Meniskus: uzroci, simptomi, lečenje

• Uzroci oštećenja meniskusa
• Vrste povreda meniskusa
• Kako boli meniskus
• Simptomi oštećenja meniskusa
• Kako se dijagnostikuje oštećenje meniskusa
• Lečenje oštećenja meniskusa
• Meniskus kolena prirodno lečenje
• Prevencija oštećenja menisukusa
• Koliko traje oporavak nakon povrede meniskusa
• Da li je moguće potpuno se oporaviti nakon oštećenja meniskusa
• Kakav je život nakon operacije meniskusa

Koleni zglob je najveći zglob u ljudskom organizmu, a i najopterećeniji, on nosi 70% do 90% težine našeg tela u zavisnosti od toga da li je savijeno ili ispruženo. Ovaj zglob grade tri kosti: butna kost (femur), golenjača tj. potkolena kost (tibia) i čašica (patella).

Butna kost i golenjača su povezane tetivama i to: prednjom i zadnjom ukrštenom tetivom, spoljašnjom i unutrašnjom bočnom tetivom, a čašica je pričvrsćena patelarnom tetivom, to jest tetivom donjeg dela mišića kvadricepsa (prednji mišić butne kosti), koja pokriva čašicu i pričvrsćuje se za gornji okrajak tibije - golenjače.

Zglobne površine butne kosti i golenjače prekrivene su slojem hrskavice, a između te dve kosti u zglobu nalaze se meniskusi. Ima ih dva, spoljašnji i unutrašnji. Spoljašnji je prstenastog oblika, a unutrašnji polumesečastog, u preseku su poput trougla sa širom stranom okrenutom ka spoljašnjoj strani zgloba, a tanjom ka sredini zglobnog prostora. Pošto se sastoje od vezivnohrskavičavog tkiva, kolagena, hijalurona i elastina, gipki su i elastični, što im omogućava da vrše svoju ulogu amortizera, to jest da smanje trenje i pritisak između zglobnih površina i da obezbede da se sile pritiska u zglobu ravnomerno rasporede. Moglo bi se reći da su oni neka vrsta jastučića u zglobu kolena.

U zglobnoj čauri se nalazi tečnost- sinovijalna tečnost, koja služi za "podmazivanje" zgloba, a meniskusi svojom elastičnošću i prilagođavanjem pokretima zgloba raspoređuju tu tečnost na mesta koja su usled trenja najugroženija. Na taj način štite zglobne površine od preteranog pritiska i eventualnog povređivanja.

Meniskusi takođe poseduju takozvane proprioreceptore, odnosno senzore, koji imaju ulogu u održavanju stabilnosti kolenog zgloba pa i ravnoteže tela.

Unutrašnji meniskus je oko pet puta skloniji povređivanju od spoljašnjeg.

Uzroci oštećenja meniskusa

S obzirom na činjenicu da je koleno veoma komplikovan zglob, a pošto u pojedinim situacijama nosi čak do 90% težine tela, učestalost njegovog povređivanja je veoma velika. Pri tome prednjači povreda meniskusa, tako da je kod skoro polovine traumi u predelu kolena, oštećen i meniskus.

Do povreda meniskusa najčešće dovode aktivnosti sa manevrom naglog zaustavljanja i promene pravca kretanja, pri čemu dolazi do uvrtanja u kolenu i to usled naglog okretanja trupa sa stopalom fiksiranim uz podlogu i uz fleksiju kolena.

Kod sportova, kao na primer u fudbalu, ragbiju, košarci, gde su pokreti nagli i u različitim smerovima često dolazi do povrede meniskusa. Takođe i prilikom skijanja, u slučajevima kada se skija izvrne pa natkolenica krene pod težinom tela unapred, a potkolenica usled rigiditeta skijaških cipela ne moze da prati pokret. Sličan mehanizam povređivanja se dešava i kod padova na podvijenu nogu. Od rizičnih sportova treba napomenuti još i borilačke sportove, tenis, kao i dizanje tereta.

Ukoliko su u pitanju osobe starosti 40 i više godina, kada se već može očekivati pojava degenerativnih promena, a pogotovo kod još starijih osoba, povreda meniskusa se dešava već i kod manjih traumi, kao što je dugo klečanje, čučanje, naglo podizanje tereta, ili pak proklizavanje noge na nestabilnom terenu.

Vrste povreda meniskusa

Povrede meniskusa mogu biti, s obzirom na lokaciju, u bilo kom delu meniskusa. Ukoliko se nalaze periferno u vaskularizovanoj zoni tj. prokrvljenoj zoni i ukoliko su manjeg obima, one lakše zarastaju, a veće se moraju ipak hirurški zbrinuti. Masivniji rascepi u vaskularizovanoj zoni mogu dovesti i do izliva krvi u zglob - hemartrozis.

