Da li ste upoznati sa Zakonom o pravima pacijenata?

13. februar 2023.

8 MIN


Cover Image for Da li ste upoznati sa Zakonom o pravima pacijenata?

Iako nauka to nikada ne bi mogla potvrditi, deluje nam da svaki čovek poseduje urođen radar za nepravdu. Svaki put kad nepravdu doživimo na svojoj koži ili primetimo da su ljudi u našem okruženju postali njene žrtve, nepogrešivo nam se želudac “sveže” u onaj dobro poznat čvor, te osećamo neopisiv nagon da sve činjenice što pre isteramo na čistac i tako svakom namenimo sudbinu kakvu zaslužuje. Čak i kada nepravda pogađa omiljenog lika iz filma ili serije, imamo neodoljivu želju da “uđemo u ekran” i pomognemo da se negativci što pre izvedu pred lice pravde. Međutim, za razliku od filma gde pravda najčešće pobeđuje do isteka devedesete minute, u stvarnom životu se na trijumf pravde uvek čeka mnogo duže. Otuda i poznata izreka: pravda je spora, ali dostižna. Bar bi tako trebalo da bude.

U stvarnom životu smo, pored toka pravde koji nikada ne žuri, često suočeni i s dodatnim otežavajućim faktorima. Naime, naš osećaj za pravdu i reč zakona ponekad nisu savršeno usaglašeni. Iako nepravdu osećamo celim svojim bićem, zakon možda neće biti na našoj strani ili možda ne na očekivani način i u očekivanoj meri. Zato je veoma važno da budemo upućeni u zakone koji štite naša prava, ali i iz kojih proističu naše dužnosti. Na taj način možemo biti sigurni da smo “naoružani” znanjem, a informisanost je najbolje “oružje” u borbi za pravdu.

Zakon o pravima pacijenata je definitivno jedan od zakona s kojima bi se trebalo pobliže upoznati, jer ćemo se mi sami ili nama bliske osobe sigurno nekad naći u ulozi pacijenta. Naravno, cilj nije da sva zagarantovana prava pacijenta držimo u malom prstu, nego da se okvirno upoznamo s temom i zakonskim propisima.

Prava pacijenata

Zakon o pravima pacijenata (“Službeni glasnik Republike Srbije, br. 45/2013, 25/2019-dr. zakon) predstavlja jedan od fundamentalnih zakona iz oblasti zdravstvene zaštite.

Prava pacijenta koja proističu iz Zakona o pravima pacijenata:

  • Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite
  • Pravo na informacije
  • Pravo na preventivne mere
  • Pravo na kvalitet pružanja zdravstvene usluge
  • Pravo na bezbednost pacijenta
  • Pravo na obaveštenje
  • Pravo na slobodan izbor
  • Pravo na drugo stručno mišljenje
  • Pravo na privatnost i poverljivost
  • Pravo na pristanak
  • Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju
  • Pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta
  • Pravo pacijenta koji učestvuje u medicinskom istraživanju
  • Pravo deteta u stacioniranim zdravstvenim ustanovama
  • Pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost napusti stacioniranu zdravstvenu ustanovu
  • Pravo na olakšavanje patnji i bola
  • Pravo na poštovanje pacijentovog vremena
  • Pravo na prigovor
  • Pravo na naknadu štete

Iako su prava samo taksativno navedena, polako nam postaje jasnije na koji način zakon štiti pacijenta. Uz svako navedeno pravo ide i pripadajuće obrazloženje.

Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite podrazumeva dostupnost zdravstvene zaštite najvišeg mogućeg kvaliteta, u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta, bez diskriminacije na osnovu finansijskih mogućnosti, mesta stanovanja, vrste oboljenja ili vremena pristupa zdravstvenoj službi.

Pravo na informacije odnosi se na pravo pacijenta da dobije informacije o stanju svog zdravlja, kao i informacije koje su dostupne kao rezultat naučnih istraživanja i tehničkih inovacija. Ovim pravom je zagarantovano da pacijent dobija pristup informacijama o imenu, prezimenu i profesionalnom statusu zdravstvenih radnika i saradnika koji učestvuju u procesu njegovog lečenja.

