Meniskus: uzroci, simptomi, lečenje

Ažurirano: Septembar 2025

Zglob kolena je najveći zglob u ljudskom organizmu, a i najopterećeniji, on nosi 70% do 90% težine našeg tela u zavisnosti od toga da li je savijeno ili ispruženo. Ovaj zglob grade tri kosti: butna kost (femur), golenjača tj. potkolena kost (tibia) i čašica (patella).

Butna kost i golenjača su povezane tetivama i to: prednjom i zadnjom ukrštenom tetivom, spoljašnjom i unutrašnjom bočnom tetivom, a čašica je pričvrsćena patelarnom tetivom, to jest tetivom donjeg dela mišića kvadricepsa (prednji mišić butne kosti), koja pokriva čašicu i pričvrsćuje se za gornji okrajak tibije - golenjače.

Zglobne površine butne kosti i golenjače prekrivene su slojem hrskavice, a između te dve kosti u zglobu nalaze se meniskusi. Ima ih dva, spoljašnji i unutrašnji. Spoljašnji je prstenastog oblika, a unutrašnji polumesečastog, u preseku su poput trougla sa širom stranom okrenutom ka spoljašnjoj strani zgloba, a tanjom ka sredini zglobnog prostora. Pošto se sastoje od vezivnohrskavičavog tkiva, kolagena, hijalurona i elastina, gipki su i elastični, što im omogućava da vrše svoju ulogu amortizera, to jest da smanje trenje i pritisak između zglobnih površina i da obezbede da se sile pritiska u zglobu ravnomerno rasporede. Moglo bi se reći da su oni neka vrsta jastučića u zglobu kolena.

U zglobnoj čauri se nalazi tečnost- sinovijalna tečnost, koja služi za "podmazivanje" zgloba, a meniskusi svojom elastičnošću i prilagođavanjem pokretima zgloba raspoređuju tu tečnost na mesta koja su usled trenja najugroženija. Na taj način štite zglobne površine od preteranog pritiska i eventualnog povređivanja.

Meniskusi takođe poseduju takozvane proprioreceptore, odnosno senzore, koji imaju ulogu u održavanju stabilnosti kolenog zgloba pa i ravnoteže tela.

Unutrašnji meniskus je oko pet puta skloniji povređivanju od spoljašnjeg.

Uzroci oštećenja meniskusa

S obzirom na činjenicu da je koleno veoma komplikovan zglob, a pošto u pojedinim situacijama nosi čak do 90% težine tela, učestalost njegovog povređivanja je veoma velika. Pri tome prednjači povreda meniskusa, tako da je kod skoro polovine traumi u predelu kolena, oštećen i meniskus.

Do povreda meniskusa najčešće dovode aktivnosti sa manevrom naglog zaustavljanja i promene pravca kretanja, pri čemu dolazi do uvrtanja u kolenu i to usled naglog okretanja trupa sa stopalom fiksiranim uz podlogu i uz fleksiju kolena.

Kod sportova, kao na primer u fudbalu, ragbiju, košarci, gde su pokreti nagli i u različitim smerovima često dolazi do povrede kolena, odnosno, meniskusa. Takođe i prilikom skijanja, u slučajevima kada se skija izvrne pa natkolenica krene pod težinom tela unapred, a potkolenica usled rigiditeta skijaških cipela ne moze da prati pokret. Sličan mehanizam povređivanja se dešava i kod padova na podvijenu nogu. Od rizičnih sportova treba napomenuti još i borilačke sportove, tenis, kao i dizanje tereta.

Ukoliko su u pitanju osobe starosti 40 i više godina, kada se već može očekivati pojava degenerativnih promena, a pogotovo kod još starijih osoba, povreda meniskusa se dešava već i kod manjih traumi, kao što je dugo klečanje, čučanje, naglo podizanje tereta, ili pak proklizavanje noge na nestabilnom terenu.

