Vodič za osnivanje privatne zdravstvene ustanove u Srbiji

• Ko može osnovati privatnu zdravstvenu ustanovu i koje vrste ustanova postoje
• U kojim pravnim oblicima može poslovati privatna zdravstvena ustanova
• Koji su zakoni i propisi relevantni za osnivanje i rad privatne zdravstvene ustanove
• Koji se uslovi moraju ispuniti za otvaranje privatne zdravstvene ustanove
• Dokumentacija potrebna za osnivanje privatne zdravstvene ustanove
• Kako izgleda proces osnivanja privatne zdravstvene ustanove
• Zapošljavanje radnika u privatnoj zdravstvenoj ustanovi
• Koji poreski režim izabrati
  • Preduzetnik paušalac
  • Preduzetnik u sistemu lične zarade
  • Preduzetnik u sistemu samooporezivanja
• Koliki su troškovi otvaranja privatne zdravstvene ustanove
• Da li privatna zdravstvena ustanova može prestati s radom na određeno vreme

Nema humanijeg poziva od lekarskog. Istovremeno, u pitanju je poziv koji zahteva neprekidno učenje i usavršavanje - od prvih dana u klupi do kraja karijere. Međutim, znanje, umeće i iskustvo nemaju vrednost ako nisu u službi očuvanja i unapređenja zdravlja pacijenta.

Puni entuzijazma i sa željom da pacijentima ponude najbolju moguću zdravstvenu uslugu, ali i da se sami oprobaju u ulozi preduzetnika, zdravstveni radnici dolaze na ideju da otvore privatnu praksu. Na tom putu mogu naići na veliki broj pitanja i izazova, a u potrazi za rešenjima se na trenutak moraju udaljiti od svog incijalnog zanimanja i potražiti pomoć stručnjaka iz drugih oblasti.

Osnivanje privatne zdravstvene ustanove iziskuje određene investicije, kao i uplovljavanje u preduzetničke vode. Ceo proces može delovati komplikovano i suvoparno, ali je krajnji cilj svakako vredan uloženih resursa. Uz podršku pouzdanih saradnika i stručnjaka, osnivanje privatne zdravstvene ustanove u našoj zemlji može proći bez komplikacija.

Misija Hipokratije je unapređenje zdravstvenog sistema Srbije. Naša misija je moguća upravo kroz otvaranje zdravstvenih ustanova koje pružaju vrhunsku uslugu. Zato smo rešili da budućim osnivačima privatnih zdravstvenih ustanova ponudimo kraći vodič, koji sadrži ključne smernice i vredne savete. Informacije koje ćemo izneti u ovom vodiču mogu biti korisne i onima koji su u procesu osnivanja zdravstvene ustanove ili su ustanovu već osnovali, ali su naišli na prepreku i potrebna im je dodatna pomoć ili pojašnjenje.

Ko može osnovati privatnu zdravstvenu ustanovu i koje vrste ustanova postoje?

Privatnu zdravstvenu ustanovu mogu osnovati samo nezaposleni zdravstveni radnici s odgovarajućom stručnom spremom (diplomirani doktori medicine, stomatologije i specijalisti), ili zdravstveni radnici koji su korisnici starosne penzije. Ako ste već negde zaposleni, nećete biti u mogućnosti da pokrenete postupak osnivanja privatne ordinacije dok taj angažman ne okončate. Specijalističke ordinacije mogu osnovati samo specijalisti odgovarajućih oblasti.

U našoj zemlji je moguće osnovati:

• Lekarsku ordinaciju (opštu, specijalističku i užespecijalističku)
• Ordinaciju dentalne medicine (opštu i specijalističku)
• Polikliniku
• Laboratoriju (za biohemiju sa hematologijom i imunohemijom, mikrobiologiju s virusologijom, patohistologiju sa citologijom)
• Apoteku (apotekarsku ustanovu ili privatnu praksu)
• Ambulantu (za zdravstvenu negu i rehabilitaciju)
• Laboratoriju za zubnu tehniku

Zdravstveni radnik može osnovati samo jednu privatnu praksu. Postoje i složeniji oblici zdravstvenih ustanova, poput doma zdravlja i specijalne bolnice. Kao takvi, ovi oblici zdravstvenih ustanova povlače posebne procedure i zahtevaju veće investicije.

U kojim pravnim oblicima može poslovati privatna zdravstvena ustanova?