Srednja trećina meniskusa je umereno vaskularizovana, a unutrasnja trećina uopšte ne poseduje krvne sudove, te rascepi u tom delu ne mogu zarasti, pa se zbog toga oštećeni delovi moraju izvaditi vodeći računa o tome da se što veći deo meniskusa sačuva.

Po obliku rascepi meniskusa mogu biti raznoliki: vertikalni, horozontalni, radijalni, kompletan rascep. Na magnetnoj rezonanci se može tačno utvrditi oblik i lokalizacija lezije i od toga će zavisiti dalji tretman.

Kako boli meniskus

Prilikom samog povređivanja meniskusa javlja se najčešće oštar bol u predelu kolena. Ponekad intenzitet bola ne mora biti jako izražen pa povređena osoba nastavlja da hoda i obavlja redovne aktivnosti. Tek nakon nekoliko sati kada se pojavi i otok u predelu zgloba, bolovi se pojačavaju, pogotovo prilikom savijanja i oslanjanja na nogu.

Bolovi mogu biti i pritupljeni, te se pojavljuju na pritisak u predelu kolena. Ponekad su u vidu stezanja, probadanja, napetosti i osećaja vreline u kolenu.

Simptomi oštećenja meniskusa

Kao što je prethodno rečeno, prilikom povrede meniskusa javlja se iznenadni bol u kolenu različitog intenziteta, koji u blažim slučajevima ne mora biti jak, pa povređeni i dalje hoda. Ponekad se dešava da se pri pucanju meniskusa čak i čuje zvuk sličan prasku. Nakon dan-dva javlja se otok. Ukoliko je došlo do minimalnih lezija meniskusa, ovo stanje može da prodje za 2-3 nedelje. U težim slučajevima, kada je povreda uzrokovala pojavu pukotina na meniskusu, nakon par dana bolovi se pojačavaju, koleno otiče uz postepen razvoj ukočenosti mišića, povređena osoba ne može da savija koleno, otežano se oslanja na nogu, ne može da čučne. Hod je moguć ali otežan, povređeni je primoran da koristi štake.

Nakon 2-3 nedelje simptomi se smanjuju, da bi se prikom forsiranih aktivnosti ili uvrtanja kolena, ponovo javili sa istim ili većim intenzitetom. Ovo stanje već zahteva ozbiljniji pristup dijagnostikovanju i lečenju.

Pri teškim povredama meniskusa, kada se delići meniskusa otkinu i pomere ka centralnim delovima zglobnog prostora, dešava se da se koleno povremeno potpuno blokira tj. "zaključa", noga ne može da se ispruži, pa pacijenti vršeći lagane rotatorne pokrete uspevaju da ga ponovo vrate u funkciju. Ovo je obično praćeno izraženim otokom usled povrede i drugih anatomskih struktura, kao što su ligamenti kolena, zglobna čaura, pa čak može doći i do preloma koštanih delova zgloba. Tada koleno otiče usled reaktivnog zapaljenja zglobne čaure i tendinitisa, a ponekad i usled izliva krvi u koleni zglob. Usled lezije ligamentarnog aparata koleno je nestabilno, a natkoleni mišić veoma brzo oslabi. Kod ovih povreda najverovatnije će morati da se pristupi operativnom zahvatu.

Kako se dijagnostikuje oštećenje meniskusa

Povređena osoba obavezno mora da se javi lekaru ortopedu na pregled radi postavljanja dijagnoze i daljeg terapijskog tretmana.

Lekar će prvo uzeti detaljnu anamnezu u vezi sa tegobama kao i o mehanizmu i okolnostima nastanka povrede. Zatim se radi iscrpni klinički pregled kojim se konstatuje stanje zgloba: osetljivost, pokretljivost, prisustvo ili odsustvo otoka, kao i eventualni izliv u zglobu- krvarenje ili serozna tečnost.

Nakon toga sledi rendgensko snimanje, najviše radi isključenja povrede kostiju kao i dijagnostikovanja degenerativnih promene na meniskusima i kostima kod starijih pacijenata. Može se uraditi i preporučuje se snimanje ultrazvukom.

Po potrebi, lekar ortoped tražiće magnetnu rezonancu, kao nezamenljivu dijagnostičku metodu pomoću koje se sa sigurnošću mogu utvrditi rascepi meniskusa, njihov oblik, veličina i lokacija.

