Leukemija - sve što bi trebalo da znate o malignoj bolesti ćelija krvi

• Vrste leukemije
• Simptomi leukemije
• Leukemija kod dece
• Šta izaziva leukemiju kod dece
• Leukemija kod starijih osoba
• Lečenje leukemije
• Kako se dijagnostikuje leukemija
• Život sa leukemijom
• Kada posumnjati na leukemiju
• Da li je leukemija izlečiva
• Kako izgledaju modrice kod leukemije

Leukemija je maligna bolest krvi i koštane srži koja se karakteriše nekontrolisanom proizvodnjom nezrelih belih krvnih zrnaca (leukocita). U normalnim uslovima, bela krvna zrnca se proizvode u koštanoj srži i igraju važnu ulogu u imunološkom odgovoru organizma. Međutim, kod osoba sa leukemijom, normalan proces sazrevanja belih krvnih zrnaca je poremećen, što dovodi do akumulacije nezrelih i neefikasnih ćelija.

Vrste leukemije

Postoje četiri glavne vrste leukemije:

• Akutna limfoblastna leukemija (ALL): Ovo je najčešći oblik leukemije kod dece, ali se javlja i kod odraslih osoba. Karakteriše je brz razvoj nezrelih limfocita (belih krvnih zrnaca) u koštanoj srži. ALL može brzo napredovati i zahteva agresivno lečenje.

• Akutna mijeloblastna leukemija (AML): Ova vrsta leukemije nastaje kada se mijeloblasti (neozrele ćelije koje se razvijaju u bela krvna zrnca) u koštanoj srži nepravilno razmnožavaju. AML se javlja kod odraslih osoba i retko kod dece. Ona takođe zahteva intenzivno lečenje.

• Hronična limfocitna leukemija (CLL): Ovo je najčešći tip leukemije kod odraslih osoba. CLL se karakteriše postepenim rastom zrelih, ali abnormalnih limfocita (belih krvnih zrnaca) u krvi, koštanoj srži, limfnim čvorovima i drugim tkivima. Često se otkriva tokom rutinskog krvnog testa i može imati sporiji tok u odnosu na akutne oblike leukemije.

• Hronična mijeloična leukemija (CML): Ova vrsta leukemije nastaje kada se mijeloidne ćelije (koje se razvijaju u bela krvna zrnca) nekontrolisano umnožavaju. CML se obično javlja kod odraslih osoba. Ranije se smatrala teškom i agresivnom bolešću, ali danas je prognoza značajno bolja, zahvaljujući ciljanoj terapiji.

Ove vrste leukemije se dalje mogu podeliti na podtipove u skladu sa specifičnim karakteristikama ćelija i genetskim promenama. Svaka vrsta leukemije zahteva individualni pristup lečenju, koji se određuje na osnovu stadijuma bolesti, genetskih karakteristika i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Simptomi leukemije

Simptomi leukemije mogu varirati u zavisnosti od vrste leukemije, stadijuma bolesti i individualnih karakteristika pacijenta.

• Umor i slabost: Osećaj konstantnog umora i nedostatka energije može biti prisutan. Osoba može osećati umor čak i nakon odmora ili manje fizičke aktivnosti.

• Česte infekcije: Smanjena sposobnost imunološkog sistema da se bori protiv infekcija može rezultirati čestim ili teškim infekcijama. Javljaju seponavljajuće infekcije grla, pluća, urinarnog trakta ili kože.

• Povećanje limfnih čvorova: Limfni čvorovi mogu biti otečeni i vidljivi ili se mogu palpirati kao izbočine ispod kože. Često ih možemo primetiti u vratu, pazuhu ili preponama.

• Neobjašnjivi gubitak telesne težine: Osoba može gubiti telesnu težinu bez očiglednih razloga, kao rezultat smanjenog apetita, metaboličkih promena ili drugih faktora povezanih sa leukemijom.

• Bol u kostima i zglobovima: Bolovi u kostima, zglobovima i ekstremitetima mogu se pojaviti kao posledica nakupljanja malignih ćelija u koštanoj srži.

• Krvarenje i modrice: Sklonost krvarenju i pojave modrica mogu biti posledica smanjenja broja trombocita (krvnih pločica) u krvi. Rezultat može biti krvarenje desni, produženim krvarenjem nakon povreda ili stvaranje modrica bez očiglednih uzroka.