Pravo na preventivne mere predstavlja pravo pacijenta na odgovarajuće zdravstvene usluge, radi očuvanja i unapređenja zdravlja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja zdravlja. Navedeno pravo se ostvaruje povećanjem svesti ljudi i obezbeđivanjem zdravstvenih usluga u odgovarajućim intervalima, za grupacije stanovništva koje su izložene povećanom riziku.

Pravo na kvalitet pružanja zdravstvene usluge podrazumeva pravo pacijenta na odgovarajući nivo pružanja zdravstvene usluge, u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvrđenim stručnim standardima, uključujući tu i humani odnos prema pacijentu.

Pravo na bezbednost pacijenta se odnosi na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite, a u cilju postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika od pojave neželjenih posledica po zdravlje pacijenta.

Prema Konvenciji Saveta Evrope o ljudskim pravima i biomedicini, koju je Srbija ratifikovala 2010. godine, pravo na obaveštenje podrazumeva pravo pacijenta da od nadležnog zdravstvenog radnika dobije sve informacije koje su mu potrebne da bi doneo odluku o pristanku na predloženu medicinsku meru.

Pravo na slobodan izbor podrazumeva pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, zdravstvene ustanove i predloženih medicinskih mera.

Pravo na drugo stručno mišljenje predstavlja pravo pacijenta da od doktora medicine, odnosno stomatologije, zatraži drugo stručno mišljenje o stanju svoga zdravlja. Utvrđena je i obaveza zdravstvenih ustanova da istaknu spisak zdravstvenih radnika koji pružaju zdravstvene usluge u određenoj organizacionoj jedinici i koji mogu pacijentu dati drugo stručno mišljenje.

Pravo na privatnost i poverljivost podrazumeva pravo na poverljivost svih ličnih informacija koje je pacijent saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku. Pregledu pacijenta i procesu preduzimanja medicinskih mera mogu prisustvovati samo oni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, koji neposredno učestvuju u pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera, dok za prisutnost drugih lica pristanak daje sam pacijent.

Odredbe koje proističu iz prava na pristanak propisuju da se medicinska mera može preduzeti samo na osnovu pristanka informisanog pacijenta. Pacijent ima pravo da dati pristanak opozove u svako doba, kao i da predloženu medicinsku meru odbije, pri čemu je nadležni zdravstveni radnik dužan da pacijenta upozori na posledice odbijanja. Nad pacijentom koji je bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopšti svoj pristanak, hitna medicinska mera se može preduzeti i bez njegovog pristanka.

Pacijent ima pravo na poverljivost podataka o svom zdravstvenom stanju. Nadležni zdravstveni radnici su oslobođeni dužnosti čuvanja ovih podataka samo u slučaju pismenog pristanka pacijenta (ili zakonskog zastupnika) da se informacije proslede dalje, ili na osnovu odluke suda.

Pacijent ima pravo da učestvuje u medicinskom istraživanju. U istraživanju može učestvovati punoletan poslovno sposoban pacijent i to samo uz ranije potpisan pismeni pristanak. Pacijent prethodno mora biti obavešten o smislu, cilju, postupcima, očekivanim rezultatima, mogućim rizicima, neprijatnim pratećim okolnostima istraživanja. Pacijent je slobodan da u bilo kom trenutku odbije dalje učešće u istraživanju i da dati pristanak u svako vreme opozove.

Pravo deteta u stacionarnim zdravstvenim ustanovama podrazumeva da dete do navršenih 15 godina života ima pravo da bude smešteno na bolničko lečenje u pratnji jednog od roditelja, usvojitelja ili staratelja, uvek kada je to moguće, kao i da dete koje se nalazi na bolničkom lečenju ima pravo na posete u najvećoj mogućoj meri, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i najboljim interesom.

Pacijent ima pravo da na svoju odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu. Ovo pravo proizlazi iz prava pacijenta da odbije predloženu medicinsku meru. Međutim, ukoliko je pacijent dete ili lišen poslovne sposobnosti, nadležni zdravstveni radnik je dužan da o ovoj odluci obavesti zakonskog zastupnika tog pacijenta, odnosno nadležni organ starateljstva.

