Endometrioza - sve što bi trebalo da znate o simptomima, dijagnozi i lečenju

• Šta je endometrioza i kako nastaje
• Endometrioza simptomi
  • Najčešći simptomi endometrioze
• Kako se endometrioza razlikuje od PMSa ili drugih ginekoloških stanja
• Kako se otkriva endometrioza
• Da li se endometrioza vidi na ultrazvuku
• Kako boli endometrioza
• Uticaj endometrioze na plodnost
• Koje su opcije lečenja endometrioze
• Ishrana za endometriozu
  • Namirnice koje je preporučljivo smanjiti ili izbegavati
• Namirnice koje je proporučljivo unositi
• Koje su dugoročne posledice ako endometrioza nije lečena

Endometrioza je složeno ginekološko oboljenje koje se javlja kada tkivo, koje je inače smešteno u unutrašnjosti materice (endometrijum), raste izvan nje. Ovo tkivo može rasti na jajnicima, jajovodima ili drugim organima u karlici. Razumevanje endometrioze, simptoma, i opcija lečenja, od suštinskog je značaja za žene koje se bore s ovim stanjem.

Šta je endometrioza i kako nastaje?

Endometrioza je stanje u kojem se tkivo koje oblaže unutrašnjost materice, poznato kao endometrijum, pojavljuje izvan materice. Ovo tkivo reaguje na hormonalne promene tokom menstrualnog ciklusa, ali ne postoji mogućnost eliminacije ovog tkiva iz tela, na isti način kao što je to slučaj s normalnim enometrijumom. Umesto toga, ovo tkivo može izazvati iritaciju, zapaljenje i stvaranje ožiljnog tkiva. Ta oštećenja mogu izazvati bolove i probleme sa plodnošću.

Endometrioza: simptomi

Simptomi endometrioze mogu biti raznovrsni i imaju tendenciju da variraju u intenzitetu i manifestaciji kod svakog slučaja. Ova bolest može izazvati različite tegobe, koje utiču na svakodnevni život i kvalitet života pacijentkinja.

Najčešći simptomi endometrioze:

• Menstrualni bolovi: Jaki bolovi tokom menstruacije su jedan od najkarakterističnijih simptoma endometrioze. Ovi bolovi mogu biti toliko intenzivni da ometaju svakodnevne aktivnosti i zahtevaju upotrebu analgetika.
• Bol u karlici: Žene pogođene endometriozom često doživljavaju bol u karlici, koji može biti prisutan ne samo tokom menstruacije, već i tokom celog menstrualnog ciklusa.
• Bol tokom seksualnog odnosa: Endometrioza može izazvati bol tokom seksualnog odnosa, poznat kao dispareunija, što može negativno uticati na intimnost i seksualni život.
• Bol prilikom mokrenja ili pražnjenja creva: Oštećenje tkiva uzrokovanog endometriozom može izazvati nelagodnost ili bol prilikom mokrenja ili pražnjenja creva, posebno tokom menstruacije.
• Nepravilni menstrualni ciklusi: Endometrioza može dovesti do nepravilnih menstrualnih ciklusa, uključujući obilne ili nepravilne menstruacije, kao i krvarenje između ciklusa.
• Gastrointestinalni simptomi: Pored ginekoloških simptoma, endometrioza može izazvati gastrointestinalne tegobe poput dijareje, nadutosti ili konstipacije, posebno tokom menstruacije.
• Umor i iscrpljenost: Žene pogođene endometriozom doživljavaju hronični umor i osećaj iscrpljenosti, što može biti posledica konstantne boli i hormonalnih promena.
• Problemi sa plodnošću: Endometrioza može značajno uticati na plodnost žene, otežavajući ili sprečavajući začeće. Neplodnost može biti uzrokovana oštećenjem jajovoda, promenama u hormonalnoj ravnoteži ili drugim faktorima.

