Kurje oko – uzroci, vrste, dijagnoza, lečenje
18. novembar 2024.
∙
8 MIN
šta je kurje oko
Kurje oko spada u takozvane keratoze (keratosis), što znači da u izvesnim situacijama dolazi do zadebljanja površinskog sloja kože koji postaje tvrd i ne ljušti se, već se ćelije površnog dela kože sve više nagomilavaju. Promene mogu biti ograničene na manje ili veće površine.
U keratozne promene spadaju i kurje oko i zulj. Kurje oko je uglavnom kružno zadebljanje kože, uzdignuto iznad površine, u centralnom delu je žuckaste, sive ili bele boje (to je "centralna tačka"). Ovo zadebljanje kože predstavlja nagomilane, orožale ćelije kože, konusnog je oblika i prodire svojim vrhom u dublje slojeve kože. Kada se izvrši pritisak na centralnu tačku javlja se intenzivan bol, čiji je uzrok nadražaj senzitivnih završetaka dubljih slojeva kože vrhom konusa.
Žulj je takođe vrsta hiperkeratotične naslage, međutim, za razliku od kurjeg oka, zahvata veću površinu, ravan je ili tek blago izbočen, nema centralnu tačku i ne javlja se intenzivan bol na pritisak.
Uzroci nastanka kurjeg oka
Kurje oko nastaje usled prekomernog rasta površinskih ćelija kože - epidermisa, što se naziva hiperkeratoza. Hiperkeratoza je normalna pojava i služi da zaštiti kožu od lokalne iritacije. U slučaju kada je ta iritacija jačeg stepena, odnosno kada se ponavlja i akumulira mehanička trauma, dolazi do zadebljanja kože kao odgovor na stalni mehanički pritisak.
Pojava kurjeg oka je veoma česta u populaciji i ide čak do 48%. Kurje oko se najčešće formira na onim mestima gde postoje koštane izbočine i tamo gde se kost nalazi blizu površine kože. Pojava kurjeg oka je u stvari pokušaj organizma da zaštititi određeno područje od pritiska. Ono izgleda kao grudvica tvrde kože na mestima koje je najviše izloženo trenju ili pritisku.
Kako kosti i koža stopala trpe najveći pritisak u odnosu na druge delove tela, pojava kurjeg oka je zbog toga i najčešća na stopalima i to u predelu zglobova prstiju i na tabanima. Ukoliko postoji neki deformitet kostiju, ravni tabani ili pak suviše visok svod stopala, ili je u pitanju oboljenje osteoartritis koje je praćeno zadebljanjem u predelu sitnih zglobova, a ako još postoji i genetska predispozicija, rizik se višestruko povećava.
Nošenje neadekvatne i pohabane obuće takodđe povećava verovatnoću stvaranja kurjeg oka. Prevelike ili suviše male i uske cipele, nošenje cipela bez čarapa kada je taban u direktnom kontaktu sa cipelom, komotna čarapa koja žulja, sve to doprinosi pojavi kurjeg oka. Nošenje visokih potpetica, zbog neravnomerne raspodele težine tela, poseban je rizik za pojavu kurjeg oka.
Kako izgleda kurje oko
Kurje oko je zadebljanje kože okruglog oblika, uglavnom jasno ograničeno. U sredini postoji uzdignuti vrh sa centralnom tačkom žuckaste, sive ili sedefaste boje, koji predstavlja gornji sloj hiperkeratotičnog područja. Pore su tom delu kože nevidljive, površina je sasvim glatka, staklasta. Ponekad se, ukoliko su gornji orožali slojevi tanji, može videti i providno centralno jezgro, koje svojim konusnim delom prodire duboko u kožu gde se nalaze nervni završeci i zbog toga kurje oko na pritisak boli kao ubod ekserom.
Kurje oko može biti tvrdo (Heloma durum) i meko (Heloma molle). Tvrdo se uglavnom formira na spoljašnjem delu malog prsta stopala i na gornjim stranama zglobova nožnih prstiju, kao i na tabanu - na spoju zglobova kostiju tabana (metatarzalnih kostiju) i prstiju. Meko kurje oko, kao što mu i samo ime kaže, je mekše konsistencije, pojavljuje se najčešće između IV i V prsta stopala, mekše je usled znojenja tog predela, a zbog prisutne vlage podložnije je sekundarnoj bakterijskoj i gljivičnoj infekciji. Na pritisak je manje bolno od tvrdog kurjeg oka. Na tabanima, na pregibu tabana ka prstima, obično se javljaju sitnije kurje oči po nekoliko u grupi, pod nazivom "semensko kurje oko".