Artroskopija podrazumeva uvođenje minijaturne sonde artroskopa kroz mali rez na kolenu i direktno posmatranje promena i povreda na meniskusima.

Lečenje oštećenja meniskusa:

Ukoliko povreda meniskusa nije znatna ili se povreda dogodila na spoljašnjim - perifernim delovima meniskusa koji su bolje prokrvljeni, te je zbog toga i zarastanje olakšano i ukoliko nema jačih bolova i otoka, primenjuje se konzervativna terapija. To podrazumeva sledeće: koleno treba nekoliko dana poštedeti aktivnosti, preporučuje se ležanje sa podignutom nogom oko 30 - 40 cm iznad podloge, obavezno stavljati obloge sa ledom (u vrećici), po 10 minuta 3-4 puta dnevno. Prilikom hoda koristiti podpazušne ili podlakatne štake u cilju rasterećenja zgloba. Da koleno ne bi oticalo poželjno ga je obaviti elastičnim zavojem - umereno komprimovati ili nositi elastičnu čarapu.

U svakom slučaju lečenje ne treba sprovoditi "na svoju ruku" već se obavezno obratiti lekaru. Preporučuje se i uzimanje nesteroidnih analgoantireumatika za umirenje bolova i smanjenje zapaljenske reakcije kao i otoka.

Fizikalne metode lečenja koje se primenjuju su mnogobrojne i od neprocenjivog značaja. Pošto je veoma važno ojačati muskulaturu natkolenice (mišića kvadricepsa), primenjuje se u ranoj fazi rehabilitacije elektrostimulacija, kao i izometrijske vežbe jačanja snage mišića - pri kojima se koleno ne savija. Nakon toga, posle nedelju-dve, slede vežbe razgibavanja, zatim i izodinamičke vežbe jačanja muskulature (kinezi terapija), uz primenu evntualne magnetoterapije, a sve to u cilju vraćanja punog obima pokreta u kolenu i jačanja snage okolnih mišića.

Hirurška intervencija je potrebna ukoliko bolovi u kolenu perzistiraju, koleno intenzivno otiče, a naročito ukoliko se i dalje dešava da se ono "blokira". Operativna metoda koja se tom prilikom primenjuje zove se artroskopska parcijalna meniscektomija. To znači da se uklanjanju oštećeni delovi meniskusa, vodeći računa da se što više tkiva meniskusa sačuva, da ne bi zglobne hrskavice ostale bez zaštite i sledstveno tome se ubrzao proces pojave degenerativnih promena na kostima kolena. Praktično se prave dva mala reza u predelu kolena, kroz jedan se ubacije mala kamera, a kroz drugi mikroinstrumenti pomoću kojih se vade otcepljeni delovi meniskusa ili ušivaju rascepi na njemu.

Nakon operacije hoda se sa par štaka da bi se rasteretilo operisano koleno, zatim se počinje sa postepenim razgibavanjem kolena do punog obima pokreta, a ujedno se radi na na jačanju muskulature oko kolenog zgloba kao što je već napred opisano. Oporavak traje oko 3-4 nedelje, sportisti pri manjim povredama mogu već i da se vrate na teren.

Ukoliko se meniskus ušiva rehabilitacija je nesto duža, rasterećenje zgloba, hod sa štakama, traje duže, a vreme rehabilitacije se produžava na oko 3 meseca.

Iako su povrede meniskusa veoma česte, uz adekvatnu terapiju, a nakon toga i rehabilitaciju, pacijenti mogu bez problema i tegoba da se vrate svojim normalnim životnim aktivnostima.

Da spomenemo još i PRP terapiju, to je terapija plazmom obogaćenom trombocitima - radi se tako što se uzima krv od pacijenta pa se posebnim metodama izdvajaju trombociti, nakon toga se plazma sa visokom koncentracijom trombocita ubrizgava u predeo oštećenog područja. Trombociti nakon ubrizgavanja oslobađaju faktor rasta i citokine koji potpomažu proces regeneracije tkiva.

Meniskus kolena prirodno lečenje

Kod manjih lezija meniskusa, nagnječenja ili pak sasvim malih pukotina na njemu, može se pribeći prirodnim lekovitim sredstvima, ali, podrazumeva se, tek nakon konsultacije i pregleda lekara.

Kao prvo treba spomenuti izvanredan "konjski balzam", a koji je u stvari mešavina alkohola, vode, ricinusovog ulja sa ekstraktima lekovitih trava kao što su: arnika, kamilica, nana, hajdučka trava, divlja mirođija, dok je najvažniji sastojak u njemu ekstrakt divljeg kestena. Divlji kesten u sebi sadrži tanine, vitamine, ulja i belančevine i još mnoge supstance koje deluju antizapaljenski i vazoprotektivno (jača krvne sudove).

