Protiv kandide u crevima i njene pojave u stolici mora da se primeni kompleksan režim ishrane. Dijeta, u smislu strože korekcije ishrane preporučuje se samo u početnoj fazi lečenja. Stroža korekcija ishrane se sprovodi 4 do 6 nedelja, ne duže, da ne bi došlo do smanjenja imuniteta usled nedostatka neophodnih nutritijenata.
Lečenje započinjemo posebnim režimom ishrane u cilju sprečavanja prekomernog rasta kandide. To znači da prvi korak treba da bude prelazak na dijetu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i izbegavanje/eliminaciju šećera. Dijetu je neophodno kombinovati sa primenom lekova, takozvanih fungicida, to jest antimikotika, uz istovremeno uzimanje probiotskih preparata. Obavezna je konsultacija lekara.
Ono što je jako važno znati jeste da se antimikotici NIKAKO NE SMEJU UZIMATI NA SVOJU RUKU! Većina oralnih antimikotika nisu ni malo bezazleni lekovi. Mogu da ugroze jetru, zbog toga je pre uzimanja antimikotika potrebno proveriti jetrene funkcije. Obavezno uzimati i probiotike i to one koje sadrže Saccharomyces boulardi.
Inicijalna dijeta za kandidu
Počnite tako što ćete eliminisati šećer u svim njegovim jednostavnim oblicima – kao što su slatkiši, deserti, zaslađeni voćni sokovi, alkohol i belo brašno. U isto vreme, smanjite konzumiranje složenijih ugljenih hidrata, kao što su žitarice, pasulj, voće, hleb, paste i krompir. Ovo će pomoći u sprečavanju rasta kandide i na kraju će uzrokovati da ona nestane.
Takođe, u pocetku lečenja ne treba uzimate ni previše fermentisanih namirnica. To je zbog toga što, iako je opšte poznato da one pomažu u ishrani dobrih bakterija, gljiva kandida se takođe hrani na potpuno isti način. U kasnijoj fazi lečenja dobro je uzimati kefir i probiotski jogut. Strogu dijetu treba sprovoditi 10 do 14 dana, maksimum 4 nedelje, tj. dok traje medikamentozno lečenje kandide.
Redukovana ishrana za kandidu nakon medikamentoznog lečenja
Iako je veoma važan faktor u procesu lečenja, dijeta sama po sebi ne dovodi do izlečenja, pa ukoliko se duže sprovodi može, usled nedostatka nutritijenata, da dodatno oslabi odbrambene snage organizma. Nakon 2 do 4 nedelje inicijalne dijete povećati unos vlaknastih materija u vidu ovsenih i ječmenih pahuljica sa dodatkom lanenog ili čia semena. Odlična je heljdina kaša, zatim kinoa, kao i obarene klice od svih gore pomenutih žitarica. Uglavnom treba koristiti proizvode od integralnih žitarica, semenke suncokreta i bundeve.
Od mesa bi trebalo uzimati nemasno meso kao što su junetina, ćuretina, riba, tunjevina. Treba piti tečnosti u dovoljnoj količini. Od povrća u probiotsku hranu spadaju artičoka, špargla, beli i crni luk, zelena salata, blitva, praziluk, brokoli, raštan, bundeva, cvekla, kelj, đumbir, celer. Blitva i zelena salata sadrže folnu kiselinu koja je korisna u lečenju kandide. Povrće je bitno zbog sadržaja biljnih vlakana koja pospešuju rast korisnih bakterija, treba ga pripremati na pari. Od mahunarki se preporučuju pasulj, grašak, soja. Voće, samo ono koje ne sadrži mnogo šećera. Koristiti maslinovo, laneno i kokosovo ulje.
Osnovni cilj navedene probiotske ishrane je smanjiti upalno stanje u crevima, obnoviti raskinute intestinalne intercelularne veze i uspostaviti normalnu aktivnost crevne mikrobiote kroz sprečavanje proliferacije patogenih mikroorganizama.