• Povećana osetljivost na infekcije: Osobe s leukemijom su podložnije infekcijama jer maligne ćelije konkurišu sa zdravim krvnim ćelijama, uključujući one koje igraju važnu ulogu u imunološkom odgovoru.

Ovi simptomi nisu specifični samo za leukemiju i mogu se javiti i kod drugih zdravstvenih stanja. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, važno je da se konsultujete s lekarom kako biste dobili tačnu dijagnozu i odgovarajuću terapiju.

Leukemija kod dece

U dečijem periodu leukemija može da se javi kod dece od najmlađeg uzrasta pa sve do 18. godine. Kod dece i adolescenata akutna limfoblastna leukemija čini trećinu svih zloćudnih bolesti. U Srbiji broj novootkrivenih slučajeva na godišnjem nivou iznosi oko 70. Najčešće se javlja u uzrastu od 3 do 7 godina i nešto je češća kod dečaka.

S obzirom na činjenicu da leukemije mogu biti akutne i hronične, za dečiji uzrast je karakteristično da su one u 95% do 99% slučajeva akutnog tipa. U 80% slučajeva radi se o akutnoj limfocitnoj leukemiji. Stopa petogodišnjeg preživljavanja kod dece kod kojih je lečenje započeto na vreme iznosi oko 70%. Bez lečenja, bolest neminovno dovodi do smrtnog ishoda.

Akutna leukemija kod dece se javlja iznenada, naglo i ukoliko se ne započne lečenje na vreme, napreduje veoma brzo. U krvi obolelih se nalazi ogromna količina nezrelih leukocita koji su potpuno nefunkcionalni, što znači da nisu sposobni za svoju ulogu u odbrani organizma od infekcije, a sa druge strane svojim prisustvom potiskuju druge elemente krvne loze - eritocite i trombocite.

Kod akutne leukemije se sa terapijom počinje odmah i to primenom standardnih hemioterapijskih protokola, što znači da se pre započinjanja terapije ne određuje stadijum bolesti, jer ona u trenutku postavljanja dijagnoze već zahvata čitav organizam.

Početak bolesti se uglavnom manifestuje slabošću i malaksaloscu, lakim zamaranjem, gubitkom apetita, bolovima u zglobovima i kostima. Navedeni simptomi su nespecifični i mogu da nalikuju gripu ili nekom drugom banalnom infektu. Dete je izrazito bledo usled postojeće anemije i često se žali na vrtoglavicu. Javlja se povišena temperatura i znojenje, a usled nezrelosti belih krvnih zrnaca povećana je sklonost ka infekcijama (koža, gornji i donji disajni putevi, mada u težim slučajevima može doći čak i do sepse).

Pošto je broj trombocita (ćelija koje učestvuju u normalnom procesu koagulacije krvi) smanjen, dete ima brojne modrice po koži, na sluznicama se viđaju tačkasta (petehijalna) krvarenja, često krvari iz nosa, a može nastupiti i krvarenje unutar različitih organa (jetra, slezina). Česte su i stomačne tegobe u vidu bolova, mučnine, povraćanje, koje nastaju usled povećanja jetre, slezine i limfnih čvorova u abdomenu, a do čega dolazi zbog nagomilavanja abnormalnih ćelija bele krvne loze u tim organima.

Što se prognoze bolesti tiče, akutna limfocitna leukemija ima povoljniji ishod od akutne mijeloidne leukemije. Uspešnost izlečenja, uz primenu savremenih protokola, se kreće od od 60% do 90% i zavisi od imunološkog statusa obolelog, od momenta započinjanja lečenja, odnosno od pojave recidiva i od reakcije organizma na primenjenu terapiju. Kod dece između 3 i 10 godina prognoza je najbolja, jer se u 50% slučajeva postiže izlečenje hemioterapijom ili transplantacijom koštane srži, koja se radi u slučajevima recidiva i kada hemioterapija ne daje pozitivne rezultate.

Šta izaziva leukemiju kod dece?

Uzroci leukemije još uvek predstavljaju nepoznanicu, međutim, smatra se da je kao i za pojavu ostalih malignih bolesti, neophodno dugotrajno sadejstvo više različitih faktora, kako spoljašnjih tako i unutrašnjih, uključujući i genetske.

