Stopala su često zanemaren deo tela i dok su zdrava skloni smo da im ne posvećujemo dovoljno pažnje.
Grešimo!
Relativno mala, stopala su fizički oslonac nasem telu, trpe veliko opterećenje i ona su jedini deo tela koji je u neposrednom kontaktu sa podlogom. Zbog toga, ona imaju ključnu ulogu u odrzavanju ravnoteze i statike i omogućavanju adekvatne dinamiku tela.
Uloga perioreceptora u stopalima
Zahvaljujuci odredjenim receptorima u stopalima - zvanim proprioreceptori, putem nervnih završetaka kojih u stopalu ima oko 7000, prenose se informacije o vrsti i kvalitetu podloge po kojoj hodamo, do nesvesnih moždanih struktura. Na taj način se aktivira komplikovani mehanizam, tj sprega -periferni nervni sistem- mozak-mišici. Što je više receptora u stopalima stimulisano, utoliko više informacija dopire do mozga, muskulatura se ravnomernije aktivira, držanje tela je pravilnije, ravnoteža bolja.
Značaj bosonogog hodanja
Upravo zbog toga se preporučuje da mala deca što više hodaju bosa, jer se na taj nacin pospešuje razvoj onih centara koji regulišu automatizam pokreta.
Podsetimo se samo koliko se složenih pokreta izvede prilikom trčanja, skakanja, doskoka, plesa- balet, kolo, okretne igre itd, a da mi u stvari uopšte nemamo svest o tome koliko , u kom trenutku i na koji način se pojedini mišići aktiviraju.
Pravilna i lepo oblikovana stopala su uslov za njihovu normalnu statičku i dinamičku funkciju.
Čak su i stari Grci posvećivali veliku pažnju stopalima, oblikujuci ih majstorski na svojim skulpturama i ističući njihovu lepotu.
Kada je čovek počeo da nosi obuću, izgubio je direktan kontakt sa prirodnim okruženjem koje mu je stimulisalo refleksne tačke na stopalu i tada su se pojavili prvi znaci njihove deformacije i obolenja .
Anatomija stopala
Stopalo se sastoji od 26 kosti, 33 zgloba, 31 mišića, 144 ligamenata, ima jedan poprečni i dva uzdužna svoda.
Usled ovako komplikovane anatomske gradje sklono je povredjivanju i pojavi deformiteta, pogotovo ukoliko su i mišići potkolenice, koji sinergistički deluju, oslabljeni.
Stara, nepogodna, tesna obuća, visoke potpetice, oštećeni rubovi, pomereno težište oslonca stopala, sve to dovodi do deformeteta stopala, slabljenja mišića, gubitka ravnoteže, sklonosti ka padu i opasnosti od preloma i trajnog invaliditeta. Takođe su ugroženni i veliki zglobovi- kolena, kukovi, kao i lumbosakralni deo kičmenog stuba.
Najčešća obolenja stopala:
- deformacije, najčešće izazvane nepodesnom obućom,
- reumatske promene - u sklopu reumatizma uopšte,
- pojava čukljeva,
- giht - metabolički poremećaj,
- bradavice, kurje oči, žuljevi,
- atletsko stopalo - gljivično- bakterijska infekcija kože stopala, najčešće izmedju prstiju i na gornjoj strani stopala.
Mnoge bolesti se ispoljavaju simptomima vezanim za stopalo. To su: arterioskleroza, dijabetes, periferna venska insuficijencija, arterijalni spazmi.
Znači, pri svakoj pojavi utrnulosti, ukočenosti stopala, sevajućih bolova, osećaja mravinjanja, žarenja i hladnoće, trebalo bi konsultovati lekara.
Kako negovati stopala?
Kao prvo - nošenje adekvatne i često menjanje obuće, nošenje pamučnih čarapa. Redovno pranje blagim sapunima.
Bar jednom nedeljno kupka u mlakoj vodi sa dodatkom morske soli i eteričnih ulja, nakon toga uraditi piling orožalih slojeva kože.
Mazati hidrantnim kremama sa ureom, kolagenom i AD vitaminom. Nokte treba seći ravno - horizontalno, da ne bi došlo do urastanja ivica noktiju u meso.
Izbegavati bosonogo hodanje u okolini bazena, u spa centrima i fitnes klubovima - opasnost od zaražavanja gljivicama.
Ne zanemarite vaša stopala, ona vas nose tokom čitavog života!
Bolesti
