Bekerova cista, poznata i kao poplitealna cista, je džep ispunjen tečnošću koji se formira na poleđini kolena, u regiji koja se naziva poplitealna jama. Ova cista je povezana sa zglobom kolena i može biti rezultat različitih stanja koja izazivaju nakupljanje sinovijalne tečnosti unutar zgloba.
Bekerova cista može se javiti kod osoba svih starosti, ali najčešće pogađa odrasle i starije osobe. Ova cista može biti posledica različitih stanja koja utiču na zglob kolena, pa se češće sreće kod osoba koje imaju određene faktore rizika ili prethodne probleme sa zglobom kolena.
Uzroci nastanka Bekerove ciste
Upalni procesi: Upalne bolesti zglobova, kao što su reumatoidni artritis ili giht, mogu izazvati povećano lučenje sinovijalne tečnosti i formiranje ciste.
Povrede kolena: Povrede, uganuća ili pucanje ligamenata kolena mogu uzrokovati upalu i povećano lučenje sinovijalne tečnosti, što može dovesti do nastanka ciste.
Ruptura meniskusa: Puknuće ili oštećenje meniskusa (hrskavičavi disk unutar kolenskog zgloba) može doprineti stvaranju ciste.
Druge bolesti: Ponekad, Bekerova cista može biti povezana s drugim stanjima, kao što su tumorski procesi u kolenu.
Simptomi Bekerove ciste
Simptomi Bekerove ciste mogu varirati u zavisnosti od veličine, položaja i ozbiljnosti ciste.
Ispupčenje ili otok iza kolena: Bekerova cista se obično manifestuje kao ispupčenje ili otok iza kolena u regiji koja se naziva poplitealna jama. Ovo ispupčenje može biti vidljivo ili opipljivo kada se ruka ili prsti stave iza kolena.
Blaga do umerena bol: Osobe s Bekerovom cistom često osećajui blagu do umerenu nelagodnost ili bol u području iza kolena. Bol može biti konstantan ili povremen, a može se pojačati prilikom savijanja kolena, produženog stajanja ili naprezanja zgloba.
Otežano savijanje kolena: Kod nekih osoba, cista može uzrokovati osećaj krutosti ili otežano savijanje kolena zbog pritiska koji vrši na okolna tkiva.
Proširenje ciste: U nekim slučajevima, cista može postati veća tokom aktivnosti koje opterećuju koleno, poput hodanja ili trčanja.
Bekerova cista može biti asimptomatska. Takođe, simptomi se mogu menjati tokom vremena, a cista se može povući ili smanjiti bez posebnog lečenja. Međutim, ukoliko imate bilo kakve simptome koji ukazuju na prisustvo ciste, preporučuje se poseta lekaru radi precizne dijagnoze i preporuka za dalje postupanje.
Dijagnoza Bekerove ciste
Dijagnoza Bekerove ciste obično se postavlja na osnovu fizičkog pregleda i anamneze pacijenta. Lekar će pažljivo ispitati regiju iza kolena kako bi otkrio prisustvo ispupčenja ili otoka. Ponekad cista može biti vidljiva i opipljiva, ali u nekim slučajevima je potrebno primeniti dodatne dijagnostičke metode kako bi se potvrdila dijagnoza.
Ultrazvučni pregled se često koristi kako bi se potvrdila prisutnost i odredila veličina ciste. Ova neinvazivna metoda omogućava lekaru da vizualizuje cistu i okolna tkiva, što pomaže u tačnoj dijagnozi.
MRI skeniranje daje detaljniju sliku unutrašnjosti kolena i pomaže u proceni ciste, kao i identifikaciji bilo kakvih oštećenja u zglobu koje mogu biti uzrok nastanka ciste.
U nekim slučajevima, ako postoji sumnja na druga oštećenja u zglobu kolena ili se planira hirurško lečenje, može se izvesti artroskopija. Reč je o minimalno invazivnoj proceduri koja podrazumeva da se pomoću malog endoskopa direktno pregleda unutrašnjost zgloba, te se na taj način potvrdi dijagnoza
Lečenje Bekerove ciste
Lečenje Bekerove ciste može varirati u zavisnosti od simptoma i veličine ciste, kao i uzroka koji je doveo do njenog nastanka. U nekim slučajevima, cista može spontano nestati ili smanjiti se bez potrebe za posebnim lečenjem. Međutim, ukoliko cista izaziva nelagodnost ili ozbiljnije simptome, moguće su sledeće terapijske opcije:
Konzervativno lečenje:
- Odmor: Savet stručnjaka je da se prorede aktivnosti koje izazivaju opterećenje kolena kako bi se smanjio pritisak na cistu.
- Primena leda: Nanošenje leda na područje ciste može pomoći u smanjenju otoka i ublažavanju bolova.
- Upotreba analgetika: Uzimanje analgetika, kao što su paracetamol ili ibuprofen, može pomoći u ublažavanju bolova.
Aspiracija ciste:
U nekim slučajevima, lekar može preporučiti aspiraciju ciste. Postupak podrazumeva uklanjanje tečnosti iz ciste pomoću igle i šprica kako bi se smanjio otok i pritisak.
Injekcija kortikosteroida:
Ukoliko cista izaziva jaku upalu i bol, lekar može preporučiti injekciju kortikosteroida u cistu kako bi se smanjila upala i ublažili simptomi.
Hirurško lečenje:
U retkim slučajevima, kada cista uzrokuje ozbiljne simptome ili ne reaguje na konzervativne metode lečenja, opcija je hirurška intervencija za uklanjanje ciste. Ova procedura se naziva poplitealna cistektomija.
Odluka o lečenju Bekerove ciste donosi se uzimajući u obzir individualne simptome i karakteristike pacijenta i procene lekara. Uvek je važno konsultovati se s kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom kako bi se postavila tačna dijagnoza i odabrala najbolja opcija lečenja za vašu situaciju. Samolečenje ili ignorisanje simptoma može dovesti do pogoršanja stanja, stoga se preporučuje da potražite medicinsku pomoć.
Ukoliko osećate nelagodu u predelu kolena koja ne prestaje ili se čak pogoršava, najbolje je da zakažete pregled kod fizijatra. Unesite pojam “Bekerova cista” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija i dobićete pregled iskustava drugih ljudi koji su se borili sa istim problemom. Ostavite iskustvo nakon pregleda i pomozite drugima na isti način.