Sto se tiče spoljašnjih faktora spomenucemo jonizujuća zračenja, radiološka snimanja tokom trudnoće, izlaganje otrovima i kancerogenim materijama (benzinska isparenja, teški metali, organski rastvarači). Zatim, tu su i biološki faktori (virusi, infekti). Smanjenje imuniteta organizma takođe dovodi do toga da organizam ne prepoznaje maligne ćelije na vreme i ne eliminiše ih (na primer u slučaju hemoterapija zbog neke druge maligne bolesti ili postojanje retkih urođenih imunoloških oboljenja). Deca rođena sa Daunovim sindromo i Klinefelterovim sindromom takođe imaju povećan rizik, oboljevaju u 2 do 3% slučajeva. Takođe, i neke hematološke bolesti kao što je aplastična anemija, povećavaju rizik. Što se tiče braća i sestara obolelog, verovatnoća da će i oni oboleti je veoma mala.

Leukemija kod starijih osoba

Kod odraslih osoba leukemija čini oko 10% svih malignih nolesti, najzastupljenija je kod osoba starosnog doba od 65 do 74 godine. Češća je kod muškaraca nego kod žena. U 20% slučajeva radi se o akutnoj limfocitnoj leukemiji, dok je hronična limfocitna leukemija (HLL) mnogo češće zastupljena - čak u 80% slučajeva.

Hronična limfocitna leukemija predstavlja najčešću hematološku bolest odraslih osoba i karakteriše se nakupljanjem u krvi i tkivima patoloških limfocita, koji se morfološki malo razlikuju od normalnih, međutim, oni su disfunkcionalni. Ova vrsta leukemije odraslih uglavnom se javlja nakon 60. godine života i to češće kod muškaraca. Nasleše kod ove vrste bolesti ima određenu ulogu u učestalosti pojavljivanja, naime osobe koje imaju rođake prvog stepena obolele od HLL ili drugih oboljenja koštane srži, sklonije su povećanom riziku.

Hronične leukemije se razvijaju postepeno, često im prethodi preleukemijski sindrom, ponekad čak i u trajanju od nekoliko godina, manifestuje se pojavom anemije, trombocitopenije i granulocitopenije. Odlikuje ih prisustvo u krvi zrelih, nenormalnih leukocita, koji se sporo umnožavaju i tokom određenog vremenskog perioda funkcionišu relativno normalno. Simptomatologija je i kod starijih osoba u početku nespecificna i opšta, u vidu povišene temperature, bolova u kostima i zglobovima i otoka limfnih čvorova, ali ubrzo zamor, otežano disanje i malaksalost postaju izraziti, što motiviše obolelog da se javi na pregled lekaru.

Kod 25% bolesnika, kod kojih ne postoji uvećanje limfnih žlezda, bolest se otkriva slučajno, prilikom rutinskih laboratorijskih analiza. Učestale infekcije respiratornog sistema takođe mogu biti prvi znaci bolesti kao i pojava herpes zostera i drugih virusnih kao i gljivičnih oboljenja. Ponekad se kod starijih osoba javljaju simptomi angine pektoris usled anemije i nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom. Osim modrica po koži česta su i krvarenja iz desni, hemoroida, a kod žena i iz materice. Ova krvarenja su znak da je bolest već poodmakla.

Dijagnoza se uglavnom postavlja nalazom u krvi malih, atipičnih limfocita, zatim na osnovu nalaza uvećanih limfnih čvorova i povećane slezine. Lečenje obolelih od hronične limfocitne leukemoje (HLL), zavisi od uznapredovalosti bolesti, prisustva simptoma i postojanja drugih bolesti, kao i od opšteg stanja organizma. Oboleli u ranoj fazi bolesti treba da se kontrolišu na 3-4 meseca i da ne primaju specifičnu terapiju sve dok ne dođe do razvoja simptoma. Ukoliko se javi bezbolno uvećanje limfnih čvorova na vratu, pazuhu ili preponama, povišena telesna temperatura, noćno znojenje, gubitak na telesnoj težini, umor, sklonost ka infekcijama, krvarenje iz nepoznatog razloga, treba se obratiti lekaru radi tretmana.