Vrste povreda meniskusa

Povrede meniskusa mogu biti, s obzirom na lokaciju, u bilo kom delu meniskusa. Ukoliko se nalaze periferno u vaskularizovanoj zoni tj. prokrvljenoj zoni i ukoliko su manjeg obima, one lakše zarastaju, a veće se moraju ipak hirurški zbrinuti. Masivniji rascepi u vaskularizovanoj zoni mogu dovesti i do izliva krvi u zglob - hemartrozis.

Srednja trećina meniskusa je umereno vaskularizovana, a unutrasnja trećina uopšte ne poseduje krvne sudove, te rascepi u tom delu ne mogu zarasti, pa se zbog toga oštećeni delovi moraju izvaditi vodeći računa o tome da se što veći deo meniskusa sačuva.

Po obliku rascepi meniskusa mogu biti raznoliki: vertikalni, horozontalni, radijalni, kompletan rascep. Na magnetnoj rezonanci se može tačno utvrditi oblik i lokalizacija lezije i od toga će zavisiti dalji tretman.

Kako boli meniskus kolena

Prilikom samog povređivanja meniskusa javlja se najčešće oštar bol u predelu kolena. Ponekad intenzitet bola ne mora biti jako izražen pa povređena osoba nastavlja da hoda i obavlja redovne aktivnosti. Tek nakon nekoliko sati kada se pojavi i otok u predelu zgloba, bolovi se pojačavaju, pogotovo prilikom savijanja i oslanjanja na nogu.

bol u kolenu

Bolovi mogu biti i pritupljeni, te se pojavljuju na pritisak u predelu kolena. Ponekad su u vidu stezanja, probadanja, napetosti i osećaja vreline u kolenu.

Simptomi oštećenja meniskusa kolena

Kao što je prethodno rečeno, prilikom povrede meniskusa javlja se iznenadni bol u kolenu različitog intenziteta, koji u blažim slučajevima ne mora biti jak, pa povređeni i dalje hoda. Ponekad se dešava da se pri pucanju meniskusa čak i čuje zvuk sličan prasku. Nakon dan-dva javlja se otok. Ukoliko je došlo do minimalnih lezija meniskusa, ovo stanje može da prodje za 2-3 nedelje. U težim slučajevima, kada je povreda uzrokovala pojavu pukotina na meniskusu, nakon par dana bolovi se pojačavaju, koleno otiče uz postepen razvoj ukočenosti mišića, povređena osoba ne može da savija koleno, otežano se oslanja na nogu, ne može da čučne. Hod je moguć ali otežan, povređeni je primoran da koristi štake.

Nakon 2-3 nedelje simptomi se smanjuju, da bi se prikom forsiranih aktivnosti ili uvrtanja kolena, ponovo javili sa istim ili većim intenzitetom. Ovo stanje već zahteva ozbiljniji pristup dijagnostikovanju i lečenju.

Pri teškim povredama meniskusa, kada se delići meniskusa otkinu i pomere ka centralnim delovima zglobnog prostora, dešava se da se koleno povremeno potpuno blokira tj. "zaključa", noga ne može da se ispruži, pa pacijenti vršeći lagane rotatorne pokrete uspevaju da ga ponovo vrate u funkciju. Ovo je obično praćeno izraženim otokom usled povrede i drugih anatomskih struktura, kao što su ligamenti kolena, zglobna čaura, pa čak može doći i do preloma koštanih delova zgloba. Tada koleno otiče usled reaktivnog zapaljenja zglobne čaure i tendinitisa, a ponekad i usled izliva krvi u koleni zglob. Usled lezije ligamentarnog aparata koleno je nestabilno, a natkoleni mišić veoma brzo oslabi. Kod ovih povreda najverovatnije će morati da se pristupi operativnom zahvatu.

Kako se dijagnostikuje oštećenje meniskusa kolena

Povređena osoba obavezno mora da se javi lekaru ortopedu na pregled radi postavljanja dijagnoze i daljeg terapijskog tretmana.

