv za ovo stanje je Qinckeov edem glotisa.

Razlika između virusnog i alergijskog laringitisa je u tome što alergijskom laringitisu ne prethode znaci virusne infekcije. Edem glotisa može da nastane naglo i iz punog zdravlja i da ugrozi život.

Simptomi alergijskog laringitisa su:

• promuklost
• nadražajni kašalj
• osećaj stranog tela u grlu
• bol u predelu grkljana
• otežano disanje, a u najtežim slučajevima gušenje sa cijanozom (modrilo) i nemogućnost uzimanja vazduha

Lečenje alergijskog laringitisa

U lečenju alergijskog laringitisa koriste se antihistaminici, kortikosteroidi, preparati Ca, a ponekad i adrenalin. Ukoliko je disanje ugroženo mora da se raditi hirurška intervencija, takozvana traheotomija, to jest otvaranje dušnika i ubacivanje cevcice pomoću koje se pacijentu omogućava disanje.

Alergeni koji dovode do goreopisanih smetnji mogu biti:

• nutritivni - alergija na hranu (na primer kikiriki može da izazove jaku alergijsku reakciju povezanu sa gušenjem)
• alergija na pojedine lekove
• alergija na ubod insekta - veoma je opasno ukoliko je ubod u predelu vrata ili jezika, može da dovede do ugušenja
• alergija na životinjsku dlaku
• alergija na polen

Alergije na supstance koje se neprekidno nalaze u našem okruženju, na primer ukoliko radimo sa hemikalijama, isparenjima ili inhaliramo mikročestice, mogu prouzrokovat hronični alergijski laringitis. Ista je situacija i sa pušačima.

Ukoliko vas neki od navedenih simptoma muče već duže vreme, pravi je trenutak da zakažete pregled. Unesite “laringitis” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija dobićete uvid u iskustva drugih ljudi, koji su se suočavali sa istim zdravstvenim problemom. Nakon pregleda, ostavite svoje iskustvo na platformi i na taj način pomozite drugima da pronađu najbolju zdravstvenu negu.