Lečenje se sprovodi ukoliko postoje izraziti znaci insuficijencije koštane srži sa anemijom i trombocitopenijom, ako povećane limfne zlezde komprimuju okolne organe i kada je slezina uvećana. Savremene metode lečenja su veoma uspešne i nakon nekoliko primenjenih ciklusa postiže se parcijalna ili kompletna remisija kod čak 48%-58% pacijenata. Kod 60 do 80% odraslih postiže se remisija koja traje oko 18 meseci, ali može trajati i dve i više godina. Oko 20%-30% odraslih pacijenata preživi 5 godina. Svaka remisija bolesti pogoršava stanje obolelog, jer svaka sledeća kraće traje i teže se leči. Lošiju prognozu imaju starije osobe, sa velikim brojem leukocita u krvnoj slici, a takođe i oni oboleli koji su od početka skloni krvarenju i infekcijama. U odmakloj fazi bolesnici umiru usled napredovanja bolesti, krvarenja, sekundarne infekcije, a na dužinu preživljavanja utiče i starost obolelog. Ukoliko pacijent ne reaguje na hemioterapiju radi se transplantacija koštane srži.

Lečenje leukemije

Lečenje leukemije zavisi od vrste leukemije, stadijuma bolesti, genetskih karakteristika i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Hemoterapija: Hemoterapija je glavni oblik lečenja za mnoge vrste leukemije. Koristi se kombinacija lekova koji su namenjeni ubijanju malignih ćelija ili sprečavanju njihovog rasta i širenja. Hemoterapija može uključivati različite režime lekova i cikluse tretmana.

Radioterapija: Radioterapija koristi zračenje visokog intenziteta kako bi ciljano uništila maligne ćelije. Može se primenjivati na određena područja tela gde se nalazi koncentracija malignih ćelija, kao što su koštana srž, limfni čvorovi ili druga zahvaćena tkiva.

Ciljana terapija: Ciljana terapija koristi lekove koji ciljaju specifične molekularne promene ili abnormalnosti prisutne u malignim ćelijama. Ovi lekovi mogu inhibirati specifične puteve rasta ćelija ili blokirati molekule koje podržavaju rast tumora.

Imunoterapija: Imunoterapija je terapijski pristup koji koristi sposobnost imunološkog sistema da prepozna i uništi maligne ćelije. Može uključivati upotrebu antitela, vakcina ili drugih lekova koji stimulišu imunološki odgovor protiv leukemije.

Transplantacija koštane srži: Transplantacija koštane srži ili matičnih ćelija može biti opcija lečenja za određene vrste leukemije. Uključuje zamenu oštećene ili maligne koštane srži sa zdravom koštanom srži ili matičnim ćelijama odgovarajućeg davaoca.

Terapija održavanja: Nakon završetka intenzivnog lečenja, neki pacijenti mogu biti podvrgnuti terapiji održavanja koja se sastoji od kontinuirane niske doze lekova kako bi se sprečio povratak bolesti.

Osim ovih terapija, lečenje leukemije obično zahteva timski pristup koji uključuje hematologe, onkologe, radiologe, patologe i druge stručnjake. Redovno praćenje, laboratorijski testovi i snimanja su važni kako bi se procenio odgovor na terapiju i prilagodile dalje strategije lečenja.

Kako se dijagnostikuje leukemija?

Kao što je već navedeno, u početnom stadijumu bolesti leukemije se ispoljava prilično nespecifičnom simptomatologijom. Simptomi mogu ličiti na infekciju gornjih i donjih respiratornih puteva, stomačne tegobe su slične sindromu nervoznih creva, malaksalost i umor mogu biti posledica nepravilne ishrane i malnutricije.Zbog toga je prilikom postavljanja dijagnoze u prvom koraku neophodno uzeti detaljnu anamnezu i imati na umu da se možda radi i o leukemiji.

U cilju postavljanja dijagnoze je neophodno uraditi sledeće:

• kompletnu krvnu sliku, sedimentaciju,
• biohemijske analize za utvrđivanje stanja jetre i bubrega,
• ultrazvučni pregled abdomena i bubrega,
• rtg pluća - radi detekcije eventualnih promena na plućnom parenhimu,
• lumbalna punkcija - radi analize moždane i kičmene tečnosti i eventualnog prisustva patoloških ćelija u njoj,
• ct,
• magnetna rezonanca.