Simptomi kurjeg oka
Najupečatljiviji simptom prisustva kurjeg oka je bol. Bol se javlja već u ranim fazama, kada kurje oko počinje da se formira. Kurje oko u fazi formiranja ima crvenkasto - rozikastu boju zbog iritacije izazvane pritiskom. Nakon crvenila na tom mestu se pojavljuje zadebljanje kože koje vremenom postaje grubo i tvrđe, izdiže se iznad površine kože i formira se orožala centralna tačka, koja se u dubini nastavlja u vidu centralnog jezgra. Okolina kurjeg oka može biti izmenjenog kolorita, žuckaste ili tamnije boje u odnosu na ostatak kože.
Ove promene su bolne i osetljive na dodir, pogotovo pritisak na centralnu tačku izaziva osećaj kao kada se nagazi trn. Ukoliko je kurje oko lokalizovano na stopalu, hod je otežan, oslonac na obolelo stopalo je bolan pa pacijent štedi nogu. Kada se radi o "mekom" kurjem oku, orožala površina je usled trenja vlažna, te može doći do sekundarne gljivične ili bakterijske infekcije. Tada se oko kurjeg oka pojavljuje crvenilo praćeno neprijatnim mirisom. Sekundarna infekcija je naročito karakteristična za obolele od dijabetesa, pa je neophodno da se ovi pacijenti na vreme obrate dermatologu radi lečenja i ekstrakcije kurjeg oka.
Dijagnoza kurjeg oka
Dijagnoza kurjeg oka uglavnom se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i fizikalnog pregleda. Anamnesticki će se dobiti podatak o vrsti neprijatnih senzacija u predelu kurjeg oka koje su u vidu peckanja, zatim o prisustvu bolova, koji se naročito intenziviraju na pritisak kada se ima utisak uboda trna.
Fizikalnim pregledom lekar ustanovljava da li se promene nalaze na tipičnim mestima za kurje oko, a to su: predeo izmedju prstiju stopala, najčešće između domalog i malog prsta, pogotovo ukoliko postoje deformacije, zatim na spoljnoj strani malog prsta, na gornjim delovima prstiju iznad zglobova, na tabanu - u pregibu - prelaz između tabana i prstiju, na šaci, na delu koji je izložen hroničnom trenju i pritisku. Lokalno se mogu videti napred opisane promene, a najkarkterističnje je prisustvo tvrdog orožalog središnjeg dela.
Za dijagnozu su u većini slučajeva dovoljni anamneza i fizikalni pregled. U sklopu toga radi se i dermoskopija, radi isključenja plantarnih bradavica i žuljeva. Dermoskopski se može lakše vizualizovati prisustvo centralnog jezgra.
Rentgensko snimanje kostiju radi se u cilju dijagnostikovanja deformiteta kostiju i koštanih izbočina, koje bi mogle predstavljati podlogu za formiranja kurjeg oka, ili za postavljanje dijagnoze reumatoidnog artritisa.
Ukoliko je u pitanju meko kurje oku, preporučljivo je prekontrolisati nivo glukoze u krvi, jer može naknadno, kod nelečenih slučajeva, doći do sekundarne infekcije, koja kod obolelih od šećerne bolesti predstavlja ozbiljan problem.
Ponekad, u cilju isključenja drugih sličnih kožnih promena, može se uraditi biopsija i histološka verifikacija. Pedobarografsko snimanje, koje u stvari predstavlja kompjuterizovanu dinamičku analizu stopala sa prikazom tačaka opterećenja, radi se zbog izrade adekvatne ortopedske obuće ili odabira uložaka.
Kurje oko na nozi
Kurje oko na nozi, to jest na stopalu, najčešće se javlja na prstima, peti ili tabanu. Što se tabana tiče, mesto nastanka je predeo oslonca, odnosno prelaz od tabana ka prstima (deo gde se metatarzalne kosti nastavljaju na prste) i to više na spoljnoj strani, bliže malom prstu. Taj deo tabana trpi najveći pritisak i trenje prilikom hodanja i stajanja, pogotovo u slučaju urođenih i stečenih deformiteta stopala.
