GAK Narodni front

Moje iskustvo je krajnje razočaravajuće. Primljena sam u bolnicu zbog trudničke hipertenzije dvadeset dana pre termina, kada su mi uradili kompletne analize na prijemu. Pošto sam imala sveže urađene briseve koji su pokazali enterokoku, data mi je terapija. U poslednjem mesecu borila sam se sa ešerihijom i pila terapiju u dva navrata. U petak na subotu mi pukne vodenjak, odem na pregled kod dežurnog dr, kaže otvorena tek dva prsta, nije to ništa. U subotu ujutro kreću bolovi koji su kulminirali uveče na minut kontrakcije koje traju oko 60 sekundi. U međuvremenu idem kod dr na pregled nekoliko puta, žalim se na velike bolove u krstima, na šta ona kaže da je to nemoguće, i dalje otvorena dva prsta i svaki put me vraća u sobu. U 11 uvečee višee ne mogu da izdržim bolove, odlazim kod dežurne dr i molim da me prime u porođajnu salu i molim za epidural, na šta će sestra: ,,Nismo mi ovde da ispunjavamo muzičke želje", a dr kaže: ,,Stavi ovu na sto, samo će da zauzima nekome mesto. Kada me stave na sto, kreću veliki bolovi u krstima bez pauze, zapomažem i kukam, niko na mene ne obraća pažnju. Konačno za sat stiže epidural i ja uspevam malo da odmorim. U međuvremenu pišti ctg, bebini tonovi 200 otkucaja u minuti. Vičem sestru, nema nikoga, vičem dok jedna nije došla i kaže za bebine tonove da nije ništa. Epidural popušta i meni kreće groznica, tresem se i odskačem od kreveta. Žena na stolu pored zove sestru zbog mene, sestra kaže da je to zbog epidurala. Otvaram se jako sporo, skoro 1cm na dva sata. U nedelju ujutru se vraćaju bolovi u krstima. Molim da mi izmere temperaturu. Kada su izmerili i videli bebine tonove koji ne padaju ispod dvesta, tek onda dolazi babica i pregleda me ne bi li ustanovila šta se dešava. Pita me kad je rađen zadnji ultrazvuk, kažem u sredu (četiri dana ranije). Radi ultrazvučni pregled i ustanovi da bebi prednjči lice, beba se nije okrenula, takoreći zaglavila i ne spušta se. Okreću me na stranu i govore da guram kad osetim kontrakcije. Guram napamet iz petinih žila uplašena za život svoje bebe. Opet me ostavljaju samu, pored mene na stolu trudnica i njen dr sve vreme pored nje. Osetim da izlazi glavica i kažem doktoru, na šta kaže on: ,,Ja, ko da to može tako brzo! " Ja vrisnem sestro, dolaze i kad vide glavu, brzo me okreću na leđ, tada dolazi moja dr (koja se nije pojavila uopšte za to vreme) da mi viče da guram. Iz trećeg napona rođena moja beba. Govore da je sve okej. Popodne dolazi pedijatar da mi saopšti da je beba u inkubatoru jer sam ja imala temperaturu u toku porođaja i da je zaražena ešerihijom koju zadnji nalaz nije pokazao. Niko ne spominje prezentaciju lica i to da je to bio njihov propust, već sam ja kriva što moje dete nije bilo dobro po rođenju. Hvala Gospodu Bogu koji je spasao moju devojčicu, ona se brzo oporavlja i treći dan je dovode kod mene. Onda kreće nedolično ponašanje od strane sestre za laktaciju koja se ponaša na određen način prema meni jer ne mogu bebu da stavim na dojku pravilno, ona ne vuče i ne otvara usta dovoljno. Mučim se dan i noć, bradavice bolne i upaljene, ona gladna, ne vuče dovoljno, sestre ne daju dohranu ceo dan. Govori mi kakva sam ja to majka, ne dojim bebu, ne vredi mi govoriti, šta je sa mnom, š1ta radim tom detetu, ove majke što se ,, trude da doje... Molim Boga da samo izađemo i odemo kućii. Zahvaljujuć toj ,,finoj" sestri nisam uspela da uspostavim laktaciju. Sreća što se moja beba oporavila, na kraju je samo to važno. Pošto je bio vikend, pustili su me da se mučim, inače se u tim slučajevima radi carski. Žena iz moje sobe imala je odličan tretman jer je imala vezu kod iste doktorke. Sve se na to svodi. Treba da se zapitamo zašto takav tretman prema ženama i preuzima li iko odgovornost kad se desi najgore pri porođaju. Vrlo poražavajuće ponašanje zaposlenih prema pacijentima, čast izuzecima.

