Reumatoidni artritis simptomi i dijagnoza | Hipokratija

Reumatoidni artritis je hronična, autoimuna bolest koja zahvata zglobove, ali može uticati i na druge organe. Iako se često koristi termin reumatski artritis ili samo artritis, važno je razlikovati ovu bolest od osteoartritisa, jer se uzroci, simptomi i lečenje razlikuju. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatna dijagnoza ključni su za usporavanje napredovanja bolesti i očuvanje kvaliteta života.

Šta je artritis?

Artritis je opšti pojam za zapaljenske bolesti zglobova. Može se javiti u više oblika, a najpoznatiji su osteoartritis i reumatoidni artritis.

U Srbiji se procenjuje da hiljade ljudi boluju od različitih oblika artritisa, a reumatoidni artritis predstavlja jedan od najčešćih autoimunih oblika ove bolesti.

Reumatoidni artritis: osnovne karakteristike

U pitanju je hronična bolest prilikom koje imuni sistem greškom napada sopstvene zglobove, izazivajući upalu, bol i deformitete. Najčešće zahvata male zglobove, kao što su prsti šake i stopala, ali može napredovati i na kolena, kukove i kičmu.

Bolest je češća kod žena nego kod muškaraca, a prvi simptomi se obično javljaju između 30. i 50. godine života.

Reumatoidni artritis: simptomi

Kada govorimo o simptomima reumatoidnog artritisa, oni se mogu razlikovati od osobe do osobe, ali najčešće uključuju:

Bol i otok u malim zglobovima (šake, prsti, stopala)
Jutarnju ukočenost koja traje duže od 30 minuta
Umor, malaksalost i gubitak apetita
Povišenu temperaturu (kod težih oblika)
Postepeno deformisanje zglobova

Važno je naglasiti da prvi znaci reumatoidnog artritisa mogu biti suptilni: blaga ukočenost ujutro ili povremeni bol u prstima. Upravo zbog toga mnogi pacijenti kasno odlaze lekaru.

Artritis simptomi - kako ih razlikovati?

Iako se koristi jedan termin, artritis simptomi nisu isti kod svih oblika bolesti. Kod osteoartritisa bol nastaje zbog habanja hrskavice i češće se javlja u starijem dobu. Kod reumatoidnog artritisa, simptomi su povezani sa autoimunim odgovorom i zapaljenjem.

Ako se pitate kako prepoznati artritis, obratite pažnju na:

da li se bol javlja u mirovanju (češće kod RA)
koliko traje ukočenost ujutru
da li je prisutno simetrično zahvatanje zglobova

Bol u zglobovima

Karakteristike bola kod reumatoidnog artritisa

Bol u zglobovima kod reumatoidnog artritisa ima specifične karakteristike koje ga razlikuju od drugih vrsta artritisa. Ovaj bol je najčešće:

Simetričan - javlja se na obe strane tela (obe šake, oba kolena)
Najjači ujutru - pacijenti često opisuju jutarnju ukočenost koja traje više od 30 minuta, pa čak i nekoliko sati
Praćen otokom i crvenilom - zglobovi postaju vidno natečeni i topli na dodir
Pojačan u mirovanju - za razliku od osteoartritisa gde bol nastaje posle aktivnosti, kod RA bol može biti izraženiji nakon perioda neaktivnosti

Kada bol ukazuje na pogoršanje bolesti

Važno je prepoznati kada bol u zglobovima signalizira pogoršanje (flare) bolesti:

Iznenadni porast intenziteta bola u već zahvaćenim zglobovima
Pojava bola u novim zglobovima
Bol praćen visokom temperaturom
Bol koji ne reaguje na uobičajenu terapiju
Trajno pogoršanje pokretljivosti zglobova

U ovim slučajevima potrebno je hitno kontaktirati reumatologa kako bi se prilagodila terapija.

slika prstiju šake

Simptomi reume i i reumatoidni faktor

Šta je reumatoidni faktor?

Reumatoidni faktor (RF) je antitelo koje imuni sistem proizvodi, a koje se često nalazi u krvi osoba sa reumatoidnim artritisom. Reč je o proteinu koji greškom napada zdrava tkiva u telu, posebno ovojnicu zglobova.

Kako nastaje reumatoidni faktor: U normalnim okolnostima, imuni sistem proizvodi antitela koja štite organizam od bakterija i virusa. Kod reumatoidnog artritisa, imuni sistem pogrešno identificira sopstvena tkiva kao strana i stvara antitela protiv njih, jedno od tih antitela je upravo reumatoidni faktor.

Normalne i povišene vrednosti RF

Normalne vrednosti: RF manji od 14-20 IU/ml (zavisno od laboratorije)
Granične vrednosti: RF između 20-40 IU/ml
Povišene vrednosti: RF veći od 40 IU/ml

Važno je napomenuti da povišen reumatoidni faktor ne znači automatski dijagnozu reumatoidnog artritisa. Takođe, negativan RF ne isključuje dijagnozu.