Pojava kurjeg oka na stopalu je prilično česta i potencira je nošenje neadekvatne, tvrde i tesne obuće, znojenje nogu, nepravilan hod sa poremećenom statikom stopala, kao i fizičke aktivnosti koje dovode do opterećenja i povećanog pritiska na stopalo.
Naročito pogađa starije osobe usled prisustva degenerativnih procesa na kostima sa deformitetima, a i zbog gubitka masnih jastućića na tabanima, kao i zbog poremećene cirkulacije.
Prilikom nošenja visokih potpetica telesna težina se neravnomerno raspoređuje, težište tela se prebacuje upravo na područje izmedu metatarsalnih kostiju i prstiju što doprinosi formiranju kurjih očiju. Na tabanima kurje oči su pojedinačno manja, ali ih ima više, liče na semenke, pa se zbog toga nazivaju "semensko kurje oko". Za njih je karakteristično da su veoma tvrdi i bolni.
Prevelika telesna težina, usled povećanog pritiska na stopalo, je takođe jedan od faktora rizika za pojavu kurjeg oka. Urodjeni i stečeni deformiteti stopala, ili pak anatomske vaijacije u smislu povišenog luka stopala, takođe povećavaju rizik. Pojedini sportovi vezani za doskoke i veća vertikalna opterećenja, mogu biti okidački faktor za pojavu kurjeg oka.
Kurje oko na peti
Kurje oko na peti nastaje usled stalnog intenzivnog pritiska između pete i obuće prilikom hodanja. Ovo se najčešće događa usled nošenja neadekvatne obuće, istrošene i pohabane obuće, povećane telesne težine ili prisustva deformiteta stopala i posledičnog neravnomernog raspoređivanja težine tela.
Naročito je važno izabrati optimalnu visinu potpetice, koja ne treba da bude ni potpuno ravna, a pogotovo ne preterano visoka. Idealna visina bi bila 2,5 do 3cm.
Koža u predelu pete je veoma debela, kurje oko na njoj je tvrdo i bolno i teško se uklanja. Obično su prvi znaci pojave kurjeg oka na peti neodređeni bolovi u dubini pete, koji se pojačavaju prilikom hoda i oslanjanja na petu. Nakon izvesnog vremena na koži pete se pojavljuju tipični znaci kurjeg oka. Zbog debljine kože pete, ekstrakciju kurjeg oka je najbolje prepustiti stručnjaku, a nakon prethodne pripreme u smislu omekšavanja kože.
Kurje oko na prstima
Pojava kurjeg oka na nožnim prstima takodje je posledica povećanog pritiska na kožu ispod koje tvrda podloga - odnosno kost. Sitni zglobovi nožnih prstiju su i u normalnim okolnostima kvrgaviji u odnosu na zglobove ručnih prstiju, koža i potkožno tkivo iznad njih su po pravilu tanji, pa ukoliko još postoje i deformiteti koji nisu retki u ovom području (artritis, čukljevi), preduslovi za pojavu kurjeg oka su kompletni.
Kurje oko se najčešće javlja na spoljnjoj strani malog nožnog prsta, na vrhu - iznad zgloba na gornjoj strani prstiju i između prstiju - najčešće izmedju IV i V prsta. Ovi delovi stopala su uglavnom izloženi povećanom pritisku, a prostor između prstiju je usled kontinuiranog trljanja i znojenja posebno podložan kožnim promenama. Kurje oko na vrhovima prstiju i na malom prstu je uglavnom tvrdo, dok je kurje oko između prstiju mekše konsistencije - heloma molle, što je posledica pojačanog znojenja tog predela. Ovo mekano kurje oko je podložnije infekciji od tvrdog, posebno kod obolelih od šećerne bolesti.
Favorizujući faktori za pojavu kurjeg oka na prstima su: nošenje suviše tesne obuće, intenzivno i dugotrajno znojenje stopala u patikama ili obući od veštačkog materijala, nošenje cipela ili patika bez čarapa (stopalo se direktno tare o obuću), prevelike ili preuske čarape, opterećenje stopala u određenim sportovima, deformiteti stopala - neravnomerna raspodela opterećenja, preterana telesna težina, genetski faktori.