U razmazu periferne krvi nalazimo znake anemije - odnosno smanjenje broja eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), smanjenje broja trombocita (krvnih pločica zaduženih za proces koagulacije krvi), a takođe i smanjen broj takozvanih granuliranih leukocita. Što se tice ukupnog broja leukocita, on je najčešće povećan, ali može biti i smanjen, ili u granicama normale.Takođe, karakteristično je da se u nalazu periferne krvi nalazi velika količina takozvanih blastnih ćelija, odnosno nezrelih ćelija belih krvnih zrnaca, koja nisu sposobna za obavljanje svoje fiziološke funkcije. Radi preciznije dijagnostike i određivanja tipa leukemije radi se i punkcija ili biopsija koštane srži. I jedna i druga metode služe u cilju dobijanja uzorka koštane srži, punkcija se radi sa iglom manjeg promera, a biopsija iglom većeg dijametra radi dobijanja obimnijeg uzorka. Uzorak se uzima iz karlične kosti.

Savremene dijagnostičke procedure podrazumevaju i primenu molekularne genetike, pomoću koje se određuje kombinacija hromozoma u jezgru, odnosno kariotip. Ovo pomaže pri utvrđivanju podtipova akutnih leukemija, a radi donošenja odluke o načinu lečenja. Kod pacijenata sa normalnim kariotipom prognoza je uglavnom povoljnija od onih kod kojih postoje hromozomske abnormalnosti.

Život sa leukemijom

Leukemija, kao maligna bolest krvi, predstavlja prekretnicu u životu kako samog obolelog tako i njegovih ukućana. Poseban je problem kada je u pitanju mlada osoba, dete ili adolescent. Prognoza toka bolesti, osim što zavisi od vrste i stadijuma oboljenja, u velikoj meri je uslovljena i dotadašnjim zdravstvenim stanjem obolelog, vrstom primenjene terapije, redovnošću uzimanja lekova u skladu sa protokolima lečenja, kao i motivacijom i željom samog pacijenta za ozdravljenjem.

Dete treba da bude upoznato sa prirodom svoje bolesti u onolikoj meri u kojoj je u stanju da shvati s obzirom na svoj uzrast. U periodu kada se ne nalazi na bolničkom lečenju, roditelji treba da se potrude da obezbede detetu, što je više moguće, vođenje normalnog života, a to podrazumeva igru sa ostalom decom, ili ako stanje deteta dozvoljava i redovan odlazak u školu. Na taj način će se i samo dete motivisati i probudiće mu se želja za ozdravljenjem. Nastavno osoblje treba da bude upoznato sa bolešću deteta, a neophodno je i da, u slučaju potrebe, ima kontakt telefon roditelja ili staratelja. Takođe, u obavezi je da ukoliko se pojavi bilo koje zarazno oboljenje u razredu, odmah obavesti roditelje o tome. Bilo bi dobro da razredni starešina objasni ostalim učenicima prirodu bolesti od koje njihov drug boluje, da ne bi u slučaju pogoršanja ili nuspojava hemioterapije (opadanja kose), došlo do neprijatnih situacija po obolelog. Ukoliko se dete nalazi na bolničkom lečenju, poželjno je da komunicira sa drugarima da se ne bi osećalo izdvojenim iz grupe. Što se školskih aktivnosti tiče, na odeljenjima za lečenje leukemije, postoje nastavnici koji pomažu deci da savladaju potrebno gradivo. Prilikom poseta obolelom u bolnici, bez obzira da li je u pitanju dete ili odrasla osoba, ne treba u istom trenutku da se nalazi više od dve osobe. Posetioci ne smeju da sedaju na bolesnički krevet. Ljubljenje i rukovanje je zabranjeno. Ako neko dodiruje dete, prethodno pranje ruku je neophodno. Što se tiče donošenja hrane obolelom, najbolje je raspitati se kod medicinskog osoblja o dozvoljenim namirnicama..