RF-pozitivan i RF-negativan (seronegativni) reumatoidni artritis

RF-pozitivan RA:

Oko 70-80% pacijenata sa RA ima pozitivan reumatoidni faktor
Obično ukazuje na agresivniju formu bolesti
Veća je verovatnoća razvoja komplikacija i deformiteta zglobova
Povezan sa bržim napredovanjem bolesti

RF-negativan (seronegativni) RA:

Oko 20-30% pacijenata sa RA ima negativan reumatoidni faktor
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih simptoma i drugih testova
Može imati blaži tok bolesti, ali ne uvek
Zahteva druge markere za potvrdu dijagnoze (anti-CCP antitela)

Povezanost nivoa RF sa težinom bolesti

Viši nivoi reumatoidnog faktora često koreliraju sa:

Težim oštećenjem zglobova
Prisustvom vanzglobnih manifestacija (zahvatanje pluća, srca, očiju)
Potrebom za agresivnijom terapijom
Većim rizikom od komplikacija

Međutim, nivo RF nije jedini pokazatelj aktivnosti bolesti. Mnogi pacijenti sa umereno povišenim RF mogu imati blage simptome, dok neki sa negativnim RF mogu imati teške simptome.

Drugi laboratorijski markeri

Pored reumatoidnog faktora, u dijagnostici se koriste i drugi testovi:

Anti-CCP antitela (anti-ciklični citrulinirani peptid):

Specifičnija za reumatoidni artritis od RF
Mogu biti pozitivna čak i kada je RF negativan
Pojavljuju se rano u toku bolesti, ponekad čak i pre prvih simptoma
Veoma koristan marker za ranu dijagnozu

CRP (C-reaktivni protein):

Pokazatelj opšteg zapaljenja u organizmu
Pomaže u praćenju aktivnosti bolesti
Koristi se za procenu odgovora na terapiju

SE (sedimentacija eritrocita):

Takođe meri nivo zapaljenja
Manje specifičan, ali koristan u kombinaciji sa drugim testovima

ANA (antinuklearna antitela):

Mogu biti prisutna kod nekih pacijenata sa RA
Pomažu u razlikovanju od drugih autoimunih bolesti

Može li RF biti prisutan kod zdravih ljudi?

Da, reumatoidni faktor može biti detektovan i kod zdravih osoba, posebno:

Kod starijih osoba (5-10% ljudi starijih od 65 godina)
Kod osoba sa hroničnim infekcijama
Kod nekih drugih autoimunih bolesti (Sjögrenov sindrom, sistemski lupus)
Kod hroničnih bolesti jetre

Zbog toga se dijagnoza reumatoidnog artritisa nikada ne postavlja samo na osnovu prisustva RF, već se uzimaju u obzir klinički simptomi, drugi laboratorijski testovi i radiološki nalazi.

Kako se izvodi testiranje reumatoidnog faktora?

Testiranje RF je jednostavno i obavlja se:

Uzimanjem uzorka krvi iz vene
Analizom uzorka u laboratoriji
Rezultati su obično dostupni za 24-48 sati

Ne zahteva se posebna priprema za test, osim možda gladovanja ako se istovremeno radi i neki drugi test krvi koji to zahteva.

Učestalost praćenja RF tokom lečenja

Nakon postavljanja dijagnoze, reumatoidni faktor se prati:

Pri kontrolnim pregledima svakih 3-6 meseci
Prilikom promene terapije
Ako dođe do pogoršanja simptoma
Zajedno sa drugim markerima zapaljenja (CRP, SE)

Praćenje RF pomaže lekaru da proceni efikasnost terapije i pravovremeno prilagodi lečenje.

Artritis prstiju šake: najčešći oblik

Jedan od prvih znakova bolesti jeste artritis prstiju šake. Zglobovi otiču, postaju bolni i ukočeni, što pacijentima otežava osnovne pokrete poput hvatanja olovke ili otvaranja flaše. Vremenom, ukoliko se bolest ne leči, dolazi do trajnih deformiteta.

Karakteristični deformiteti kod artritisa prstiju šake uključuju:

Ulnarnu devijaciju - prsti se savijaju prema spoljaskoj strani šake
Deformitet labuđeg vrata - karakterističan oblik prstiju
Deformitet gumbane rupice - pregib srednjeg zgloba prsta

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza reumatoidnog artritisa podrazumeva kombinaciju kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza. Lekar obično traži:

Krvne testove: reumatoidni faktor, anti-CCP antitela, CRP, sedimentacija
Radiološke snimke zglobova - za procenu oštećenja hrskavice i kostiju
Ultrazvučni pregled zglobova - otkriva rano zapaljenje i nakupljanje tečnosti
Magnetna rezonanca (MRI) - u nejasnim slučajevima za detaljnu procenu
Detaljan pregled simptoma - trajanje jutarnje ukočenosti, broj zahvaćenih zglobova, simetričnost

Rana dijagnoza je ključna jer omogućava brže uvođenje terapije i usporavanje napredovanja bolesti. Postoji tzv. "prozor prilika" - prvih 6-12 meseci od početka simptoma kada je terapija najefikasnija u sprečavanju trajnih oštećenja.