Ovi simptomi često se javljaju zajedno, ali mogu varirati u intenzitetu i manifestaciji kod svake žene. Važno je da žene koje sumnjaju na endometriozu obrate pažnju na simptome i potraže medicinsku pomoć radi dijagnoze i lečenja. Rano prepoznavanje i adekvatno lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života pacijentkinja koje boluju od endometrioze.

Kako se endometrioza razlikuje od PMS-a ili drugih ginekoloških stanja?

Endometrioza je često pogrešno dijagnostikovana kao PMS (predmenstrualni sindrom) ili neko drugo ginekološko stanje, zbog sličnosti simptoma. Međutim, ključna razlika leži u intenzitetu i trajanju simptoma. Dok se simptomi PMS-a obično javljaju nekoliko dana pre menstruacije i nestaju nakon početka menstruacije, simptomi endometrioze mogu biti izraženiji i trajati tokom celog menstrualnog ciklusa.

Kako se otkriva endometrioza?

Postavljanje dijagnoze endometrioze može biti izazov, zbog nedostatka specifičnih simptoma i pouzdanih dijagnostičkih metoda. Međutim, postoje određeni postupci i testovi koji se koriste za potvrdu prisustva ovog stanja. Prvi korak u dijagnostici često je detaljno uzimanje anamneze, uključujući simptome koje pacijentkinja doživljava, njihovu učestalost i intenzitet.

Fizički pregled može biti koristan, ali samo kod ekstremnih slučajeva endometrioze, gde su formirane vidljive ciste (endometrioidne ciste) na jajnicima, koje se mogu opipati tokom ginekološkog pregleda. Međutim, većina lezija endometrioze je suptilna i ne može se otkriti putem fizičkog pregleda.

Jedna od najčešće korišćenih metoda za dijagnostiku endometrioze je ultrazvučni pregled, posebno transvaginalni ultrazvuk. Ova neinvazivna procedura može pomoći u vizualizaciji prisustva endometrioidnih cista na jajnicima ili drugih struktura pogođenih endometriozom. Međutim, ultrazvuk nije uvek pouzdan u otkrivanju manjih lezija endometrioze ili onih koje se nalaze u dubljim slojevima tkiva.

MRI (magnetna rezonanca) takođe može biti korisna u dijagnostici endometrioze, posebno kada se traži potvrda prisustva dubljih ili manje vidljivih lezija. MRI može pružiti detaljnije informacije o veličini, lokaciji i karakteristikama endometrioznih lezija, što može biti od velike pomoći u planiranju lečenja.

Međutim, zlatni standard za dijagnozu endometrioze ostaje laparoskopija. Ova invazivna procedura podrazumeva umetanje tankog instrumenta sa kamerom (laparoskopa) kroz mali rez u trbuhu, kako bi se pregledala unutrašnjost karlice. Tokom laparoskopije, lekar može direktno vizualizovati endometriozne lezije, uzeti uzorke tkiva za biopsiju i, ako je potrebno, izvršiti hirurško uklanjanje lezija. Iako je laparoskopija invazivna i nosi određeni rizik, ona pruža najpouzdaniju dijagnostikuendometrioze i omogućava lekaru da istovremeno sprovede terapijske postupke, poput uklanjanja lezija ili oslobađanja adhezija koje mogu izazvati bol.

Iako postoje različiti dijagnostički postupci za otkrivanje endometrioze, važno je da žene koje sumnjaju na prisustvo ovog stanja razgovaraju sa svojim lekarom o simptomima i mogućnostima dijagnostike. Takođe, kontinuirana istraživanja i napredak tehnologije bi mogli dovestido razvoja novih i efikasnijih metoda za postavljanje dijagnoze endometrioze, što bi moglo poboljšati pristup lečenju i kvalitet života pacijentkinja koje se bore sa ovom bolešću.

Da li se endometrioza vidi na ultrazvuku?

Iako ultrazvuk može biti koristan za isključivanje drugih uzroka simptoma, kao što su ciste na jajnicima, često nije dovoljno pouzdan za postavljanje dijagnoze endometrioze. Ova bolest može biti prisutna čak i kada se ne vidi na ultrazvuku, posebno u slučajevima gde su lezije male ili se nalaze u dubljim slojevima tkiva.

