Posetili ste lekara, dobili dijagnozu i preporučenu terapiju. Lekar je upozorio da osetno poboljšanje stanja neće biti primetno barem dve nedelje. Po isteku treće nedelje, ponovo se obraćate lekaru jer su svi simptomi i dalje prisutni. Lekar savetuje da budete strpljivi i da nastavite s prepisanom terapijom. Međutim, počinje da vas kopka da li je terapija koju koristite zaista optimalna za vaše stanje. Dalje, otvara se pitanje da li je uspostavljena dijagnoza ispravna ili je lekar pogrešno protumačio simptome.
Možda je vreme za drugo mišljenje lekara.
Da li će se lekar kojeg smo inicijalno posetili uvrediti ako sazna da smo tražili drugo stručno mišljenje?
Odogovor bi bio da su i lekari ipak samo ljudi i da, samim tim, neće identično odreagovati na određenu situaciju. Međutim, svaki pravi profesionalac će uvek dobrobit pacijenta staviti ispred sopstvenog ega. Savestan lekar će se čak samoincijativno konsultovati s kolegom, ukoliko sam nije siguran kako da vam pomogne na najbolji način.
Šta kaže reč zakona?
Ako emocije ostavimo po strani, možemo se fokusirati na zakon koji je jasan. Iz Zakona o pravima pacijenata proističe i pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje. Pacijent ima pravo da od doktora medicine, odnosno stomatologije (koji nije direktno učestvovao u pružanju inicijalne zdravstvene usluge), zatraži drugo stručno mišljenje o stanju svog zdravlja.
Pored toga, utvrđena je i obaveza zdravstvenih ustanova da istaknu i redovno ažuriraju spisak zdravstvenih radnika koji pružaju zdravstvene usluge u određenoj organizacionoj jedinici i koji mogu pacijentu dati drugo stručno mišljenje. U pitanju je pravo koje pacijent ostvaruje na lični zahtev i razlikuje se od gore spomenute situacije, kada sam lekar zatraži stručno mišljenje svog kolege. Zakonom nije uređen način obraćanja, te je pretpostavka da pacijenti drugo mišljenje lekara mogu zatražiti pismenim ili usmenim putem.
Kada tražimo drugo mišljenje lekara?
Razlozi za traženje drugog stručnog mišljenja su uglavnom nesigurnost u postavljenu dijagnozu ili neslaganje s istom, kao i nezadovoljstvo ishodom lečenja određene bolesti. Prema studiji klinike Mejo (Mayo), jedan od pet pacijenata dobije drugu dijagnozu kada zatraži drugo mišljenje lekara. Ista klinika navodi da ovaj postupak može umanjiti rizik od pogrešne dijagnoze za čak 50%. Dakle, vaša želja da zatražite drugo mišljenje nije samo puki hir, nego vaše pravo i racionalna odluka, potkrepljena činjenicama.
Kada se posebno preporučuje da zatražite drugo mišljenje lekara?
Ako se stanje ne popravlja.
Slično kao u scenariju iz uvodnog teksta: posetili ste lekara, uredno primenjujete terapiju, stanje ostaje isto ili se čak pogoršava. Ponovo se obraćate lekaru, ali on ne pokušava da prilagodi terapiju ili odradi dodatne pretrage. Situacija može postati ozbiljna ukoliko je uspostavljena pogrešna dijagnoza (i, samim tim, primenjena pogrešna terapija) ili ukoliko postoje nedijagnostikovana propratna stanja pored primarne dijagnoze, koja značajno mogu otežati proces izlečenja. Zatražite drugo stručno mišljenje i ako se stanje ne popravlja nakon određenog operativnog zahvata ili ako primetite da rana nakon operacije uporno ne zarasta (a, inicijalni lekar odbija da se pozabavi tim problemom ili njegovo zalaganje ne donosi rezultate).
Ako vam je preporučena operacija.
Pre većih medicinskih zahvata, lekar će vas upozoriti na moguće rizike i komplikacije. Dakle, u cilju unapređenja zdravlja, vaše telo će biti izloženo traumatskom iskustvu, koje sa sobom može povući i neželjene posledice. Zahvati na vitalnim organima i tansplatacija organa spadaju u najrizičnije medicinske intervencije. Ovakvim procedurama bi uvek trebalo da prethodi obraćanje barem još jednom stručnjaku. Ako se više stručnjaka usaglasi oko dijagnoze i plana intervencija, i sam pacijent će biti sigurniji da je rizična procedura pravi put ka ozdravljenju.
Ako vam je dijganostikovana retka bolest.
Oko 350 miliona ljudi širom sveta boluje od oko 7.000 različitih retkih bolesti. Odobrene terapije postoje za samo 5% ovih bolesti. Ako vi spadate među retke kojima je dijagnostikovana retka bolest, preporuka je da zatražite i drugo mišljenje lekara. Prema istraživanju iz 2014. godine, osoba obolela od retke bolesti će posetiti u proseku 7.3 lekara i provesti okvirno 5 godina na putu do uspostavljanja ispravne dijagnoze. Retke bolesti su uglavnom slabije istražene, pa rutinske terapije praktično ne postoje i plan lečenja se često zasniva na mišljenju lekara. Razlog više da se uporedi nekoliko stručnih mišljenja.
Ako trpite hroničan bol.
Uporan bol može nepovoljno uticati na sve sfere života. Ukoliko je hroničan bol vaš veliki problem, a dosadašnji saveti lekara ne dovode do rešenja, možda je trenutak za drugo stručno mišljenje.
Naravno, uvek je mudro obratiti se lekaru specijalisti. Ako bolest pogađa određeni organ ili organski sistem, trebalo bi se obratiti stručnjaku koji se specijalizovao upravo za tu granu medicine. U ovom slučaju, praktično i ne govorimo o drugom stručnom mišljenju, jer će vas lekar opšte prakse verovatno uputiti na specijalistu, ako proceni da za to ima potrebe. Ovakav scenario ne isključuje opciju da zatražite i drugo mišljenje još jednog lekara specijaliste.
Zaključujemo da traganje za drugim mišljenjem lekara ne predstavlja znak nepoverenja ili nepoštovanja prema lekaru koji nas je inicijalno lečio. Jednostavno, briga o zdravlju zahteva našu potpunu posvećenost i uključivanje više stručnjaka, kako bi se pronašlo optimalno rešenje. Uostalom, govorimo o zakonom zagarantovanom pravu svakog pacijenta.
Poznata je izreka: “dve su glave pametnije od jedne”. Ako ste u potrazi za stručnjakom koji će vaš problem možda pogledati iz druge perspektive - naziv bolesti, specijalizacije ili ustanove ukucajte u prostor za pretragu na Hipokratija platformi. Dobićete uvid u iskustva i recenzije pacijenata koji su se već borili sa sličnim problemom. Svoja iskustva takođe možete podeliti sa Hipokratija zajednicom i tako omogućiti drugima da pronađu najbolju zdravstvenu negu za sebe i one do kojih im je najviše stalo.
