Bol u stopalu | Hipokratija

Stopala - pored kolena, kukova i kičme su jedan od najopterećenijih delova tela. Ona predstavljaju naš glavni oslonac i jedini deo tela koji je u stalnom kontaktu sa podlogom. Samim tim igraju kjučnu ulogu u našoj stabilnosti i ravnoteži. Međutim, stopala su najčešće potpuno zanemarena. Zbog toga se ponekad u ovom predelu javlja neprijatan bol koji može značajno remetiti svakodnevni život.

Bol se može javiti na raznim mestima - sa gornje ili donje strane stopala, sa strane, u peti, u prstima, u prednjem delu, ili svodu. U bilo kojem slučaju, od vitalnog je značaja potražiti lekarsko mišljenje uz pomoć kog možete utvrditi pravi uzrok bola i adekvatnu terapiju.

Najčešći uzroci bola u stopalu

Bol u stopalu može imati mnogo uzroka, ali neki od najčešćih su:

deformiteti (ravna stopala, udubljeno stopalo, hallux valgus),
povrede,
petni trn,
upale tetiva,
Periferna arterijska bolest.

Deformiteti stopala

Deformiteti stopala poput ravnih tabana (pes planus), udubljenog stopala (pex excavatus) i čukljeva (hallux valgus) su prilično česti i nekada mogu biti urođeni, a nekada stečeni usled povreda, genetike, određenih bolesti, starosti ili mehaničkih faktora, poput nepravilne obuće.

Neki od ovih deformiteta, na primer čukljevi, su češći kod žena i to najverovatnije zbog kombinacije faktora poput hormona koji utiču na promene u ligamentima i neadekvatne obuće poput visokih potpetica i jako uskih cipela.

Ravna stopala su veoma često stanje kod kog luk stopala nije pravilno razvijen te je pri hodanju i stajanju maltene čitavo stopalo stalno u dodiru sa podlogom. Iako ne zvuči kao preveliki problem, u praksi može imati nezgodne dugoročne posledice poput bolova u stopalima, osećaja umora, bolova u kukovima, kolenima, leđima, i slično.

I na kraju, udubljeno stopalo je stanje kod kog je luk stopala jako visok pa se težina tela prenosi na petu i prednji deo stopala umesto da se rasporedi ravnomerno. Najčešće se javlja unutar porodica, ili kao posledica neuroloških poremećaja poput cerebralne paralize, Šarko-Mari-Tutove bolesti, spina bifide ili povreda nervnog sistema, mišićne neravnoteže ili povreda i tumora kičmene moždine.

Povrede stopala

Povrede stopala su veoma česte, naročito kod visoko aktivnih osoba poput rekreativnih ili profesionalnih sportista. One mogu biti blage, poput uganuća i istegnuća, ili teže poput povreda Ahilove tetive, rupture ligamenata, povreda tetiva, preloma delova stopala ili prstiju.

Jedna od najtežih povreda stopala je povreda Ahilove tetive, naročito ako dođe do njenog pucanja. Ova povreda spada među najozbiljnija oštećenja stopala jer se radi o najjačoj tetivi u telu koja povezuje mišiće lista sa petnom kosti omogućavajući hodanje, trčanje i skakanje.

Kada dođe do rupture, što se oseti kao pucanje u zadnjem delu noge praćeno iznenadnim jakim bolom, osoba ne može da stane na prste niti da normalno hoda, a lečenje najčešće zahteva hirirušku intervenciju uz dug oporavak i fizioterapiju.

U poređenju sa ovim stanjem, ostale povrede stopala uglavnom podrazumevaju brži oporavak i lakše vraćanje u normalno funkcionisanje.

Petni trn (Calcar calcanei)

Petni trn je prilično učestali problem, naročito kod starije populacije i osoba srednjih godina. Procene pokazuju da se javlja kod čak oko 10-15% ljudi, ali kod mnogih simptomi potupno izostanu.

Bolni petni trn se najčešće javlja kod sportista, zatim osoba koje dugo stoje ili se bore sa prekomernom težinom, ravnim stopalima, plantarnim fascitisom ili nose neadkevatnu obuću zbog koje dolazi do velikog pritiska na petu. Takođe se može javiti kod onih osoba koje imaju nefleksibilnu Ahilovu tetivu, visok ris i skraćene mišiće potkolenice, kao i kod hroničnih oboljenja poput gihta, artritisa i dijabetesa.

