Parvovirus kod pasa: Simptomi, lečenje i prevencija ove opasne bolesti
14. februar 2025.
∙
4 MIN

Parvovirus kod pasa, poznat i kao parvoviroza, predstavlja jednu od najozbiljnijih virusnih infekcija kod pasa. Parvoviroza izaziva teške gastrointestinalne probleme, uključujući povraćanje i krvavu dijareju, što može dovesti do ozbiljne dehidracije i gubitka života, ako se ne tretira na vreme. U ovom tekstu ćemo detaljno obraditi kako se parvovirus prenosi, koji su simptomi, kako se leči i koje mere prevencije mogu zaštititi vašeg ljubimca.
Koliko je parvovirus kod pasa opasan?
Parvovirus kod pasa je izuzetno opasan, posebno za štence i pse sa slabijim imunim sistemom. Ovo je jedan od najsmrtonosnijih virusa koji pogađa pse i zahteva hitnu veterinarsku intervenciju.
Zašto je parvovirus tako opasan?
- Brza progresija bolesti: Simptomi se mogu razviti veoma brzo i pogoršati unutar 24 do 48 sati, što ostavlja malo vremena za reakciju.
- Visoka smrtnost: Bez pravovremenog lečenja, smrtnost može biti i do 90%, dok se adekvatnim tretmanom ovaj procenat smanjuje na 10-20%.
- Otpornost virusa: Parvovirus je izuzetno otporan i može preživeti u spoljašnjem okruženju mesecima, pa čak i godinama, čime se povećava rizik od infekcije.
- Teška dehidracija: Povraćanje i krvava dijareja dovode do brze dehidracije, koja može biti fatalna ako se ne nadoknadi intravenoznim tečnostima.
- Sekundarne infekcije: Oslabljeni imunološki sistem i oštećena crevna sluzokoža čine pse podložnim bakterijskim infekcijama, što dodatno ugrožava njihovo zdravlje.
Najugroženije grupe pasa:
- Štenci: Mladunci do šest meseci starosti su najugroženiji jer njihov imuni sistem nije u potpunosti razvijen.
- Nevakcinisani psi: Psi koji nisu primili vakcinu protiv parvovirusa imaju mnogo veći rizik od infekcije.
- Psi koji borave u teškim uslovima: Stres, loša ishrana i nepovoljni higijenski uslovi povećavaju podložnost bolesti.
S obzirom na ozbiljnost bolesti, ključne mere su vakcinacija i održavanje higijene, što značajno smanjuje rizik od zaraze i širenja parvovirusa među psima.
Kako se parvovirus prenosi?
Parvovirus se prenosi izuzetno lako, što ga čini još opasnijim. Najčešći način prenošenja je kontakt sa fekalijama zaraženog psa. Virus je vrlo otporan na spoljašnje uslove i može preživeti u okruženju mesecima, pa se čak i indirektan kontakt sa kontaminiranim površinama, posudama za hranu, odećom ili obućom, može smatrati rizikom. Psi se takođe mogu zaraziti preko kontaminirane vode ili hrane.
Često postavljano pitanje je: da li se parvovirus prenosi na ljude? Srećom, ovaj virus je specifičan za pse i ne predstavlja opasnost za ljude.
Uzročnik parvoviroze kod pasa
Parvovirus kod pasa izaziva Canine Parvovirus (CPV). Ovaj virus napada brzo deleće ćelije, posebno u crevima, koštanoj srži i limfnim čvorovima. Ovo objašnjava zašto parvoviroza izaziva tako ozbiljne gastrointestinalne simptome i dovodi do imunološkog pada kod zaraženih pasa. Postoje dve glavne forme bolesti:
- Crevna forma - najčešći oblik koji pogađa probavni sistem.
- Srčana forma - ređa, ali smrtonosna, naročito kod mladih štenaca, jer napada srčani mišić.
Simptomi parvovirusa kod pasa
Simptomi parvovirusa kod pasa obično se javljaju 3 do 7 dana nakon izlaganja virusu i uključuju:
- Intenzivno povraćanje
- Tešku i često krvavu dijareju sa jakim neprijatnim mirisom
- Gubitak apetita
- Letargiju i slabost
- Groznicu ili pad telesne temperature (hipotermiju)
- Dehidrataciju, koja se brzo pogoršava zbog gubitka tečnosti
- Gubitak telesne mase
Simptomi se razvijaju brzo i mogu dovesti do komplikacija poput sepse ili teške dehidracije, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Dijagnoza parvovirusa
Ako sumnjate da vaš pas ima parvovirus, važno je odmah posetiti veterinara. Veterinar će sprovesti sledeće korake za dijagnozu:
- Klinički pregled - procena simptoma kao što su povraćanje, dijareja i stanje hidracije.