Kako boli endometrioza?

Bol povezana sa endometriozom može biti izuzetno intenzivna i može se razlikovati od osobe do osobe. Može biti prisutna kao jak menstrualni bol, bol u karlici tokom celog menstrualnog ciklusa ili bol tokom seksualnog odnosa. Ovi bolovi mogu biti toliko intenzivni da ometaju svakodnevne aktivnosti i kvalitet života.

Uticaj endometrioze na plodnost

Endometrioza može imati značajan uticaj na plodnost žene. Oštećenje ili blokada jajovoda, promene u hormonalnoj ravnoteži ili formiranje ožiljnog tkiva, mogu otežati ili sprečiti začeće. Međutim, važno je napomenuti da neke žene pogođene endometriozom i dalje mogu zatrudneti, a lečenje može poboljšati šanse za uspešnu trudnoću.

Ukoliko je endometrioza blagog stepena, kada su jajovodi prohodni, žena ima mogućnosti da zatrudni prirodnim putem.

Ukoliko je endometrioza višeg stepena, veoma često dovodi do neprohodnosti jajovoda, pri čemu se mora izvršiti laparoskopija. Ukoliko su oba jajovoda neprohodna, jedina šansa za trudnoću je putem vantelesne oplodnje.

U slučajevima endometrioze na jajnicima nastaju ciste, koje su veoma česte. U zavisnosti od broja i veličine, ciste se uklanjaju putem laparoskopije.

Bitno je da se zna da je trudnoća, uprkos dijagnozi endometrioze, moguća.

Naime, nekim pacijentkinjama se endometrioza povukla nakon trudnoće, neke su uspele spontano da ostanu trudne uprkos endometriozi. Neke pacijentkinje, sa težim oblicima endometrioze, su nakon zahvata, a uz pomoć vantelesne oplodnje, zatrudnele.

Koje su opcije lečenja endometrioze?

Lečenje endometrioze zahteva holistički pristup koji uzima u obzir individualne potrebe i simptome svake pacijentkinje. Raznolike terapijske strategije su dostupne, a izbor metode zavisi od težine simptoma, želje za plodnošću i drugih faktora koji utiču na kvalitet života pacijentkinje.

Lekovi protiv bolova: Lekovi protiv bolova, poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID) ili analgetika, mogu pomoći u ublažavanju menstrualnih bolova i ostalih bolnih simptoma povezanih sa endometriozom.

Hormonska terapija: Hormonska terapija može biti efikasna u kontroli rasta endometrijskih tkiva i ublažavanju simptoma. Terapija može uključivati upotrebu oralnih kontraceptiva, hormonskih intrauterinih uređaja (IUD), progesteronskih lekova ili GnRH agonista, koji privremeno zaustavljaju ovulaciju i snižavaju nivo estrogena u telu.

Operativne intervencije: U nekim slučajevima, hirurška intervencija je neophodna za uklanjanje endometrijskih lezija i ožiljnog tkiva. Laparoskopska hirurgija je često preferirana opcija jer omogućava manje invazivnu proceduru i brži oporavak.

Laparoskopija: Laparoskopija se često koristi kako bi se dijagnostikovala i tretirala endometrioza. Ovaj postupak omogućava hirurgu da pregleda unutrašnjost karlice i ukloni endometrijske lezije uz minimalno invazivan pristup.

Hirurška menopauza: U slučajevima teške endometrioze, koja ne reaguje na druge terapijske opcije, hirurška menopauza može biti razmatrana. Ovaj postupak podrazumeva uklanjanje jajnika, kako bi se smanjila proizvodnja estrogena i zaustavio rast endometrijskih tkiva.

Alternativne terapije: Neki pacijenti istražuju alternativne terapije kao što su akupunktura, fitoterapija, ishrana i terapija hladnoćom, kako bi ublažili simptome endometrioze. Iako ove terapije mogu pružiti olakšanje, važno je konsultovati se sa stručnjakom pre njihove primene.