Kao što je već rečeno, a nije na odmet još jednom istaći, kod obolelih od šećerne bolesti se često na stopalima pojavljuju kurje oči, a uzrok tome je slaba cirkulacija i postojeća polineuropatija, usled koje oboleli gube osećaj povećanog pritiska na određene delove stopala. Kod ovih pacijenata lečenje kurjeg oka treba započeti blagovremeno da ne bi došlo do pojave dijabetičnog ulkusa.
Lečenje kurjeg oka
U velikom broju slučajeva kurje oko se može lečiti, odnosno i ukloniti, u kućnim uslovima. Kao prvi korak koji treba preduzeti je eliminacija faktora koji su doveli do njihove pojave. To znači smanjenje spoljnjeg pritiska na mesto gde se kurje oko pojavilo, kao i preduzimanje mera protiv pojačanog znojenja stopala, trenja između prstiju, trenja između obuće i kože stopala, uključujući i negu kože stopala.
U tom cilju potrebno je, ukoliko se nosi uska, neudobna obuća, veoma visoke potpetice, obuća od veštačkog materijala ili se ceo dan provodi u patikama, izabrati drugu vrstu obuće, od prirodnih materijala, koja neće vršiti pritisak na pojedine delove stopala, koja je šira, mekša, udobnija i omogućava ventilaciju. Naročito treba izbegavati uske cipele sa visokom potpeticom, jer se tada težište prebacuje na prednji deo stopala i povećava se pritisak na prelaz tabana u prste. U slučaju postojanja ravnih tabana ili deformiteta prstiju, koristiti odgovarajuće uloške ili ortoze za dekompresiju ugroženog područja.
Lečenje kurjeg oka u kućnim uslovima se sprovodi na taj način, što se stopala potope u toplu vodu, najbolje sa dodatkom morske soli, u trajanju 5 do 10 minuta, da bi gruba koža na tabanima omekšala. Nakon toga se predeo kurjeg oka blago trlja kamenom i postepeno se skida gornji orožali sloj kože. Ovaj postupak ne treba forsirati, bolje je raditi u više mahova da se ne bi stvorila rana. Nikako ne koristiti nožiće ili neka druga sečiva. Nakon toga treba premazati stopala hidratantnom kremom. Preporučuju se i oblozi, losioni i kreme koje sadrže salicilnu kiselinu, koja je odličan keratolitik, što znači da razmekšava orožale ćelije i olakšava njihovo uklanjanje. Takođe i preparati sa dodatkom uree koji hidriraju kožu.
Na tržištu postoje i posebni samolepljivi flasteri koji se lepe neposredno na samo na kurje oko, nakon čega kurje oko pobeli, razmekša, pa se može izvući u celosti u jednom mahu ili u ponovljenim postupcima. Ovi flasteri se koriste prema uputstvu proizvođača, obično se stavljaju na svakih 8 do 48h, najduže do 2 nedelje.
U kućnim uslovima se može primeniti i tretman sa sodom bikarbonom koja je takođe keratolitik. Potope se noge, do 10 minuta, u lavor tople vode, dodaju tri kašike sode bikarbone, a zatim se orožali delovi postepeno skidaju kamenom za pete. Ponavljati svakog dana dok se kurje oko postepeno ne eliminiše. Sličan postupak se može izvesti sa jabukovim sirćetom. U lavor sa toplom vodom se sipaju 2 supene kasike jabukovog sirćeta, sve ostalo se radi kao i u slučaju sa sodom bikarbonom. Dobro je u lavor dodati i kašiku maslinovog ulje ili pak maslinovo ulje utrljavati u predeo kurjeg oka svakodnevno nekoliko puta. Na taj način će orožali sloj omekšati i lakše se skinuti.
Postupak sa belim lukom: poznato je da beli luk ima mnoga lekovita svojstva, između ostalog, antizapaljenska i takozvana fibrinolitička dejstva potpomaže rastvaranje kapsule kurjeg oka). Izgnječe se dva čena belog luka, napravi se oblog, koji treba da deluje na kurje oko po oko 10 do 15 minuta tokom nekoliko dana. Nakon što kurje oko omekša, pokuša se izvaditi pincetom.