Razumevanje značaja reumatoidnog faktora i drugih laboratorijskih markera pomaže u preciznoj dijagnostici, iako prisustvo ili odsustvo RF ne treba da bude jedini kriterijum. Kombinacija kliničkih simptoma, laboratorijskih analiza i radioloških nalaza daje najprecizniju sliku bolesti.

Ako prepoznajete neke od opisanih simptoma kod sebe, ne odlažite posetu reumatologu. Rana dijagnoza i pravovremeno uvođenje terapije mogu značajno usporiti napredovanje bolesti i sačuvati funkcionalnost zglobova.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Kako prepoznati artritis?

Artritis se najčešće prepoznaje po bolu, otoku i ukočenosti zglobova. Kod reumatoidnog artritisa simptomi se obično javljaju simetrično, na obe ruke ili obe noge, a jutarnja ukočenost traje duže od 30 minuta. Bol u zglobovima je najintenzivniji ujutro i u mirovanju. Ako primetite ove znake, posebno ako traju duže od nekoliko nedelja, posetite reumatologa.

Koji su prvi znaci reumatoidnog artritisa?

Prvi znaci reumatoidnog artritisa uključuju bol i otok malih zglobova (najčešće prstiju šaka i stopala), izražen umor i malaksalost, kao i jutarnju ukočenost koja traje više od pola sata. U ranim fazama simptomi mogu biti blagi i povremeni, što otežava pravovremeno otkrivanje bolesti. Mnogi pacijenti opisuju osećaj "ukočenih" ruku ujutro ili teškoće pri hvatanju malih predmeta.

Šta pokazuje reumatoidni faktor?

Reumatoidni faktor (RF) je antitelo koje se često nalazi u krvi osoba sa reumatoidnim artritisom. Njegovo prisustvo može pomoći u dijagnozi, ali nije presudno, jer bolest može postojati i kod pacijenata sa negativnim reumatoidnim faktorom (seronegativni RA). Oko 70-80% ljudi sa RA ima pozitivan RF. Takođe, RF može biti prisutan i kod nekih zdravih ljudi, posebno starijih od 65 godina, kao i kod nekih drugih autoimunih bolesti. Zbog toga se dijagnoza nikada ne postavlja samo na osnovu RF, već u kombinaciji sa kliničkim simptomima i drugim testovima.

Da li je artritis prstiju šake znak reumatoidnog artritisa?

Artritis prstiju šake često je jedan od prvih i najkarakterističnijih znakova reumatoidnog artritisa. Reumatoidni artritis tipično zahvata male zglobove, uključujući zglobove prstiju na obe šake simetrično. Ako primetite bol, otok i ukočenost u prstima, posebno ujutru, otežano hvatanje sitnih predmeta ili otvaranje flaša, to može ukazivati na razvoj bolesti i zahteva pregled reumatologa. Rano otkrivanje može sprečiti razvoj deformiteta.

Šta je anti-CCP test i zašto je važan?

Anti-CCP (anti-ciklični citrulinirani peptid) test detektuje specifična antitela koja su veoma karakteristična za reumatoidni artritis. Ovaj test je često specifičniji od reumatoidnog faktora i može biti pozitivan čak i kod pacijenata sa negativnim RF. Anti-CCP antitela se mogu detektovati rano u toku bolesti, ponekad čak i pre pojave prvih simptoma, što ga čini vrednim alatom za ranu dijagnozu. Pacijenti sa pozitivnim anti-CCP testom obično imaju veću verovatnoću razvoja agresivnije forme bolesti sa bržim napredovanjem i oštećenjem zglobova.

Koliko traje jutarnja ukočenost kod reumatoidnog artritisa?

Kod reumatoidnog artritisa, jutarnja ukočenost traje duže od 30 minuta, a često može trajati i nekoliko sati. Ovo je jedna od ključnih karakteristika koja razlikuje RA od osteoartritisa, gde ukočenost obično traje manje od 30 minuta. Dužina trajanja jutarnje ukočenosti može biti pokazatelj aktivnosti bolesti, duža ukočenost često ukazuje na aktivniju bolest koja zahteva prilagođavanje terapije.

Reumatoidni artritis: simptomi, dijagnoza i reumatoidni faktor