Privatne zdravstvene ustanove mogu poslovati isključivo kao preduzetnički pravni oblik. Aktuelni zakon ne dozvoljava osnivanje zdravstvene ustanove u obliku društva ograničene odgovornosti (doo).

Osnivači moraju biti jedinstveni, samostalni i celokupni vlasnici zdravstvene ustanove i jedina su zakonski i stručno odgovorna lica. U privatnom zdravstvu nije moguće imati formalno-pravne poslovne partnere, raspolagati udelima ordinacije, niti zvanično primiti investiciju u zamenu za deo vlasništva.

Koji su zakoni i propisi relevantni za osnivanje i rad privatne zdravstvene ustanove?

Primarna delatnost zdravstvenih ustanova je pružanje zdravstvene zaštite. S tim u vezi, rad ovih ustanova je većim delom regulisan upravo Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Pored navedenog zakona, rad privatnih zdravstvenih ustanova je detaljnije regulisan i Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Imajući u vidu da je reč o privatnim poslovanjima koja moraju voditi računa i o poresko-pravnim pitanjima, rad privatnih zdravstvenih ustanova u našoj zemlji je delom regulisan i Zakonom o porezu na dohadak građana, Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o radu i Zakonom o fisklaizaciji. Pravilno tumačenje propisa može biti pravi izazov za sve one kojima to nije struka. Propuštanje sitnih detalja ponekad može dovesti do nenamernog nepoštovanja zakona i sa sobom povući ozbiljne posledice. Zbog toga se svim budućim osnivačima zdravstvenih ustanova preporučuje pravno savetovanje pre pokretanja postupka i, po potrebi, tokom procesa osnivanja.

Koji se uslovi moraju ispuniti za otvaranje privatne zdravstvene ustanove?

Odgovarajući kadar

U zdravstvenoj ustanovi moraju biti zaposleni stručni i licencirani zdravstveni radnici. Pored lekara, zdravstvena ustanova ponekad mora zapošljavati i druge zdravstvene radnike, poput medicinskih tehničara. Zapošljavanje lekara koji već rade u drugim ustanovama je moguće i zahteva zaključivanje ugovora o dopunskom radu.

Prostorni uslovi

Prilikom potrage za prostorom, važno je voditi računa o zakonskim smernicama. Bez ispunjenja ovih uslova je nemoguće dobiti odobrenje Zdravstvene inspekcije Ministarstva rada. Među dokumentacijom koju je neophodno priložiti nalazi se i skica prostora s tačnim merama prostorija, dokaz o pravnom osnovu korišćenja prostora, kao i atest elektro-instalacija. Zdravstveni inspektor će doneti odluku na osnovu uvida u navedenu dokumentaciju i pregleda prostora.

Zahtevi koji se posebno ističu u pogledu prostora u kojem se nalazi zdravstvena ustanova:

• Prostor izrađen od materijala koji obezbeđuju dobru izolaciju od toplote, vlage i buke
• Povezanost s telefonskom i električnom mrežom i obezbeđeno grejanje
• U svim prostorijama ordinacije temperatura mora biti između 18 i 25 stepeni tokom cele godine
• Podovi i zidovi moraju biti izrađeni od materijala koji se lako čisti
• Minimalna kvadratura ordinacije je 10 ㎡, a prostorija za medicinske intervencije 16 ㎡
• Neophodno je obezbediti prostor za skladištenje medicinske opreme i sredstava za održavanje higijene, kao i za garderobu
• Radni prostori i toaleti moraju imati hladnu i toplu vodu
• Prostor mora biti dobro osvetljen prirodnom i veštačkom svetlošću

Spisak svih uslova se može naći u Pravilniku.

Neophodna oprema i lekovi

U Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti se nalazi i Lista opreme za obavljanje zdravstvene delatnosti. Potrebna oprema zavisi i od vrste zdravstvene ustanove koja se osniva, te bi na to trebalo obratiti pažnju. Nabavljena oprema ne mora biti nova (u većini slučajeva), ali morate raspolagati potvrdom da je ispravna i u dobrom stanju.

Pored opreme, potrebno je da zdravstvena ustanova raspolaže određenom količinom lekova, kao i sredstvima za prvu pomoć i antišok terapijom. Lista lekova se takođe može pronaći u okviru Pravilnika.

Dokumentacija potrebna za osnivanje privatne zdravstvene ustanove

Najgora noćna mora - podnesete svu potrebnu dokumentaciju i onda saznate da vam fali jedan papir!