Integrativni pristup: Kombinacija različitih terapija, uključujući lekove, hirurške intervencije, hormonsku terapiju i alternativne terapije, može pružiti najbolje rezultate za pacijentkinje pogođeneendometriozom. Individualizovani pristup lečenju, uzimajući u obzir potrebe, želje i ciljeve pacijentkinje, ključan je za uspešno upravljanje ovim stanjem.

Važno je napomenuti da nijedna terapija nije univerzalno efikasna za sve pacijentkinje s dijagnozom endometrioze. Stoga je saradnja sa kvalifikovanim ginekologom ili specijalistom za reproduktivno zdravlje, ključna kako bi se razvila personalizovana terapijska strategija koja najbolje odgovara individualnim potrebama i ciljevima svake pacijentkinje.

Ishrana za endometriozu

Ukoliko se na ginekološkom pregledu putem ultrazvuka ili laparoskopije utvrdi da postoji endometrioza, lekar na osnovu stanja pacijentkinje, godina i težine oboljenja, utvrđuje terapiju. Terapija može da uključuje uklanjanje hirurškim putem ili korišćenje lekova.

U slučaju dijagnoze endometrioze, kako bi se oboljenje stavilo “pod kontrolu”, korisno je korigovati ishranu. Pravilnom ishranom pružate potporu svom telu, dajete mu “gorivo” koje mu je potrebno za borbu.

Namirnice koje je preporučljivo smanjiti ili izbegavati:

• Industrijske namirnice sa aditivima, aromama, konzervansima i emulgatorima
• Beli šećer
• Slatkiše i slatka pića
• Testenine, hleb i ostala peciva
• Alkohol i kafa

Izbegavanje ovih namirnica pozitivno utiče na ceo organizami jača telo u borbi protiv oboljenja.

Namirnice koje je proporučljivo unositi:

• Povrće
• Voće
• Riba
• Mahunarke
• Integralne žitarice
• Jogurt
• Lisnato zeleno povrće
• Sočivo
• Slatki krompir
• Kinou
• Heljdu
• Kozje mleko i ostale kozje mlečne proizvode
• Orašasto voće
• Ribu

Neke pacijentkinje uz pravilnu ishranu kombinuju i određeno lekovito bilje, kao i alternativne metode, poput akupunkture. Upotreba lekovitih suplemenata se koristi pre i nakon laparoskopskog zahvata. Joga je još jedan način kako možete da pomognete svom telu: uz lagane vežbe istezanja i jačanja poboljšava se cirkulacija i povećava unos kiseonika.

Koje su dugoročne posledice ako endometrioza nije lečena?

Ako se endometrioza ne leči, posledice mogu biti dugoročne i ozbiljne. Posledice uključuju trajne bolove, oštećenje organa u karlici, povećan rizik od neplodnosti, kao i uticaj na psihičko stanje. Stoga je važno da se endometrioza dijagnostikuje i leči što je pre moguće, kako bi se sprečile ili umanjile ove potencijalno ozbiljne komplikacije.

U zaključku, endometrioza je složeno stanje, koje zahteva pažljivo praćenje, dijagnozu i lečenje. Razumevanje simptoma, dijagnostičkih postupaka i opcija lečenja, od ključnog je značaja za žene koje se bore s ovom bolešću. Rano otkrivanje i adekvatno lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života i plodnost pacijentkinja. Ako imate sumnje ili brige u vezi sa endometriozom, važno je da se obratite svom lekaru radi dobijanja saveta i utvrđivanja daljih koraka.

Ukoliko imate endometriozu, ili sumnjate na istu, potrebni su vam ginekolog, hirurg i endokrinolog. Ako nemate svoje izabrane lekare, ukucajte na Hipokratija.rs reč “endometrioza” i dobićete pregled preporuka drugih korisnica. Nakon pregleda, podelite svoje iskustva s Hipokratija zajednicom, jer ćete na taj način pomoći nekom drugom da pronađe idealnu zdravstvenu negu za sebe ili svoje bližnje.