Pravo na olakšavanje patnji i bola podrazumeva pravo na terapiju bola i humano palijativno zbrinjavanje, ali ne i eutanaziju.

Ukoliko ne postoje uslovi da se potrebna medicinska mera odmah pruži, pravo na poštovanje pacijentovog vremena nalaže obaveznu mogućnost zakazivanja pregleda, dijagnostičkih procedura i drugih medicinskih mera i postupaka. Zdravstvena ustanova je dužna da poštuje pacijentovo vreme i da ga blagovremeno obavesti o promeni termina pružanja zakazane zdravstvene usluge.

Pacijent koji smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, ili da mu je postupkom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, uskraćeno neko od prava iz oblasti zdravstvene zaštite - ima pravo da podnese prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili direktoru zdravstvene ustanove, odnosno osnivaču privatne prakse ili savetniku za zaštitu prava pacijenata. Pacijentu je ostavljeno da sam odluči kome će se od nabrojanih obratiti.

Pravo na naknadu štete podrazumeva da pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja - ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Ovo pravo na naknadu štete se ne može unapred isključiti ili ograničiti.

Zakon o pravima pacijenata

Dužnosti pacijenata

Kako to obično biva, zakon pored prava propisuje i određene dužnosti pacijenata. Ukoliko se pacijent ne pridržava svojih dužnosti, nadležni zdravstveni radnik može otkazati pružanje dalje zdravstvene zaštite pacijentu, izuzev hitne medicinske pomoći. Nadležni zdravstveni radnik je dužan da o situaciji obavesti direktora zdravstvene ustanove, kao i da u medicinsku dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite. U takvim slučajevima, zdravstvena ustanova je dužna da obezbedi dalje pružanje odgovarajuće zdravstvene zaštite.

Dužnosti pacijenta uključuju:

Odgovornost pacijenta za lično zdravlje:

  • aktivno učestvuje pri zaštiti, očuvanju i unapređenju svog zdravlja;
  • u potpunosti informiše nadležnog zdravstvenog radnika o istinitim podacima o svom zdravstvenom stanju:
  • pridržava se uputstava i preduzima mere propisane terapije od strane nadležnog zdravstvenog radnika

Odgovornost pacijenta prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga:

  • pacijent je dužan da poštuje prava drugih pacijenata.

Odgovornost pacijenta prema zdravstvenim radnicima, odnosno zdravstvenim saradnicima:

  • pacijent je dužan da se prema zdravstvenom radniku odnosi s poštovanjem i uvažavanjem;

  • zabranjeno je ometanje zdravstvenog radnika pri pružanju zdravstvene zaštite;

  • pacijent je dužan da informiše zdravstvenu ustanovu o promeni adrese ili telefonskog broja.

Kaznene odredbe Zakona o pravima pacijenata

Zakon propisuje prava i dužnosti, ali i prekršaje, koji za cilj imaju sprečavanje i sankcionisanje protivpravnih ponašanja u ovoj oblasti. Novčane kazne za počinjene prekršaje se kreću od 10.000 do 1.000.000 dinara za zdravstvene radnike i od 300.000 do 1.000.000 dinara za zdravstvene ustanove.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova, odnosno drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost, ako:

  • pacijentu ne omogući ostvarivanje prava na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije;
  • bez pristanka pacijenta, odnosno protivno njegovoj volji ili bez pristanka zakonskog zastupnika deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, budu preduzete medicinske mere;
  • pacijentu ne omogući uvid u ličnu medicinsku dokumentaciju;
  • zakonskom zastupniku ne omogući uvid u medicinsku dokumentaciju kada je pacijent dete, odnosno lice lišeno poslovne sposobnosti;
  • detetu, koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje, ne omogući uvid u njegovu medicinsku dokumentaciju;
  • prekrši obavezu čuvanja naročito osetljivih podataka o ličnosti pacijenta, odnosno raspolaže ili rukuje podacima iz medicinske dokumentacije pacijenta suprotno odredbama;
  • pacijentu, zakonskom zastupniku, odnosno punoletnom članu uže porodice ne omogući ostvarivanje prava;
  • prekrši pravo deteta, koje je navršilo 15 godina života, na poverljivost podataka, koji se nalaze u njegovoj medicinskoj dokumentaciji i ako prekrši obavezu da u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, tu informaciju saopšti njegovom zakonskom zastupniku;
  • pre početka medicinskog istraživanja ne osigura pacijenta, koji učestvuje u medicinskom istraživanju, kod nadležne organizacije za osiguranje ili ako vrši medicinsko istraživanje koje uključuje pacijente, bez prethodne odluke etičkog odbora zdravstvene ustanove;
  • savetniku pacijenata ne omogući uvid u medicinsku dokumentaciju koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru ili ako, u postupku po prigovoru, u roku od pet radnih dana ne dostavi savetniku pacijenata sve tražene informacije, podatke i mišljenja;
  • direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse ne dostavi u određenom roku obaveštenje savetniku pacijenata o preduzetim merama po prigovoru.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik ako:

  • pacijentu uskrati pravo na informacije;
  • pacijentu, odnosno zakonskom zastupniku, ne da obaveštenje koje je potrebno kako bi pacijent, odnosno zakonski zastupnik, doneo odluku o pristanku ili nepristanku na predloženu medicinsku meru, odnosno u medicinsku dokumentaciju ne unese podatak o datom obaveštenju ili ako pacijentu, odnosno zakonskom zastupniku, onemogući uvid u troškove lečenja;
  • drugim licima saopšti lične informacije za koje je saznao, odnosno koje mu je pacijent u toku pružanja zdravstvene zaštite saopštio;
  • bez pristanka pacijenta, odnosno protivno njegovoj volji ili bez pristanka zakonskog zastupnika deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, nad pacijentom preduzme medicinsku meru;
  • u medicinsku dokumentaciju pacijenta ne upiše podatak o pristanku ili odbijanju pristanka pacijenta, odnosno zakonskog zastupnika na predloženu medicinsku meru i pacijentu ne omogući uvid u svoju medicinsku dokumentaciju ili ako ne vodi medicinsku dokumentaciju u skladu sa zakonom;
  • zakonskom zastupniku ne omogući uvid u medicinsku dokumentaciju kada je pacijent maloletno, odnosno lice lišeno poslovne sposobnosti, i ako detetu koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, ne omogući uvid u njegovu medicinsku dokumentaciju;
  • prekrši obavezu čuvanja naročito osetljivih podataka o ličnosti pacijenta, odnosno raspolaže ili rukuje podacima iz medicinske dokumentacije pacijenta;
  • ne upiše u medicinsku dokumentaciju pacijenta podatak o napuštanju zdravstvene ustanove bez najave pacijenta, ne obavesti, bez odlaganja, o napuštanju stacionarne zdravstvene ustanove od strane deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, nadležni organ starateljstva, odnosno zakonskog zastupnika ili ne obavesti, bez odlaganja, nadležni organ starateljstva o odluci zakonskog zastupnika da dete, odnosno pacijent lišen poslovne sposobnosti napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu, protivno najboljem interesu pacijenta.

Iako su prekršajne sankcije uvedene u cilju odvraćanja protivpravnih ponašanja i uskraćivanja zakonom zagarantovanih prava, cilj je da se svi zajedno više oslanjamo na društvenu svest o značaju zaštite zdravlja.

Zakon o pravima pacijenata

Kao što smo prethodno napomenuli, pacijent ne mora sve odredbe koje proističu iz navedenog zakona držati u malom prstu. Međutim, korisno je uopšteno se upoznati sa svojim pravima, dužnostima i mogućim sankcijama, kako bismo na vreme mogli da odreagujemo na moguću nepravdu i praksu koja ni u skladu sa zakonima naše zemlje. Ukoliko smatrate da su vaša prava ugrožena, predlažemo da se obratite savetniku za zaštitu prava pacijenata u svom gradu. Svoja iskustva uvek možete podeliti i sa Hipokratija zajednicom.

Hipokratija

Za predstavnike ustanovaArrow RightBlogArrow RightUstanoveArrow RightSpecijalizacijeArrow RightIskustvaArrow Right