Ovaj scenario se može izbeći tako što se na samom početku napravi spisak neophodne dokumentacije:

• Fotokopija lične karte
• Uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti
• Uverenje o položenom državnom ispitu
• Dokaz o stručnoj spremi (diploma, dokaz o položenom stručnom ili specijalističkom ispitu)
• Licenca
• Rešenje o upisu u imenik nadležne komore
• Potvrda od Nacionalne službe za zapošljavanje da niste zaposleni
• Uverenje nadležnog suda da nije izrečena mera zabrane rada
• Dokaz o ispravnosti opreme
• Atest eletro-instalacija u prostoru
• Dokaz o pravnom osnovu korišćenja prostora
• Skica prostora s tačnim merama prostorija
• Spisak opreme za određenu zdravstvenu delatnost

Nakon prikupljanja potrebne dokumentacije pokreće se postupak osnivanja i to podnošenjem zahteva za izlazak na teren Zdravstvene inspekcije Ministarstva Zdravlja.

Kako izgleda proces osnivanja privatne zdravstvene ustanove?

Nakon pribavljanja i predaje neophodne dokumentacije, Zdravstvena inspekcija Ministarstva Zdravlja izlazi na teren, kako bi se utvrdilo da li su ispunjeni svi zakonom utvrđeni uslovi za pružanje medicinskih usluga. Ako su uslovi ispunjeni, izdaje se rešenje koje je potrebno za registraciju ustanove u Agenciji za privredne registre (APR).

Važno je znati da privatna zdravstvena ustanova može početi s radom tek nakon upisa u registar APR-a i nabavke fiskalne kase.

Zapošljavanje radnika u privatnoj zdravstvenoj ustanovi

Naveli smo da je jedan od preduslova za otvaranje privatne zdravstvene ustanove zapošljavanje odgovarajućeg kadra. U svakoj ordinaciji mora biti zaposlen barem jedan lekar, a u određenim slučajevima (ordinacije opšte stomatologije i opšte medicine, specijalističke ordinacije ne-hirurških oblasti) to može biti samo osnivač prakse, bez dodatnog kadra. Ako je u pitanju hirurška medicina ili stomatologija, ordinacija mora imati zaposlenog barem još jednog radnika sa minimum srednjom stručnom spremom.

Privatne zdravstvene ustanove s angažovanim radnicima mogu sklopiti ugovor o radu (na određeno i neodređeno) i ugovor o dopunskom radu. Pored toga, mogu se angažovati i zdravstveni radnici drugih specijalnosti i iz drugih zdravstvenih ustanova i tada se sklapa ugovor o saradnji.

U poliklinici moraju biti zaposlena tri doktora medicine/stomatologije različitih specijalnosti i dva zdravstvena radnika sa srednjom ili višom stručnom spremom (medicinske sestre/tehničari). Problem s kojim se susreću poliklinike u praksi jeste da je inspekcija vrlo nefleksibilna u tumačenju zakona, pa se i dalje ne dozvoljava implementacija još jedne (četvrte) grane medicine dok se Pravilnik ne izmeni.

Koji poreski režim izabrati?

Poput drugih privatnih poslovanja, privatne zdravstvene ustanove u Srbiji moraju poslovati u skladu s obavezama koje proističu iz odabranog poreskog režima.

Preduzetnik paušalac

Ovaj režim podrazumeva veću slobodu kada je u pitanju raspolaganje novcem s računa ustanove, ali i veće obaveze prema državi (posebno ako poslujete na teritoriji Beograda i centralnih gradskih opština). Mnogi biraju ovaj režim jer je administrativno manje zahtevan.

Preduzetnik u sistemu lične zarade

Prednost ovog režima je što može doneti poreske uštede. Međutim, manja je sloboda u pogledu raspolaganja finansijama. Za vođenje poslovnih knjiga je neophodno angažovati knjigovođu.

Preduzetnik u sistemu samooporezivanja

Ovaj režim se preporučuje poslovanjima koja imaju manje i/ili neredovne prihode, budući da nema unapred utvrđenog paušalnog poreza koji bi se teško plaćao u mesecima lošijeg poslovanja. Međutim, sistem svakako podrazumeva angažovanje knjigovođe.

Pre otvaranja zdravstvene ustanove bi se trebalo detaljno posavetovati s knjigovođom i pravnikom o poreskom režimu koji najviše odgovara upravo vašem poslovanju.

Privatne zdravstvene ustanove nisu u sistemu PDV-a. Međutim, zdravstvena ustanova i dalje može biti obveznik neke druge vrste poreza, poput poreza na zakup poslovnog prostora ili opreme. Veoma je važno da se na vreme utvrde obaveze koje ustanova ima prema državi, kako bi se kasnije izbegla neprijatna iznenađenja.