Kako ukloniti kurje oko
Ukoliko u kućnim uslovima, putem gore opisanih mera, ne uspemo da uklonimo kurje oko, potrebno je potražiti medicinsku pomoć. Takodje, ako se pojave znaci sekundarne infekcije u vidu okolnog crvenila ili ukoliko bolujete od šećerne bolesti, ne treba da pokušavate sami da eliminišete kurje oko, već je najbolje obratiti se lekaru koji se time bavi - pedologu.
Podolog može pomoću specijalnog oštrog alata izvršiti postepeno odstranjivanje zadebljalih slojeva kože koje čine kurje oko. Ova metoda se zove debridman.
Druga metoda odstranjivanja kurjeg oka je ekskohleacija, koja podrazumeva uklanjanje promena pomoću oštre, metalne kašike i radi se u lokalnoj anesteziji. Nakon postupka, na mestu kurjeg oka, ostaje mali krater koji treba redovno negovati, održavati higijenu i eventualno privremeno zaštititi flasterom, da ne bi došlo do infekcije.
Elektrokoagulacija je takođe efikasna metoda kojom se pomoću niskofrekventnih struja radi spaljivanje orožalog tkiva kurjeg oka. Lasersko uklanjanje kurjeg oka je savremena i brza procedura za uklanjanje kurjeg oka koja se izvodi pod lokalnom anestezijom, komforna je, bezbedna i efikasna. Nakon uklanjanja takođe ostaje mali otvor koji treba zaštiti od infekcije.
Hirurška intervencija se najčešće primenjuje u slučajevima kada su konzervativni tretmani neuspešni i kada je, osim uklanjanja kurjeg oka, potrebno još i otkloniti probleme koji su uzročnici njegove pojave. Hirurški se, praveći mali rez, iseče kurje oko do njegovog korena, a ukoliko postoji potreba, radi se i uklanjanje čukljeva ili operativno zbrinjavanje deformisanih prstiju sa uklanjanjem izraslina na kostima koje su uzrok povećanog pritiska na tkiva iznad njih. Skidanja konaca nekon ušivanja rane vrši se posle desetak dana, a oko 3 nedelje je potrebno štedeti nogu od dodatnog pritiska. Ukoliko je rađena intervencija na kostima oporavak traje od šest nedelja do tri meseca.
Prevencija pojave kurjeg oka
Koža stopala je deblja i tvrđa od kože ostalih delova tela, a često je i usled pojačanog znojenja i gubitka tečnosti, suva i dehidrirana, pa je sklona pucanju i formiranju hiperkeratoza. Zbog toga je neophodno povremeno natapati stopala u toploj vodi, raditi piling mrtvih ćelija, nanositi svakodnevno hidratantnu kremu sa dodatkom uree ili glicerina. Ne koristiti loše sapune koji dodatno isušuju kožu, piti dovoljno tečnosti.
Posebnu pažnju treba posvetiti odabiru obuće, koja treba da bude od prirodnih materijala, cipele da ne budu niti preuske, niti prevelike, visina potpetice da bude između 1,5 i 3,5cm i da pružaju dobru podršku svodu stopala. Takođe je preporučljivo korišćenje mekanih, silikonskih jastučića za pete, zatim uložaka koji će dati potporu stopalu, kao i ortoza i umetaka ukoliko su prsti deformisani, u cilju amortizovanja pritiska na njih. Obratiti pažnju i na čarape (ne nositi obuću bez čarapa jer se tako povećava trenje između stopala i cipela), da one ne budu ni preuske, a ni suviše široke. Ukoliko već postoji kurje oko, u okviru njegovog tretmana, treba koristiti uloške sa otvorom u predelu kurjeg oka, da bi se smanjio pritisak na njega.
Kurje oko je zadebljanje kože koje se javlja na mestima najvećeg pritiska ili trenja, odnosno iznad izbočina kostiju, pogotovo ako su one neposredno ispod kože. Formira se da bi zaštitilo određeno područje od izvora pritiska i trenja. Najčešće se pojavljuje na peti, tabanu - prelaz između tabana i prstiju, iznad zglobova prstiju nogu i između prstiju. Veoma je bolno na pritisak i može ometati svakodnevne aktivnosti.
Leči se počev od kućne nege, zatim kod podologa i na kraju, ukoliko ove prethodne mere ne daju rezultate i hirurškom intervencijom. Veoma je važno na vreme primeniti gore pomenute preventivne mere u cilju sprečavanja njegove pojave.
Bolesti