Sve najlepse. Porodjaj prosao uredno,oproavak takodjer. Osoblje i doktori ljubazni i profesionalni.

Od mene 0 ali to nema ovde. Nek vam ide na obraz I cast sve sto ste uradili svakoj od nas koje nismo stigle da vas platimo na vreme 🥵🥵 poradjali ste me ko kravu a od tad imam I velike zdravstvene probleme koje kad dobijem na papiru Mozda I iznesem u javnost.. A bog neka im sudi.. visoko risicna trudnoca 3 puta u bolnici za to vreme spremna sam I knjigu da napisem o svima vama lopovima .. o vasim obrocima Vc soljama Kojima ne radi vodoktolic!! Rekla bih da je na Tom trecem spratu sodoma I gomora. Tesko je izboriti se u ovoj zemlji ali zajedno smo jaci udruzicemo se protiv Ovog kriminala!

3 puta lezala zbog operacija. Sestre i doktori na odeljenjima vrlo ljubazni, ali ove setlstre po ambulantama su katastrofa. Samo se deru, terorisu pacijentkinje. Kao da mi volimo sto smo dosle kod njih. Hrana u bolnici... pa u skladu sa drzavom Srbijom. Ekonomski tigar. Velika zamerka higijena na preoperativnom odeljenju. 6 soba, 30 pacijentkinja a 2 toaleta. Kad krenu da rade klistir 10 zena odjednom... Jel mozete da zamislite na sta ta dva toaleta lice? Mislim da ne treba da Vam opisujem

Samo ću reći da mi je dostojanstvo ostalo na ulazu u porodilište.

Sve pohvale Tri puta carski rez, sva tri puta prosla odlicno. Prva dva totalna anestezija, treci spinalna. Prezadovoljna.

Prijatno Lekari su bili uglavnom ljubazni. Sestre su bile ljubazne. Tretman je bio dobar. Hrana vrhunska (bolja nego u mnogim hotelima) Pocepana posteljina, novi tv u sobi ali nemaju signal (operatera). Pojedine sestre su bile drske, pojedini lekari su bili drski (ali to su izuzeci)

Lično iskustvo Porodila sam se u Frontu. Sve u svemu, odlično sam prošla. Divna babica je prošla porođaj sa mnom i ona me i porodila dok je doktor stajao sa strane i pričao s drugim doktorom. Kasnije su i sestre i čistačice bile super prema nama. Nije bilo anesteziologa, pa nisam dobila epidural. Ali to i nije prošlo tako loše. Negativno iskustvo je pušenje u wc-u na odeljenju, gde i čistačice i porodilje puše, dok se vi tuširate u kabini pored.

Bila par puta, svaki put izašla plačući Sestra koja vadi krv u laboratoriji je uvek bila fina. Otidoh prema uputu svoje doktorke da radim dabl test, nakon kojeg su mi rekli da obavezno dođem na genetsko savetovalište, jer "postoji mogućnost da rodite retardirano dete" (za parametre sa testa moja doktorka reče da joj nije jasno zašto su to zaključili). Dolazim na savetovalište, dve doktorke me dočekuju i prilično hladno pričaju o amniocentezi kao da prvi put čujem šta je to, a prilično sam se informisala unapred o svemu u vezi sa trudnoćom. Ubeđuju me da moram to da uradim, umesto da mi objektivno predstave prednosti i mane invazivnog zahvata kakav je amniocenteza. Svakako mi zakazuju termin za dva meseca od tada. U međuvremenu, nakon mnogo prolivenih suza i informisanja - odlučujem se da privatno uradim prenatalni test (koji je pokazao da je sve u redu, ali to nije ni važno za poentu ove priče). Nakon toga odlazim na sledeći ultrazvuk i otkazujem amniocentezu, uz objašnjenje zašto sam odustala - doktorka me napada i besno mi odrađuje ultrazvuk, nakon čega demonstrativno ustaje i uručuje mi papire tako što ih baca na sto, ne pogleda me niti mi se javi kada sam izlazila iz ordinacije. Eto, skroman prilog (očajnom) ugledu koji ova ustanova već poseduje.

Razgovor sa direktorom klinike Ništa. Direktor mi je zdravo preminulo dete nazvao statistikom, a na kraju razgovora se ponudio da mi vodi sledeću trudnoću, osetila sam se uznemireno i poniženo i naravno niko ne želi da preuzme odgovornost za smrt moga deteta.