- Laboratorijske analize - testiranje uzoraka stolice na prisustvo virusa koristeći specijalizovane testove, poput ELISA testa.
- Krvne analize - provera nivoa belih krvnih zrnaca, jer parvovirus obično izaziva leukopeniju (smanjenje broja belih krvnih zrnaca).
- Ultrazvuk ili rendgen - u slučaju sumnje na komplikacije u probavnom sistemu.
Rana dijagnoza je ključna za povećanje šanse za uspešno lečenje.
Lečenje parvovirusa
Lečenje parvovirusa kod pasa zahteva intenzivnu i ciljanu negu, koja uključuje više terapijskih pristupa. S obzirom na to da ne postoji specifičan antivirusni lek za ovaj virus, fokus je na ublažavanju simptoma, sprečavanju komplikacija i omogućavanju imunom sistemu psa da se izbori sa infekcijom. Ključni elementi lečenja su sledeći:
- Rehidracija i terapija tečnostima Dehidracija je jedan od glavnih uzroka smrti kod pasa zaraženih parvovirusom. Intravenozne tečnosti se koriste za nadoknadu izgubljene vode i elektrolita. Veterinari prilagođavaju vrstu i brzinu infuzije, u zavisnosti od stanja psa i nivoa dehidracije.
- Kontrola povraćanja i dijareje Lekovi protiv povraćanja (antiemetici), kao što su metoklopramid ili ondansetron, mogu pomoći u smanjenju mučnine i povraćanja. Takođe, sredstva za regulaciju crevne flore i smanjenje upale mogu doprineti bržem oporavku crevnog trakta.
- Antibiotici Sekundarne bakterijske infekcije su česte kod pasa sa parvovirusom zbog oslabljene imunološke odbrane i oštećenja crevne sluzokože. Antibiotici širokog spektra, poput amoksicilina ili cefalosporina, koriste se za sprečavanje i lečenje ovih infekcija.
- Nutritivna podrška Psi sa parvovirusom obično gube apetit i ne mogu unositi hranu zbog povraćanja i dijareje. Nakon stabilizacije stanja, počinje se sa hranjenjem lako svarljivim namirnicama, kao što su specijalne veterinarske dijete bogate nutrijentima. U teškim slučajevima koristi se hranjenje putem sonde.
- Praćenje vitalnih funkcija Psi zaraženi parvovirusom zahtevaće stalno praćenje u veterinarskoj klinici, kako bi se pratila temperatura, krvni pritisak, nivo glukoze i drugi vitalni parametri. Ova vrsta intenzivne nege ključna je za povećanje šanse za preživljavanje.
- Dodatni tretmani U nekim slučajevima, može biti neophodno dodavanje plazme ili krvne transfuzije, kako bi se nadoknadili izgubljeni proteini i poboljšala cirkulacija. Takođe, imunoglobulini mogu pomoći u borbi protiv infekcije kod teških slučajeva.
Lečenje parvovirusa može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, zavisno od stanja psa. Brza reakcija i pravovremena veterinarska intervencija su ključni faktori za lečenje parovirusa.
Prevencija parvovirusa
Prevencija je najbolji način zaštite psa od parvovirusa.
Vakcinacija - Ovo je najefikasnija metoda zaštite. Štenci se vakcinišu u nekoliko navrata, počev od starosti od 6 do 8 nedelja, sa revakcinacijom do 16. nedelje.
Ograničen kontakt - Držite štence podalje od nepoznatih pasa i potencijalno kontaminiranih površina, dok se ne završi ceo ciklus vakcinacije.
Higijena - Redovno dezinfikujte posude za hranu, igračke i prostor u kojem pas boravi. Koristite dezinfekciona sredstva koja su efikasna protiv parvovirusa.
Izbegavanje rizičnih područja - Ne šetajte psa na mestima gde se okuplja veliki broj pasa, poput parkova, dok nije potpuno zaštićen vakcinacijom.
Parvovirus kod pasa je opasna i potencijalno smrtonosna bolest koja zahteva hitnu medicinsku pažnju. Razumevanje kako se virus prenosi, prepoznavanje simptoma i primena preventivnih mera, mogu značajno smanjiti rizik od zaraze. Redovna vakcinacija i dobra higijena su ključne za zaštitu vašeg ljubimca. Ako sumnjate na parvovirus kod svog psa, neophodno je odmah potražiti pomoć veterinara, kako bi se povećale šanse za oporavak.