Šta treba izbaciti iz ishrane
Iz ishrane bi trebalo izbaciti:
- Sve koncentrovane ugljene hidrate
- Belo brašno i proizvode od belog brašna
- Voće sa visokom koncentracijom šećera - lubenica, ananas, suvo grožđe, ostalo konzervisano i suvo voće.
- Mlečni proizvodi - posebno izbegavati mleko, pavlaku i punomasne sireve koji mogu podsticati rast kandide.
Preporučene namirnice
Treba uzimati proizvode od integralnih žitarica koje sadrže vlakna i korisne ugljenohidrate. Mogu se koristiti u vidu integralnog hleba, ovsenih, raženih, ječmenih pahuljica ili heljdinih, sa dodatkom lanenog ili čia semena, umešanih sa, na primer, probiotskim jogurtom. Ove namirnice sadrze beta glukan koji takođe smanjuje rizik od raka i šećerne bolesti. Zatim, proso, kukuruz, po mogućstvu organski.
Voće sa manjim sadržajem šećera - trešnje, višnje, jabuke, bobičasto voće - voće sadrži mnogo celuloznih vlakana i pospešuje rast dobrih bakterija.
Meso, po mogućstvu od životinja hranjenih prirodnom hranom bez dodavanja hormona.
Ulja - Kokosovo i maslinovo ulje.
Mahunarke - pasulj, grašak, soja.
Povrće - Od povrća u probiotsku hranu spadaju još i artičoka, špargla, beli i crni luk, praziluk, orašasti plodovi.
Prirodno fermentisana hrana poput domaćeg jogurta, kiselog mleka, kiselog kupusa i kefira se preporučuje jer sadrži uglavnom laktobacile koji deluju probiotski.
Treba konzumirati i hranu bogatu polifenolima - nalaze se u zelenom čaju, crnoj čokoladi, crvenom vinu (ne više od 1dcl dnevno), maslinovom ulju, integralnim žitaricama.
Čajevi, biljke i začini za anti kanida dijetu
U borbi protiv kandide korisni su razni čajevi, biljke i začini koji pomažu eliminisanju ovog gljivičnog oboljenja iz organizma.
Propolis je izuzetno efikasan, jer ne samo da sprečava rast kandide, već i jača imunitet, te pomaže u regeneraciji sluzokože digestivnog trakta. Beli luk je takođe koristan zbog alicina, koji se može unositi svakodnevno u obliku svežih čenova ili kapsula.
Čaj od koprive pomaže u eliminaciji štetnih produkata iz tela, dok etarska ulja poput anisa, kamilice, nane, kantariona i hajdučke trave podržavaju regeneraciju sluzokože creva i detoksikaciju. Pored toga, borovnica je bogata antioksidantima koji su korisni u ovom kontekstu.
Čajevi koji su preporučljivi uključuju cimet sa malo bagremovog meda, kao i čajevi od đumbira, majčine dušice, origana i ruzmarina. Ulje divljeg origana je takođe korisno, ali treba ga koristiti pažljivo jer može uticati i na korisne bakterije u crevima. Za detoksikaciju je korisno uzimati zeolit.
Uloga probiotika
U našim crevima zivi oko 700 vrsta bakterija, a brojčano oko 100 biliona mikroorganizama protozoe, 1l gljivica i parazita, to je takozvani mikrobion. Svi oni žive u mirnoj koegzistenciji sa organizmom domaćinom a i u međusobnoj. I organizam i mikroorganizmi imaju koristi jedni od drugih sve dok se ne poremeti ravnoteža u njihovom broju ili virulenciji.
Kada dođe do disharmonije u crevnom mikrobionu, a što se događa prilikom preteranog razmnožavanja kandide, smanjuje se broj korisnih probiotskih bakterija u crevima i dolazi do svih gorenavedenih poremećaja u funkciji crevne sluzokože.
Probiotske bakterije potpomažu u isceljivanju i obnavljanju oštećene crevne sluznice, pomažu da se "pukotine" u sluznici zatvore, sprečavaju razmnožavanje patogenih bakterija.
Bolesti