Često postavljano pitanje je i da li je privatnim zdravstvenim ustanovama potrebna fiskalna kasa. Bez obzira na izabran poreski režim, zdravstvena ustanova je u obavezi da ostvareni promet evidentira putem fiskalne kase. Jedino laboratorije za zubnu tehniku ne moraju da poseduju fiskalnu kasu, budući da posluju s drugim pravnim licima.

Koliki su troškovi otvaranja privatne zdravstvene ustanove?

O visini troškova, u ovom slučaju, možemo govoriti okvirno. Dakle, u obzir se moraju uzeti troškovi atestiranja opreme i elektro-instalacija, pribavljanja i overe neophodne dokumentacije. Zatim, tu su i troškovi izlaska Zdravstvene inspekcije na teren, kao i takse za registrovanje u APR-u. Svakoj zdravstvenoj ustanovi je potrebna i fiskalna kasa, pa se i ovaj trošak unosi u računicu. Sve u svemu, troškovi osnivanja privatne zdravstvene ustanove u proseku izađu između 400 i 500 evra.

Da li privatna zdravstvena ustanova može prestati s radom na određeno vreme?

Privatna praksa može privremeno prestati sa obavljanjem zdravstvene delatnosti u trajanju ne dužem od pet godina, izuzev apoteke privatne prakse koja može privremeno prestati sa obavljanjem zdravstvene delatnosti u trajanju ne dužem od 30 dana.

U slučaju privremenog prestanka obavljanja zdravstvene delatnosti kraćem od 30 dana, osnivač privatne prakse je dužan da obaveštenje o privremenom prestanku obavljanja zdravstvene delatnosti istakne na mestu na kojem obavlja zdravstvenu delatnost.

O privremenom prestanku obavljanja zdravstvene delatnosti dužem od 30 dana, osnivač privatne prakse dužan je da obavesti Ministarstvo, APR i nadležnu komoru odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od isteka 30. dana privremenog prestanka obavljanja zdravstvene delatnosti.

Osnivač privatne prakse dužan je da o ponovnom početku obavljanja zdravstvene delatnosti obavesti Ministarstvo, APR i nadležnu komoru odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od ponovnog početka obavljanja zdravstvene delatnosti. Ukoliko je osnivač privatne prakse odsutan zbog privremene sprečenosti za rad, stručnog usavršavanja, ostvarivanja prava iz radnog odnosa i sl., privatna praksa može nastaviti sa radom najduže pet godina, ukoliko obezbedi odgovarajući kadar za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana. O navedenom je osnivač dužan da obavesti Ministarstvo.

Ako imate u planu otvaranje privatne zdravstvene ustanove, entuzijazma vam sigurno ne manjka. Naoružajte se strpljenjem i vodite računa o svakoj stavki. Ulazak u preduzetničke vode ne mora biti stresan, ali svakako zahteva popriličan angažman. Ono što je najvažnije je da se ni u jednom trenutku ne libite da potražite pomoć stručnjaka. Kada su u pitanju finansije, pravo i knjigovodstvo - svaki stručni savet je zlata vredan. Okružite se iskusnim ekspertima koji će vas usmeriti na pravi put i uvek dati proverene informacije.

Osnivanje i otvaranje zdravstvene ustanove je veliki korak, ali tek prvi korak ka uspešnom poslovanju. Sledeći korak bi bio da se povežete s budućim pacijentima, date uvid u usluge koje nudite i promovišete stručnost, ljubaznost i iskustvo kojima raspolažete. S tim u vezi, odgovarajući onlajn nastup zdravstvene ustanove nije opcija nego prioritet.

Da bi zdravstveni radnici mogli da se fokusiraju na ono što rade najbolje, Hipokratija je kreirala jedinstveno digitalno rešenje koje pomaže zdravstvenim ustanovama da ostvare veće prihode, privuku više pacijenata i unaprede kvalitet usluge. Primena našeg softvera omogućava zdravstvenim ustanovama da isprate iskustva pacijenata i izgrade poverenje. U usluge koje nudimo su uključene i konsultacije u trajanju od 90 minuta mesečno, za sva menadžerska, finansijska, knjigovodstvena, poreska i pravna pitanja koja vas možda muče. Konstantno radimo na unapređenju postojećih i razvoju novih usluga, a za sve dodatne informacije se može zakazati besplatna demo prezentacija.