Lekar će prvo uzeti detaljnu anamnezu u vezi sa tegobama kao i o mehanizmu i okolnostima nastanka povrede. Zatim se radi iscrpni klinički pregled kojim se konstatuje stanje zgloba: osetljivost, pokretljivost, prisustvo ili odsustvo otoka, kao i eventualni izliv u zglobu- krvarenje ili serozna tečnost.

Nakon toga sledi rendgensko snimanje, najviše radi isključenja povrede kostiju kao i dijagnostikovanja degenerativnih promene na meniskusima i kostima kod starijih pacijenata. Može se uraditi i preporučuje se snimanje ultrazvukom.

Po potrebi, lekar ortoped tražiće magnetnu rezonancu, kao nezamenljivu dijagnostičku metodu pomoću koje se sa sigurnošću mogu utvrditi rascepi meniskusa, njihov oblik, veličina i lokacija.

Artroskopija podrazumeva uvođenje minijaturne sonde artroskopa kroz mali rez na kolenu i direktno posmatranje promena i povreda na meniskusima.

Lečenje oštećenja meniskusa kolena

Ukoliko povreda meniskusa nije znatna ili se povreda dogodila na spoljašnjim - perifernim delovima meniskusa koji su bolje prokrvljeni, te je zbog toga i zarastanje olakšano i ukoliko nema jačih bolova i otoka, primenjuje se konzervativna terapija. To podrazumeva sledeće: koleno treba nekoliko dana poštedeti aktivnosti, preporučuje se ležanje sa podignutom nogom oko 30 - 40 cm iznad podloge, obavezno stavljati obloge sa ledom (u vrećici), po 10 minuta 3-4 puta dnevno. Prilikom hoda koristiti podpazušne ili podlakatne štake u cilju rasterećenja zgloba. Da koleno ne bi oticalo poželjno ga je obaviti elastičnim zavojem - umereno komprimovati ili nositi elastičnu čarapu.

lečenje meniskusa

U svakom slučaju lečenje ne treba sprovoditi "na svoju ruku" već se obavezno obratiti lekaru. Preporučuje se i uzimanje nesteroidnih analgoantireumatika za umirenje bolova i smanjenje zapaljenske reakcije kao i otoka.

Fizikalne metode lečenja koje se primenjuju su mnogobrojne i od neprocenjivog značaja. Pošto je veoma važno ojačati muskulaturu natkolenice (mišića kvadricepsa), primenjuje se u ranoj fazi rehabilitacije elektrostimulacija, kao i izometrijske vežbe jačanja snage mišića - pri kojima se koleno ne savija. Nakon toga, posle nedelju-dve, slede vežbe razgibavanja, zatim i izodinamičke vežbe jačanja muskulature (kinezi terapija), uz primenu evntualne magnetoterapije, a sve to u cilju vraćanja punog obima pokreta u kolenu i jačanja snage okolnih mišića.

Hirurška intervencija je potrebna ukoliko bolovi u kolenu perzistiraju, koleno intenzivno otiče, a naročito ukoliko se i dalje dešava da se ono "blokira". Operativna metoda koja se tom prilikom primenjuje zove se artroskopska parcijalna meniscektomija. To znači da se uklanjanju oštećeni delovi meniskusa, vodeći računa da se što više tkiva meniskusa sačuva, da ne bi zglobne hrskavice ostale bez zaštite i sledstveno tome se ubrzao proces pojave degenerativnih promena na kostima kolena. Praktično se prave dva mala reza u predelu kolena, kroz jedan se ubacije mala kamera, a kroz drugi mikroinstrumenti pomoću kojih se vade otcepljeni delovi meniskusa ili ušivaju rascepi na njemu.

Nakon operacije hoda se sa par štaka da bi se rasteretilo operisano koleno, zatim se počinje sa postepenim razgibavanjem kolena do punog obima pokreta, a ujedno se radi na na jačanju muskulature oko kolenog zgloba kao što je već napred opisano. Oporavak traje oko 3-4 nedelje, sportisti pri manjim povredama mogu već i da se vrate na teren.