U toku boravka kod kuće, najbolje bi bilo da obolela osoba ima svoju zasebnu sobu, čistu, urednu, sa što manje nameštaja, da bi se higijena lakše održavala. Omogućiti obolelom da se istušira svakog dana, bilo da je u kući ili u bolnici - dovoljno je jednom dnevno (posle velike nužde je obavezna higijena analnog predela). Treba redovno prati ruke - i bolesnik i osobe koje stupaju u kontakt sa njim. Takođe je neophodno svakodnevno menjati donji veš, naročito ako nalazi u krvi ukazuju na neutropeniju, jer je tada povećana opasnost od sekundarnih infekcija. Obratiti pažnju nezi usne duplje i zuba. Ako postoje ranice po ustima i desni krvare, privremeno ne koristiti četkicu za zube, već redovno posle obroka dobro isprati usnu duplju vodom ili čajem od kamilice ili zalfije. Ukoliko ne postoje promene na sluznicu usta, treba zube prati tri puta dnevno četkicom i pastom za zube. Karies obavezno lečiti.

Ishrana treba da bude raznovrsna i kvalitetna. U slučaju promena u ustima treba davati pretežno tečnu hranu, mlaku, ne mnogo začinjenu. Oboleli obično nema odgovarajući apetit pa bi trebalo da jede češće, manje obroke. Treba da uzima sve vrste namirnica, uključujući i meso, pa ukoliko nije u stanju da ga sažvaće, pripremiti mu u mlevenom obliku. Korisne su sve vrste supa i čorbica sa dosta povrća. Vitaminski preparati su zabranjeni. Ne davati obolelom hranu koja nije sveže pripremljena ili duže stoji na sobnoj temperaturi - duže od 1h, presno jaje ili majonez, sireve sa pijace, hranu sa uličnih kioska, voće i povrće koje se ne može dobro oprati (salata, jagode, maline), hranu koja može oštetiti sluznicu usne duplje (čips, dvopek, slani štapići, prženi krompirići, orasi, lešnici). Dozvoljene su šetnje po svežem vazduhu, ne izlagati se direktnom dejstvu sunčevih zraka. Nikako ne treba boraviti u zatvorenom prostoru sa mnogo ljudi (bioskopi, javna prevozna sredstva), ne ići na bazen. Boravak na moru i na velikim visinama se ne preporučuje

Najčešća pitanja

Kada posumnjati na leukemiju

Što se tiče leukemije, zanimljiv je podatak da većina obolelih pre toga nije bolovala ni od kakve bolesti. U jednom trenutku kod njih dolazi do ispoljavanja genetske mutacije matičnih ćelija koštane srži i one se nenormalno umnožavaju, pa tako izmenjene nisu u stanju da obavljaju one funkcije u organizmu koje u fiziološkim uslovima treba da obavljaju. Da bi lečenje bilo uspešno, dijagnozu je važno postaviti što pre i na vreme.

Prvi simptomi na koje treba obratiti pažnju, kod do tada zdravih osoba, su:

• iznenadna malaksalost koja je nastupila bez nekog određenog povoda,
• pojačana sklonost ka infekcijama,
• lako nastajanje modrica po koži, bez prethodne traume ili nakon minimalne traume,
• pojava obilnijih menstrualnih krvarenja kod žena.

Ukoliko se navedene tegobe jave, prvi korak koji treba preduzeti je otići na pregled ordinirajućem lekaru, koji će, nakon isključenja eventualnog postojanja neke druge bolesti, uputiti pacijenta na rutinske laboratorijske analize. One će, u slučaju da je u pitanju leukemija, pokazati tipične promene - anemiju, trombocitopeniju i poremećaj u beloj krvnoj lozi – leukocitozu ili neka druga odstupanja od normale.

Da li je leukemija izlečiva?

Poslednjih decenija se, što se lečenja leukemija tiče, postigao ogroman napredak. Nelečena leukemija sigurno dovodi do smrti obolele osobe. Uspeh lečenja zavisi od mnogobrojnih faktora. U prvom redu zavisi od ranog postavljanja dijagnoze i blagovremenosti započinjanja lečenja. U vezi s tim, zavisi i od toga da li su leukemične ćelije infiltrirale i druge organe kao što su kičmena moždina i mozak. Zatim, kada su u pitanju deca, uspeh lečenja zavisi i od njihovog uzrasta, a kod odraslih, od godina starosti, opšteg stanja organizma, kao i od prisustva drugih pridruženih bolesti.