Sam po sebi, petni trn predstavlja hronično degenerativno i inflamatorno stanje stopala koje nastaje postepeno zbog dugotrajne iritacije plantarne fascije, tetiva i ligamenata i povezan je sa neprikladnom obućom, deformitetima stopala kao i sa hroničnom nepravilnom raspodelom težine tela. Simptomi mogu potpuno izostati, ali se najčešće ispoljavaju kao blag do intenzivan bol u peti, koji kod hroničnih tegoba raste kako dan prolazi.

Današnje metode lečenja petnog trna se kreću od upotrebe lekovitog bilja, masaža uz obloge od krompira, đumbira, šargarepe, rotkvice, i mešavine crnog luka, kupusa, integralnog brašna i jabukovog sirćeta, ortopedskih uložaka, pa sve do moderne shockwave terapije radijalnim talasima, koja jedina pouzdano i dovodi do potpunog izlečenja.

Upale tetiva (Tendinitis)

Upale tetiva spadaju u jedne od najčešćih povreda vezivnih tkiva organizma, a kako imaju glavnu ulogu u povezivaznju mišića sa kostima, one, uz ligamente i ostale vrste vezivnog tkiva, omogućavaju normalno kretanje i doprinose stabilnosti zglobova.

U osnovi, njihova struktura je kolagen uz malo nervnih završetaka i krvnih sudova, pa je nakon svake povrede tetitva oporavak dugotrajan i zahtevan. Jedan od uzroka povrede može da bude upravo i istrošenost kolagenskih vlakana što dovodi do pucanja ovih struktura.

Povrede i upale tetiva su karakteristične pre svega za sportiste zbog velikog opterećenja tela, ali i za sve ljude koji tokom dužeg vremena ponavaljaju isti pokret. Veoma je čest problem i kod pijanista, čistača i molera, što znači da može zahvatiti ne samo stopala već i gornje ekstremitete.

Klasični simptomi su bol pri pokretu ili pritisku na tetivu, otok i crvenilo, slabost stopala i otežano kretanje. A u koliko se javi otok, modrice ili podliv, potrebno je hitno potražiti mišljenje stručnjaka.

Lečenje najčešće zahteva mirovanje i smanjenje problematičnih aktivnosti koje izazivaju bol, upotrebu leda i antinflamatornih tretmanana, fizikalnu terapiju, vežbe istezanja i jačanja, i prilagođenu obuća.

Periferna arterijska bolest-PAD

Arteroza stopala ne spada u klasične deformitete ili povrede stopala, nego u kardiovaskularna oboljenja. Ona predstavlja stanje kod kog dolazi do suženja ili začepljenja arterija koje dopremaju krv do nogu i stopala.

To vremenom smanjuje dotok kiseonika i hranljivih materija u stopalima izazivajući bol (koji se naziva klaudikacija), grčeve u stopalima i listovima, osećaj hladnoće u nogama, sporija zarastanja rana na stopalima i prstima, probleme sa hodom, i, u pojedinim slučajevima, promene boje kože i gangrenu. Važno je napomenuti da može zahvatiti kako donje tako i gornje esktremitete tela.

Glavni uzročnik suženja na perifernim arterijama su masne naslage na krvnim usdovima koje sužavaju arterije i smanjuju dotok krvi. Ono što je važno upamtiti je da je arteroskleroza generalizovano oboljenje. To znači da se problem ne javlja lokalizovano na jednom mestu, nego da osobe sa problemima sa perifernim arterijama imaju veliki rizik da do ovakvih začepljenja dođe i na arterijama srca i mozga.

Lečenje najčešće ne zahteva hirurške intervencije osim u težim slučajavima kada se instalira stent ili bajpas. Ono na šta se tretmani baziraju su promene životnih navika, poput ishrane, uvođenja fizičkih aktivnosti, prestanak pušenja, smanjenje unosa alkohola, šećera i procesuirane hrane. Pacijentima se takođe često prepisuju i lekovi za razređivanje krvi i snižavanje holesterola.

Bol u stopalu zaista može imati različite uzroke - od povreda i upalnih stanja, deformiteta pa sve do kardiovaskularnih oboljenja. Ono što je jako važno je na vreme se obratiti stručnom licu kako bi se pravovremeno sprečile ozbiljnije posledice po sveukupno zdravlje organizma i sačuvala pokretiljvost tela. Redovna briga o stopalima, pravilna obuća i zdrave životne navike već su same po sebi najbolja prevencija većine ovih problema.

Bol u stopalu - najčešći uzroci i metode lečenja