Ukoliko se meniskus ušiva rehabilitacija je nesto duža, rasterećenje zgloba, hod sa štakama, traje duže, a vreme rehabilitacije se produžava na oko 3 meseca.

Iako su povrede meniskusa veoma česte, uz adekvatnu terapiju, a nakon toga i rehabilitaciju, pacijenti mogu bez problema i tegoba da se vrate svojim normalnim životnim aktivnostima.

Da spomenemo još i PRP terapiju, to je terapija plazmom obogaćenom trombocitima - radi se tako što se uzima krv od pacijenta pa se posebnim metodama izdvajaju trombociti, nakon toga se plazma sa visokom koncentracijom trombocita ubrizgava u predeo oštećenog područja. Trombociti nakon ubrizgavanja oslobađaju faktor rasta i citokine koji potpomažu proces regeneracije tkiva.

Meniskus kolena prirodno lečenje

Kod manjih lezija meniskusa, nagnječenja ili pak sasvim malih pukotina na njemu, može se pribeći prirodnim lekovitim sredstvima, ali, podrazumeva se, tek nakon konsultacije i pregleda lekara.

Kao prvo treba spomenuti izvanredan "konjski balzam", a koji je u stvari mešavina alkohola, vode, ricinusovog ulja sa ekstraktima lekovitih trava kao što su: arnika, kamilica, nana, hajdučka trava, divlja mirođija, dok je najvažniji sastojak u njemu ekstrakt divljeg kestena. Divlji kesten u sebi sadrži tanine, vitamine, ulja i belančevine i još mnoge supstance koje deluju antizapaljenski i vazoprotektivno (jača krvne sudove).

Kod akutnih povreda se zbog efekta hladjenja preporučuje ovaj balzam u zelenoj boji (postoji i crveni i crni). Obolelo i povređeno mesto maže se nekoliko puta dnevno. Ne stavljati na otvorenu ranu!

Takođe se preporučuju i oblozi od rastavića. Priprema se tako što se 1 kašika rastavića sipa u 2 dl vode, prokuva se, ohladi, pa se oblozi stavljaju nekoliko puta dnevno. Rastavić sadrži dosta silucijuma koji je jedan od glavnih sastojaka neophodnih za proizvodnju kolagena i elastina i potpomaže rast i regeneraciju vezivnog tkiva kostiju,hrskavica i tetiva.

Ulje sa čili začinom - čili papricica sadrži supstancu kapsaicin koja pospešuje cirkulaciju i deluje protivupalno. Priprema se tako sto se 1 kašičica čili začina pomeša sa 50 ml maslinovog ulja pa se zagreva u vodenom kupatilu, tj. posuda se stavi u vruću vodu, drži se oko pola sata. Posle toga ostavite da stoji nedelju dana u teglici na tamnom mestu. Mazati bolno mesto 2-3 puta dnevno.

Danas postoje razni prirodni gelovi kao što je gavez gel, zatim preparati u kapsulama na bazi kurkume ili đumbira, svi su oni dobri za primenu kod povreda i obolenja zglobova, kao dodatak klasičnim medicinskim metodama lečenja.

FAQ - Najčešća pitanja o meniskusu kolena

Šta je meniskus? /

Meniskus je fibrohrskavična struktura u zglobu kolena koja služi kao jastučić i amortizer. Njegova osnovna funkcija je da smanji pritisak i spreči bol u kolenu prilikom kretanja, kao i da zaštiti hrskavicu od dodatnog oštećenja.

Šta je meniskus kolena i koja je njegova uloga?

Meniskus kolena se sastoji od unutrašnjeg i spoljašnjeg dela, koji raspoređuju opterećenje i štite koleno od bola i prevelikog trenja. Kada dođe do povrede, bol u kolenu postaje jedan od prvih simptoma koji upozorava na problem.