U današnje vreme na raspolaganju su metode identifikovanja genskih mutacija, tako da terapija može da se prilagodi svakom pacijentu ponaosob. Uspeh lečenja nadalje zavisi i od toga koliki je bio broj belih krvnih zrnaca pri postavljanju dijagnoze, da li su leukemijske ćelije potekle od B ili T limfocita i od brzine i količine pada broja leukocita nakon započinjanja terapije. U toku lečenja leukemije, zbog pada imuniteta, najveći problem za lekare i pacijente predstavljaju sekundarne infekcije. Većina smrtnih ishoda leukemičnih bolesnika izazvano je infekcijama.

Cilj hemioterapije je normalizacija krvne slike odnosno uvođenje u stanje "remisije". Uspešna remisija pomoću savremene terapije postiže se kod oko 75% mlađih pacijenata i kod 40 do 50% starijih pacijenata preko 60 godina. Nakon postignute remisije daje se takozvana "učvršćujuća terapija" da bi se smanjio rizik od recidiva bolesti, jer svaki sledeći recidiv dovodi do pogoršanja opšteg stanja pacijenta i komplikovanijeg lečenja. Ukoliko remisija traje 5 i više godina, smatra se da je pacijent izlečen. Petogodišnje preživljavanje kod odraslih je 20 do 50%, dok je kod dece i mlađih odraslih oko 80 do 90%. Ako se remisija ne postiže putem hemoterapije, u nekim slučajevima se mora pribeći transplantaciji koštane srži od podudarnog davaoca. U tom cilju je u u Srbiji konstituisan nacionalni Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze.

Kako izgledaju modrice kod leukemije?

Propratna pojava kod osoba obolelih od leukemije je trombocitopenija, odnosno snižen nivo trombocita – krvnih pločica, koje učestvuju u procesu koagulacije krvi. Usled toga se kod tih lica javljaju krvarenja po koži u vidu sitnih tačkica, koje nalikuju ospu ili promene nalik klasičnim modricama. Male crvene tačkice po telu koje se nazivaju petehije, su u stvari sitne modrice tačkasto grupisane. Mogu se javiti po koži čitavog tela, ali se ipak najviše nalaze po rukama, nogama i trbuhu, na unutrašnjoj strani usta – sluznici i oko očiju. Veoma liče na alergijsku ospu. Da bi razlikovali alergijsku ospu od petehijalnih modrica, možemo uraditi sledeći test: kada se te sitne tačkice pritisnu jagodicom prsta, ukoliko je alergijski osip u pitanju, tačkice će postati bledje, ako je u pitanju petehijalni osip, nakon pritiska one će i dalje biti crvene, ljubičaste ili smeđe boje.

Obimnije modrice su veoma slične modricama koje svako može zadobiti prilikom jačeg udarca. U početku su tamno crvene boje da bi kasnije postale više ljubičaste. Osetljive su na dodir. Međutim, za razliku od običnih modrica, za njih je karakteristično da se javljaju na neuobičajenim mestima, kao što je lice, ušne školjke, grudni koš, debelo meso. Uglavnom se pojavljuju odjednom u većem broju i to bez ikakvog razloga, to jest nezavisno od izloženosti nekoj traumi ili udarcu, ili pak nakon minimalne traume koja kod zdrave osobe ne bi uzrokovala njihovu pojavu.

Modrice kod obolelih od leukemije traju mnogo duže nego što je to slučaj kod zdravih osoba. Kod zdravih, nakon postepenog menjanja boje ka svetlijoj nijansi ljubičaste pa preko žute, modrice se kompletno povlače nakon 2 do 4 nedelje, dok modrice obolelih od leukemije traju mnogo duže i stalno se pojavljuju nove. Kod 5 do 10% pacijenta može se javiti promena na koži u vidu koprivnjače, koja svrbi i koja je izbočena iznad površine kože, to je takozvana leukemia cutis.

Ukoliko osećate neke od ovih simptoma, ne mora da znači da je u pitanju leukemija, ali je važno da što pre zakažete lekarski pregled. Lekar će tražiti dodatne analize koje će pomoći u uspostavljanju tačne dijagnoze. Ukoliko se sumnja na leukemiju, unesite “leukemija” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija i dobićete uvid u iskustva drugih ljudi koji su se suočavali sa sličnim problemom, a to će vam sigurno pomoći da pronađete najboljeg stručnjaka za dalji proces lečenja. Svoje iskustvo podelite sa Hipokratija zajednicom jer na taj način možete pomoći drugim osobama koje se nalaze u sličnoj situaciji.