Kod akutnih povreda se zbog efekta hladjenja preporučuje ovaj balzam u zelenoj boji (postoji i crveni i crni). Obolelo i povređeno mesto maže se nekoliko puta dnevno. Ne stavljati na otvorenu ranu!

Takođe se preporučuju i oblozi od rastavića. Priprema se tako što se 1 kašika rastavića sipa u 2 dl vode, prokuva se, ohladi, pa se oblozi stavljaju nekoliko puta dnevno. Rastavić sadrži dosta silucijuma koji je jedan od glavnih sastojaka neophodnih za proizvodnju kolagena i elastina i potpomaže rast i regeneraciju vezivnog tkiva kostiju,hrskavica i tetiva.

Ulje sa čili začinom - čili papricica sadrži supstancu kapsaicin koja pospešuje cirkulaciju i deluje protivupalno. Priprema se tako sto se 1 kašičica čili začina pomeša sa 50 ml maslinovog ulja pa se zagreva u vodenom kupatilu, tj. posuda se stavi u vruću vodu, drži se oko pola sata. Posle toga ostavite da stoji nedelju dana u teglici na tamnom mestu. Mazati bolno mesto 2-3 puta dnevno.

Danas postoje razni prirodni gelovi kao što je gavez gel, zatim preparati u kapsulama na bazi kurkume ili đumbira, svi su oni dobri za primenu kod povreda i obolenja zglobova, kao dodatak klasičnim medicinskim metodama lečenja.

Prevencija oštećenja menisukusa

Da bi prevenirali povrede kolenog zgloba od krucijalnog značaja je jačanje okolne muskulature, zajedno sa tetivama, što podrazumeva natkoleni četvoroglavi mišić - kvadriceps, zatim mišić rotator kuka, kao i potkolenu muskulaturu. Nikako ne bi trebalo zaboraviti ulogu stopala koji predstavlja oslonac noge na podlozi, te je jačina ligamentarnog aparata stopala neizostavni deo procesa treninga svakog sportiste, kao i rekreativca. Preporučuju se i vežbe na balansnoj dasci, kao i redovne vežbe istezanja, pogotovo pre započinjanja treninga. Nikako ne započinjati trening bez prethodnog "zagrevanja". Obratiti pažnju na izbor obuće, prilagoditi vrstu patika odgovarajućem sportu, trenirati na adekvatnoj podlozi. Takođe, treba se zdravo hraniti, uzimati dovoljnu količinu tečnosti, smanjiti kilažu ukoliko je iznad uobičajenih granica.

Koliko traje oporavak nakon povrede meniskusa?

Kao što smo već naveli, nakon konzervativne terapije, što podrazumeva lečenje bez primene hirurških procedura, oporavak nakon povrede meniskusa uz primenu svakodnevnih vežbi i ostalih fizikalnih metoda lečenja, traje oko 3-4 nedelje. Takođe, i nakon eliminacije oštećenih delova meniskusa artroskopskom metodom, očekuje se ista dužina oporavka. Ukoliko je artroskopijom rađeno ušivanje meniskusa, pošto oslonac na nogu nije dozvoljen nešto duže vremena, rehabilitacija do potpunog oporavka traje oko 3-4 meseca.

Da li je moguće potpuno se oporaviti nakon oštećenja meniskusa?

Potpuni oporavak posle povrede meniskusa osnovni je cilj svih gore navedenih terapijskih - konzervativnih, operativnih i fizikalnih procedura. Iako povrede meniskusa mogu biti prilično teške, uz pravilno lečenje i rehabilitaciju, povređene osobe nakon završetka tretmana i dalje nastavljaju sa svojim redovnim radnim i sportskim aktivnostima. Poželjno je i nakon oporavka kolenog zgloba nastaviti sa vežbama za jačanje snage okolnih mišića u cilju prevencije ponovnih povreda

Kakav je život nakon operacije meniskusa?

Da zaključimo, posle povrede meniskusa ili sumnje na povredu, obavezno se javiti na pregled lekaru. Samo tako možemo biti sigurni da će se dijagnoza pravilno postaviti i primeniti adekvatna terapija. Nakon lečenja - medikamentoznog ili hirurškog i fizikalne terapije, preporučuje se i balneoterapija u nekoj od banja sa toplim lekovitim kupkama ili primena lekovitig blata. Ne treba brinuti, nakon svega toga može se odgovoriti na sve životne izazove kao i pre povređivanja.