Koji su simptomi kada je u pitanju meniskus kolena?

Najčešći simptomi uključuju bol u kolenu, naročito bol u kolenu pri savijanju, otok, zakočenost i osećaj blokade. U nekim slučajevima javlja se i oštar bol pri naglom pokretu, dok kod hroničnih povreda dominira tup bol i osećaj nestabilnosti.

Zašto nastaje bol u kolenu sa unutrašnje strane kod povrede meniskusa?

Bol u kolenu sa unutrašnje strane obično se javlja kada je oštećen medijalni meniskus. Ovaj tip bola se često pojačava tokom sportskih aktivnosti, pri naglom okretanju ili pri savijanju kolena pod opterećenjem.

Koji su najčešći uzroci povrede meniskusa kolena?

Uzroci su najčešće rotacioni pokreti pod opterećenjem, sportske povrede, direktan udarac i degenerativne promene. U svim ovim slučajevima bol u kolenu postaje signal da je meniskus pretrpeo oštećenje.

Da li postoji prirodno lečenje meniskusa kolena?

Meniskus kolena prirodno lečenje uključuje odmor, hlađenje, fizikalnu terapiju i vežbe za stabilizaciju. Ove metode mogu smanjiti bol i ubrzati oporavak. Ipak, ako se bol i dalje pojačava, neophodno je konsultovati ortopeda radi dodatne terapije.

Koje su najbolje vežbe za meniskus kolena?

Vežbe za meniskus kolena uključuju jačanje kvadricepsa, lagano istezanje i vežbe balansa. Pravilno izvođene, ove vežbe smanjuju bol i jačaju mišiće koji štite koleno od dodatnog bola i oštećenja.

Kako se postavlja dijagnoza kada je u pitanju koleno i meniskus?

Lekar postavlja dijagnozu kliničkim pregledom, testovima pokreta i snimanjem (MR, ultrazvuk). Precizna dijagnoza pomaže u određivanju terapije i sprečavanju bola i daljeg pogoršanja stanja.

Koliko traje oporavak nakon povrede meniskusa kolena?

Oporavak može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od težine povrede i pristupa lečenju. Tokom oporavka bol se postepeno smanjuje, ali ukoliko se bol zadrži, potrebno je dodatno praćenje od strane lekara.

Koje komplikacije mogu nastati ako se meniskus ne leči na vreme?

Ako se meniskus ne leči, bol u kolenu može postati hroničan, što vodi ka oštećenju hrskavice i razvoju artroze. Produženi bol i ograničenost pokreta značajno umanjuju kvalitet života i mogu dovesti do trajnih posledica.

Šta je medijalni meniskus i zašto je sklon povredi?

Medijalni meniskus je unutrašnji deo meniskusa kolena i češće je podložan povredi zbog položaja i većeg opterećenja. Povreda medijalnog meniskusa izaziva bol sa unutrašnje strane kolena i otežava savijanje.

Šta podrazumeva povreda meniskusa i koji su simptomi?

Povreda meniskusa nastaje kada se hrskavica ošteti ili pocepa. Simptomi uključuju bol u kolenu, otok, zakočenost, kao i bol u kolenu pri savijanju ili rotaciji. U težim slučajevima javlja se blokada kolena.

Kada je potrebna operacija meniskusa?

Operacija meniskusa preporučuje se kada konzervativno lečenje ne ublažava bol i kada postoji značajno oštećenje koje sprečava normalno funkcionisanje kolena. Najčešće se radi artroskopija, minimalno invazivna procedura.

Koliko košta operacija meniskusa i šta utiče na cenu?

Operacija meniskusa cena zavisi od tipa intervencije (rekonstrukcija, delimično ili potpuno uklanjanje), klinike i metode. U proseku, cena se razlikuje od bolnice do bolnice i može biti viša ukoliko se radi savremenim tehnikama.